Википедија

Elizabet Bouz Lajon

Elizabet Bouz-Lajon (engl. Elizabeth Angela Marguerite Bowes-Lyon; London, 4. avgust 1900 — Berkšir, 30. mart 2002) je bila supruga kralja Džordža VI od Ujedinjenog Kraljevstva, i kraljica Ujedinjenog Kraljevstva. Nakon njegove smrti bila je poznata kao „Kraljica Elizabeta, kraljica majka“, da bi se izbegla zabuna sa njenom starijom kćerkom, kraljicom Elizabetom II od Ujedinjenog Kraljevstva. Pre nego što je njen suprug postao kralj, od 1923. do 1936. godine nosila je titulu vojvotkinje od Jorka. Bila je poslednja kraljica Irske i poslednja carica Indije.

Elizabeta Bouz-Lajon
Elizabet Bouz-Lajon
Lični podaci
Datum rođenja(1900-08-04)4. avgust 1900.
Mesto rođenjaLondon, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti30. mart 2002.(2002-03-30) (101 god.)
Mesto smrtiBerkšir, Ujedinjeno Kraljevstvo
Porodica
SupružnikDžordž VI
PotomstvoElizabeta II, Princeza Margareta
RoditeljiKlod Bouz-Lajon
Sesilija Kevendiš-Bentink
DinastijaVindzor
Kraljica Ujedinjenog Kraljevstva i zemalja Komonvelta
Period11. decembar 1936 — 6. februar 1952.
Carica Indije
Period11. decembar 1936 — 15. avgust 1947.

Rođena je u plemićkoj škotskoj porodici, a na kraljevsku scenu došla je 26. aprila 1923. godine, kada se udala za princa Alberta, vojvodu od Jorka, drugog sina kralja Džordža V i kraljice Marije. Godine 1936. je neočekivano postala kraljica kada je brat njenog muža, Edvard VIII, abdicirao i presto Velike Britanije ostavio Elizabetinom mužu, da bi mogao da se oženi svojom ljubavnicom, Amerikankom Volis Simpson.

U svojim kasnijim godinama bila je popularan član porodice koja je uvek nosila bezbrižni osmeh i time pružala osećaj stabilnog kontinuiteta. Samo nakon bolesti i smrti njene mlađe kćerke, princeze Margarete, pokazala je neraspoloženje. Umrla je šest sedmica nakon Margarete, u 102. godini života.

Mladost uredi

Elizabet Bouz-Lajon je bila deveto od desetero dece i najmlađa kćerka Kloda Bouz-Lajona, lorda Glamisa, kasnije 14. grofa od Stratmora i Kinghorna, i Sesilije Kevendiš-Bentink. Mesto njenog rođenja je ostalo nepoznato, ali se pretpostavlja da je rođena na imanju svojih roditelja u Londonu, pa čak i u kočiji na putu do bolnice.

Volela je sport, pse i konje.[1] Do osme godine obrazovala ju je guvernanta, zatim je upisana u školu u Londonu, a na kraju je njeno obrazovanje povereno guvernanti Nemici.[1] Na njen četrnaesti rođendan Ujedinjeno Kraljevstvo je objavilo rat Nemačkoj. Njen stariji brat je ubijen u Francuskoj 1915. godine, a drugi brat je nestao 1917. godine. Zamak Glamis u kojem je živela porodica Bouz-Lajon bio je pretvoren u sklonište za ranjene vojnike.

Brak uredi

Princ Albert, drugi sin kralja Džordža V i kraljice Marije, zaprosio je Elizabet 1921. godine, ali ga je ona prvi put odbila jer se bojala da više nikada neće biti slobodna da misli, govori i radi prema sopstvenom nahođenju. Albert je, međutim, bio odlučan da se oženi sa Elizabet, pa je ona na kraju ipak pristala. Njihova veridba je bila objavljena u januaru 1923. godine i bila je novina u protokolu britanske kraljevske porodice koja je smatrana napretkom, jer su se britanski prinčevi tradicionalno ženili stranim princezama, a ne Britankama. Venčanje je održano 26. aprila 1923. godine u Vestminsterskoj opatiji. Elizabet je svoj buket položila na grob Nepoznatog ratnika, a taj čin je nakon nje ponovila i svaka sledeća kraljevska mlada. [1] Posle venčanja je postala princeza Albert, vojvotkinja od Jorka, i oslovljavana je sa „Njeno Kraljevsko Visočanstvo“. Bila je treća žena u kraljevstvu; imala je prednost nad svim ženama osim muževljeve majke i muževljeve babe, kraljice Aleksandre.

