Afera Državni udar
Afera Državni udar je kolokvijalni naziv za skup političkih događaja i sudskih procesa koji se povezuju sa navodnom pripremom državnog udara u Crnoj Gori na dan parlamentarnih izbora 16. oktobra 2016. godine. Na sam dan izbora, saopšteno je da je uhapšeno 20 državljana Srbije i Crne Gore, među kojima je i penzionisani general policije Bratislav Dikić, bivši komandant Žandarmerije. Već u novembru iste godine, specijalni državni tužilac Milivoje Katnić je saopštio da je u pitanju zavera sa ciljem izvođenja državnog udara, te da iza svega stoji „moćna organizacija“ koja je brojala oko 500 ljudi iz Rusije, Srbije i Crne Gore.
| Afera Državni udar | |
|---|---|
 Optuženi u aferi: penzionisani general policije Bratislav Dikić, nekadašnji komandant Žandarmerije, Andrija Mandić i Milan Knežević | |
| Učesnici | |
| Lokacija | Podgorica |
| Datum | 16. oktobar 2016 - još u toku |
| Ishod | Apelacioni sud poništio presudu Višeg suda u Podgorici 2021. godine, kojim se 13 optuženih proglašava krivim |
Početkom juna 2017. godine, Viši sud u Podgorici je potvrdio optužnicu protiv 14 osoba, među kojima su bili predsednik Nove srpske demokratije Andrija Mandić i predsednik Demokratske narodne partije Milan Knežević (lideri opozicione koalicije Demokratski front), čime je ova afera trebalo da dobije i političku dimenziju. Istovremeno, optužena su Eduard Šišmakov i Vladimir Popov, državljani Ruske Federacije. Takođe, optuženo je i devet državljana Srbije.
Prvostepenu presudu je Viši sud u Podgorici izrekao 9. maja 2019. godine. Na zatvorske kazne su osuđeni svi optuženi: Šišmakov (15 godina), Popov (12 godina), Dikić (8 godina), Predrag Bogićević i Nemanja Ristić (po 7 godina), Mandić i Knežević (po 5 godina), Branka Milić 3 godine), Dragan Maksić (godinu i 9 meseci), Mihailo Čađenović, Milan Dušić i Srboljub Đorđević (po godinu i šest meseci), te Kristina Hristić (uslovno na godinu dana).
Apelacioni sud je 5. februara 2021. godine usvojio žalbe branilaca okrivljenih i ukinuo prvostepenu presudu u celosti po svim tačkama optužnice.
Jedan od ključnih svedoka državnog tužioca Katnića, Mirko Paja Velimirović, je marta 2024. izjavio da je lažno svedočio pod pretnjama smrću članova porodice.[1]
Prethodni događaji uredi
Izbori za predsjednika Crne Gore 2013. godine pokazali su da je vladajuća Demokratska partija socijalista značajno izgubila podršku građana, budući da je njen kandidat pobedio drugoplasiranog Miodraga Lekića, kandidata opozicione koalicije Demokratski front, za svega 7.651 glas, što je izazvalo sumnju u regularnost rezultata. Po zatvaranju biračkih mesta, oba kandidata su proglasila izbornu pobedu, uvereni na osnovu informacija svojih članova sa biračkih mesta da su upravo oni osvojili više glasova.[2]
Iako istraživanja javnog mnjenja nisu uvek tako pokazivala, verovalo se da opozicione izborne liste mogu ponoviti jednako dobar rezultat i na parlamentarnim izborima 16. oktobra 2016. godine. Sami rezultati izbora su pokazali da su gotovo sve ankete davale pogrešne procene, budući da su samo istraživanja Nove srpske političke misli i Agencije Ipsos pokazale da Demokratski front ima između 22% i 23% podrške (što su izbori potvrdili), dok su sva ostala istraživanja mu davala upola manje, odnosno između 8% i 11%.
