Википедија

Margita Hercl

Margita Hercl (Subotica, 27. februar 1900 – Čemernica, januar 1942) je bila specijalista za dečije bolesti, borac za emancipaciju žena i njihova prava. Kao lekar učestvovala je u Narodnooslobodilačkoj borbi.

Margita Hercl
Lični podaci
Datum rođenja(1900-02-27)27. februar 1900.
Mesto rođenjaSubotica, Austrougarska
Datum smrtijanuar 1942.(1942-01-00) (41 god.)
Mesto smrtiČemernica, NDH
DržavljanstvoKraljevina Jugoslavija
Religijajudaizam
ObrazovanjeMedicinski fakultet u Beču
Naučni rad
Poljepedijatrija

Biografija

uredi

Rođena je 1900. godine u Subotici kao prvo dete (od ukupno troje) od majke Arabele Ajhner (Eichner Arabella), po zanimanju domaćica (Na mađarskom govornom području su žene sklapanjm braka gubile svoje lično ime i prezime i preuzimale suprugovo na koje se dodavao prilepak né. Tako se majka Margita Hercl prezivala Herczl Vilmosné. Sve do sedamdesetih godina prošlog veka ovo je bila obavezna praksa i zakonska regulativa[1] ) i oca Vilmoša (ili Vilima) Hercla (Herczl Vilmos) po zanimanju trgovca kolonijalnom robom. Porodica je uvećana za još dvoje djece: Ružu (1904) i Mihajla (1907).[2]

Multikulturna i multikonfesionalna sredina u kojem je odrastala zasigurno je uticala na formiranje njenog identiteta, naročito implicitni antisemitizam kojem je bila izložena. U vreme kada Margita Hercl treba da počne da studira, tačnije po završetku Prvog svetskog rata (1919), Subotica ulazi u sastav Kraljevine Jugoslavije; sada su se promenile i društveno-političke okolnosti svakodnevnog života, koje se tiču zvaničnog stava prema jevrejskom življu i njegovog prava i „novog“ jezika u zvaničnoj upotrebi - srpskohrvatskog.[3] Njen otac je u Subotici otvorio prodavnicu mješovite robe.[4].

Školovanje

uredi

U Subotici završava 4. razreda Ženske praktične škole pri školi za školovanje učitelja i Državnu žensku građansku školu (mađ. Magyar királyi állami polgári leány iskola) koju je pohađala od 1910. do 1914.[2] Svedočanstva završenih razreda pokazuju da je nastava bila na mađarskom jeziku, da je Margiti za maternji jezik upisan upravo taj jezik (mađarski), da je u školi izučavala nemački jezik i da je bila veoma dobra učenica. Osim računa, geometrije, aritmetike, zemljopisa, krasnopisa, Margita je učila pevanje, slikanje, crtanje i ručni rad. Srpskohrvatski je naučila u svakodnevnoj komunikaciji. Margita je od najranijih dana raspolagala raznovrsnim inventarom znanja i veština (naročito jezičkih) koji su oblikovali njen osećaj za drugost i za one koji/e imaju manje društvene moći.

Za kasnije školovanje do odlaska na fakultet u Beč nedostaje arhivska građa u rodnoj Subotici. S obzirom da je ovu školu završila sa 14 godina, morala se školovati dalje, jer je to bio preduslov za studije medicine. Studirala je na Medicinskom fakultetu u Beču, a 19. oktobra 1928. položila specijalizaciju za dečije bolesti[5].

Po završetku studija vraća se u Suboticu gde radi na mestu šefice Dečije poliklinike.[6]. To je bilo Odeljenje za dečije bolesti pri Besplatnoj državnoj ambulanti.[7]. Lekarski poziv je u svim zemljama Evrope bio prvi dostupan Jevrejima[8], a u Subotici je između dva svetska rata „lekarski stalež bio deo malobrojne intelektualne elite“[9].

Rad i aktivizam u Banjoj Luci

uredi

Samo dve godine nakon zavšetka specijalizacije, tačnije 31. maja 1930. godine dr Hercl napušta Suboticu i nastavlja doktorsku karijeru u Banjoj Luci.[5] Pravi razlog ovog premeštanja danas nije poznat. Polaže i Državni stručni ispit pri Kraljevskoj Bačkoj upravi pred stručnom komisijom.[2] Lekarski posao obavlja u Higijenskom zavodu u Banjoj Luci. Dr Vujičić, starešina dr Hercl, ocenio ju je ocenom vrlo dobar i smatrao je marljivom, pouzdanom i da uspešno obavlja svoje dužnosti. Tokom lekarske karijere nalazila se na rukovodećim funkcijama u Dečijoj poliklinici Higijenskog zavoda (mada svoju decu nije imala), a kasnije i u Odeljenju za zaštitu majke i deteta. Istovremeno radi u oporavilištu na Ozrenu[6].

