Википедија

Витез у тигровој кожи

Vitez u tigrovoj koži (gruz. ვეფხისტყაოსანი doslovno ,,Onaj u leopardovoj koži") je gruzijski srednjovekovni ep iz 12. veka, koji je napisao Šota Rustaveli.[1] Ovaj ep predstavlja remek delo gruzijske književnosti i pripada periodu gruzijskog zlatnog doba, kada je Kraljevina Gruzija dosegla svoj vrhunac moći, kako u državotvornom smislu, tako i u umetnosti i književnosti.[2] Do početka 20. veka među Gruzijcima kopija ovog epa bila je deo miraza svake neveste.[3][4]
Iako se radnja ovog epa odvija u izmišljenim delovima Indije i Arabije, događaji u ovim zemljama samo su alegorija vladavine kraljice Tamare iz Gruzije za vreme gruzijskog zlatnog doba.[5][6]
Radnja govori o prijateljstvu dva junaka, Avtandila i Tariela i njihovom potragom da nađu ljubav. Ovi junaci su predani prijatelji, velikodušni, iskreni i posvećeni time da izjednače prava između žena i muškaraca.[7] Delo je okarakterisano kao ep, viteški roman i kao epska romansa.[8][9]

Vitez u tigrovoj koži
Nastanak i sadržaj
AutorŠota Rustaveli
ZemljaKraljevstvo Gruzija
Žanr / vrsta delaEp
Izdavanje
Izdavanje1180–1205/07
Klasifikacija
ISBN ?9789941079269

Istorija dela uredi

Ovo delo pripada gruzijskom zlatnom dobu Kraljevine Gruzije, za vreme vladavine kraljice Tamare, izabranu od strane njenog oca, Giorgi III od Gruzije.

Kraljicu Tamaru slavili su mnogi pesnici, zbog njene lepote i diplomatskih veština. Ona je uspostavila protektorate nad mnogim muslimanskim i hrišćanskim zemljama. Pod njenom vladavinom, ekonomija je u Kraljevini Gruziji procvetala i prestigla Ajubide, Egipat, Kijevsku Rusiju i Vizantijsko carstvo. Srednjovekovna nauka je napredovala, izgrađeni su najveći manastiri i crkve u Gruziji. S obzirom na ovaj izuzetan rast, Šota Rustaveli je komponovao ovo delo. [10]
Šota Rustaveli je bio gruzijski pesnik, a veruje se da je radio i kao rizničar za kraljicu Tamaru.[11] Neki izvori govore da je učestvovao u mnogim vojnim kampanjama Kraljevine Gruzije, a njegovo delo Vitez u tigrovoj koži, iako smešteno u daleke zemlje, predstavlja vladavinu kraljice Tamare.[12] U prologu, Rustaveli je pomenuo da je ovo delo napravio u znak zahvalnosti kraljici Tamari, dok je u epilogu hvalio Davida Soslana, kraljičinog supruga.[13][14]

Prevod uredi

Ovo delo prevedeno je i na ostale kartvelske jezike. Van Gruzije, prvo interesovanje za ovo delo bilo je 1802. godine, kada je Eugen Bolkovitinov objavio svoj prevod prve stranice ovog dela na ruski jezik.[15]U Francuskoj, 1828. godine Marij Bros napravio je prevod ovog dela na francuski jezik.[16] U 19. veku, delo je upotpunosti prevedeno na poljski[17], nemački[18] i ruski jezik. Ekstrakti dela su 1845. godine objavljeni u Rusiji, Francuskoj i Jermeniji. Godine 1912. Mejori Vardrop je prvi put objavio ovo delo na engleskom jeziku.[19]
Danas, ovo delo prevedeno je na mnogo jezika : srpski, mađarski[20] , ukrajinski[21], jermenski[22], azerski[23], kazaški, kineski, osetinski[24], italijanski[25], rumunski, japanski[26], kirgiski, turkmenski[27], španski, mongloski[28], beloruski[29], moldavski[30], hebrejski, čečenski[31][32], kurdski, baškirski, čuvaški, tatarski, esperanto[33], grčki, korejski, bugarski i persijski jezik.[34]

