Bekeš (županija)

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Bekeš.

Bekeška županija, (mađ. Békés megye) je jedna od županija regiona velikih ravnica i severne mađarske u Mađarskoj, nalazi se u jugoistočnom delu regije velike južne ravnice.

Bekeška županija Békés megye
Zastava Grb
Država	Mađarska
Region	Velike ravnice i severna Mađarska
Admin. centar	Bekeščaba
Površina	5.631,05 km2
Stanovništvo	2013.
— broj st.	359.153
— gustina st.	63,78 st./km2
Broj opština	75
Broj gradova	1 sreski + 20 opštinskih
Zvanični veb-sajt

Županiju Bekeš svoje granice deli sa Rumunijom i mađarskim županijama Čongrad, Jas-Nađkun-Solnok i Hajdu-Bihar. Površina županije je 5.631,05 km², a sedište županije je grad Bekeščaba.

Položaj županije

Županija Bekeš zauzima jugoistočni deo Mađarske. Granice županije su:

• na severu: Hajdu-Biharska županija,
• na istoku i jugu: Rumunija,
• na jugozapadu: Čongradska županija i
• na severozapadu: Jas-Nađkun-Solnočka županija.

Prirodne odlike

Reka Kereš u Bekeškoj županiji

Salaš u Bekeškoj županiji

Reljef: Županija Bekeš se nalazi u ravničarskom kraju jugoistočne Panonske nizije i kao takva ima veoma kvalitetno obradivo zemljište, pogodno za poljoprivredu. U županiji uopšte nema brda i planina.

Jedna petina proizvodnje prirodnog gasa proizvedenog u Mađarskoj potiče iz Bekeša.

Klima na području županije je umereno kontinentalna. Prosečne godišnje kišne padavine u ovoj oblasti su 645 mm.

Vode: Najvažniji vodotok je reka Kereš, a ostali vodotokovi (Berkau, Saraz-er, Hortobađ-Berkau) su manjeg značaja.

Istorija

Karta „stare“ Bekeške županije, iz vremena Austrougarske

Područje današnje Bekeške županije je na osnovu arheoloških nalaza bilo naseljeno 5000-4000. p. n. e. Pre dolaska Mađara u ove krajeve 895. godine, različiti narodi su živeli u ovim krajevima: Skiti, Kelti, Gepidi, Sarmati, Huni, Avari, Sloveni.

U srednjem veku izgrađena je tvrđava u Đuli (početkom 15. veka), a grad Đula je bio jedan od najznačajnijih gradova Mađarske u to vreme. Za vreme vladavine Matije Korvina, ovaj grad je bio i sedište tadašnje županije. Tokom borbi protiv Turaka, tvrđava je bilo važno uporište, ali je ipak Turci osvajaju 1566. godine. Tada je veliki broj okolnih naselja je bio popaljen i uništen.

U ranim godinama 18. veka, kada su Turci napustili ove krajeve, naselja su ponovo oživela, stanovništvo je počelo da popunjava prazne prostore i to ne samo sa stanovnicima mađarske nacionalnosti, već i Slovacima u gradovima Bekeščaba, Endred, Sarvaš i Totkomloš; sa Nemcima u Nemetđuli i Eleku; i sa Rumunima u Keteđhazi. Zatečeno srpsko stanovništvo u Batanji je ostalo prisutno. Većina stanovništva se asimirala do sredine 19. veka.

Važnost poljoprivrede je dovela železnicu u ove krajeve, veza je išla od Bekeščabe do Pešte, a ceo projekat je završen 1858. godine. Ovo područje je doživelo privredni procvat nakon Prvog svetskog rata, kada je Mađarska, gubitkom ugarskih delova bivše Austrougarske, pripojenih Rumuniji. Tada je Bekeš morao da preuzme njihovu ulogu u privredi, a Bekeščaba da zameni upravne poslove i upravu bivših gradova na istoku.

Posle 1950. godine, zahvaljujući industrijalizaciji, broj stanovnika se popeo do cifre od 472.000. (1980. godina).

Stanovništvo

Bekeška županija, po popisu iz 2013. godine, ima ukupno 359.153 stanovnika. Ovo je za 20% manje nego pre 30 godina, što ovu Bekeš svrstava u županije u Mađarskoj sa najlošijom demografskom slikom.

