5. фебруар
датум
(преусмерено са 5. фебруара)
5. фебруар је тридесет шести дан у години у Грегоријанском календару. 329 дана (330 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
уредифебруар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
- 1573 — Битка код Кршког (1573)
- 1576 — Краљ Наваре Анри одбацио калвинизам и прешао у католицизам како би као Анри IV преузео престо Француске.
- 1596 — Јапански шогун Тојотоми Хидејоши је наредио да се погуби 26 католичких мисионара и преобраћеника.
- 1792 — Британци заузели пола територије индијске државе Мисор, након што су поразили војску султана Типу Сахиба.
- 1814 — У Бечу објављена „Мала простонародна славеносербска песмарица“ Вука Караџића, која је означила почетак упознавања Европе са српском народном поезијом.
- 1818 — Бивши Наполеонов маршал Жан Батист Бернадот постаје краљ Шведске и Норвешке као Карл XIV Јохан (1818—1844) и оснива династија династију Бернадот која влада Шведском до данас.
- 1859 — У граду Фокшани, Скупштина народних представника донела је одлуку о уједињењу румунских кнежевина Влашке и Молдавије, чиме су постављени темељи румунске државе.
- 1885 — Белгијски краљ Леополд II прогласио афрички Конго за лични посед под називом "Слободна Држава Конго".
- 1887 — У Миланској скали први пут изведена Вердијева опера Отело.
- 1917 — Усвајањем новог устава, Мексико постао федеративна република од 28 савезних држава. Проглашена је аграрна реформа и црква је одвојена од државе.
- 1958 — Амерички бомбардер је одбацио нуклеарну бомбу у море код острва Тајби након судара са другим авионом током вежбе.
- 1971 — У Белфасту, током немира, убијен британски војник, први од доласка британских трупа у Северну Ирску 1969.
- 1983 — У експлозији бомбе у просторијама Палестинске ослободилачке организације у Бејруту погинуле су 22 особе.
- 1983 — У Лиону, после изручења из Боливије, ухапшен ратни злочинац Клаус Барби, један од шефова Гестапоа у окупираној Француској у Другом светском рату. Барби, назван „џелатом из Лиона“ скривао се у Боливији 32 године.
- 1988 — Врховни суд СССР укинуо пресуду којом су у марту 1938. у време Стаљинових "чистки", осуђени и потом убијени Николај Бухарин, Алексеј Риков и низ других високих совјетских партијских и државних руководилаца. Они су потом посмртно рехабилитовани.
- 1994 — Током босанског рата на сарајевској пијаци Маркале у центру града од гранате је погинуло 68, а рањено 200 људи. Челници НАТО дали су ултиматум босанским Србима, под претњом бомбардовања њихових положаја, да у року од десет дана повуку тешко наоружање на 20 km од центра Сарајева, а од армије БиХ затражено је да своје тешко наоружање у граду стави под контролу мировних снага.
- 1996 — Власти у Сарајеву ухапсиле су и касније предале Међународном суду за ратне злочине у Хагу српске официре Ђорђа Ђукића и Алексу Крсмановића, што је изазвало озбиљну политичку кризу у тек успостављеним контактима два босанска ентитета. Генерал Ђукић је умро у затвору а пуковник Крсмановић је ослобођен оптужбе.
- 1997 —
- Три највеће швајцарске банке основале су, под снажним међународним притиском, фонд од сто милиона швајцарских франака за жртве холокауста. Притисак је уследио након открића да су швајцарске банке сарађивале с немачким нацистима у Другом светском рату у скривању новца и драгоцености од заточених и убијених Јевреја.
- У акцијама београдске полиције против мирних протеста грађана, због фалсификовања изборних резултата, између 2. и 5. фебруара, ухапшено је око 100, а повређено више од 300 демонстраната. Свакодневне демонстрације су настављене.
- 2001 — У Њујорку почело суђење четворици оптужених за постављање и активирање бомби 1998. у две америчке амбасаде у Африци, када је живот изгубило 224 особе.
- 2002 — Белгијски министар иностраних послова Луис Мишел, упутио извињење због улоге његове земље 1961. у атентату на тадашњег конгоанског лидера Патриса Лумумбе. Он је понудио помоћ од 3,25 милиона долара Фонду „Патрис Лумумба“ за промоцију демократије у тој земљи.
- 2003 — Северна Кореја је саопштила да је поново покренула нуклеарни реактор у Јонгбјону. Она је у децембру 2002. најавила низ акција којима ће реактивирати своје нуклеарне програме, упркос чињеници да је две године раније (1994) потписала споразум о њиховој суспензији.
