Википедија

Vitepsk

Vitepsk ili Vicepsk (blr. Віцебск, rus. Витебск) glavni je grad istoimene oblasti na severoistoku Belorusije. Nalazi se na reci Zapadna Dvina i njenim pritokama Viteba i Lučosa. Prema podacima od 1. januara 2020. godine grad ima 364 800 stanovnika[1].

Vitepsk
blr. Віцебск, rus. Витебск
Centar Vitepska
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Belorusija
OblastVitepsk
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2020.Pad 364 800
 — gustina2.959 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate55° 11′ 00″ S; 30° 10′ 00″ I / 55.183333° S; 30.166667° I / 55.183333; 30.166667
Vremenska zonaUTC+3
Aps. visina90-346 m
Površina134,6 km² km2
Vitepsk na karti Belorusije
Vitepsk
Vitepsk
Vitepsk na karti Belorusije
Veb-sajt
www.vitebsk.gov.by

Istorijat

uredi

Za osnovanje grada Vitepska vezane su brojne legende, a prema najpoznatijom - osnovala ga je knjeginja Olga Kijevska 947[2].[3] Vitepsk se prvi put pominje u „Nedeljnom letopisu” 1201. godine[3], gde se navodi da je vladar Jaroslav Vladimirovič Mudri predao dva grada: Vosjač i Vidbesk knezu Brjačislavu Izjaslaviču[4]. Od XII veka Vitebsk je bio prestonica Polocke kneževine[5].

Od 1320. godine, smrću poslednjeg kneza Jaroslava Vasiljkoviča, Vitepsk je ušao u sastav Velike kneževine Litvanije.[3] Godine 1508. je formirano Vitepsko vojvodstvo. Status grada ima od 1597. Tokom Severnog rata, po naređenju Petra Velikog grad Vitepsk je spaljen[6].

Nakon prve podele Unije Poljske i Litvanije, Vitepsko vojvodstvo je pripojeno Ruskoj imperiji 1772. godine.[3] Poznato je da je u Vitepsku Napoleon prekinuo rat 1812. godine rečima: „Ovde ću se zaustaviti! Ovde moram da osmotrim, odmorim armiju i organizujem Poljsku. Kampanja 1812. je završena, kampanja 1813. će uraditi ostalo!”[7]

Prvog dana januara 1919. na Prvom kongresu Komunističke partije Belorusije Vitepsk je ušao u sastav Beloruske SSR.

 
Izgled početkom 20. veka
 
Panorama Vitepska, početak 20. veka
  •  
    Unijatska crkva i hram Sv. Antonija. J. Peška
  •  
    Vitepska gradska skupština. Akvarel. J. Peška
  •  
    Most preko Vitbe. J. Peška
  •  
    Crtež Vitepska
  •  
    Trojicki Markov manastir, kraj XIX veka
  •  
    Čestitka sa početka HH veka.

Grad je 1920-ih imao oko 100.000 stanovnika, od čega 45% Jevreja, 30% Belorusa i 20% Rusa. Nacisti su u Vitepsku od jula do oktobra 1941. streljali i između 6.800 i 15.000 Jevreja, a grad je bio potpuno uništen. Crvena armija je oslobodila Vitepsk 26. juna 1944. Od 170.000 ljudi preratne populacije u Vitepsku je preživelo samo 118 ljudi[8].

Stanovništvo

uredi

Prema proceni, u gradu je 2016. živelo 368.574 stanovnika, a 2020. - 364.800 stanovnika[9].

Kretanje broja stanovnika
1979. 1989. 1999. 2009. 2012. 2015. 2016. 2020.
296.605[10] 350.004[10] 350.004[10] 347.928[10] 359.544 374.600 368.574[10] 364.800[10]

Religija

uredi

U Vitepsku je registrovano 86 verskih zajednica od ukupno 16 konfesija, od koji su:

  • 49 zajednica Beloruskog egzarhata Ruske pravoslavne crkve;
  • 6 zajednica Rimokatolične crkve;
  • 2 zajednice Beloruske grko-katoličke (unijatske) crkve;
  • 2 zajednice staroveraca;
  • kao i zajednice drugih manje rasprostranjenih konfesija[11].

Klimat

uredi

Vitepsk leži na rekama Vitba i Lučosa. Klima je umerenokontinentalna, sa uticajem morskih vazdušnih masa, prenošenih ciklonima sa Atlantskog okeana. Meteorološka praćenja u ovom gradu se vrše od 1810. godine. Srednja temperatura u januaru je −8 °C, jula +17 °C, dok srednja godišnja temperatura iznosi +5,3 °C. Zima nastupa sredinom novembra, sa jakim mrazevima. Umereno toplo i vlažno mesto nastupa krajem maja[12].

