Википедија

Migrena

Migrena je hronična, funkcionalna, vaskularna, paroksizmalna glavobolja koja se javlja periodično, najčešće u jednoj polovini glave. Reč potiče iz grčkog ἡμικρανία (hemikranija), „bol na jednoj strani glave“,[1] od ἡμι- (hemi-), „polovina“, i κρανίον (kranion), „lobanja“.[2] Migrena spada u grupu neuroloških oboljenja, karakterističnih za oko 10% populacije, tri puta češće kod žena nego kod muškaraca.[1]

Migrena
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostPsihijatrija
Neurologija
MKB-10G43
MKB-9-CM346
OMIM157300
DiseasesDB8207 (Migrena)
31876 (Basilar)
4693 (FHM)
MedlinePlus000709
eMedicineneuro/218 neuro/517 emerg/230 neuro/529
Patient UKMigrena
MeSHD008881

Migrenični bol je često praćen simptomi; mučnine, povraćanja, poremećaja vida i zvuka (fotofobija/tinitus), i drugim simptomima koji su najčešće povezani sa brojnim reakcijama od strane autonomnog nervnog sistema. Karakteristika migrenoznih glavobolja je da se pre napada, u oko jedne trećine slučajeva, javlja takozvana aura[2] (prolazni vizuelni, senzorni, jezički ili motorni poremećaj koji signalizira da će glavobolja ubrzo posle nje nastupiti).[3]

Migrenična glavobolja je obično jednostrana (samo u jednoj polovini glave) i po prirodi pulsirajuća, i najčešće traje od 2 do 72 časa. Bol se uglavnom pogoršava prilikom fizičke aktivnosti.[3]

Pretpostavlja se da migrena nastaje pod uticajem brojnih genetskih i faktora životne sredine.[4] U oko dve trećine slučajeva migrena je nasledna bolest.[5] Promenljivi nivo i odnos hormona takođe igra značajnu ulogu u razvju migrene koja u detinjstvu češće pogađa dečake nego devojčice u periodu puberteta, ali i oko dva do tri puta više žene nego muškarce, u srednjem životnom dobu.[6][7] Sklonost ka napadima migrene je najčešće manja tokom trudnoće.[6] Iako tačan mehanizam migrene nije poznat, pretpostavlja se da glavnu ulogu u njenom nastanku imaju neurovaskularni poremećaji.[5] Primarna teorija se odnosi na povećanu razdražljivost moždane kore i abnormalnu kontrolu bola neurona u trigeminalnom jezgru moždanog stabla.[8]

Terapija migrene zasniva se na primeni analgetika, kao što su ibuprofen i acetaminofen koji treba da otklone glavobolju, antiemetika protiv mučnine i izbegavanju kontakta sa provocirajućim faktorima-okidač ima. Posebni lekovi, kao što su triptani ili ergotamini, mogu koristiti oni bolesnici kod kojih ne deluju standardni analgetici.

Istorijat

uredi
 
Glavobolja, Džordž Krujkšank (1819)

Prvi opisi migrene sežu duboko u prošlost. U istoriji medicine prvi opisi migrene, kao migreničnog sindroma koji se povremeno javlja, nalazimo u jednoj poemi u Mesopotamiji, iz 3000. p. n. e., u kojoj:[9]

Jedan od opisa migrene nalazi se u Ebersovom papirusu, nastalom oko 1200. p. n. e. u starom Egiptu.[10]

Otac moderne medicine, Hipokrat (460. i 370.  p. n. e., ) opisao je migrenu na način koji je umnogome sliči kasnijim modernim opisima (...kao poremećaj vida, praćen bolom u jednoj polovini glave i i delimično olakšanje koje se javlja nakon povraćanja. ).[11]

Celzijus je 30. godine posle Hrista, opisao migrenoznu glavobolju kao hronično stanje, koje traje celoga života. U istom veku oko 80. godine posle Hrista Aretej iz Kapadokije prvi koristi reč "hemikranija", kojom je želo da označi pojavu glavobolje kod migrene samo u jednoj strani glave, no tek je Galen iz Pergamona (131. do 201. godine posle Hrista) uočio jasnu razliku između migrene i ostalih vrsta glavobolje i upotrebljavao izraz hemikranija da opiše vrlo bolni poremećaj koji zahvata otprilike polovinu glave, bilo levu, bilo desnu.[12] On je takođe bio mišljenja da bol potiče od meninga i krvnih sudova glave.[11] Iz reči hemikranijum - bol u polovini glave - izvedeno je kasnije i sam naziv migrena.