Više od 60% stanovnika županije živi u gradovima. Pored toga, selau županiji su relativno velika.

Etnički sastav: Pored većinskog mađarskog stanovništva, u županiji još žive:

• Slovaci - 7.000,
• Cigani - 5.000,
• Rumuni - 4.000,
• Nemci - 1.500,
• Srbi - 400.

Upravna podela

Okrug Bekeš ima 1 gradski okrug, 21 grad, 8 velikih sela i 45 sela.

Srezovi u Bekeškoj županiji

Srezovi Bekeške županije

U Bekeškoj županiji postoji 9 srezova. To su:

1. Bekeščapski srez
2. Bekeški srez
3. Đomaendredski srez
4. Đulski srez
5. Mezekovačhaški srez
6. Orošhaški srez
7. Sarvaški srez
8. Seghalomski srez
9. Šarkadski srez

Mesna samouprava

Sreski gradovi: Jedini grad u ovom zvanju i pravima je sedište županije, grad Bekeščaba (Békéscsaba).

Gradovi-opštine su (u zagradama su originalna imena na mađarskom jeziku):

• Batanja Battonya
• Bekeš Békés
• Veste Vésztő
• Devavanja Dévaványa
• Đomaendred Gyomaendrőd
• Đula Gyula
• Elek Elek

• Kerešladanj Körösladány
• Međešeđhaza Medgyesegyháza,
• Mezeberenj Mezőberény
• Mezekovačhaza Mezőkovácsháza
• Mezeheđeš Mezőhegyes
• Orošhaza Orosháza
• Sarvaš Szarvas

• Seghalom Szeghalom
• Totkomloš Tótkomlós
• Ujkiđoš Újkígyós,
• Fizešđarmat Füzesgyarmat
• Čorvaš Csorvás
• Šarkad Sarkad

Sela

• Almaškamaraš Almáskamarás,
• Bekešsentandraš Békésszentandrás,
• Bekeššamšon Békéssámson,
• Belmeđer Bélmegyer,
• Biharugra Biharugra,
• Buča Bucsa,
• Vegeđhaza Végegyháza,
• Gadoroš Gádoros,
• Gerendaš Gerendás,
• Gest Geszt,
• Doboz Doboz,
• Dombeđhaz Dombegyház,
• Dombiratoš Dombiratos,
• Ermenjkut Örménykút,
• Ečegfalva Ecsegfalva,
• Žadanj Zsadány,
• Kamut Kamut,
• Kardoš Kardos,

• Kardoškut Kardoskút,
• Kevermeš Kevermes,
• Kasaper Kaszaper,
• Kerešnađharšanj Körösnagyharsány,
• Kereštarča Köröstarcsa,
• Kerešujfalu Körösújfalu,
• Kertessiget Kertészsziget,
• Keteđan Kötegyán,
• Keteđhaza Kétegyháza,
• Ketšopronj Kétsoprony,
• Kišdombeđhaz Kisdombegyház,
• Kondoroš Kondoros,
• Kunagota Kunágota,
• Lekešhaza Lökösháza,
• Mađarbanheđeš Magyarbánhegyes,
• Mađardombeđhaz Magyardombegyház,
• Međešbodzaš Medgyesbodzás,
• Mezeđan Mezőgyán,

• Mehkerek Méhkerék,
• Muronj Murony,
• Nađbanheđeš Nagybánhegyes,
• Nađkamaraš Nagykamarás,
• Nađsenaš Nagyszénás,
• Okanj Okány,
• Pustaotlaka Pusztaottlaka,
• Pustafeldvar Pusztaföldvár,
• Sabadkiđoš Szabadkígyós,
• Tarhoš Tarhos,
• Telekgerendaš Telekgerendás,
• Ujsalonta Újszalonta,
• Hunja Hunya,
• Čabasabadi Csabaszabadi,
• Čabačid Csabacsüd,
• Čanadapaca Csanádapáca,
• Čardasalaš Csárdaszállás,
• Šarkadkerestur Sarkadkeresztúr.

označene opštine su „velika“ sela.

Spoljašnje veze

• Zvanična stranica županije Bekeš
• A Turistički vodič kroz županiju
• Linkovi županije
• O županiji
• Zvanična stranica Grada Bekeščabe
• Zvanična stranica banje Đule Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. april 2016)