Atletika na Letnjim olimpijskim igrama 1932.

Atletska takmičenja na 10. Letnjim olimpijskim igrama u Los Alđelesu 1932. godine održavala su se od 31. jula do 7. avgusta na Olimpijskom stadionu koji se danas zove Memorijalnom stadionu Koloseum.

Učesnici

U atletskim takmičenjima ukupno je učestvovalo 386 atletičara (332 muš. i 54 žene) iz 34 zemlje. U poređenju sa prethodnim igrama, svi su u došli sa manjim brojem učesnika, zbog udaljenosti i ekonomske krize koja je izbila 1929. Svaka nacija je mogla u jednoj disciplini nastupiti sa najviše tri takmičara.

Na ovim igrama prvi put je ustanovljeno pobedničko postolje za tri prvoplasirana takmičara, podizanje nacionalne zastave i orkestar koji je izvodio himnu zemlje pobednika. Program je bio napravljen tako da je trajao preko celog dana.

Najmlađi takmičara na atletskim takmičenjima bila je Japanka Sumiko Vatanabe sa 15 godina i 247 dana, koja se takmičila u trci na 100 metara, a najstariji italijanski bacač kladiva Amando Pođoli sa 44 godine i 46 dana.

Kratak pregled takmičenja

Na progrmu je ukupno bilo 29 disciplina, 23 u muškoj i 6 u ženskoj konkurenciji. U odnosu na prethodne igre program je povećan za dve discipline: hodanje na 50 km u muškoj i bacanju koplja u ženskoj konkurenciji, gde je i trka na 80 m prepone zamenila trku na 800 m.

U centru pažnje na Igrama bila su atletska takmičenja, na kojima su popravljeni skoro svi olimpijski rekordi. U muškoj konkurenciji postavljeno je 8 novih svetskih rekorda i 10 olimpijskih, a kod žena 4 nova svetska i 2 nova olimpijska rekorda.

Osvajač 12 olimpijskih medalja (9 zlatnih i 3 srebrne) Finac Pavo Nurmi želeo je završiti karijeru pobedom u maratonu na ovim igrama, ali je nedelju dana pred Igre doživotno diskvalifikovan, odlukom nadležnih instanci MOK-a, u skladu s tadašnjim krutim amaterskim načelima, jer je ustanovljeno da je 1925. godine, za 55 nastupa u dvoranama širom Amerike uzeo novac.

Dominacija atletičara iz SAD, nije više bila tako izrazita kao na prethodnim igrama, iako je njima pripao veći broj prvih mesta. Edi Tolan je pobedio u obe sprinterske discipline (100 m i 200 m). Na 400 m pobedio je Bil Kar s rezultatom novog svetskog i olimpijskog rekorada (46,2). Atletičari SAD, su osim toga bili prvi na 110 m prepone (Džordž Sejling), štafetama 4 h 100 m i 4 h 400 m, skoku motkom (Vilijam Miler), skoku udalj (Ed Gordon), bacanju kugle (Lio Sekston), bacanju diska (Džon Anderson) i desetoboju {Džim Bauš). U ostalim disciplinama pobedili su atletičari: Ujedinjenog Kraljevstva, Italije, Finske Poljske, Argentine, Irske, Kanade i Japana.

Veliko iznenađenje bilo je prvo mesto Poljaka Januša Kosućinskog trčanju na 10.000 mnjetara ispred favorizovanih Finaca Volmari Iso-Holo i Lase Virtanena.

U svim bacačkim disciplinama oboreni su stari rekordi, a olimpijski rekord u bacanju koplja Finca Mati Jervinena oboren je tek na Olimpijskim igrama 1952. u Helsinkiju.

U konkurenciji žena atletičarke SAD su pobedile u svim disciplinama, osim u trčanju na 100. m. gde je prvo mesto osvojila Poljakinja Stanislava Valasjevič.

Najuspešniji pojedinac bila je američka takmičarka Bejb Didrikson sa tri osvojene medalje, koja je pobedila u trčanu na 80 metara prepone i bacanju koplja, a bila druga u skoku uvis

Olimpijski stadion u Los Anđelesu, prilokom otvaranja olimpijskih igara 1932.

