Vlastimir Đorđević
Vlastimir „Rođa” Đorđević (Koznica, 17. novembar 1948) je penzionisani general-pukovnik Policije Republike Srbije i bivši načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije.
| Vlastimir Đorđević | |
|---|---|
 Vlastimir Đorđević | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 17. novembar 1948. |
| Mesto rođenja | Koznica, FNRJ |
| Obrazovanje | Pravni fakultet u Beogradu |
| Vojna karijera | |
| Rod | Resor javne bezbednosti MUP-a Srbije |
| Čin | general-pukovnik MUP-a Srbije |
| Učešće u ratovima | Rat na Kosovu i Metohiji |
| Odlikovanja | Orden jugoslovenske zastave prvog stepena |
Biografija uredi
Završio je Pravni fakultet u Beogradu. Radio u SUP-u Zaječar kao pripravnik u kriminalističkoj službi, a potom kao operativac. Kasnije je bio komandant policijskih jedinica na Kosovu i Metohiji, a potom je prešao u Beograd, gde je dobio posao u Republičkom SUP-u Grada Beograda, u sektoru Milicije, a u reorganizaciji MUP-a 1994. godine, raspoređen je na mesto načelnika Uprave Milicije. U periodu od 1997. do 2001. godine bio je načelnik Resora Javne bezbednosti MUP-a Srbije.[1] Ukazom SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, 7. jula 1999. odlikovan je Ordenom jugoslovenske zastave prvog stepena.
Posle smene sa mesta načelnika Resora Javne bezbednosti, postao je savetnik u MUP-u, a penzionisan je u maju iste godine, neposredno po objavljivanju činjenica vezanih za premeštanje leševa kosovskih Albanaca koje su ubile srpske snage bezbednosti. Po objavljivanju te afere Đorđević je napustio zemlju, nakon čega se pretpostavljalo da se krio u Rusiji.
Haški tribunal podigao je optužnicu protiv njega oktobra 2003. godine, tereteći ga za zločine počinjene 1999. tokom rata na Kosovu i Metohiji.
Protiv Đorđevića je u avgustu 2006. u Beogradu pokrenuta istraga o ubistvu braće Bitići. On je osumnjičen da je 9. jula 1999. lično naredio ubistvo ove trojice američkih državljana.
Uhapšen je u Budvi 17. juna 2007. godine i odmah isporučen Haškom tribunalu. Suđenje je počelo januara 2009. Prva presuda doneta je 23. februara 2011. godine, i Đorđević je tada osuđen na 27 godina zatvora.[2] Druga, pravosnažna presuda, doneta je 27. januara 2014. godine i Đorđević je njom osuđen na 18 godina zatvora.[3]
Đorđević je nakon rasprave o žalbi na prvostepenu presudu priznao da su na Kosovu počinjeni zločini nad albanskim civilima i on se tom prilikom izvinio žrtvama. Pritom, izjavio je da je za te zločine saznao tek nakon nakon što je u Dunavu kod Tekije nađena hladnjača sa leševima i da se nije usprotivio prikrivanju zločina tajnim pokopavanjem u masovne grobnice.[4]
Reference uredi
- ^ „Biografija generala Vlastimira Đorđevića” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. avgust 2017), Pres, 17. jun 2007.
- ^ „Tribunal: Vlastimiru Đorđeviću 27 godina”, Politika, 23. februar 2011.
- ^ „Smanjena kazna Vlastimiru Đorđeviću”, RTS, 27. januar 2014.
- ^ Blic - Đorđević: Na Kosovu bilo zločina, izvinjavam se žrtvama, Pristupljeno 27. 3. 2019.
