Википедија

Matej Bor

словеначки песник, преводилац, драмски писац, новинар и партизан

Matej Bor je bio pseudonim Vladimir Pavšič (14. april 1913 – 29. septembar 1993) bio je slovenački pesnik, prevodilac, dramski pisac, novinar i partizan.

Matej Bor
Matej Bor tridesetih godina veka
Datum rođenja(1913-04-14)14. april 1913.
Mesto rođenjaGrgar, Austrougarska
Datum smrti29. septembar 1993.(1993-09-29) (80 god.)
Mesto smrtiRadovljica, Slovenija

Biografija uredi

Matej Bor je rođen kao Vladimir Pavšič u selu Grgar[1] kod Gorice, u tadašnjoj austrijskoj Gorici i Gradišci, a danas je u sastavu slovenačke opštine Nova Gorica. Posle italijanske aneksije Julijanskog marša 1920. godine, porodica se seli u Celje, koje je tada bilo u sastavu Kraljevine SHS. Po završetku studija na Celjskoj gimnaziji, Vladimir se upisao na Univerzitet u Ljubljani, gde je studirao slovenačku i slovensku filologiju.[2] Nakon diplomiranja radio je kao novinar i profesor u Mariboru.

Kada su sile Osovine izvršile invaziju na Jugoslaviju u aprilu 1941, on je pobegao iz nacistički okupiranog Maribora u Ljubljansku pokrajinu koju su okupirali Italijani. U leto iste godine pridružio se partizanskom otporu predvođenom komunistima[2] gde je radio u oblasti kulture i propagande. Tokom Narodnooslobodilačkog rata pojavio se kao jedan od najvećih pesnika slovenačkog otpora. Nekoliko njegovih borbenih pesama postalo je veoma popularno. Jedna od njih, Hej, brigade, postala je nezvanična himna slovenačkih partizanskih snaga tokom Drugog svetskog rata. U tom periodu počinje da koristi pseudonim Matej Bor, koji je nastavio da koristi i posle rata.

Godine 1944. prelazi u Beograd koji su upravo oslobodili jugoslovenski partizani. Tamo je radio u slovenačkoj sekciji Radija Slobodna Jugoslavija, koju je vodio Boris Ziherl. Među njegovim kolegama u Beogradu bili su i autori Igo Gruden, Edvard Kocbek i Anton Ingolič. Godine 1945. vratio se u Ljubljanu, gde se posvetio pisanju i prevođenju. Dobio je najviše priznanje za kulturna dostignuća u Sloveniji, Prešernovu nagradu 1947. i ponovo 1952. godine. Godine 1965. postao je član Slovenačke akademije nauka i umetnosti . Šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka bio je predsednik slovenačke sekcije Međunarodnog PEN-a.

Tokom perioda Jugoslavije, često je koristio svoj uticaj da pomogne neistomišljenicima ili da sponzoriše ciljeve koji su osporili zvaničnu politiku. Šezdesetih godina 20. veka javno je kritikovao zatvaranje srpskog pisca disidenta Mihajla Mihajlova. Bio je jedan od osnivača ekoloških pokreta u Sloveniji početkom 1970-ih. Takođe je izrazio podršku pokretu za zaštitu baštine koji se borio protiv rušenja istorijskih objekata u Ljubljani (kao što je Kozlerova palata). Krajem 1970-ih i početkom 1980-ih vodio je platformu za rehabilitaciju žrtava staljinističkih pokaznih suđenja u Sloveniji. Godine 1984. pomogao je piscu Igoru Torkaru da objavi roman o njegovim iskustvima u koncentracionom logoru Goli otok.

Osamdesetih godina Bor je istraživao i pokušavao da prevede venetske natpise koristeći slovenački jezik i njegove dijalekte. Zajedno sa Jožkom Šavlijem i Ivanom Tomažičem zastupao je teoriju o mletačkom poreklu Slovena, tvrdeći da su Slovenci potomci predrimskog slovenskog naroda zvanog Veneti. Niko od trojice autora teorije nije bio lingvista, a teoriju su ubrzo odbacili naučnici, ali je pokrenula dugu polemiku u kojoj je Bor imao istaknutu ulogu.

Umro je u Ljubljani.

Bor je napisao i dvanaest drama i niz književnih dela za decu i mlade. Bio je stalni saradnik publikacija za decu i tinejdžere kao što su Ciciban, Pionir, Pionirski list, Najdihojca (dodatak časopisa Delo), Mali rod (Klagenfurt) i Glas mladosti (Čikago). Napisao je i scenario za film Vesna, koji je objavljen 1954.[3] Preveo je na slovenački veći broj Šekspirovih dela.

Dela uredi

Glavne zbirke poezije uredi

  • Previharimo viharje (1942)
  • Pesmi (Poems, 1944)
  • Pesmi (Poems, 1946)
  • Bršljan nad jezom (Ivy on the Dam, 1951)
  • Sled naših senc (The Trace of our Shadows, 1958)
  • Podoknice tišini (Serenades to Silence, 1983)
  • Sto manj en epigram (A Hundred but One Epigram, 1985)

Omladinska književnost uredi

  • Uganke (Riddles, 1951)
  • Slike in pesmi o živalih (Images and Songs About Animals, 1956)
  • Sračje sodišče ali je, kar je (The Raven Court or Whatever Is Done is Done, 1961)
  • Pesmi za Manjo (Songs for Manja, 1985)
  • Ropotalo in ptice (The Scarecrow and Birds, 1985)
  • Palčki - pihalčki (Dwarves, 1991)

Diskografija[4] uredi

  • Zajček (1968)
  • Partizan (1980)
  • Jutri Gremo V Napad (1988)
  • Hej Brigade (2006) (published posthumly)

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Matej Bor (Vladimir Pavšič) - Pesnik, prevajalec, kritik, daramtik, partizan, novinar, častnik”. Arhivirano iz originala 2011-10-02. g. Pristupljeno 2011-06-27. 
  2. ^ a b Stefan Barbarič (1971). Živan Milisavac, ur. Jugoslovenski književni leksikon [Yugoslav Literary Lexicon] (na jeziku: srpskohrvatski). Novi Sad (SAP Vojvodina, SR Serbia): Matica srpska. str. 43—44. 
  3. ^ „- YouTube”. YouTube. 
  4. ^ „Matej Bor | Discography | Discogs”. Discogs. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Матеј_Бор&oldid=25880934”