Zemlje učesnice

Od 37 zemalja učesnica na Letnjim olimpijskim igrama 1932. samo tri nisu učestvovale u atletskim takmičenjima: Belgija, Španija i Urugvaj.

Argentina 11 (11+0)
Australija 4 (3+1)
Austrija 2 (2+0)
Brazil 19 (19+0)
Kanada 29 (21+8)
Republika Kina 1 (1+0)
Kolumbija 1 (1+0)
Čehoslovačka 3 (3+0)
Danska 2 (2+0)
Estonija 1 (1+0)
Finska 22 (22+0)
Francuska 12 (12+0)

Nemačka 27 (22+5)
Ujedinjeno Kraljevstvo 24 (19+5)
Grčka 7 (7+0)
Haiti 2 (2+0)
Mađarska 5 (5+0)
Indija 4 (4+0)
Irska 4 (4+0)
Italija 21 (21+0)
Japan 34 (25+9)
Letonija 2 (2+0)
Meksiko 25 (24+1)
Holandija 7 (2+5)

Novi Zeland 6 (5+1)
Norveška 3 (3+0
Filipini 1 (1+0)
Poljska 7 (4+3)
Portugalija 1 (1+0)
Južnoafrička Republika 4 (3+1)
Švedska 9 (9+0)
Švajcarska 3 (3+0)
SAD 82 (67+15)
Jugoslavija 1 (1+0)

U odnosu na Olimpijske igre 1828. kada je u atletkim takmičenjima učestvovalo 40 zemalja, sada ih je bilo samo 34.

9 nisu učestvovali: Belgija, Čile, Kuba, Litvanija, Luksemburg, Monako, Rumunija, Španija i Turska.
2 debitanta: Kina i Kolumbija
1 povratnik: Brazil

