Lublinski trougao
Lublinski trougao (litv. Liublino trikampis; polj. Trójkąt Lubelski; ukr. Люблінський трикутник, Liublinskyi trykutnyk) — tripartitna platforma za političku, ekonomsku, kulturnu i socijalnu saradnju između Litvanije, Poljske i Ukrajine[1], koja ima za cilj podršku ukrajinskoj integraciji u EU.
| Lublinski trougao | |
|---|---|
 Članice Lublinskog trougla Članice EU i/ili NATO-a | |
 | |
| Datum osnivanja | 28. jula 2020. |
| Članovi |  Litvanija Poljska Ukrajina |
| Službeni jezici | litvanski poljski ukrajinski |
| Veb-sajt | Zvanični vebsajt |
Zemlje Lublinskog trougla izrazile su podršku obnavljanju ukrajinskog teritorijalnog integriteta u međunarodno priznatim granicama i pozivaju na okončanje ruske agresije na njega. Lublinski trougao podržava davanje Ukrajini statusa partnera ojačanog NATO-om i navodi da je dodeljivanje Ukrajine Akcionog plana za članstvo u NATO-u sledeći neophodan korak u ovom pravcu.[2][3][4]
Trojni format zasnovan je na tradiciji i istorijskim vezama tri zemlje. Relevantnu zajedničku deklaraciju ministri su potpisali 28. jula u Lublinu u Poljskoj.[1] Lublin je posebno odabran kao nagoveštaj srednjovekovne Lublinske unije, koja je stvorila Poljsko- litvanski Komonvelt, jednu od najvećih država u Evropi u to vreme.
Ideja o stvaranju takve organizacije pripada Adamu Czartoriskom, koju je izrazio Viacheslav Chornovil.[5]
Istorija uredi
Zajednička deklaracija ministara spoljnih poslova Litvanije, Poljske i Ukrajine Linas Linkevičius, Jacek Chaputovicz i Dmitro Kuleba o stvaranju formata potpisana je 28. jula 2020. u Lublinu u Poljskoj.
Dana 1. avgusta 2020. godine, ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba pozvao je ministra spoljnih poslova Belorusije Vladimira Makeja na drugi sastanak koji treba da se održi u Kijevu.[6] Tokom Ekonomskog foruma u Karpaču u Poljskoj, 10. septembra 2020. godine, direktor Istočnog odeljenja poljskog Ministarstva spoljnih poslova Jan Hofmokl izjavio je da bi Lublinski trougao zapravo trebalo da bude kvadrat sa Belorusijom. Prema njegovim rečima, u početnoj fazi Minsk je bio zainteresovan za ovaj politički projekat, ali se kasnije predomislio.[7]
17. septembra 2020. godine održan je prvi sastanak (u video formatu) nacionalnih koordinatora Lublinskog trougla, koji su kreirali ministri spoljnih poslova Ukrajine, Poljske i Litvanije u julu 2020. godine. Vasil Bodnar (Ukrajina), Marcin Pszidach (Poljska) i Dalus Cekuolis (Litvanija) imenovani su za koordinatore ovog tripartitnog mehanizma saradnje. Stranke su razgovarale o pripremama za sledeći sastanak ministara spoljnih poslova Lublinskog trougla, koji će se održati u Kijevu na inicijativu ministra Dmitrija Kulebe. Jedan od glavnih zadataka Lublinskog trougla trebalo bi da bude koordinacija akcija Ukrajine, Poljske i Litvanije za efikasno suprotstavljanje izazovima i pretnjama zajedničkoj bezbednosti, među kojima je prioritet suzbijanje hibridnih pretnji Rusije.[8]
29. januara 2021. godine, tokom prvog onlajn sastanka Lublinskog trougla, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba izjavio je na brifingu da su Ukrajina, Litvanija i Poljska za to da se Belorusija pridruži Lublinskom trouglu, ali vreme još nije došlo.