 
Pogled na Zapadnu Dvinu sa Kirovskog mosta
 
Reka Vitba ispod Puškinskog mosta
 
Veče nad Zapadnom Dvinom

Uzvišenja

uredi

Vitepsk se nalazi na nekoliko uzvišenja. Najpoznatija su:

  • Duhovska gora;
  • Zamkova gora;
  • Kstovska gora;
  • Ostro-Spaska gora;
  • Ploska gora;
  • Uspenska gora;
  • Jurjeva gorka[13].

Administrativno-teritorijalna podela

uredi

Vitepsk je administrativno podeljen na tri rejona: Železnodorožni, Oktobarski i Prvomajski[14].

       
Administrativna podela Vitepska Pešačka zona u centru grada Sovjetski razvoj Zeleznodorožnog rejona Nobogradnja Prvomajskog rejona

Industrijski potencija

uredi

Industrijski potencijal Vitepska obuhvata više od 300 preduzeća u mašinogradnji, metaloprerađivačkoj, lakoj i prehrambenoj industriji, proizvodnji električnih uređaja, građevinskom materijalu i obradi drveta. Van granica države poznata je produkcija preduzeća: Vitjaz, Belvest, Vitba, Marko[15].

U 2009. godini, gradska preduzeća su proizvela industrijske proizvode po stvarnim prodajnim cenama (uzimajući u obzir sirovine koje je isporučio kupac) u iznosu od 2,966 triliona rubalja. Prema inspekciji Ministarstva za poreze i dažbine Republike Belorusije u Vitepskoj oblasti, pet najvećih poreskih obveznika u Vitepsku u periodu januar-avgust 2018. godine bili: RUP Vitebskenergo, UP Vitebskoblgaz, SOOO Belvest, OAO Vitebsk destilerija Pridvinje, Vitepska filijala RUP Beltelekom[16].

Transport

uredi

U gradu postoji tramvajni, trolejbuski i autobuski prevoz. Prvi i jedini beloruski tramvajski sistem do 1929. godine je bio upravo vitepski, a počeo je sa radom 1898. godine[17].

 
 
 
 
 
Vitepski trolejbus Vitepska stanica Vitepski tramvaj

Obrazovanje

uredi

Prema popisu od jula 2021. godine u Vitepsku radi 49 srednjih škola i gimnazija, kao i 13 ustanova profesionalno-tehničkog i srednjeg specijalnog obrazovanja. U gradu postoji i đački internat, kadetska škola, duhovni seminar, škola olimpijske rezerve[18].

Kultura

uredi

Vitepsk je do 2010. godine imao status „kulturne prestonice Belorusije“. U Vitepsku i njegovim najbližim predgrađima, selima Ruba i Verhovje, postoje 22 biblioteke. U gradu postoje tri glavna pozorišta: Nacionalno akademsko dramsko pozorište „Jakub Kolas”, Belorusko pozorište lutaka „Ljaljka” i omladinsko pozorište „Točak”, kao i 2 bioskopa[19].

  •  
    Nacionalno akademsko dramsko pozorište „Jakub Kolas”
  •  
    Filharmonija
  •  
    Dvorac stvaralaštva dece i mladih
  •  
    Umetnička škola

Vitepsk je znamenit kao rodno mesto slikara Marka Šagala, čiji zavičajni muzej je jedan od najpoznatijih u Vitepsku.[3]

Arhitektura

uredi

U centru Vitepska, delimično je opstao istorijski formiran kompleks zgrada, omeđen ulicama Lenjina, J. Kupale, Suvorova, Politehničke i L. Tolstoja. U okviru ovog prostora uočava se kontinuitet planske mreže ulica kasnog 18. do prve polovine 19. veka, koja je nasledila odlike starijeg vremena.

 
 
 
 
 
Stambena zgrada, kraj XIX i početak XX veka Raskrsnica ulica Suvorova i Krilova Vitepski izvršni odbor Stari grad Centralni deo grada noću
 
 
 
 
Vitepska gradska skupština Letnji amfiteatar Muzej Marka Šagala Nacionalno akademsko dramsko pozorište „Jakub Kolas”

Hramovi Vitepska

uredi
 
 
 
 
 
Saborni hram Svete Varvare Trojicki Markov manastir Uspenski sabor Pokrovski sabor Uspenska crkva

Trgovi

uredi

Vitepsk ima 10 trgova[20]:

  • Trg Pobede, najveći u Vitepsku i Belorusiji;
  • Trg Slobode;
  • Trg Lenjina;
  • Trg gradske skupštine;
  • Uspenski trg;
  • Zamkovi trg;
  • Pristanični trg;
  • Troleterski trg;
  • Smolenski trg;
  • Trg hiljadu godina Vitepska.