Osvajači medalja

Muškarci

Disciplina		Rezultat		Rezultat		Rezultat
100 m detalji	Edi Tolan SAD	10,3^[1] SR, OR	Ralf Metkalf SAD	10,3 =SR, =OR	Artur Jonat Nemačka	10,4
200 m detalji	Edi Tolan SAD	21,2 OR	Džordž Simpson SAD	21,4	Ralf Metkalf SAD	21,5
400 m detalji	Bil Kar SAD	46,2 SR, OR	Ben Istman SAD	46,4	Aleks Vilson Kanada	47,7
800 m detalji	Tomas Hampson Ujedinjeno Kraljevstvo	1:49,8^[2] SR, OR	Aleks Vilson Kanada	1:49,9	Fil Edvards Kanada	1:51,5
1.500 m detalji	Luiđi Bekali Kraljevina Italija	3:51,2 OR	Džeri Korns Ujedinjeno Kraljevstvo	3:52,6	Fil Edvards Kanada	3:52,8
5.000 m detalji	Lauri Lehtinen Finska	14:30,0 OR	Ralf Hil SAD	14:30,0 =OR	Lase Virtanen Finska	14:44,0
10.000 m detalji	Januš Kosućinjski Poljska	30:11,4 OR	Volmari Iso-Holo Finska	30:12,6	Lase Virtanen Finska	30:35,0
110 m prepone detalji	Džordž Sejling SAD	14,6	Persi Bird SAD	14,7	Donald Finli Ujedinjeno Kraljevstvo	14,8
400 m prepone detalji	Bob Tisdal Irska	51,67	Glen Hardin SAD	51,85^[3] SR, OR	Morgan Tejlor SAD	51,96
3000 m prepreke detalji^[4]	Volmari Iso-Holo Finska	10:33,4	Tomas Evenson Ujedinjeno Kraljevstvo	10:46,0	Džo Maklaski SAD	10:46,2
4 h 100 m štafeta detalji	SAD Robert Kejzel, Hektor Dajer Emet Topino Frenk Vajkof	40,0 SR, OR	Nemačka Friedrich Hendrix Erih Borhmajer Artur Jonat Helmut Körnig	40,9	Kraljevina Italija Đuzepe Kasteli Gabrijele Salvijati Ruđero Moregati Edgardo Toeti	41,2
4 h 400 m štafeta detalji	SAD Ivan Fuqua Edgar Ablowich Karl Vorner Bil Kar	3:08,2 SR, OR	Ujedinjeno Kraljevstvo Crew Stoneley Tomas Hampson David Burghley Godfrey Rampling	3:11,2	Kanada Džimi Bol Raj Luis Fil Edvards Aleks Vilson	3:12,8
Maraton detalji	Huan Karlos Zabala Argentina	2:31:36	Samjuel Feris Ujedinjeno Kraljevstvo	2:31:55	Armas Toivonen Finska	2:32:12
50 km hodanje detalji	Tomas Grin Ujedinjeno Kraljevstvo	4:50:10	Janis Dalinš Letonija	4:57:20	Ugo Friđerio Kraljevina Italija	4:59:06
Skok uvis detalji	Dankan Maknoton Kanada	1,97	Robert Van Osdel SAD	1,97	Simeon Toribio Filipini	1,97
Skok motkom detalji	Vilijam Miler SAD	4,315 OR	Šuhej Nišida Japan	4,30 OR	Džordž Džeferson SAD	4,20 =OR
Skok udalj detalji	Ed Gordon SAD	7,64	Lambert Red SAD	7,60	Čuhei Nambu Japan	7,45
Troskok detalji	Čuhei Nambu Japan	15,72 SR, OR	Erik Svenson Švedska	15,32	Kenkiči Ošima Japan	15,12
Bacanje kugle detalji	Lio Sekston SAD	16,005 OR	Harlou Rodert SAD	15,675	František Douda Čehoslovačka	15,61
Bacanje diska detalji	Džon Anderson SAD	49,49 OR	Henri Labord SAD	48,47	Pol Vinter Francuska	47,85
Bacanje kladiva detalji	Patrik O'Kalahan Irska	53,92	Vile Perhela Finska	52,27	Piter Zaremba SAD	50,33
Bacanje koplja detalji	Mati Jervinen Finska	72,71 OR	Mati Sipala Finska	69,80	Eino Pentila Finska	68,70
Desetoboj^[5] detalji	Džim Bauš SAD	6.753 (8.462) OR	Akiles Jarvinen Finska	6.879 (8.292)	Volrad Eberle Nemačka	6.661 (8.031)

Žene

Disciplina		Rezultat		Rezultat		Rezultat
100 m detalji	Stanislava Valasjevič Poljska	11,9 SR OR	Hilda Strajk Kanada	11,9 =SR, =OR	Vilhelmina fon Bremen SAD	12,0
80 m prepone detalji	Bejb Didrikson SAD	11,7 SR, OR	Evelin Hal SAD	11,7 =SR, =OR	Mardžori Klark Južnoafrička Republika	11,8
4 h 100 m detalji	SAD Meri Karu Evelin Ferč Anet Rodžers Vilhelmina von Bremen	47,0 SR, OR	Kanada Mildred Frizel Lilijan Palmer Meri Frizel Hilda Strajk	47,0 =SR, =OR	Ujedinjeno Kraljevstvo Ajlin Hiskok Gvendolin Porter Vajolet Veb Neli Halsted	47,6
Skok uvis detalji	Džin Šajli SAD	1,65 SR, OR	Bejb Didrikson SAD	1,65 =SR, =OR	Eva Doz Kanada	1,60
Bacanje diska detalji	Lilijan Kopland SAD	40,58 OR	Rut Ozborn SAD	40,12 OR	Jadviga Vajs Poljska	38,74
Bacanje koplja detalji	Bejb Didrikson SAD	43,68 OR	Elen Braumiler Nemačka	43,49	Tili Flajšer Nemačka	43,00