| „ | „Naravno, bez Belorusije, Lublinski trougao je pomalo nepotpun. Želeli bismo, na kraju, da se pridruži demokratska Belorusija i pretvori „Lublinski trougao“ u Lublinski „kvadrat“. Ali vreme za ovo još nije došlo. Istovremeno, svi shvatamo da situacija u Belorusiji utiče ne samo na bilateralne odnose zemlje sa susedima, već i na situaciju u regionu u celini “, rekao je Kuleba, rezimirajući prvi sastanak Lublinski trougao.[9] | ” |
28. februara 2021. godine postalo je poznato da je krajem januara 2021. godine predsednica Belorusije izabrana 2020. godine Svitlana Tikhanovska prvi put kontaktirala ministra spoljnih poslova Ukrajine Dmitrija Kulebu, gde nas je pozvao na sastanak Lublinskog trougla i čeka na poziv za oflajn sastanak sa gospodinom Kulebom i sa Vrhovnom Radom. Svitlana je primetila da je želela da „Lublinski trougao“ postane „Lublinska četvorka“.[10]
Mehanizmi saradnje uredi
Prema ovoj Zajedničkoj deklaraciji Litvanije, Poljske i Ukrajine, ministri spoljnih poslova stranaka treba da održavaju redovne sastanke, posebno u oblastima multilateralnih aktivnosti, i uz učešće odabranih partnera. Oni će takođe organizovati konsultacije na nivou rukovodstva ministarstava spoljnih poslova svojih zemalja i stvoriti u tim ministarstvima predstavnike o saradnji u okviru Lublinskog trougla.[1]
Tokom prvog videokonferencijskog sastanka 17. septembra 2020. godine, nacionalni koordinatori su identifikovali glavne aktivnosti Lublinskog trougla i složili se da osiguraju održivu interakciju između formata na različitim radnim nivoima. Tokom sastanka dogovorili su se o osnovnim principima Lublinskog trougla i izneli planove za saradnju u bliskoj budućnosti. Jedan od glavnih zadataka trebalo bi da bude koordinacija delovanja tri države radi efikasnog rešavanja trenutnih izazova i pretnji našoj zajedničkoj bezbednosti. Među prioritetnim temama u saradnji je zajedničko suprotstavljanje hibridnim pretnjama Rusije, posebno u borbi protiv dezinformacija. Naglašen je značaj održavanja bliske saradnje u međunarodnim organizacijama.[11]
| „ | „Ne ujedinjuju nas samo zajedničke vrednosti i interesi, već i zajednička odgovornost za budućnost naših zemalja i regiona u kojem živimo i koji je poslednjih godina u središtu globalne politike“, rekao je Vasil Bodnar.[12] | ” |
Zamenici ministara takođe su se složili da pokrenu tripartitne tematske konsultacije na nivou direktora ministarstava spoljnih poslova tri zemlje. Koordinatori su posvetili važnu pažnju situaciji u Belorusiji i nekim drugim zemljama u regionu. Vasil Bodnar izrazio je zahvalnost partnerima na stalnoj podršci teritorijalnom integritetu i suverenitetu naše države i podršci u suprotstavljanju ruskoj agresiji. Takođe je informisao svoje kolege o glavnim ciljevima Krimske platforme i pozvao Poljsku i Litvaniju da aktivno sarađuju u okviru platforme koja ima za cilj deokupaciju Krima.[8]
12. oktobra 2020. premijer Ukrajine Denis Šmigal primetio je značaj novostvorenog „Lublinskog trougla“ i pozvao poljskog predsednika Andžeja Dudu da proširi njegov format, naime da razgovara o mogućnosti sastanka šefova vlada u „ Lublinski trougao “tokom posete Ukrajini.[13]
27. februara 2021. godine, litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis rekao je ukrajinskom Radio Liberti da inicijativa Lublinski trougao, koja ujedinjuje Ukrajinu, Litvaniju i Poljsku, približava Ukrajinu evropskim integracijama:
| „ | „Mislim da je ovaj format veoma koristan. I siguran sam da se ovaj format može proširiti, da se govori ne samo o politici. Takođe bismo mogli razgovarati o zajedničkoj istoriji, geopolitici, ekonomiji i mnogim drugim stvarima. Takva komunikacija omogućava da u određenoj meri strukturišemo našu saradnju ... To je, naravno, veoma korisno i približava ukrajinske evropske integracije “, rekao je on.[14] | ” |
Takođe smatra da je inicijativa Krimske platforme „izuzetno korisna ne samo za pronalaženje konkretnih rešenja, već i za podsećanje na problem okupacije Krima“.