Nakon udaje prihvatila se brojnih društvenih obaveza, ali većinom je vreme provodila među porodicom čuvajući tradicionalne porodične vrednosti srednje klase. Godine 1926. par je dobio svoje prvo dete, princezu Elizabetu od Jorka, koja će kasnije postati kraljica Elizabeta II. Još jedna kćerka, princeza Margareta od Jorka, rođena je četiri godine kasnije.

Dana 20. januara 1936. godine umro je Elizabetin svekar i tron je nasledio stariji brat njenog muža, Edvard VIII od Ujedinjenog Kraljevstva. Edvard je ubrzo izazvao ustavnu krizu kada je odlučio da oženi Volis Vorfild, dva puta razvedenu Amerikanku. Iako je Edvard mogao da oženiti Volis i da ostane kralj, njegovi ministri su ga upozorili da britanski narod nikada neće prihvatiti Volis za kraljicu. Edvard je stoga odlučio da abdicira u korist svoga mlađeg brata, Elizabetinog muža, koji nije želeo krunu i nije bio pripreman za ulogu kralja. Elizabet, sada kraljica Ujedinjenog Kraljevstva i carica Indije, i njen muž, Džordž VI, kako je sada bio poznat, su bili krunisani 12. maja 1937. godine.

 
Njihova Veličanstva, kralj Džordž VI i kraljica Elizabet na vozu u Britanskoj Kolumbiji

Elizabet i Volis nikada nisu uspostavile dobar odnos. Elizabet je nju nazivala kao „onu ženu“, a Volis je nju zvala „Kolačić“ (engl. Cookie), ismejavajući time Elizabetin modni ukus.[1]

U junu 1939. godine kralj i kraljica su započeli svoju turneju po Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama. Turneja je trebalo da dokaže da je Kanada nezavisno kraljevstvo, i par je dočekan sa entuzijazmom [1] - Džordž VI je bio prvi kralj koji je posetio Kanadu. Kralj i kraljica su usput obišli i porodica Ruzvelt u Beloj kući. Kraljica Elizabet je kanadskom premijeru rekla da ih je turneja Kanadom proslavila. Elizabet je zavolela Kanadu i kasnije se vraćala u nju i službeno i privatno.[2] Jednom prilikom neko iz gomile ju je upitao je li Škotkinja ili Engleskinja, a ona je odgovorila da je Kanađanka. [3]

Tokom Drugog svetskog rata, Elizabet je predstavljala simbol nacionalnog otpora. Njen naoko nedominantni karakter je pružao stalnu podršku britanskom narodu, čak do te mere da ju je Adolf Hitler opisao kao „najopasniju ženu u Evropi“. [4] Ostala je upamćena po svojim vatrenim ogovaranjima Hitlera i njegovog režima. Odbijala je ponude za evakuaciju nje i njenih kćeri u Kanadu, čak i tokom bombardovanja Bakingemske palate, izjavivši:[5]

Deca neće ići bez mene, ja neću ostaviti kralja, a kralj neće nikada otići.

Kralj i kraljica su dan provodili u Bakingemskoj palati, ali su sa kćerkama noćili u dvorcu Vindzor, 35 km zapadno od Londona. Palata je imala vrlo malo posluge, budući da je većina sada služila vojsku. Zbog straha od iznenadne invazije tokom „Lažnog rata“, kraljica Elizabet je bila učena da koristi revolver.

