Сенад Хаџифејзовић
Сенад Хаџифејзовић (Сјеница, 7. јануар 1962)[1] босанскохерцеговачки је новинар.[1][2]
Биографија
уредиПоријекло
уредиПрема Сенадовим ријечима, оснивач породице Хаџифејзовић био је Арапин, официр турске војске, који је оженио дјевојку из области и племена Караман у Анадолији (највећи дио данашње Турске), а по доласку на Балкан био је мухафиз (командант тврђаве) у Улцињу и Херцег Новом (у данашњој Црној Гори).[3]
Каријера
уредиЊегов први текст изашао је у новинама 1974. године: београдска Борба објавила је текст 12-годишњег Хаџифејзовића као најбољи новинарски рад неког младог аутора. Од 1978. до 1984. године радио је за Борбу (Београд), Омладинске новине (НОН Београд), Радио Индекс 202 (Београд), Радио Сарајево 202, Вечерње новине (Сарајево)... У овом периоду у новинама је објавио више од 800 ауторских текстова, чланака, репортажа, коментара... На радио-станицама је био репортер, водитељ, уредник. Од 1981. до 1984. године студирао је журналистику на ФПН Универзитета у Београду и ФПН Универзитета у Сарајеву. Дипломирао у Сарајеву 1984. и био најмлађи дипломац на факултету.[1][2]
Свој први професионални уговор је потписао 1985. године за Радио Сарајево и исте године постао најмлађи уредник овог радија. Потом је уредник Заједничког програма радио-станица БиХ. Уређивао је и координирао програм 52 локалне станице у овој земљи. Уређивао је заједничку информативну емисију „Сусрет на таласу”. Године 1987. је покренуо и уређивао „Омладински програм”, највећи медијски пројекат у Југославији. Пројекат је делао са Бором Контићем. Омладински програм дневно је слушало 800.000 младих у цијелој Југославији.[1][2]
Наредне године специјализовао је телевизијску и документарну режију на ФАМУ академији (Филмска академија) у Прагу (Чехословачка), дипломиравши у класи професорке Хане Јемеликове. Од 1988. до 1992. године на Телевизији Сарајево је уређивао и водио емисију „Пет до дванаест” (са Александром Павловићем). Гости емисије била су најзначајнија имена тадашње југословенске интелигенције.[2]
Године 1990. је покренуо, уређивао и водио „Face to Face” (Фејс то фејс), први телевизијски ток-шоу у Југославији. Исти је емитован уживо, с фокусом на директну расправу са гледаоцима о актуелним темама. У питању је пионирско (и за аутора и за јавност) искуство укључивања гледалаца у програм без претходне провјере њиховог идентитета.[2]
Именован је за уредника и водитеља Дневника 1991. године, централне информативне емисије ТВ Сарајево; најмлађи је уредник Дневника у Југославији. Истовремено је радио и као шеф ДЕСК-а, специјални извјештач са кључних политичких догађаја у земљи (састанци предсједника југословенских република). Дневник је уређивао до јула 2000. године. За десет година је уредио и водио 1.134 телевизијска Дневника.[2]
Од 1996. до 1998. године је уређивао и водио римејк ток-шоуа „Face to Face”. Именован је за главног и одговорног уредника и директора Телевизије Босне и Херцеговине, 1998. године. У истраживањима јавности које је провела агенција Mareco Index Bosnia, Телевизија БиХ је у периоду 1998—2000. имала убједљиво највећу гледаност. У истом периоду отплаћени су (наслијеђени) милионски дугови ТВ БиХ.[2]
Године 2000. ново руководство РТВ БиХ донијело је одлуку да Хаџифејзовића смијени са дужности главног уредника и директора Телевизије БиХ — уз сумњиво образложење да је ово урађено „на захтјев Сенада Хаџифејзовића”. Прешутно, без образложења, смијењен и са функције уредника Дневника.[1][2]
Године 2002. објавио је књигу Рат уживо (енгл. War: live on air), на бошњачком и енглеском. Књига је компилација свих разговора које је водио у програму — уживо са кључним актерима Рата у Босни и Херцеговини (1992—1995).[1][2]
Године 2003, Хаџифејзовић је именован за уредника Културно-умјетничког програма ПБС-а (енгл. Public Broadcasting Service).[2]
Исте године у сарадњи са НТВ Хајат пред крај године је покренуо пројекат „Централни дневник са Сенадом Хаџифејзовићем”. Познати »ЦД« је постао једна од најгледанијих информативних емисија у БиХ.[2]
Покренуо је приватну телевизију, Face TV. Основана је 2009. године, као прва ХД телевизија у региону; првобитно је емитовала програм у изнајмљеном термину на ТВ1, а од 15. јануара 2012. на сопственој фреквенцији. Претходни »ЦД« наставља овдје, у измијењеном формату, уз још домаће и регионалне продукције.[1][2]
Има сина Феђу Хаџифејзовића.
Награде
уредиДобио је сљедећа признања:
- 1991. — ТВ личност године
- 1993. — Најбољи новинар у Босни и Херцеговини
- 1996. — Најбоља ТВ емисија у Босни и Херцеговини — „Face to face”
- 1997. — Најбоља ТВ емисија у Босни и Херцеговини — „Face to face”
- 1999. — Најбоља ТВ године у БиХ — ТВ БиХ
- 2003. — Најбоља књига у области публицистике у БиХ — Рат уживо
- 2005. — Шестоаприлска награда Града Сарајева
- 2005. — Награда Интернационалне лиге хуманиста — „Хуманиста године”, плакета Лајнус Полинг
- 2010. — Најбољи медијски менаџер — „Менаџер године” региона
- 2014. — Најбољи новинар у БиХ — Друштво новинара БиХ
- 2014. — Награда „Медијски ТВ сервис Европе — Face TV” — Европски покрет БХ
Референце
уреди- ^ а б в г д ђ е Tulić, Zlatko (17. 12. 2016). „Novinar koji je vrijeđao predsjednicu Hrvatske, Dodika je u studio zvao da se fizički obračunaju” (autorski članak). vecernji.hr. Arhivirano iz originala 27. 8. 2017. g. Pristupljeno 27. 8. 2017.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Osnivač FACE TV: Senad Hadžifejzović” (zvanična biografija). facetv.ba. Arhivirano iz originala 27. 8. 2017. g. Pristupljeno 27. 8. 2017.
- ^ „Сенад Хаџифејзовић: Није то битка за Никшић, већ за цијели регион”. Телевизија Никшић. 9. 3. 2021. 11:46 — 12:27 мин.
.svg){kind=small}
