Kristijan Panuči
Kristijan Panuči (ital. Christian Panucci; Savona, 12. april 1973) je bivši italijanski fudbaler, a sadašnji fudbalski trener.
| Kristijan Panuči | |||
|---|---|---|---|
 Kristijan Panuči 2012. godine | |||
| Lični podaci | |||
| Datum rođenja | 12. april 1973. | ||
| Mesto rođenja | Savona, Italija | ||
| Visina | 1,84 m | ||
| Pozicija | odbrana | ||
| Juniorska karijera | |||
| 1985—1990 | Đenova | ||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | Nast. | (Gol) |
| 1990—1993 1993—1996 1996—1999 1999—2001 2000 2001 2001—2002 2001—2002 2002—2009 2009—2010 |
Đenova Milan Real Madrid Inter → Čelsi → Monako Monako → Roma Roma Parma |
31 89 73 26 8 9 5 31 229 19 |
(3) (9) (3) (1) (0) (3) (0) (1) (19) (1) |
| Reprezentativna karijera | |||
| 1992—1996 1994—2008 |
Italija do 21 Italija |
19 57 |
(4) (4) |
| Trenerska karijera | |||
| 2012—2014 2015—2016 2016 2017—2019 |
Rusija (asistent) Livorno Ternana Albanija | ||
Klupska karijera uredi
Panuči je karijeru započeo u juniorima Đenove, a 1991. je uveden u seniorski tim. Već u julu 1993, ga u 20 godini dovodi Milan. Kao igrač Milana, Panuči je 1994. osvojio četvorostruku krunu (skudeto, Ligu šampiona i italijanski i evropski Superkup). Iako je njegova pozicija na desnom beku, u finalu Lige šampiona je igrao na levoj strani demonstrirajući odličnu igru i na toj poziciji. Uprkos ogromnom uspehu koji je ostvario te sezone, tadašnji italijanski selektor Arigo Saki nije uvrstio Panučija na spisak reprezentativaca za predstojeće Svetsko prvenstvo u SAD.
Sledeće sezone (1994/95) postao je standardan u Milanu za koji je odigrao 28 od 34 utakmica Serije A. Tada je klub bio drugi u prvenstvu (iza Juventusa) dok je u finalu Lige šampiona izgubio od holandskog Ajaksa. U narednoj sezoni Panuči je bio jedan od najboljih odbrambenih igrača a klub je imao jednu od najboljih odbrana koju su osim njega činili i Franko Barezi, Paolo Maldini i Alesandro Kostakurta. U to vreme je nastalo Bosmanovo pravilo koje je mnogim igračima otvorilo nove mogućnosti. Jedan od njih bio je i Panuči koji je 1996. otišao u madridski Real. Tamo se pridružio Fabiju Kapelu koji ga je trenirao upravo u Milanu.
Dolaskom u Real Madrid, Panuči je postao prvi Italijan koji je zaigrao u Španiji. I u novom klubu je pokazao igrački kvalitet i bio na standardnoj poziciji desnog beka dok se na levoj strani nalazio Roberto Karlos. Tokom prve sezone u klubu, Panuči je osvojio nacionalno prvenstvo i španski Superkup a naredne sezone Ligu šampiona i Interkontinentalni kup. Takođe, to je bilo razdoblje u kojem je Real često menjao trenere tako da su madridsku ekipu u kratkom periodu vodili Kapelo, Jup Hajnkes, Gus Hidink i Džon Tošak. I tada (kao i pre četiri godine) Panuči ponovo nije uvršten na spisak italijanskih reprezentativaca za Svetsko prvenstvo 1998. iako je imao uspešne rezultate sa klubom.
1999. godine se vraća u domovinu gde potpisuje za Inter. Tokom dvogodišnjeg ugovornog perioda klub ga je slao na pozajmice u Čelsi[1] i Monako.[2] Posle toga je osam godina igrao za Romu i bio ključni igrač i vođa ekipe. Sa klubom je osvojio 2 italijanska kupa i Superkup a napustio ga je 2009. nakon što je izgubio mesto u prvoj ekipi.
30. jula 2009. potpisao je jednogodišnji ugovor sa Parmom[3] za koju je odigrao 19 prvenstvenih utakmica i postigao jedan gol u susretu protiv Bolonje. 23. februara 2010. je sa klubom raskinuo ugovor uz obostrani pristanak dok je 22. avgusta iste godine objavio prekid igračke karijere. Tada je izjavio: „Imam još ponuda ali jednostavno više ne osećam glad za igrom“.
Reprezentativna karijera uredi
Panuči je najpre nastupao za mladu reprezentaciju sa kojom je 1994. i 1996. bio evropski juniorski prvak. Za seniorsku reprezentaciju je debitovao u septembru 1994. u kvalifikacionoj utakmici protiv Slovenije za EURO 1996.. Dok je bio na vrhuncu karijere , Panuči je nepravedno izostavljan iz reprezentacije (Svetska prvenstva 1994. i 1998).