- 2004 — У експлозији у московском метроу повређено је најмање 224 особа.
- 2006 —
Рођења
уреди- 1808 — Карл Шпицвег, немачки сликар, цртач и илустратор. (прем. 1885)[1]
- 1840 — Џон Бојд Данлоп, шкотски проналазач. (прем. 1921)[2]
- 1848 — Жорж-Шарл Исманс, француски романописац. (прем. 1907)[3]
- 1878 — Андре Ситроен, француски инжењер холандског порекла. (прем. 1935)[4]
- 1884 — Вељко Петровић, књижевник и историчар уметности, председник Матице српске и Српске књижевне задруге, директор Народног музеја у Београду, академик. (прем. 1967)[5]
- 1894 — Ксенија Атанасијевић, филозоф, је била прва жена доцент и прва жена која је докторирала на Београдском универзитету 1922. године. (прем. 1981)[6]
- 1906 — Џон Карадин, амерички глумац. (прем. 1988)
- 1912 — Јосип Палада, југословенски и хрватски тенисер. (прем. 1994)[7]
- 1914 — Алан Хоџкин, британски физиолог и биофизичар. (прем. 1998)[8]
- 1915 — Роберт Хофстатер, амерички физичар. (прем. 1990)[9]
- 1919 — Андреас Папандреу, грчки државник и економиста. (прем. 1996)[10]
- 1925 — Зузана Халупова, српска сликарка наиве словачког порекла. (прем. 2001)[11]
- 1929 — Фред Синовац, аустријски политичар. (прем. 2008)[12]
- 1932 — Ћезаре Малдини, италијански фудбалски тренер и фудбалер. (прем. 2016)[13]
- 1933 — Милош Милутиновић, бивши југословенски репрезентативац у фудбалу. (прем. 2003)[14][15][16]
- 1943 — Нолан Бушнел, амерички инжењер.[17]
- 1943 — Мајкл Мен, амерички редитељ, сценариста и продуцент.
- 1946 — Шарлот Ремплинг, енглеска глумица.[18]
- 1948 — Свен Горан Ериксон, шведски фудбалски тренер. (прем. 2024)[19]
- 1948 — Барбара Херши, америчка глумица.[20]
- 1948 — Том Вилкинсон, британски глумац. (прем. 2023)[21]
- 1962 — Џенифер Џејсон Ли, америчка глумица.[22]
- 1963 — Горан Јурић, хрватски фудбалер.[23]
- 1964 — Лора Лини, америчка глумица.[24]
- 1965 — Кике Санчез Флорес, шпански фудбалер и фудбалски тренер.[25][26][27]
- 1965 — Георге Хађи, румунски фудбалер.[28]
- 1966 — Рок Петрович, југословенско-словеначки скијаш. (прем. 1993)[29]
- 1969 — Мајкл Шин, британски глумац.[30]
- 1972 — Мери, крунска принцеза од Данске.[31]
- 1973 — Трајнтје Остерхојс, холандска певачица.[32][33]
- 1975 — Ђовани ван Бронкхорст, холандски фудбалер.[34][35]
- 1976 — Тони Џа, тајландски глумац.[36]
- 1979 — Мирко Хрговић, хрватски фудбалер.[37]
- 1979 — Али ел Абдали, саудијски фудбалер.[38]
- 1980 — Петар Карађорђевић (син Александра II), српски принц.[39]
- 1982 — Славиша Павловић, српски писац и песник.[40]
- 1982 — Родриго Паласио, аргентински фудбалер.[41]
- 1984 — Карлос Тевез, аргентински фудбалер.[42]
- 1985 — Кристијано Роналдо, португалски фудбалер.[43]
- 1986 — Ведран Ћорлука, хрватски фудбалер.[44][45]
- 1986 — Секопе Кепу, аустралски рагбиста.[46]
- 1987 — Хана Селимовић, српска глумица.[47]
- 1987 — Линус Омарк, шведски хокејаш на леду.[48]
- 1987 — Кертис Џерелс, амерички кошаркаш.[49][50]
- 1991 — Теренс Рос, амерички кошаркаш.[51]
- 1992 — Нејмар, бразилски фудбалер.[52]
- 1992 — Стефан де Врај, холандски фудбалер.[53]
- 1995 — Аднан Јанузај, белгијски фудбалер[54]
- 1999 — Алегра Пољак, српска фудбалерка.[55]
Смрти
уреди- 1679 — Јост фан ден Фундел, холандски писац. (рођ. 1587)[56]
- 1766 — Леополд Јозеф Даун, аустријски фелдмаршал. (рођ. 1705)[57]
- 1807 — Пасквале Паоли, корзикански патриота и политичар. (рођ. 1725)[58]
- 1818 — Карл XIII Шведски, краљ Шведске. (рођ. 1748)[59]
- 1881 — Томас Карлајл, шкотски историчар, филозоф и есејист. (рођ. 1795)[60]
- 1893 — Тоша Јовановић, српски глумац. (рођ. 1845)[61]
- 1922 — Кристијан де Вет, бурски генерал и политичар. (рођ. 1854)
- 1922 — Едуард Славољуб Пенкала, хрватски инжењер и проналазач. (рођ. 1871)[62]
- 1937 — Лу Андреас-Саломе, немачка филозофкиња руског порекла. (рођ. 1861)[63]
- 1941 — Јован Грчић (професор), био српски књижевник, књижевни, позоришни и музички критичар, преводилац и професор. (рођ. 1855)[64]
- 1946 — Џорџ Арлис, енглески глумац, писац и режисер. (рођ. 1868)[65]
- 1948 — Јоханес Бласковиц, немачки војни командант. (рођ. 1883)[66]
- 1969 — Телма Ритер, америчка глумица. (рођ. 1902)[67]
- 1972 — Меријен Мур, америчка песникиња и књижевна критичарка. (рођ. 1887)[68]
- 1980 — Стојан Аралица, сликар. (рођ. 1883)[69]
- 1993 — Џозеф Лео Менкиевич, амерички режисер, сценариста и продуцент. (рођ. 1909)[70]
- 1997 — Олга Скригин, филмски монтажер. (рођ. 1927)[71]