 
Lobanja iz Gvozdenog doba. Opseg otvora na lobanji je okružen rastućim novim koštanim tkivom, što označava da je osoba preživela operaciju.

U opisu iz drugog veka, Areteusa iz Kapadokije glavobolje se dele na tri tipa: cefalalgiju, cefaleu i heterokraniju.[12]

Luj Hijacint Tomas, francuski bibliotrkar, je 1887. prvi je podelio migrenu na dva tipa koja se i sada koriste - migrena sa aurom (migraine ophthalmique) i migrena bez aure (migraine vulgaire).[11]

Trepanacija, namerno bušenje rupe na kostima lobanji, primenjivalo se do 7.000 p. n. e. u lečenju mnogih procesa u glavi pa i migrene.[10] Iako su ponekad neki ljudi preživeli, mnogi bi umrli od posledica traume ili infekcije.[13] Verovalo se da deluje tako što „pušta zle duhove da pobegnu“.[14] Vilijam Harvi je preporučio trepanaciju kao lečenje za migrenu u 17. veku.[15]

I pored brojnih pokušaja lečenja migrene, sve do 1868. nije se koristila supstanca za koju se moglo reći da je delotvorna ,[11] sve do otkrića supstance iz gljivica ergot iz koje je 1918. izdvojen ergotamin.[16] Lek Metisergid razvijen je 1959. i bio je prvi triptan, nakon koga je sumatriptan razvijen 1988.[16]

Tek tokom 20. veka nakon brojnih validnih studija pronađene su i potvrđene delotvorne preventivne mere.[11]

Epidemiologija

uredi
 
Godina života u odnosu na nesposobnost za rad zbog migrene po 100.000 stanovnika u 2002. g.
  •   no data
  •   <45
  •   45–65
  •   65–85
  •   85–105
  •   105–125
  •   125–145
  •   145–165
  •   165–185
  •   185–205
  •   205–225
  •   225–245
  •   >245

Na globalnom nivou akutni oblik migrena pogađa više od 10% ljudi.[17] Hronični oblik migrena javlja se kod oko 1,4 do 2,2% stanovnika Zemlje.[18]

U SAD, svake godine oko 6% muškaraca i 18% i žena oboli od migrene, sa doživotnim rizikom od oko 18% i 43%.[5]

U Evropi migrene pogađa 12–28% ljudi u nekom trenutku života, i to oko 6–15% odrasli muškarci a 14–35% odrasle žene, kod kojih se napadi migrene javljaju najmanje jednom godišnje. U Evropi od migrene trenutno boluje najmanje 65.000.000 ljudi, što ima za posledicu milione izgubljenih radnih dana. Zato migrena ne predstavlja samo značajan zdravstveni, već i socijalno–ekonomski problem u mnogim razvijenim zemljama sveta.[7] Stope migrene su nešto niže u Aziji i Africi, nego u zapadnim zemljama Evrope i Amerike.[19][20][21]

 
Slučajevi migrene prema polu i godinama

Skoro svake godine broj obolelih od migrene se menja jer u velikoj meri bolest postaje sve učestalija kod osoba mlađeg uzrasta između 15. i 24. godine kao i kod osoba u srednjem životnom dobu između 35 i 45 godina.[5]

Kod dece pre puberteta oko 1,7% 7 godišnjaka i 3,9% dece između 7 i 15 godina oboli od migrene, pri čemu se ovo stanje malo češće javlja kod dečaka pre puberteta.[22]

Tokom adolescencije migrena postaje učestalija kod tinejdžerki[22] i zadržava taj trend tokom ostatka života, sa dva puta učestalijim javljanjem kod starijih žena nego kod starijih muškaraca.[23]

Kod žena, migrena bez aure češća je nego migrene sa aurom, dok se kod muškaraca oba tipa migrene javlja sa sličnom učestalošću.[19]

Tokom premenopauze simptomi migrene se često pogoršavaju pre nego što im se smanji učestalost javljanja.[23] Iako simptomi nestaju kod oko dve trećine starijih, ipak migrena ostaje kod oko 3 do 10% osoba i nakon menopauze.[24]

