Требава
Требава или Требавац је планински масив[1] односно планина сјевероисточног дијела Републике Српске, у Босни и Херцеговини. Налази се око 110 km сјеверно од Сарајева и 85 km источно од Бање Луке, на додиру двије велике географске цјелине: Динарских планина и Панонске низије, и као таква спада у малу групу усамљених планина сјеверног дијела БиХ, поред Козаре, Просаре, Мотајице, Вучијака и Мајевице. Припада реду ниских планина, пошто ни један њен врх не прелази 1000 m надморске висине.
| Требава | |
|---|---|
 | |
| Највиша тачка | |
| Највиша тачка | Вис (692 m) |
| Координате | 44°50′00″ СГШ; 18°18′00″ ИГД / 44.8333° СГШ; 18.2999° ИГД Координате: 44°50′00″ СГШ; 18°18′00″ ИГД / 44.8333° СГШ; 18.2999° ИГД |
| Географија | |
  Требава | |
| Државе |  Босна и Херцеговина |
| Републике |  Република Српска |
| Геологија | |
| Врста планине | ниска планина |
Етимологија уреди
Ријеч требава је старословенског поријекла и означава „многобожачког жртвеника”. Још се у српском језику одржала ријеч тријебити — „издвајати” или „чистити”. Планина је добила име по словенским (многобожачким) светилиштима на којима су се вршили разни обреди.
Географија уреди
Требава се сврстава у ред ниских планина. Њен највиши врх је Вис (692 m), а од других виших врхова најзначајнији су Сплетена Липа (644 m), Дуга Њива (629 m) и Бецањ (566 m).
Геолошку подлогу чине углавном серије седиментних стијена, и то палеогенски флиш. На јужним падинама јављају се седиментни, карбонатни кречњаци (пермско-мезозојско-палеогене формације). Јављају се и бентонити (настали у наглим природним изливима киселих лава), кварцни пијескови (плиоценско-марински седименти) и глине (Спречански терцијарни базен).[2]
Горњи слојеви тла су врло богати минералима који условљавају пољопривредну производњу али не концетрисани у рудна богатства. Сем неких сиромашних жила руде жељеза, керамичке глине и присуства сланих вода не може се навести нека значајнија карактеристика. На крајњем југу планине, висовима Лепар, Вјетренка и насељу Драфници, у средњем вијеку је ископавано и топљено жељезо, али неисплатност тог посла је затворила окна и погасила пећи до данашњег дана.[3]
Клима уреди
| Требава | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Климатограм | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Требава се налази између умјерене и субарктичке климатске зоне, односно у хемибореалу (Дфб).[5] Средња годишња температура је 12 °Ц. Најтоплији мјесец је јул, са просјечном температуром од 22 °Ц; најхладнији је децембар, са просјеком од −2 °Ц.[4] Просјечна годишња количина падавина износи 1278 mm. Најкишнији мјесец је мај, са средњом преципитацијом од 235 mm; најмање падавина је у марту, и то 73 mm.[6]
Воде уреди
Требава обилује бројним водотоцима, од којих су сви типа брдских потока и већином формирају уске долине са вијугавим ријечним коритима која су током године повремено испуњена водом. Преко љета се ниво воде прилично смањи, или чак поток потпуно пресуши. Ови потоци одводе надземне воде с Требаве према ријекама Босни и Сави. Један дио потока отиче на јужној страни Требаве у ријеку Спречу, а на истоку у Тињу. Остале ријеке са Требаве, које се у доњим токовима доста разликују од потока су: Лукавица ријека, Ћетовиља, Толиса и Соколуша. Неки од већих Требавских потока су: Ријечанка, Бабешница, Копривнска Велика и Мала ријека, Зелињска ријека, Јасеничка ријека, Џакулска ријека, Отешка ријека, Врањачка ријека, Орахова, Међићка ријека, Чивчијска ријека, Маркова ријека, Бргула, Рајска и други. Требава такође има доста подземних вода, које се на доста мјеста јављају као издашни извори, од којих су многи каптирани.
Природа уреди
Флора уреди
На Требави и у околини расту углавном листопадне шуме.[7]
Фауна уреди
Овај одјељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Историја уреди
Преисторијско доба уреди
Од саме појаве човјека на овим просторима, планина Требава не игра посебно значајну улогу у животу првих преисторијских људи. У доба преисторије, у старијем и млађем каменом добу, људи су насељавали најниже терасе Требаве, одакле су надгледали путеве, животиње које су ловили, и склањали се од непријатеља. Док су веће надморске висине биле прекривене шумом, у низијама становништво се бавило земљорадњом. Тек на почетку металног доба сточарство добија предност у односу на земљорадњу. Крче се шуме и претварају у пашњаке. Тад је почело и насељавање висија на Требави. Почело је узгајање овце и козе, затим балкаске расе говеда буша.[8] На Требави су се људи бавили и земљорадњом, и највише су се сијали овас и пшеница. На ове просторе досељавало се становништво из Европе у више наврата. Око 14. вијека п. н. е., за вријеме кретања и сеоба по читавој Европи, досељава се становништво из сјеверног дијела Панонске низије. Затим, око 12. вијека п. н. е., долази до другог таласа досељавања. Крајем 4. вијека п. н. е. ове просторе насељавају Келти.[8] Сматра се да су старосједиоци били Илири, чије је поријекло данас спорно.
Римско доба уреди
Период римске владавине за Требаву није имао велики значај, јер су римска насеља била већином у низијама. Аутохтоно илирско становништво поробљено је после битке римске војске са Илирима које је предводила последња илирска краљица Теута. Према неким наводима, битка се одиграла баш у подножју Требаве, сјеверно од данашњег града Модрича, близу локалитета Чворкуша. У доба римске владавине, ови простори су повезивани путевима, а Римљани доносе тековине нових култура.