- 1999 — Невил Бонер, први Абориџин посланик у аустралијском парламенту. (рођ. 1922)[72]
- 2000 — Клод Отан-Лара, француски филмски редитељ. (рођ. 1901)[73]
- 2008 — Махареши-Махеш Јоги, творац Трансцеденталне медитације. (рођ. 1918)[74]
- 2008 — Зоран Антонијевић - Жота, фудбалер "Црвене звезде", репрезентативац Југославије и спортски радник. (рођ. 1945)[75]
- 2015 — Вал Логсдон Фич, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1923)[76]
- 2020 — Кирк Даглас, амерички глумац и продуцент (рођ. 1916)[77]
Празници и дани сећања
уредиРеференце
уреди- ^ „Carl Spitzweg | German painter”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „John Boyd Dunlop | British veterinary surgeon”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Joris-Karl Huysmans | French author”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „André-Gustave Citroën | French engineer”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Члан САНУ”. archive.vn. 2012-12-21. Архивирано из оригинала 21. 12. 2012. г. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Ksenija Atanasijević - Biografija | Saznaj Lako” (на језику: енглески). 2012-09-26. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Josip Palada | Overview | ATP Tour | Tennis”. ATP Tour. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Sir Alan Hodgkin | British biophysicist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Robert Hofstadter | American physicist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Andreas Papandreou | prime minister of Greece”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ Web, Parallel. „Zuzana Chalupova”. naive-art-kovacica.com. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Dr. Fred Sinowatz, Biografie”. www.parlament.gv.at (на језику: немачки). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Cesare Maldini”. www.magliarossonera.it. Приступљено 2021-02-05.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Miloš Milutinović”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Miloš Milutinović”. weltfussball.de (на језику: немачки). Приступљено 2021-02-05.
- ^ Admin (2020-03-21). „Milutinović Miloš”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Nolan Bushnell”. IMDb. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Charlotte Rampling | Biography, Movie Highlights and Photos”. AllMovie (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Sven-Göran Eriksson - Manager profile”. _ (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Barbara Hershey”. www.virtual-history.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „BFI Screenonline: Wilkinson, Tom (1948-) Biography”. www.screenonline.org.uk. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Jennifer Jason Leigh | American actress”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Tournaments, latest news, latest video, futsal, beach soccer”. web.archive.org. 2015-09-05. Архивирано из оригинала 05. 09. 2015. г. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Laura Linney | Biography, Movies, TV Shows, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Quique Flores”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Ciberche.net - Jugador”. www.ciberche.net. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „FIFA Tournaments - Players & Coaches - QUIQUE”. archive.md. 2016-06-28. Архивирано из оригинала 28. 06. 2016. г. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Planet World Cup - Legends - Gheorghe Hagi”. www.planetworldcup.com. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Olympedia – Rok Petrovič”. www.olympedia.org. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Michael Sheen Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „HRH Crown Princess Mary - The Danish Monarchy”. web.archive.org. 2012-06-14. Архивирано из оригинала 14. 06. 2012. г. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „EMI Music Nederland”. web.archive.org. 2012-02-18. Архивирано из оригинала 18. 02. 2012. г. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Trijntje Oosterhuis | Biography, Albums, Streaming Links”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Giovanni van Bronckhorst”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „FIFA Tournaments - Players & Coaches - Giovanni VAN BRONCKHORST”. archive.md. 2015-09-22. Архивирано из оригинала 22. 09. 2015. г. Приступљено 2021-02-05.