Veliki broj slavnih ljudi iz javnog i kulturnog života, umetnosti, nauke patilo od migrene - Julije Cezar, Šopen, Čajkovski, Madam Pompadur, Edgar Alan Poe, Tolstoj, Karl Marks, Alfred Nobel, Niče, Tomas Džeferson, Sigmund Frojd ...[traži se izvor]

Etiologija

uredi

Prema raznim izveštajima, migrene mogu biti izazvane određenim okidačima u manjem[5] ili većem broju slučajeva.[25] Mnogo toga se označava okidačima, ma koliko da su jačina i značaj ovih veza nepouzdani.[25][26] Okidač se može javiti do 24 časa pre nastanka simptoma.[5]

Osnovni uzrok pojave migrene je nepoznat,[17] ma koliko se verovalo da ima veze sa kombinacijom faktora sredine i genetike.[4]

Tip ličnosti

Brojni autori u svojim istraživanjima navode da se migrena češće javlja kod određenog tipa osoba (mada to nije pravilo), npr kod posebno inteligentnih, ambicioznih, preosetljivih, temperamentnih, osoba, sa previše obaveza koje nastoje da završe u kratkom roku.

Iako se veruje da su migrene češće kod onih sa visokom inteligencijom, izgleda da ovo nije sasvim tačno.[19]

Stres

Stres kao jedan od važan faktor u nastajanju napada migrene, često se opisuje u mnogim izvorima. To potvrđuju činjenicom da se migrena javlja za vreme vikenda, kada se bolesnik može opustiti, ali zbog određenih podsvesnih mehanizmima to mu ne polazi od ruke.

Najčešće se kao stresni mehanizmi navod glad i premor (oni podjednako doprinose i pojavi tenzionih glavobolja).[25]

Vreme kao meteorološka pojava

Takođe u brojnim izvorima opisuju se promene vremenskog fronta (posebno južno i vlažno vreme) kao jedan od faktora koji pogoduju nastanku napada migrene. Prekomerno izlaganje vrućini i suncu, odnosno hladnoći takođe se navodi kao jedan od faktora. Mada je zaključeno da su krajnji dokazi u pogledu uticaja potencijalnih okidača u zatvorenom prostoru i spoljašnjoj sredini nedovoljno kvalitetni, bolesnicima sa migrenom savetuju se preventivne mere u pogledu kvaliteta vazduha i osvetljenja u zatvorenom prostoru.[27] Iako se nekada verovalo da su migrene češće kod onih sa visokom inteligencijom, izgleda da ovo nije tačno.[19]

Hormonski uticaji

Hormonski uticaji kod žena često se opisuju kao mogući uzroci migrene. Migrene se češće javljaju u periodu oko menstruacija.[28] Takođe igraju ulogu i neki drugi hormonalni uticaji, kao što su menarha, upotreba oralne kontracepcije, trudnoća, perimenopauza i menopauza.[29] Čini se da ovi hormonalni uticaji imaju značajniju ulogu kod migrene bez aure.[19] Za migrene je karakteristično da se ne javljaju tokom drugog i trećeg trimestra ili posle menopauze.[30]

Ishrana

Unos pojedine vrste hrane pogoduju nastanku migrene, npr čokolada, sirevi, posebno oni zreliji, kafa, alkoholna pića (npr. crno vino), oscilacije šećera u krvi ( posebno kod dijeta za mršavljenje). Na osnovu istraživanja ishrana kao pokretački mehanizam, uočeno je da se dokazi većinom baziraju na subjektivnoj proceni i nisu dovoljno čvrsti da bi potvrdili ili opovrgli bilo koji okidač.[31][32] Što se tiče nekih specifičnih agenasa, čini se da nema dokaza o uticaju tiramina na migrenu,[33] i mada se monosodijum glutamat (MSG) često pominje kao dijetetski okidač,[34] nema čvrstih dokaza koji ovo podržavaju.[35]

Zloupotreba duvana

Pušenje je takođe jedan od dokazanih faktora u nastanku napada migrene.

Nepravilan režim odmora i sna.

Nedovoljno odmaranje, neprospavane noći, predugo gledanje televizije ili drugi svetlosni stimulusi (računari, lajtšou), kao i bilo koji drugi faktori koji mogu dovesti do disharmonije i narušiti životnu harmoniju mogu biti okidački mehanizmi za pojavu napada migrene.