Policijska akcija na dan izbora (2016) uredi
Na dan parlamentarnih izbora 16. oktobra 2016. godine, u ranim jutarnjim časovima, mediji su preneli da je u Crnoj Gori uhapšeno 20 osoba, među kojima je i penzionisani general policije Bratislav Dikić, bivši komandant Žandarmerije. To je potvrdio i direktor crnogorske policije Slavko Stojanović, uz objašnjenje da su osumnjičeni za stvaranje kriminalne organizacije i terorizam.[3]
Sudski proces uredi
Optuženi uredi
- Eduard Šišmakov (
Ruska Federacija) - Vladimir Popov ( Ruska Federacija)
- Andrija Mandić, predsednik Nove srpske demokratije Andrija Mandić (
Crna Gora) - Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije ( Crna Gora)
- Bratislav Dikić, penzionisani general policije, bivši komandant Žandarmerije (
Srbija) - Predrag Bogićević, predsednik Ravnogorskog pokreta ( Srbija)
- Nemanja Ristić ( Srbija)
- Branka Milić ( Srbija)
- Dragan Maksić ( Srbija)
- Mihailo Čađenović ( Srbija)
- Milan Dušić ( Srbija)
- Srboljub Đorđević ( Srbija)
- Kristina Hristić ( Srbija)
Po zahtevu tužilaštva u Crnoj Gori, Interpol je raspisao međunarodnu poternicu za Nemanjom Ristićem i Predragom Bogićevićem. Oni su uhapšeni 13. januara 2017. godine u Srbiji. Viši sud u Kragujevcu je 7. februara 2017. godine doneo rešenje o ekstradicionom pritvoru, odnosno odobrio da Bogićević bude izručen Crnoj Gori, a po zahtevu Ministarstva pravde Crne Gore.[4] Nekoliko dana kasnije, Apelacioni sud u Kragujevcu je usvojio Bogićevićevu žalbu, ukinuo rešenje o ekstradicionom pritvoru i vratio predmet na ponovno odlučivanje.[5] Apelacioni sud u Beogradu je tokom februara i marta pravosnažno poništio rešenje o ekstradicionom pritvoru i odbio izručenje Nemanje Ristića i Predraga Bogićevića.
Prvostepeni postupak uredi
Specijalno tužilaštvo Crne Gore na čelu sa Glavnim specijalnim tužiocom Milivojem Katnićem sumnjiči Bratislava Dikića pod optužbom da je planirao državni udar u Crnoj Gori.[6]
Reakcije uredi
- Srbija — 16. oktobra premijer Aleksandar Vučić nije hteo da komentariše hapšenje bivšeg šefa srpske Žandarmerije Bratislava Dikića u Crnoj Gori kako ne bi ni na koji način uticao na parlamentarne izbore u toj zemlji, ali je primetio da je "čudan dan na koji se to desilo".[7]
- U znak protesta zbog opšteg stanja u Crnoj Gori, 39 od 81 poslanika Skupštine Crne Gore bojkotuje rad parlamenta i traži ponavljanje izbora.[8][9]
Prethodni slučajevi hapšenja uoči izbora u Crnoj Gori uredi
Prvi slučaj dogodio se u oktobru 1997. godine, između dva kruga predsedničkih izbora, na kojima je aktuelni premijer i lider DPS Milo Đukanović tesno pobjedio tada već bivšeg partijskog kolegu Momira Bulatovića.
Drugi slučaj se odigrao 9. septembra 2006, dan pred parlamentarne izbore prve posle osamostaljivanja Crne Gore.[10]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Đurić, Novica. „Kako je u Crnoj Gori režirana afera „Državni udar””. Politika Online. Pristupljeno 2024-03-25.
- ^ „BLOG UŽIVO - I Vujanović i Lekić proglasili pobjedu, Crna Gora čeka zvanične rezultate”. Slobodna Evropa. 7. 4. 2013.
- ^ Politika Online - Crnogorsko tužilaštvo: Dikić planirao hapšenje Đukanovića
- ^ „Sud u Kragujevcu odobrio izručenje Bogićevića Crnoj Gori”. N1. 7. 2. 2017.
- ^ „O izručenju Bogićevića Crnoj Gori odlučuje Specijalni sud”. Politika. 14. 02. 2017.
- ^ Milivoje Katnić: Optužnica za pokušaj državnog udara 15.aprila | Region | Novosti.rs
- ^ RTS :: Vučić: Čudan dan na koji je Dikić uhapšen
- ^ Opozicija neće u vlast, Krivokapić traži ponavljanje izbora, RTS, 30. novembar 2016.
- ^ UZ BOJKOT OPOZICIJE Crna Gora dobila novu vladu
- ^ Sluèaj "državni udar" i Ðukanoviæev "stari recept" - B92.net
Literatura uredi
- Subotić, Momčilo (2017). „Izbori u Crnoj Gori 2016. i položaj Srba” (PDF). Politička revija. 51 (1): 99—135.