Inicijative uredi
Interparlamentarna skupština uredi
Interparlamentarna skupština Vrhovne rade Ukrajine, Seim i Senat Republike Poljske i Seim Republike Litvanije osnovani su 2005. godine radi uspostavljanja dijaloga između tri države u parlamentarnoj dimenziji. Konstitutivni sastanak Skupštine održan je 16. juna 2008. godine Kijev, u Ukrajini. U okviru Skupštine postoje odbori za evropske i evroatlantske integracije Ukrajine, humanitarnu i kulturnu saradnju.[15]
Zajednički tim uredi
Litvansko-poljsko-ukrajinska brigada je multinacionalna jedinica sa sposobnostima zajedničke vojne brigade, dizajnirana za izvođenje nezavisnih vojnih operacija u skladu sa međunarodnim pravom ili za učešće u takvim operacijama. Sastoji se od specijalnih vojnih jedinica tri države, izabranih iz sastava 21. puškanske brigade Pidgal (Poljska), 80. jurišne brigade (Ukrajina) i bataljona velike vojvotkinje Birute Ulan (Litvanija).
Litvansko-poljsko-ukrajinska brigada osnovana je u okviru tripartitne saradnje u oblasti odbrane 2014. godine. Pružanje nacionalnog doprinosa multinacionalnim vojnim formacijama visoke pripremljenosti (Sporazumi o rezervama UN-a, Taktičke grupe EU, NATO-ove snage za reagovanje), kao i međunarodne mirovne i bezbednosne operacije pod pokroviteljstvom UN-a, EU-a, NATO- a i drugih međunarodnih bezbednosnih organizacija na osnovu mandata Saveta bezbednosti UN-a i u slučaju da ga odobre parlamenti zemalja učesnica.[16]
Od 2016. LitPolUkrbrig je važan element NATO-ovih napora da primeni NATO standarde u Oružanim snagama Ukrajine. Glavne aktivnosti brigade uključuju obuku ukrajinskih oficira i vojnih jedinica u ovim standardima, planiranje i sprovođenje operativnih zadataka i održavanje operativne gotovosti.
Poređenje zemalja uredi
| Ime | Litvanija | Poljska | Ukrajina |
|---|---|---|---|
| Službeni naziv | Republika Litvanija (Lietuvos Respublika) | Republika Poljska (Rzeczpospolita Polska) | Ukrajina |
| Amblem | |||
| Zastava | 
|
|
|
| Populacija |  2,794,329 [17]
|
 38,383,000 [18]
|
41,660,982 [19]
|
| Kvadrat | 65.300 km² (25.200 milja) | 312 696 km² (120.733 milje) | 603,628 km² (233.062 milje) |
| Gustina naseljenosti | 43 osobe / km² | 123 osobe / km² | 73 osobe / km² |
| Sistem | Jedinstvena parlamentarno-predsednička ustavna republika | ||
| Glavni gradovi |  Vilnius
- 580.020 (810.290 градско подручје) |
 Varšava
- 1.783.321 (3.100.844 градска територија) |
 Kijev
- 2.950.800 (3.375.000 градског подручја) |
| Najveći grad | |||
| Zvanični jezici | Litvanski (de facto i de jure) | Poljski (de facto i de jure) | Ukrajinski (de facto i de jure) |
| Aktuelni šef vlade | Premijer Saulius Skvernalis (2016. - danas) | Premijer Mateusz Moraviecki (Pravo i pravda ; 2017. - danas) | Premijer Denis Šmigal (2020. - danas) |
| Sadašnji šef države | Predsednik Gitanas Nauseda (2019. - danas) | Predsednik Andrzej Duda (Pravo i pravda ; 2015 - danas) | Predsednik Volodimir Zelenski (Sluga naroda ; 2019. - danas) |
| Glavne religije | 77,2% katolika, 4,1% pravoslavca, 0,8% staroveraca, 0,6% luterana, 0,2% reformatora, 0,9% ostali | 87,58% rimokatolika, 7,10% teško je reći, 1,28% Ostale vere, 2,41% nereligiozni, 1,63% nije navedeno | 67,3% pravoslavnih, 9,4% grkokatolika, 0,8% rimokatolika, 7,7% neodlučnih hrišćana, 2,2% protestanata, 0,4% Jevreja, 0,1% budista, 11,0% ne-konfesija |
| Etničke grupe | 84,2% Litvanaca, 7,1% Poljaka, 5,8% Rusa, 1,2% Belorusa, 0,5% Ukrajinaca, 1,7% ostalih | 98% Poljaka, 2% ostalih ili nije navedeno | 77,8% Ukrajinaca, 17,3% Rusa, 0,8% Rumuna i Moldavaca, 0,6% Belorusa, 0,5% Krimskih Tatara, 0,4% Bugara, 0,3% Mađara, 0,3% Poljaka, 1,7% ostalih |