Nasleđe

U oko dve trećine bolesnika u istoriji bolesti postoje podaci o porodičnoj sklonosti,[5] ali se retko javljaju kao posledica defekta samo jednog gena.[36]

Studije blizanaca pokazuju da genetika utiče 34 do 51% na verovatnoću razvoja migrenskih glavobolja.[4] Ova genetska povezanost je jača kod migrena sa aurom nego kod onih bez aure.[37] Izvestan broj specifičnih varijacija gena povećava rizik u manjoj ili srednjoj meri.[38]

Poremećaji u jednom genu koji dovode do pojave migrena su retki.[38] Jedna od takvih migrena je poznata pod nazivom porodična hemiplegična migrena, tip migrene sa aurom, koja se nasleđuje na autozomno dominantan način.[39][40] Ovi poremećaji su u vezi sa varijacijama u genetskim kodovima za proteine uključene u jonski transport.[30] Drugi genetski poremećaj koji izaziva migrenu je CADASIL sindrom ili cerebralna autozomno dominantna arteriopatija sa subkortikalnim infarktima i leukoencefalopatijom.[30]

Najčešće ne postoji pravilo o uzročnim mehanizmima i zato je kod svake osobe najčešće prisutan drugi faktor, odnosno, što je mnogo češće) kombinacije više njih. Mada je u velikom broju slučajeva uprkos detaljne dijagnostike, ne može tačno ustanoviti šta je uzrokovalo napad migrene.

Migrena je dobroćudna ponavljajuća glavobolja koja nije simptom drugih bolesti, sa potpunim odsustvom simptoma između dva napada. Prvobitno se smatralo da migrena počinje u pubertetu i završava u menopauzi kod žena, a u pedesetim godinama kod muškaraca. Međutim istraživanja su pokazala da ona najčešće može početi u detinjstvu i trajati do sedamdesete godine života. Većina ljudi koji boluju od migrene najčešće prvi napad migrene doživi pre dvadesete godine života, a otprilike jedan od osam, pre desete godine. Retko se migrena po prvi puta može javiti nakon pedesete godine života.

Klinička slika

uredi

Aura je predsignal za početak migrenoznog bola i manifestuje se u vidu pojave tačke u vidnom polju, ispadom vidnog polja, poremećajem osećaja ili motorike koji je najčešće jednostran, poremećajem govora. Može trajati nekoliko minuta do najviše sat vremena. Zbog migrene nastaje promena raspoloženja u vidu depresije ili euforije, poremećaj koncentracije, nemir. Može se javiti patološka glad, naročito potreba za slatkim.

Nakon aure, razvija se pulsirajuća glavobolja, ali bol može biti tup ili probadajući. Kod više od 90% bolesnika bol je praćen mučninom i povraćanjem. Veliki broj bolesnika se žali na svetlost (fotofobija, preoseljivost očiju na svetlo), jak zvuk ili miris. Pri kraju napada kod nekih bolesnika dolazi do poliurije (pojačano mokrenje). Napad migrene uglavnom traje nekoliko sati, a u većini slučajeva se završi za manje od 24 sata.

Znaci i simptomi

uredi

Migrena se obično predstavlja kao samoograničena, ponavljajuća jaka glavobolja koja je povezana sa autonomnim simptomima.[5][41] Oko 15-30% ljudi sa migrenom iskusili su migrenu sa aurom,[42][43] a oni koji imaju migrene sa aurom takođe često imaju i migrene bez aure.[37] Jačina bola, trajanje glavobolje, i učestalost napada variraju.[5] Migrena koja traje duže od 72 sada se naziva status migrainosus.[44] Migrena može imati četiri faze, iako se ne moraju sve iskusiti:[3]

  1. Prodrom, koja se dešava nekoliko sati ili dana pre glavobolje
  2. aura, koja neposredno prethodi glavobolji
  3. Faza bola, takođe poznata i kao faza glavobolje
  4. Postdrom, dejstva koje se doživljavaju posle napada migrene

Glavobolje su izuzetno učestale tegobe kod čoveka. Po uzroku nastanka delimo ih na:

  • vaskularne
  • tenzione
  • neuralgije
  • simptomatske glavobolje

Migrenozne glavobolje su vrlo često u vezi sa menstrualnim ciklusom ili menopauzom, a za vreme trudnoće javljaju se vrlo retko. Mogu je uzrokovati i psihički stres, fizički napor, meteorološki uslovi ili nagle promene vremena, konzumiranje određene vrste hrane, alkohol itd.

