Википедија

Jelisaveta Jeca Dobrinović

српска глумица

Jelisaveta Jeca Dobrinović (Vranjevo[a], 26. maj 1841 – Osijek, 2. februar 1898) bila je srpska dramska glumica. Ceo glumački vek provela je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Zapamćena je i po tome što je, prema sopstvenoj želji, najčešće glumila uloge starijih žena.

Jelisaveta Jeca Dobrinović
Lični podaci
Puno imeJelisaveta Dobrinović
Druga imenaJelisaveta Popović
Datum rođenja(1841-05-26)26. maj 1841.
Mesto rođenjaVranjevo, Austrijsko carstvo
Datum smrti2. februar 1898.(1898-02-02) (56 god.)
Mesto smrtiOsijek, Austrougarska
Zanimanjeglumica
Porodica
SupružnikPera Dobrinović

Detinjstvo i porodica uredi

Jelisaveta - Jeca Dobrinović rođena je u Vranjevu, kao četvrto po redu dete sveštenika Luke Popovića i njegove žene Milice, domaćice. Osnovnu školu učila je u Sremskim Karlovcima i Ovsenici (Rumunija), a u roditeljskom domu proširila je znanje stečeno u školi.[1]

Brojna porodica ovog sveštenika je srpskom pozorištu dala sedam čuvenih imena, pet kćeri i dva sina. Svoj život su pozorištu posvetili Ljubica Kolarović, Katica Popović, Draginja Ružić, Jelisaveta - Jeca Dobrinović, Sofija Vujić, Laza i Paja[b] Popović.{{napomena|O deci popa Luke može se reći da su svi bili talentovani za po­zornicu, a iznad svega vredni i ambiciozni. Služili su svima za primer. Oni su posebno dobrodošli srpskom pozorištu, baš u najtežem perio­du, periodu njegovog nastajanja. Zajedno sa snajama i zetovima, među kojima su bili Dimitrije Ružić, Pera Dobrinović, Dimitrije Kolarović[3] i Lazina žena Marija Adelshajm-Popović[4] ova „umetnička dinastija” je jedno vreme sačinjavala gotovo polovinu trupe Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu[5] i predstavljali su moćan i veoma uticajan porodični krug, ne samo u glumačkoj družini nego i u organima Društva za Srpsko narodno pozorište.[6] Glumačku tradiciju nastavili su i unuci prote Luke: Zorka Todosić, Emilija Popović[7], Milka Marković[8], Luka Popović i njegove sestre Zorka Popović—Premović i Danica Popović.[9] Poslednji izdanci ove dinastije bili su praunuci prote Luke, Dimitrije Mitica Marković i Ljubica Todosić, talentovana glumica koja je umrla veoma mlada.[10]

Glumačka karijera uredi

Jelisaveta postaje glumica u svojoj 27. godini. Prvi put se pojavila na sceni Srpskog narodnog pozorišta 4. novembra 1868. godine, kao Ana u komadu Šaran, Jovana Jovanovića Zmaja. Do tada su na sceni ovog pozorišta već nastupale njene tri sestre, Draginja Ružićka, Ljubica Kolarovićka i Sofija Maksimovićka i jedan brat, Laza Popović, gde su svi bili na glasu kao sposobni i poznati pozorišni „veštaci“. Na scenu je stupila po nagovoru tadašnjeg upravnika, Antonija Hadžića, ali pod jednim uslovom - da što češće igra samo uloge starijih žena. Njena želja bila je prihvaćena i do poslednjeg dana svoje karijere tumačiće takve role. Ova njena želja samo je jedna od zagonetki koje su je okruživale. Jubilej, 25-ogodišnjicu umetničkog rada, proslavila je sa zakašnjenjem, 20. aprila 1895. kao Pelagija Ivanovna Rogoškina, u predstavi lakrdije Zec Ivana Iljiča Mjasnickog. Na Glavnoj skupštini Društva za Srpsko narodno pozorište, održanoj 5. novembra 1897. doneta je odluka o Jelisavetinom penzionisanju, ali tu odluku Upravni odbor nije stigao da sprovede, zbog njene iznenadne smrti.[1]

Jelisaveta - Jeca Dobrinović bila je, čak i u zrelijem dobu, glumica lepo skrojene figure, gipka i okretna, veoma markantnog lika. Imala je izuzetnu moć transformacije i sa scene je, bez obzira da li tumači pozitivne ili negativne junakinje, zračila istinskim šarmom. Bila je savestan i disciplinovan radnik, veoma vredna i nikada nije pozorišnim upravama pravila ni najmanje probleme, nasuprot njenim sestrama - Ljubici, Sofiji, a posebno Draginji, koje su čak organizovale proteste u Pozorištu i privremeno ga napuštale.[11] Jeca se kroz tri decenije glumačkog rada držala dostojanstveno, skromno, moglo bi se čak reći u drugom planu, ne izlažući sebe prekorima i ne zavideći nikome. Unapred se znalo šta joj u repertoaru pripada, ona je znala svoj posao, pa ni nesporazuma nije moglo biti.[1]

U njenoj igri nikada nije bilo preterivanja. Iako je bila jedna od najvećih miljenica publike, nije se za njom povodila niti joj činila ustupke. Povremeno je, u pojedinim ulogama, sa uspehom i pevala. Svakoj svojoj ulozi, bez obzira na njenu veličinu, posvećivala je jednaku pažnju i nastojala da je izradi do najmanjih pojedinosti. Tihomir Ostojić (1865–1921), književni i pozorišni kritičar, o njenoj ulozi Krezube babe u komadu Raspikuća Ferdinanda Rajmunda, ovako je pisao:

Uloge uredi

  • Stanićka (Mamica, Ede Sigligeti)
  • Persa (Vampir i čizmar, Jožef Sigeti)
  • Mekićka (Vojnički begunac, , Ede Sigligeti)
  • Mutibarićka (Ej, ljudi, što se ne ženite, Julije Rozen)
  • Kata Pratljačina (Novi plemić, Karl August Gerner)
  • Rakila (Ciganin, Ede Sigligeti)
  • Nasta Somčić (Našla vreća zakrpu, Ežen Labiš i Eduar Marten)
  • Čingrićka (Rat u miru)
  • Sara (Pokondirena tikva, Jovan Sterija Popović)
  • Markiza Montefiori (Don Cezar od Bazana, Filip Dimanoar i Adolf Deneri)
  • Volmutovica (Fabricijusova ćerka, Adolf Vilbrant)
  • Istirka (Žene u ustavnom životu)
  • Kata (Francusko-pruski rat, Kosta Trifković)
  • Ana (Šaran, Jovan Jovanović Zmaj)
  • Dinterova (Gospođe i husari, Aleksandar Fredro)
  • Pavlina (Ultimo)
  • Frošarka (Dve sirotice, Adolf Deneri i Ežen Kormon)
  • Rogoškina (Zec, Ivan Iljič Mjasnicki)
  • Krezuba baba (Raspikuća, Ferdinand Rajmund)
  • Jevrosima (Miloš Obilić, Jovan Subotić)
  • Ana Kenedi (Marija Stjuart, Fridrih Šiler)
  • Jevrosima (Đurađ Branković, Karolj Obernjik)
  • Kata Sokolović (Izbiračica, Kosta Trifković)
  • Marta (Faust, Johan Volfgang Gete)
  • Nera (Podvala, Milovan Glišić)

Privatni život uredi

Jelisaveta je 1883. godine veoma hrabro podnela jednu tešku operaciju, obavljenu u Beču, da bi se 12. januara 1884. udala za Peru Dobrinovića. Ovo je je tada predstavljalo čin kojim je u trupi neka pitanja ostavila bez odgovora, obzirom da je Pera bio 12 godina mlađi od nje.[v]. Još jedna tajna obavijala je Jelisavetu - Jecu Dobrinović. Izgleda da tada, kao ni više od tri decenije posle njene smrti, niko osim njenih sestara i brata nije znao kada je ona zaista rođena. Posvetivši život pozorištu, ostala je na sceni gotovo do samog kraja. Umrla je iznenada, 2. februara 1898. u Osijeku.[1]

Napomene uredi

  1. ^ Današnji Novi Bečej
  2. ^ Paja Popović umro je veoma mlad, u 25. godini.[2]
  3. ^ Dobrinović je ovom ženidbom ušao u moćnu porodicu Ružićevih, odnosno „dinastije” popa Luke

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v g „DOBRINOVIĆ Jelisaveta-Jeca”. Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta. Srpsko narodno pozorište. Pristupljeno 18. 1. 2017. 
  2. ^ „TRIDESET NADGROBNIH SPOMENIKA SA GROBNIM MESTIMA ISTAKNUTIH POLITIČKIH, KULTURNIH I JAVNIH RADNIKA, NA ALMAŠKOM GROBLjU U NOVOM SADU, O.NOV”. Spomenici kulture u Srbiji. Srpska akademija nauka i umetnosti. Pristupljeno 7. 9. 2017. 
  3. ^ Stojanović, Olja (2016). Zorka Todosić : 1864-1936 (PDF). Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije. ISBN 978-86-80629-87-2. COBISS.SR 226043148
  4. ^ „ADELSHAJM-POPOVIĆ Marija”. Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta. Srpsko narodno pozorište. Pristupljeno 18. 1. 2017. 
  5. ^ „Tajne ljubavi čuvenih Srba (6): Greh sa svastikom”. Vesti on-line. Pristupljeno 10. 1. 2017. 
  6. ^ „DOBRINOVIĆ Zorka”. Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta. Srpsko narodno pozorište. Pristupljeno 14. 1. 2017. 
  7. ^ Blažić, Mirjana. „Gosti iz Prošlosti”. Radio Beograd 1. RTS. Pristupljeno 12. 1. 2017. 
  8. ^ „Maksimović Vujić, Sofija”. Srpski biografski rečnik. [Knj.] 5, Kv-Mao (PDF). Novi Sad: Matica srpska. 2011. ISBN 978-86-7946-085-1. Pristupljeno 13. 1. 2017. COBISS.SR 266200327
  9. ^ Mečkić, Lazar. „Luka Popović”. NOVI BEČEJ - ONLINE. Архивирано из оригинала 17. 03. 2022. г. Приступљено 5. 9. 2017. 
  10. ^ Stojković 1979, стр. 139
  11. ^ „Љубица Коларовић”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 12. 1. 2017. 

Литература uredi

  • Stojković, Borivoje S. (1979). Istorija srpskog pozorišta od srednjeg veka do modernog doba : (drama i opera). Beograd: Muzej pozorišne umetnosti SR Srbije. COBISS.SR 46929415

Spoljašnje veze uredi


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јелисавета_Јеца_Добриновић&oldid=27422643”