| BDP (nominalno) | |||
| Spoljni dug (nominalni) | 34,48 milijardi dolara (2016) - 31,6% BDP-a | 281,812 milijardi dolara (2019) - 47,5% BDP-a | 47,9 milijardi dolara (2018) - 46,9% BDP-a |
| BDP (PKS) | |||
| Valuta | Euro (€) - EUR | Poljski zlot (PLN) - PLN | Ukrajinska grivna () - UAH |
| Indeks ljudskog razvoja | |||
Vidi još uredi
Napomene uredi
- ^ a b v „Spіlьna deklaracія mіnіstrіv zakordonnih sprav Ukraїni, Respublіki Polьщa ta Litovsьkoї Respublіki щodo zasnuvannя «Lюblіnsьkogo trikutnika»”. Mіnіsterstvo zakordonnih sprav Ukraїni. 28 lipnя 2020. Arhivirano iz originala 04. 08. 2020. g. Pristupljeno 2 serpnя 2020. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=, |date=(pomoć) - ^ https://mfa.gov.ua/en/news/kuleba-czaputowicz-and-linkevicius-launched-lublin-triangle-new-format-ukraine-poland-and-lithuania. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 19. 08. 2020. g. Pristupljeno 19. 03. 2021.
- ^ https://www.gov.pl/web/diplomacy/meeting-of-foreign-ministers-of-poland-lithuania-and-ukraine. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ Potrійniй udar po Kremlю! Ukraїna, Litva і Polьщa ob‘єdnalisя u Lюblіnsьkiй trikutnik na sajtu YouTube
- ^ https://www.ukrinform.ua/rubric-polytics/3074064-kuleba-zaprosiv-glavu-mzs-bilorusi-na-zustric-ministriv-lublinskogo-trikutnika.html. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ https://www.ukrinform.ua/rubric-polytics/3097629-lublinskij-trikutnik-mav-buti-kvadratom-iz-bilorussu-mzs-polsi.html. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ a b https://www.ukrinform.ua/rubric-polytics/3101846-lublinskij-trikutnik-viznaciv-odnim-iz-prioritetiv-protidiu-gibridnim-zagrozam-rf.html
- ^ https://www.radiosvoboda.org/a/news-lublinskyi-trykutnyk-bilorus/31076313.html. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ https://nv.ua/ukr/world/countries/tihanovska-revolyuciya-v-bilorusi-prodovzhitsya-pidpilno-interv-yu-ostanni-novini-50144447.html. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ https://www.ukrinform.ua/rubric-polytics/3101846-lublinskij-trikutnik-viznaciv-odnim-iz-prioritetiv-protidiu-gibridnim-zagrozam-rf.html. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ https://prm.ua/protidiya-zagrozam-rosiyi-stane-prioritetom-lyublinskogo-trikutnika/. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ https://www.radiosvoboda.org/a/news-shmyhal-duda/30889480.html. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ https://www.youtube.com/watch?v=r-R7smbcGxg&t=431s. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ „Dvostoronnі іnstitucійnі mehanіzmi”. Mіnіsterstvo zakordonnih sprav Ukraїni. 04. 01. 2013. Arhivirano iz originala 04. 08. 2020. g. Pristupljeno 2 serpnя 2020. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=(pomoć) - ^ „Pіdpisano Ugodu щodo stvorennя spіlьnoї litovsьko-polьsьko-ukraїnsьkoї brigadi”. Mіnіsterstvo oboroni Ukraїni. 19. 09. 2014. Arhivirano iz originala 20. 09. 2014. g. Pristupljeno 2 serpnя 2020. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=(pomoć) - ^ „Pradžia – Oficialiosios statistikos portalas”. osp.stat.gov.lt.
- ^ demografia.stat.gov.pl/. „Population. Size and structure and vital statistics in Poland by territorial divison. As of December 31, 2019”. stat.gov.pl. Arhivirano iz originala 18. 06. 2020. g. Pristupljeno 19. 03. 2021.
- ^ „Population (by estimate) as of June 1, 2020. Average annual populations January-May 2020”. Arhivirano iz originala 08. 08. 2016. g. Pristupljeno 19. 03. 2021.