Dr Hercl je značajna za razvoj medicine i lekarske prakse u Banjoj Luci, jer je bila među prvim lekarkama koje su otvorile svoju privatnu ordinaciju u ovom gradu. Iako je bila specijalistkinja za dečije bolesti, u svojoj ordinaciji je pružala i uslugu umetnog sunčanja sa kvarc lampom, što je tada bilo novina za Banju Luku.[2] Aktivno je učestvovala u radu Lekarske komore u Banjoj Luci, odnosno Lekarske komore Vrbaske banovine[10]. Od posebnog je značaja njen aktivizam u banjalučkom Ženskom pokretu: pri osnivanju 1. septembra 1935. godine izabrana je za jednu od članica Upravnog odbora (Za predsednicu Mesne organizacije Ženskog pokreta u Banjoj Luci izabrana je supruga sudije Ladića, za sekretaricu Bosa Ljuboja, a u upravu su izabrane Ruža Oljača, Marina Popović (predsednica Nadzornog odbora), Beba Mandrović Birger, Eva Šmit, Katica Sarafin i Anka Popović[11]. Devojke i žene tog vremena u Ženski pokret dovodi svest o neravnopravnosti i ekonomskoj diskriminaciji pošto nisu dobijale istu platu kao muškarci, posebno ako su u braku[12]. Ženskom pokretu se priključuju brojne mlade intelektualke, radnice, devojke iz uglednih porodica, pa čak i devojke koje su nosile zar[13]. Učiteljice su bile među najbrojnijim članicama, naročito nakon usvajanja amandmana na Zakon o osnovnim školama (1937), po kome su učiteljice mogle da ostanu u službi jedino ukoliko se venčaju sa učiteljima[12]. Banjalučki Ženski pokret drži brojne kurseve i predavanja, od kojih su posebno značajni oni za opismenjavanje žena, kursevi daktilografije, stenografije, krojenja i šivenja kojima stiču osnovno znanje za započinjanje samostalne profesije.

Dr Hercl se angažuje i u Crvenom krstu, tačnije u Sekciji podmlatka Vrbaskog banovinskog odbora Društva Crvenog krsta (Podmladak Crvenog krsta bila je humanitarna organizacija, koja je imala za cilj da pruži pomoć siromašnim učenicima i učenicama, npr. obrocima u narodnoj kuhinji). Sekcija od 1933. godine organizuje proslavu Dana majki, u okviru koje je i svečana akademija u Banskom dvoru posvećena ulozi majke u društvu. Na jednoj od svečanih akademija dr Hercl drži govor i tada ističe značaj majki i proslave Dana majki[14]. Pod pokroviteljstvom Crvenog krsta dr Hercl vodi kurs za buduće majke u prostorijama banjolučke gimnazije, u periodu 7. marta do 12.aprila školske 1939/40. godine[15].

Drugi svjetski rat

uredi

Spoj ženskog aktivizma i lekarske prakse dr Hercl proširuje i antifažističkim delovanjem – postaje partizanka decembra 1941. godine Napuštanje Banje Luke pravda navodnim odlaskom na odmor u Zagreb. Dana 14. januara 1942. otpuštena je iz službe [16]. Župska redarstvena oblast u Banjoj Luci raspiuje za njom poternicu 14. februara 1942. Upravitelj Župske redarstvene oblasti u Banjoj Luci, dr Ivo Groms upućuje 20. jula 1942. Zaštitnom redarstvu Banjaluka popis građana Banjaluke koji su se odmetnuli u šumu na kom je bila i Margita.