Elizabet, koja je proživela dva rata sa Nemačkom, je do kraja života zadržala nepoverenje prema Nemcima.[6]

Elizabet kao kraljica majka uredi

Dana 6. februara 1952. godine kralj Džordž VI je umro ostavivši Elizabet udovicom sa 51 godinom. Krunu je nasledila njena najstarija kćerka, Elizabeta II, i Elizabet je dobila titulu kraljice majke. Iako je pre nje još deset žena imalo pravo na titulu kraljice majke, samo ju je Elizabet koristila kako ne bi bila mešana sa svojom istoimenom kćerkom, novom monarhinjom.[7]

Nakon muževe smrti povukla se u Škotsku, ali se vratila svojim dužnostima nakon posete premijera Vinstona Čerčila. Kao udovica počela je da se zanima za konjske trke koje je pažljivo pratila i kladila se, pa se time zabavljala do kraja života.[1] Pre nego je njen najstariji unuk, Čarls, princ od Velsa, oženio ledi Dajanu Spenser, i nakon Dajanine smrti, kraljica majka Elizabet je bila daleko najpopularniji član kraljevske porodice.

Poslednjih godina svoga života postala je simbol dugovečnosti. Njen stoti rođendan, 4. avgusta 2000. godine, proslavljen je brojnim paradama. Tokom svečanog ručka u Londonu, nadbiskup od Kanterburija je slučajno uzeo njenu čašu vina i pokušao da je popiju, a kada je kraljica majka to primetila, na opšte iznenađenje prisutnih viknula je: To je moje! [1]

U decembru 2001. godine kraljica majka je pala i povredila karlicu, ali je ipak insistirala da stoji dva meseca kasnije za himnu na dan obeležavanja godišnjice smrti njenoga muža.[1] Samo tri dana kasnije umrla je njena mlađa kćerka Margareta. Dana 13. februara 2002. godine kraljica majka je pala i posekla ruku, samo dva dana pre kćerine sahrane. Zahtevala je da bude sakrivena od fotografa, kako njene slike u kolicima i rukom u zavoju ne bi dospele u novine.[1]

Popularnost i karakter uredi

 
Grb Elizabet Bouz-Lajon

Iako se smatra jednim od najpopularnijih članova kraljevske porodice ikada, i zaslužnom za stabilizovanje popularnosti same monarhije, Elizabet je bila tema raznih kritika za vreme svog života. Tokom svoje posete Londonu 1948. godine, Elenor Ruzvelt, prva dama Sjedinjenih Američkih Država, rekla je:[8]

Elizabet je prijatno društvo, ali, čini se, predaleko od stvarnog života.

Njeni politički pogledi nikada nisu bili otkriveni, ali se pretpostavlja da je favorizovala Laburističku stranku. Bila je mnogo konzervativnija od kćerke i princa Čarlsa.[9]

Američka novinarka Kiti Keli je pisala da Elizabet nije štedela hranu i energiju kao ostatak britanskog naroda.[10] Ovoj tvrdnji su se suprotstavili određeni autori [11], a sama Elenor Ruzvelt je tokom svog boravka u Bakingemskoj palati za vreme rata primetila da se veoma štedelo na hrani i toploj vodi.[12]

Keli je, takođe, tvrdila je Elizabet koristila rasističke termine kada bi govorila o crncima [10], ali i ovu tvrdnju snažno poriče muž Elizabetine sekretarice mešane rase.[13] Vudrou Vajat je zapisao da je, kada je izjavio da ne-beli stanovnici zemalja Komonvelta nemaju ništa zajedničko sa Britancima, kraljica majka je odgovorila:[9]

Ja volim Komonvelt. Svi smo mi isti.

Međutim, Elizabet je otvoreno prezirala Nemce, kao i većina Britanaca njene generacije, i Vudrou je govorila da im nikada ne veruje.[9]

Smrt uredi

Dana 30. marta 2002. godine, u 15:15, kraljica Elizabet je umrla u snu. Patila je od prehlade poslednja četiri meseca svoga života.[14] Imala je 101 godinu, i u trenutku smrti je bila najduže živući član britanske kraljevske porodice u britanskoj istoriji. Njen rekord je prešla njena poslednja preživela jetrva, udovica brata Elizabetinog muža, princeza Alise, koja je umrla sa 102 godine 29. oktobra 2004. godine.

U svakom svom vrtu uzgajala je kamelije, pa su one bile posute po njenom grobu. Na dan njene sahrane, 9. aprila, više od milion ljudi ispratilo je kraljicu majku izvan Vestminsterske opatije[15] Na njen zahtev, venac koji je bio na njenom grobu položen je na grob Nepoznatog ratnika, što je podsećalo na dan njenog venčanja.