Gradovi pobratimi

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „Vitebskaя oblastь v cifrah, 2020”. Nacionalьnый statističeskiй komitet Respubliki Belarusь. Pristupljeno 16. 12. 2021. 
  2. ^ K istoričeskoй geografii. Vostočnoй Evropы IX v. 2. Karta skandinavskih kompleksov i artefaktov, 2015
  3. ^ a b v g d Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 64. ISBN 86-331-2112-3. 
  4. ^ PSRL, t. VII, str. 328
  5. ^ Vitebsk Bolьšaя эnciklopediя.
  6. ^ Vitebsk Nastolьnый эnciklopedičeskiй slovarь
  7. ^ Count Philip de Segur, History of the expedition to Russia undertaken by the emperor Napoleon in the year 1812, 4.8
  8. ^ „Pogibšie na territorii Vitebskoй oblasti za vremя Velikoй Otečestvennoй voйnы”. Muzeй Geroя Sovetskogo Soюza M.F. Šmыrёva. Pristupljeno 16. 12. 2021. 
  9. ^ „Čislennostь naseleniя na 1 яnvarя 2020 g. po Respublike Belarusь v razreze oblasteй, raйonov, gorodov, poselkov gorodskogo tipa” (PDF). Belstat. Pristupljeno 16. 12. 2021. 
  10. ^ a b v g d đ „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Pristupljeno 17. 02. 2013. 
  11. ^ „Religiя”. Vitebsk. Pristupljeno 16. 12. 2021. 
  12. ^ „Klimat Vitebska”. Meteo Blu. Pristupljeno 16. 12. 2021. 
  13. ^ „Geografiя i klimat v Vitebske”. Vipgeo. Pristupljeno 16. 12. 2021. 
  14. ^ „Administracii raйonov”. Vitebsk. Pristupljeno 16. 12. 2021. 
  15. ^ „Эkonomika v Vitebske”. Gorod Vitebsk. Pristupljeno 16. 12. 2021. 
  16. ^ „Promыšlennый potencial i innovacionnaя aktivnostь predpriяtiй Respubliki Belarusь (regionalьnый aspekt)”. Belisa. Pristupljeno 16. 12. 2021. 
  17. ^ „Transport i svяzь”. Vitebsk region. Pristupljeno 16. 12. 2021. 
  18. ^ „SISTEMA OBRAZOVANIЯ GORODA VITEBSKA”. Vitebsk. Pristupljeno 16. 12. 2021. 
  19. ^ „Vitebsk lišilsя statusa «kulьturnaя stolica Belarusi»”. Interfaks. Arhivirano iz originala 09. 03. 2017. g. Pristupljeno 16. 12. 2021. 
  20. ^ „Ploщadi Vitebska”. Tourister. Pristupljeno 16. 12. 2021. 
  21. ^ „Goroda-pobratimы” (na jeziku: ruski). Vitebskiй gorispolkom. Arhivirano iz originala 12. 07. 2016. g. Pristupljeno 07. 07. 2016. 
  22. ^ „MEĐUNARODNA SARADNjA”. Grad Niš. Pristupljeno 16. 12. 2021. 

Spoljašnje veze

uredi
 
Vitepsk na Vikimedijinoj ostavi.

Literatura

uredi
  • Solženicыn A. I. Dvesti let vmeste (1795—1995). Č.1/Red. N. D. Solženicыna. — M. : Russkiй putь, 2001. — 511s. — (Issledovaniя noveйšeй russkoй istorii/Pod obщ.red. A. I. Solženicыna; 7). — Bibliogr.v podstr.primeč. — ISBN 5-85887-110-0
  • Podlipskiй A., Rogač V. — Doski, bereguщie pamяtь. — Vitebsk: «Vіcebskaя ablasnaя drukarnя», 2006.
  • Izobrazitelьnoe iskusstvo Vitebska 1918—1923 gg. v mestnoй periodičeskoй pečati : bibliogr. ukaz. i tekstы publ. / sost. V. A. Šišanov. — Minsk: Medisont, 2010. — 264 s.
  • Volkonskiй S. G. Zapiski. — Irkutsk: Vostočno-Sibirskoe knižnoe izdatelьstvo, 1991.
  • David Simanovič. Podorožnaя Aleksandra Puškina. — Minsk: Mastackaя Lіtaratura, 1977.
  • Šišanov V. A. Vitebskiй muzeй sovremennogo iskusstva: istoriя sozdaniя i kollekcii. 1918—1941. — Minsk: Medisont, 2007. — 144 s.
  • Šišanov V. 974, 947 ili 914? // Vitebskiй prospekt. 2005. № 45. 10 noяb. S.3.
  • Lюbeznый mne gorod Vitebsk… Memuarы i dokumentы. Konec XVIII — načalo XIX v. / Vstup. st., nauč., komment., sost., publ. V. A. Šišanova. Mn.: Asobnы Dah, 2005. 40 s.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Витепск&oldid=27835981”