Bilans medalja

Medalje zemlje domaćina

Bilans medalja za muškarce

	Zemlja
1	SAD	11	10	5	26
2	Finska	3	4	4	11
3	Ujedinjeno Kraljevstvo	2	4	1	7
4	Irska	2	0	0	2
5	Kanada	1	1	4	6
6	Japan	1	1	2	4
7	Kraljevina Italija	1	0	2	3
8	Argentina	1	0	0	1
8	Poljska	1	0	0	1
10	Nemačka	0	1	2	3
11	Letonija	0	1	0	1
11	Švedska	0	1	0	1
13	Čehoslovačka	0	0	1	1
	Filipini	0	0	1	1
	Francuska	0	0	1	1
	Ukupno (15)	23	23	23	69

Bilans medalja za žene

	Zemlja
1	SAD	5	3	1	9
2	Poljska	1	0	1	2
3	Kanada	0	2	1	3
4	Nemačka	0	1	1	2
5	Južnoafrička Republika	0	0	1	1
5	Ujedinjeno Kraljevstvo	0	0	1	1
	Ukupno (6)	6	6	6	18

Bilans medalja ukupno

	Zemlja
1	SAD	16	13	6	35
2	Finska	3	4	4	11
3	Ujedinjeno Kraljevstvo	2	4	2	8
4	Poljska	2	0	1	3
5	Irska	2	0	0	2
6	Kanada	1	3	5	9
7	Japan	1	1	2	4
8	Kraljevina Italija	1	0	2	3
9	Argentina	1	0	0	1
10	Nemačka	0	2	3	5
11	Švedska	0	1	0	1
11	Letonija	0	1	0	1
13	Čehoslovačka	0	0	1	1
	Francuska	0	0	1	1
	Filipini	0	0	1	1
	Južnoafrička Republika	0	0	1	1
	Ukupno (16)	29	29	29	97

Postignuti rekordi

Na Olimpijskim igrama 1932. postignut je 21 novi olimpijskih rekorda i 12 novih svetskih rekorda u sledećim disciplinama:

Svetski rekordi

Muškarci


Datum	Disciplina	Novi rekord		Stari rekord
Datum	Disciplina	Atletičar	Rezultat	Atletičar	Rezultat	Datum
1. avgust 1932.	100 m	Edi Tolan SAD	=10,3 fin.	Persi Vilijams Kanada	10,3	9. avgust 1930.
1. avgust 1932.	100 m	Ralf Metkalf SAD	=10,3 fin.	Persi Vilijams Kanada	10,3	9. avgust 1930.
5. avgust 1932.	400 m	Bil Kar SAD	46,2 fin.	Ben Istmani SAD	46,4	26. mart 1932.
2. avgust 1932.	800 m	Tomas Hampson Ujedinjeno Kraljevstvo	1:49,7 fin.	Sera Marten Francuska	1:50,6	14. jul 1928.
2. avgust 1932.	110 m prepone	Džordž Sejling SAD	=14,4 pf.	Eric Wennström Švedska	14,4	25. avgust 1929.
				Bengt Sjöstedt Finska	=14,4	5. septembar 1931.
				Percy Beard SAD		23. jun 1932.
				Džon Keler SAD		19. jul 1932.