- ^ Facebook, Facebook; Twitter, Twitter. „Biography and Profile of Star Martial Artist Tony Jaa”. LiveAbout (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Mirko Hrgović”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Ali Al-Abdali - Player profile”. _ (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ admin. „HRH Hereditary Prince Peter”. The Royal Family of Serbia (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Slaviša Pavlović | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Scheda RODRIGO PALACIO - GENOA CFC”. web.archive.org. 2010-08-21. Архивирано из оригинала 21. 08. 2010. г. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Carlos Tevez - Player profile”. _ (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Cristiano Ronaldo Career Stats, Goals (Real Madrid, Portugal)”. thetopforward.com. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Tournaments, latest news, latest video, futsal, beach soccer”. web.archive.org. 2015-09-06. Архивирано из оригинала 06. 09. 2015. г. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Vedran Corluka | Football Stats | Lokomotiv Moscow | Age 35 | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Sekope Miami Kepu”. ESPN scrum. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Tickets - HANA SELIMOVIĆ”. Tickets (на језику: мађарски). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Умарк Линус:Континентальная Хоккейная Лига (КХЛ)”. www.khl.ru (на језику: руски). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Player Bio: Curtis Jerrells - Baylor Bears Official Athletic Site - BaylorBears.com”. web.archive.org. 2011-10-07. Архивирано из оригинала 07. 10. 2011. г. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „JERRELLS, CURTIS - Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL”. www.euroleague.net (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Terrence Ross Stats”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „da Silva Santos Neymar”. web.archive.org. 2011-11-26. Архивирано из оригинала 26. 11. 2011. г. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Tournaments, latest news, latest video, futsal, beach soccer”. web.archive.org. 2015-09-06. Архивирано из оригинала 29. 04. 2017. г. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Adnan Januzaj Career Stats, Goals (Borussia Dortmund, Belgium)”. thetopforward.com. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Serbia - A. Poljak - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Na današnji dan, 5. februar”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Leopold Joseph, Graf (count) von Daun | Austrian general”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Pasquale Paoli | Corsican statesman”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Charles XIII | king of Sweden”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Thomas Carlyle | British essayist and historian”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „ЛИЧНОСТИ « ЗРЕЊАНИСТИКА”. web.archive.org. 2010-11-07. Архивирано из оригинала 07. 11. 2010. г. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Penkala, Slavoljub Eduard | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2022-01-22.
- ^ Turner, Laura Jo (1991). An Encyclopedia of Continental Women Writers Volume 1. New York: Garland. стр. 36. ISBN 978-0-82408-547-6.
- ^ „ГРЧИЋ Јован”. snp.org.rs. Приступљено 27. 1. 2022.
- ^ „George Arliss | British actor”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Johannes Blaskowitz | German military officer”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Thelma Ritter (1902-1969) - Find A Grave Memorial”. www.findagrave.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Marianne Moore | American poet”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Aralica Stojan”. www.sanu.ac.rs. Приступљено 2021-02-05.
- ^ Редакција (2021-02-04). „На данашњи дан, 5. фебруар”. Соколац срце Романије (на језику: српски). Архивирано из оригинала 22. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Olga Skrigin”. IMDb. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „BONNER, Neville Thomas (1922–1999) Senator for Queensland, 1971–83 (Liberal Party of Australia; Independent) | The Biographical Dictionary of the Australian Senate” (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Claude Autant-Lara”. IMDb. Приступљено 2022-01-22.
- ^ „Maharishi Mahesh Yogi”. Archive.
- ^ Beta. „Preminuo Zoran Žota Antonijević”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Val Logsdon Fitch | American physicist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Kirk Douglas, legendary Hollywood tough guy, dead at 103”. NBC News (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-16.