Dr Danica Perović u članku „Razvoj sanitetske službe u Centralnoj Bosni 1941–1944. godine“ podelila je sećanje na dr Hercl: „Ona je bila mađarska Jevrejka, prva od lekara koji su pošli u borbu 1941. godine iz Banjaluke. Postavljena je na dužnost upravnika Odredske bolnice u Čemernici. Čemernica je nepristupačna, visoka i hladna planina u uglu između Ugra i Vrbasa, zimi zavejana visokim snegom, puna vukova i medveda...“.[17] Opisala je dr Hercl na sledeći način: „Upravnik bolnice dr Hercl bila je mirna i tiha, radila je samo u bolnici. Na teren je retko izlazila. Prema ranjenicima bila je pažljiva, često je pitala dokle će ovo trajati, kada će se rat svršiti i kada ćemo se osloboditi. Ona je podučavala u zavijanju i njezi ranjenika.“[17] U januaru 1942. godine četnička vojska napada bolnicu u kojoj je dr Hercl radila. Ginu skoro svi ranjenici i bolesnici i deo bolničkog osoblja - među njima i doktorka Margita Hercl. Danas se ime dr Margite Hercl nalazi uklesano na spomen ploči Vojnomedicinske akademije u Beogradu.[10]

Reference

uredi
  1. ^ Kegyes, Erika (2008). Genderbilder aus Ungarn. Erlebnisse der ungarischen Genderforschung. Hamburg: Verlag Dr. Kovacs. str. 80-81. 
  2. ^ a b v g Bašaragin, Margareta (2020). Znamenite Jevrejke Subotice (PDF). Subotica: Udruženje „Ženske studije i istraživanja. str. 20. 
  3. ^ Bašaragin, Margareta; Gajić, Draga (2020). Dr Margita Hercl (1900–1942): antifašistkinja i lekarka; u NAUČNICE U DRUŠTVU : Radovi sa konferencije održane od 11. do 13. februara 2020. u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu (PDF). Beograd: Etnografski institut SANU. str. 363—364. ISBN 978-86-7587-106-4. 
  4. ^ Petrović, Kosta (1928). Subotica i kupalište Palić. Subotica: Gradska štamparija Subotica. str. 144. 
  5. ^ a b Belić, Uglješa (1918). Rodna dimenzija enciklopedijskog teksta: ideologizacija i interkulturalnost. (PDF). Novi Sad: Fondacija akademika Bogumila Hrabaka za štampanje doktorskih disertacija, VANU. str. 53. Pristupljeno 29. 4. 2020. [mrtva veza]
  6. ^ a b Gajić, Draga (2017). Rodne studije, oral history i briga za kontinuitet sjećanja na živote i stvaralaštvo žena Banjaluke. Banjaluka: Grafid. str. 81. 
  7. ^ Petrović, Kosta (1928). Subotica i kupalište Palić. Subotica: Gradska štamparija Subotica. str. 53. 
  8. ^ Jelić, Dušan (1987). „Kratak pregled istorije subotičkih Jevreja i njihovog doprinosa razvoju grada”. Zbornik 5. Studije, arhivska i memoarska građa o istoriji subotičkih Jevreja: 24. 
  9. ^ Mačković, Stevan. „Znameniti subotički lekari između dva rata (1918-1941) angažovani u drugim javnim delatnostima”. Subotica nekada. Pristupljeno 29. 4. 2020. 
  10. ^ a b Stojnić, Bojan; Stošić, Verica (2017). Banjalučki ljekari u Kraljevini Jugoslaviji. Banjaluka: Udruženje arhivskih radnika Republike Srpske, Arhiv Republike Srpske. str. 182-183. 
  11. ^ Vukmanović, Milan; et al. (1985). Banjaluka u radničkom pokretu i NOB - Zbornik sjećanja II. Banjaluka: Institut za istoriju u Banjaluci. str. 247. 
  12. ^ a b Vukmanović, Milan; et al. (1985). Banjaluka u radničkom pokretu i NOB - Zbornik sjećanja II. Banjaluka: Institut za istoriju u Banjaluci. str. 271. 
  13. ^ Vukmanović, Milan; et al. (1985). Banjaluka u radničkom pokretu i NOB - Zbornik sjećanja II. Banjaluka: Institut za istoriju u Banjaluci. str. 286. 
  14. ^ Lazarević Kovačević, Nadežda (2014). K'o lepi san - Zlatno doba građanske Banjaluke 1929-1941. Banjaluka: Besjeda. str. 288. 
  15. ^ Vujić, Milutin; Zeljković, Nikola (1996). Sto godina Banjalučke gimnazije. Banjaluka: Gimnazija Glas srpski. str. 91. 
  16. ^ Narodne novine, broj 72/1942
  17. ^ a b Perović, Danica (1977). „Razvoj sanitetske službe u centralnoj Bosni 1941 – 1944. godine“. U Žene Bosne i Hercegovine u narodnooslobodilačkoj borbi 1941 – 1945. godine: sjećanje učesnika. Sarajevo: Svjetlost. str. 260—261. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маргита_Херцл&oldid=27454253”