Galerija uredi

  •  
    Šota Rustaveli predstavlja delo Vitez u tigrovoj koži, kraljici Tamari
  •  
    Tariel, vitez iz dela
  •  
    Tariel, Avtandil i Pridon
  •  
    Tariel i Avandi
  •  
    Poštanska marka iz 1966. u čast dela
  •  
    Pogled na stadion
  •  
    Deo dela Vitez u tigrovoj koži
  •  
    Originalno delo

Reference uredi

  1. ^ Baramidze & Gamezardashvili. str. 17
  2. ^ Shengelia, str. 106
  3. ^ Shengelia, str. 105
  4. ^ Delshad, str. 18
  5. ^ Baramidze & Gamezardashvili. str. 19
  6. ^ David Marshall Lang. Landmarks in Georgian Literature. School of Oriental and African Studies, (1966). str. 20
  7. ^ Asatiani & Bendianashvili. str. 151
  8. ^ Malinka Velinova, "Interférence des genres dans les emplois du monologue médiéval", Institut Roustavéli. str. 160
  9. ^ Polet, str. 529
  10. ^ Polet, str. 500
  11. ^ Polet, str. 525
  12. ^ Kveselava, str. 13
  13. ^ The Knight in the Panther's Skin, st. 4
  14. ^ The Knight in the Panther's Skin, st. 1666
  15. ^ Bolkhovitinov, Istoričeskoe izobraženie Gruzii v političeskom, cerkovnom i učebnom ee sostaяnii, St. Petersburg, 1802
  16. ^ Brosset, str. 277–294
  17. ^ Lapchinski & Eristavi, 1840
  18. ^ Der Mann in Tigerfelle, von Schota Rustaveli, Arthur Leist, 1889 online version
  19. ^ Taktakishvili & Urushadze. str. 142-148
  20. ^ Tsereteli, str. 661–664
  21. ^ Mikola Bajan, Kiev, 1937
  22. ^ Asatur, Yerevan, 1937
  23. ^ Vurghun, Rahim & Rustam, Baku, 1937
  24. ^ Shavlokhovisa, Tskhinvali, 1943
  25. ^ La pelle di Leopardo di Schotha Rusthaveli, Milan, 1945
  26. ^ Li-tsi-e, Shanghai, 1943
  27. ^ Gulia, Sokhumi, 1941
  28. ^ Vera Roman, Bucarest, 1947
  29. ^ Zvonak & Khvedarovitch, Minsk, 1966
  30. ^ Krecu, Chișinău, 1966
  31. ^ Mouzaev, Grozny, 1969
  32. ^ Almaty 1938
  33. ^ Baramidze, str. 344
  34. ^ Shahzoda 1938 & Mirtemir 1959

Literatura uredi

 
Vitez u tigrovoj koži na Vikimedijinoj ostavi.
  • Marjory Wardrop, The Man in the Panther's Skin: A Romantic Epic by Shota Rustaveli, Royal Asiatic Society, 1912
  • Donald Rayfield, The Literature of Georgia, Richmond, Curzon Press, 2000 (1st ed. 1994)
  • A. G. Baramidze & D. M. Gamezardashvili, Georgian Literature, Honolulu, University Press of the Pacific, 2001 (1st ed. 1968)
  • Kakha Shengelia, History of Georgia, Tbilisi, Caucasus University Publishing House, 2001
  • Jean-Claude Polet, Patrimoine littéraire européen, vol. 4a, Le Moyen Âge, de l'Oural à l'Atlantique. Littératures d'Europe orientale, De Boeck, 1993
  • Farshid Delshad, Studien zu den iranischen und semitischen Lehnwörtern im georgischen Nationalepos "Der Recke im Pantherfell", Iéna, 2002
  • Gijs Koolemans Beynen, "Adultery and Death in Shota Rustaveli's The Man in the Panther Skin", Courtly Arts and the Arts of Courtliness, 2004
  • M. Kveselava, Anthology of Georgian Poetry, Honolulu, University Press of the Pacific, 2001 (1st ed. 1948)
  • Nodar Asatiani & Alexandre Bendianashvili, Histoire de la Géorgie, Paris, l'Harmattan, 1997
  • A. Khakhanoff, «Abrégé de l'histoire et de la littérature géorgienne», dans Raphaël Isarloff, Histoire de Géorgie, Paris - Tbilissi, Charles Noblet - Librairie de la société géorgienne de lettres, 1900
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Витез_у_тигровој_кожи&oldid=26842188”