Стари Словени уреди
Од краја 4. вијека нове ере почињу велике сеобе народа, када Требаву и њену околину насељавају Стари Словени. У том периоду почиње интензивно развијање земљорадње и сточарства, које се одржало до данас, као једно од основних занимања. У то доба и ничу утврђења и светилишта. Утврђења су Словени користили за контролу путева који воде долином ријеке Босне или преко саме Требаве. Типична словенска (многобожачка) светилишта подизана су у част словенских божанстава и на њима су се вршили обреди и приносиле жртве. Уз те обичаје везује се и само име Требаве. На Требави и данас постоје остаци неких старих цркава (брдо Ћелија), које су подизане на мјесту старих светилишта. Постоје остаци тврђава (Градина), а и старих насеља (Дуга Њива, Сплетена Липа). У долинама требавских потока бројни су остаци словенских насеља, али и из много ранијих периода.
Средњи вијек уреди
До доласка Немањића на чело српске државе, Требава је припадала Угарској, али по ширењу српске државе она улази у састав Усорске жупе као посјед српских владара. Усорска жупа је недуго после изгубљена, због притиска Мађара али и недовољне заинтересованоси српских владара за простором на којем су живјели и богумили. Мађари потпомогути Папом и Фрањевачком црквом разбијају богумиле и насилу их покрштавају. У преиоду турских освајања Босне, на Требави остаје углавном православно становништво, док се покатоличени богумили повлаче са Мађарима преко Саве, а остали богумили који нису прихватили католицизам прихватају ислам због разних привилегија у односу на православно становништво те сличности са својом вјером. У истом вијеку, у опустошену Босну Турци доводе Влахе, романизована илирска племена — сточаре из Старе Србије или Рашке. У периоду до 18. вијека долази до великих миграција српског стновниства из Црне Горе, југозападне Србије и Херцеговине у сјеверну и источну Босну. Ово ново становништво потискује поисламљене Влахе и поново насељава планине Озрен и Требаву. Ове миграције се настављају до средине 19. вијека.[3] Период турске владавине био је обиљежен угњетавањем и тлачењем православног народа на Требави. За вријеме турског султана Селима III, Османско царство је запало у кризу, те је честим побунама феудалаца постало нестабилно. Њихова самовоља и побуне највише су се одражавале на ионако напаћени народ. Услиједиле су буне, а једна од буна у овим крајевима подигнита је упараво на Требави, под вођством попа Хаџи Петка Јагодића. Битка се одиграла на Дугој Њиви, 12. и 13. септембра 1858. године.[8] Устаника је било око 1700 и били су из требавских села. Бајрактар им је био Марјан Ђерић. Када им је нестало муниције и када је бројнијим Турцима стигло појачање, устаници су се повукли. Пошто су се бојали освете многи су се преселили у Славонију и Србију. Хаџи Петко Јагодић је са групом устаника успио да побјегне у Аустрију. Након устанка услиједила је освета Турака у којој су турске банде спалиле 200 хришћанских кућа и побиле 600 људи. 2000 хришћана побјегло је у Аустрију, а 230 оковано и одведено у Сарајево.[8]
Први и Други свјетски рат уреди
Период аустроугарске владавине, која је почела окупацијом 1878. године, није толико утицао на Требаву и њена села колико на околину, у смислу увођења реформи на дотадашњи турски систем. Аустроугарска је експлоатисала ресурсе читаве Босне и Херцеговине, па и ових крајева. У првом свјетском рату мобилисани становници Требави су упућени на Кајмакчалан и Солунски фронт.[3] Преживјели су се по завршетку рата вратили својим кућама. До Другог свјетског рата Требава и њена села су били у периоду најинтензивнијег привредног развоја, да би све стало у Другом свјетском рату. За вријеме Другог свјетског рата, планина Требава била је упориште и склониште четничких одреда. За то вријеме сукоба и разарања, Требава је доста осиромашена, и материјално и у погледу становништва.
Становништво уреди
Овај одјељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Околина Требаве је релативно густо насељена, са око 93 становника по квадратном километру.[9]
Култура уреди
Овај одјељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Галерија уреди
- Парк природе Дуга Њива
-
-
Референце уреди
- ^ „Trebava”. GeoNames.Org (cc-by). 6. 4. 2012. Pristupljeno 20. 10. 2016.
- ^ Baraković, A. (1996). Prirodni resursi Trebave (nemetalične mineralne sirovine). „Gračanički glasnik”. br. 2. Pristupljeno 20. 10. 2016.
- ^ а б в Portal o Trebavi. Pristupljeno 20. 10. 2016.
- ^ а б „NASA Earth Observations Data Set Index”. NASA. Pristupljeno 20. 10. 2016.
- ^ Peel, M. C.; Finlayson, B. L.; McMahon, T. A. (2007). „Updated world map of the Köppen-Geiger climate classification”. Hydrology and Earth System Sciences. str. 1633—1644. doi:10.5194/hess-11-1633-2007. Pristupljeno 20. 10. 2016.
- ^ „NASA Earth Observations: Rainfall (1 month – TRMM)”. NASA / Tropical Rainfall Monitoring Mission. Pristupljeno 20. 10. 2016.
- ^ „NASA Earth Observations: Land Cover Classification”. NASA / MODIS. Pristupljeno 20. 10. 2016.
- ^ а б в г Grupa autora (1986). Modriča sa okolinom u prošlosti. Odbor za monografiju „Modriča i okolina kroz istoriju”. Modriča.
- ^ „NASA Earth Observations: Population Density”. NASA/SEDAC. Pristupljeno 20. 10. 2016.
.jpg){kind=small}