Olimpijski rekordi

Muškarci


Datum	Disciplina	Novi rekord		Stari rekord
Datum	Disciplina	Atletičar	Rezultat	Atletičar	Rezultat	Datum
31. jul 1932.	100 m	Artur Jonat Nemačka	=10,6 kv.	Don Lipinkot SAD	10,6	6. jul 1912.
				Harold Abraham Ujedinjeno Kraljevstvo	=10,6	6./7. jul 1924.
				Persi Vilijams Kanada		29./30. jul 1924.
				Robert Makalister SAD		30. jul 1928.
				Willie Legg Južna Afrika		30. jul 1928.
		Edi Tolan SAD	10,4 čf.	Don Lipinkot SAD	10,6	6. jul 1912.
				Harold Abraham Ujedinjeno Kraljevstvo	=10,6	6./7. jul 1924.
				Persi Vilijams Kanada		29./30. jul 1924.
				Robert Makalister SAD		30. jul 1928.
				Willie Legg Južna Afrika		30. jul 1928.
				Artur Jonat Nemačka		31. jul 1932.
1. avgust 1932.		Edi Tolan SAD	10,3 fin.	Edi Tolan SAD	10,4	31. jul 1932.
1. avgust 1932.		Ralf Metkalf SAD	10,3 fin.	Edi Tolan SAD	10,4	31. jul 1932.
2. avgust 1932.	200 m	Ralf Metkalf SAD	21,5 1.čf	Arči Han SAD	21,6	31. avgust 1904.
		Ralf Metkalf SAD	21,5 1.čf	Džekson Šolc SAD	=21,6	9. jul 1924.
		Edi Tolan SAD	=21,5 2.čf	Ralf Metkalf SAD	21,5	2. avgust 1932.
		Carlos Bianchi Argentina	21,4 3.čf	Ralf Metkalf SAD	21,5	2. avgust 1932.
		Carlos Bianchi Argentina	21,4 3.čf	Edi Tolan SAD	=2,5	2. avgust 1932.
3. avgust 1932.		Edi Tolan SAD	21,2 fin.	Carlos Bianchi Argentina	10,4	2. avgust 1932.
5. avgust 1932.	400 m	Bil Kar SAD	47,4 pf.	Erik Lidel Ujedinjeno Kraljevstvo	47,6	11. jul 1924.
5. avgust 1932.	400 m	Bil Kar SAD	47,2 fin.	Bil Kar SAD	47,4	5. avgust 1932.
2. avgust 1932.	800 m	Tomas Hampson Ujedinjeno Kraljevstvo	1:49,7 fin.	Daglas Lou Ujedinjeno Kraljevstvo	1:51,8	31. jul 1928.
4. avgust 1932.	1.500 m	Luiđi Bekali Kraljevina Italija	3:51,2 fin.	Hari Larva Finska	3:53,2	1. avgust 1928.
5. avgust 1932.	5.000 m	Lauri Lehtinen Finska	14,30,0 fin	Pavo Nurmi Finska	14:31,2	10. jul 1924.
5. avgust 1932.	5.000 m	Džeri Korns Ujedinjeno Kraljevstvo	=14,30,0 fin.	Pavo Nurmi Finska	14:31,2	10. jul 1924.
31. jul 1932.	10.000 m	Januš Kosućinski Poljska	30:11,4 fin.	Pavo Nurmi Finska	30:18,8	29. jul 1928.

Reference

^ Rezultati u trkačkim disciplinama su elektronski mereni na dve decimale, ali su zvanično prikazani kao zaokruženi na jednu decimalu
^ Rezultati MOK-a)
^ Tisdalovo vreme nije prihvaćeno kao svetski rekord jer je srušio poslednju preponu, po tada važećim pravilima i zato je Hardinu postao nosilac svetskog rekorda.
^ U trci 3.000 m sa preprekama, greškom sudija atletičari su trčali jedan krug više, pa se objavljena vremena odnose na 3.450 metara.
^ Prvi rezultat je izračunat na osnovu danas važećih tablica iz 1985., a cifra u zagradi je rezultat obračunat prema tablicama iz 1912. koje su važile u to vreme

Spoljašnje veze

Rezultati na sports-reference.com

[1] Rezultati u trkačkim disciplinama su elektronski mereni na dve decimale, ali su zvanično prikazani kao zaokruženi na jednu decimalu

[2] Rezultati MOK-a)

[3] Tisdalovo vreme nije prihvaćeno kao svetski rekord jer je srušio poslednju preponu, po tada važećim pravilima i zato je Hardinu postao nosilac svetskog rekorda.

[4] U trci 3.000 m sa preprekama, greškom sudija atletičari su trčali jedan krug više, pa se objavljena vremena odnose na 3.450 metara.

[5] Prvi rezultat je izračunat na osnovu danas važećih tablica iz 1985., a cifra u zagradi je rezultat obračunat prema tablicama iz 1912. koje su važile u to vreme

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]