Porodično stablo uredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Thomas Lyon-Bowes, 11th Earl of Strathmore and Kinghorne
 
 
 
 
 
 
 
8. Thomas Lyon-Bowes, Lord Glamis
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Mary Elizabeth Louisa Carpenter
 
 
 
 
 
 
 
4. Klod Bouz-Lajon, 13. grof od Stratmora i Kinghorna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Joseph Valentine Grimstead
 
 
 
 
 
 
 
9. Charlotte Grimstead
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Charlotte Jane Sarah Walsh
 
 
 
 
 
 
 
2. Klod Bouz-Lajon
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. George Smith
 
 
 
 
 
 
 
10. Oswald Smith
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Frances Mary Mosley
 
 
 
 
 
 
 
5. Franses Dora Smit
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Robert Hodgson, Dean of Carlisle
 
 
 
 
 
 
 
11. Henrietta Mildred Hodgson
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Mary Tucker
 
 
 
 
 
 
 
1. Elizabet Bouz-Lajon
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. William Cavendish-Bentinck, 3rd Duke of Portland
 
 
 
 
 
 
 
12. Lord Charles Bentinck
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Lady Dorothy Cavendish
 
 
 
 
 
 
 
6. Charles William Frederick Cavendish-Bentinck
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Richard Wellesley, 1st Marquess Wellesley
 
 
 
 
 
 
 
13. Anne Wellesley
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Hyacinthe-Gabrielle Roland
 
 
 
 
 
 
 
3. Sesilija Kevendiš-Bentink
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Edwyn Andrew Burnaby
 
 
 
 
 
 
 
14. Edwyn Burnaby
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Mary Browne
 
 
 
 
 
 
 
7. Caroline Louisa Burnaby
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Thomas Salisbury
 
 
 
 
 
 
 
15. Anne Caroline Salisbury
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Frances Webb
 
 
 
 
 
 

Porodica uredi

Supružnik uredi

ime slika datum rođenja datum smrti
Džordž VI
 
 14. decembar 1895. 6. februar 1952.

Deca uredi

ime slika datum rođenja datum smrti supružnik
Elizabeta II
 
 21. april 1926. 8. septembar 2022. Princ Filip, vojvoda od Edinburga
Princeza Margareta, grofica od Snoudona
 
 21. avgust 1930. 9. februar 2002. Entoni Armstrong-Džouns, brak razveden;

Reference uredi

  1. ^ a b v g d đ e ž z Vickers, Hugo ; 2006, Elizabeth: The Queen Mother
  2. ^ „Overseas Visits as Queen Mother”. Pristupljeno 2. 3. 2011. 
  3. ^ „Speech Delivered by Her Majesty the Queen”. Pristupljeno 2. 3. 2011. 
  4. ^ „The Churchill Centre”. Arhivirano iz originala 03. 02. 2009. g. Pristupljeno 2. 3. 2011. 
  5. ^ „Activities as Queen”. Pristupljeno 2. 3. 2011. 
  6. ^ „Enigmatic and elusive, she lent a mystique to upper-class strengths and failings | UK news | The Guardian”. Pristupljeno 2. 3. 2011. 
  7. ^ „The Queen Mother”. Arhivirano iz originala 9. 4. 2002. g. Pristupljeno 2. 3. 2011. 
  8. ^ Lash, Joseph ; 1972, Eleanor: The Years Alone
  9. ^ a b v Woodrow, Wyatt; 1999, The Journals of Woodrow Wyatt: Volume II
  10. ^ a b Kelley, Kitty ; 1977, The Royals
  11. ^ Roberts, Andrew ; 2000, The House of Windsor
  12. ^ Goodwin, Doris Kearns; 1995, No Ordinary Time: Franklin and Eleanor Roosevelt: The Home Front in World War II
  13. ^ Burgess, Colin; 2006, Behind Palace Doors: My Service as the Queen Mother's Equerry
  14. ^ „BBC News | UK | Queen Mother hurt in minor fall”. Pristupljeno 2. 3. 2011. 
  15. ^ „CNN.com - Queues at Queen Mother vault - April 10, 2002”. Pristupljeno 2. 3. 2011. 


Spoljašnje veze uredi

 
Elizabet Bouz Lajon na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Елизабет_Боуз_Лајон&oldid=25915877”