Za reprezentaciju je nastupao na Svetskom prvenstvu 2002. i EURU 2004. nakon čega je imao trogodišnji post. Razlog tome bio je selektor Marčelo Lipi koji ga je ignorisao pa nije stavljen na spisak za Mundijal 2006. u Nemačkoj. Dolaskom Roberta Donadonija na selektorsku klupu, Panuči je ponovo uveden u reprezentaciju. Tada je igrao u kvalifikacijama za EURO 2008. protiv Gruzije, Škotske i Farskih ostrba. Na utakmici protiv Gruzije Panuči nije krio oduševljenje, budući da mu je to bila jubilarna pedeseta utakmica u reprezentativnom dresu. Budući da se utakmica igrala u Đenovi, igrač je izjavio: „Za mene je veoma emotivan osećaj što igram na travnjaku na kom sam odrastao. Nikad neću zaboraviti ovacije koje sam ovde dobio“.
Donadoni ga je stavio na spisak igrača za EURO 2008. gde je postigao gol na meču protiv Rumunije čime je postao najstariji igrač koji je dao gol na turniru. Utakmica četvrtfinala protiv Španije gde je Italija izgubila na jedanaesterce bila je za Panučija ujedno i poslednja u reprezentativnom dresu.
Statistika karijere uredi
Golovi za reprezentaciju uredi
| # | Datum | Mesto | Protivnik | Gol | Rezultat | Takmičenje |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1. | 8. oktobar 1994. | Talin, Estonija |  Estonija |
2-0 | pobeda | Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 1996. |
| 2. | 17. april 2002. | Milan, Italija |  Urugvaj |
1-1 | remi | Prijateljska |
| 3. | 17. novembar 2007. | Glazgov, Škotska |  Škotska |
2-1 | pobeda | Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2008. |
| 4. | 13. jun 2008. | Cirih, Švajcarska |  Rumunija |
1-1 | remi | Evropsko prvenstvo 2008. |
Trofeji uredi
Milan uredi
- Prvenstvo Italije (2) : 1993/94, 1995/96.
- Superkup Italije (2) : 1993, 1994.
- Liga šampiona (1) : 1993/94.
- Superkup Evrope (1) : 1994.
Real Madrid uredi
- Prvenstvo Španije (1) : 1996/97.
- Superkup Španije (1) : 1997.
- Liga šampiona (1) : 1997/98.
- Interkontinentalni kup (1) : 1998.
Čelsi uredi
- Superkup Engleske (1) : 2000.
Roma uredi
- Kup Italije (2) : 2006/07, 2007/08.
- Superkup Italije (1) : 2007.
Italija do 21 uredi
- Evropsko prvenstvo (2) : 1994, 1996.
Trenerska karijera uredi
Nakon završetka igračke karijere bio je komentator na TV kanalu SKAJ Italija. Panuči se 23. jula 2012. pridružio bivšem italijanskom selektoru Fabiju Kapelu u stručnom štabu ruske reprezentacije.
Zanimljivosti uredi
Panuči je bio kapiten italijanske mlade reprezentacije koja je nastupila na Olimpijadi u Atlanti 1996. godine. Međutim, posle povrede odlučio je da se vrati u Italiju. Prvobitno je trebalo da ide letom iz Njujorka preko Pariza za Rim. Međutim Panuči je propustio taj let budući da mu je prtljag zagubljen u Atlanti. Zbog toga je kasnije direktnim letom Alitalije odleteo za Milano[4] dok se Boing 747 iz prvobitnog leta srušio u Atlantski okean u blizini obala Njujorka pri čemu je poginulo svih 230 putnika.[5]
Izvori uredi
- ^ „PANUCCI ACCETTA IL PRESTITO AL CHELSEA” (na jeziku: Italian). FC Internazionale Milano. 10. 8. 2000. Arhivirano iz originala 02. 10. 2012. g. Pristupljeno 6. 11. 2009.
- ^ „ANNOUNCEMENT: PANUCCI GOES TO MONACO”. FC Internazionale Milano. 8. 1. 2001. Arhivirano iz originala 02. 10. 2012. g. Pristupljeno 6. 11. 2009.
- ^ „Christian Panucci Joins Parma – Report”. Arhivirano iz originala 01. 10. 2012. g. Pristupljeno 13. 05. 2013.
- ^ „Gospel: He Missed the Flight”. Arhivirano iz originala 13. 09. 2012. g. Pristupljeno 13. 05. 2013.
- ^ Aircraft Accident Report: In-flight Breakup Over the Atlantic Ocean Trans World Airlines Flight 800
Spoljašnje veze uredi
- Profil na sajtu Intera Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. jun 2006)
- Statistika