Prodromalna faza

uredi

Prodromalni ili najavljujući simptomi se dešavaju kod ~60% onih koji imaju migrenu,[30][45] sa početkom od dva sata do dva dana pre nastupanja bola ili aure.[46] Ovi simptomi mogu obuhvatiti širok spektar pojava[47] uključujući: promenu raspoloženja, razdražljivost, depresiju ili euforiju, umor, žudnju za određenom hranom, ukočene mišiće (naročito vratne), zatvor ili proliv, i osetljivost na mirise ili buku.[45] To se može javiti kod onih koji imaju migrenu sa aurom ili migrenu bez aure.[48]

Faza aure

uredi
   
   

Aura je prolazna fokalna neurološka pojava koja se dešava pre ili tokom glavobolje.[30] Pojavljuje se postepeno tokom nekoliko minuta i uglavnom traje kraće od 60 minuta.[49] Simptomi mogu biti vizuelni, senzorni ili motorni po prirodi i mnogi ljudi doživljavaju više simptoma.[50] Vizuelni efekti su najčešći, i javljaju se čak u 99% a isključivo u više od pola slučajeva.[50] Poremećaj vida se često sastoji od iskričave skotome (oblast delimične promene u vidnom polju koje treperi.)[30] Ovo obično počinje blizu centra za vid a zatim se širi na stranu sa cik-cak linijama koje po opisu izgledaju kao bedemi ili zidovi zamka.[50] Linije su obično crno-bele ali neki ljudi vide i linije u boji.[50] Neki ljudi gube deo svog vidnog polja što je poznato kao hemianopsija dok drugi doživljavaju zamagljen vid.[50]

Senzorna aura je na drugom mestu po učestalosti i dešava se kod 30-40% ljudi koji imaju auru.[50] Često osećaj bockanja iglica počinje na jednoj strani u šaci ili ruci i širi se do predela nosa-usta na istoj strani.[50] Utrnulost se obično javlja kada peckanje prođe uz gubitak osećaja za položaj.[50] Drugi simptomi faze aure uključuju: poremećaje govora ili jezika, vrtoglavicu, i ređe motorne probleme.[50] Motorni simptomi ukazuju da je to hemiplegična migrena, i slabost često traje duže od jednog sata za razliku od drugih aura.[50] Aura se retko javlja bez naknadne glavobolje,[50] poznate kao tiha migrena.

Faza bola

uredi

U klasičnom slučaju, glavobolja je jednostrana, pulsirajuća i srednjeg do jakog intenziteta.[49] Obostrani bol je naročito čest kod onih koji imaju migrene bez aure.[30] Ređe se bol može javiti u leđima ili na temenu.[30] Bol obično traje 4 do 72 sata kod odraslih[49] međutim kod mlađe dece često traje manje od 1 sata.[51] Učestalost napada varira, od samo nekoliko tokom života do nekoliko puta sedmično, u proseku oko jednom mesečno.[52][53]

Bol je često praćen mučninom, povraćanjem, osetljivošću na svetlost, osetljivošću na zvuk, osetljivošću na mirise, umorom i razdražljivošću.[30] Kod bazilarne migrene, migrene sa neurološkim simptomima povezanim sa moždanim stablom ili sa neurološkim simptomima sa obe strane tela,[54] zajednička dejstva uključuju: osećaj vrtoglavice, ošamućenost i zbunjenost.[30] mučnina se javlja kod gotovo 90% ljudi, a povraćanje kod trećine.[55] Mnogi zato traže tamnu i tihu prostoriju.[55] Drugi simptomi mogu da uključe i: zamagljen vid, zapušen nos, proliv, često mokrenje, bledilo, ili znojenje.[56] Može se javiti oticanje ili osetljivost kože glave kao i ukočenost vrata.[56] Propratni simptomi su ređi kod starijih osoba.[24]

Postdrom

uredi

Posledice migrene mogu potrajati nekoliko dana nakon prestanka glavne glavobolje; to se naziva migrenozni postdrom. Mnogi prijavljuju osećaj bola u oblasti u kojoj je bila migrena, a neki prijavljuju poremećeno razmišljanje po prolasku migrene. Pacijent može osećati umor ili „mamurluk“ i bol u glavi, kognitivne poteškoće, gastrointestinalne simptome, promenu raspoloženja, i slabost.[57] Prema jednom rezimeu: „Neki ljudi se osećaju neobično osveženi ili euforično nakon napada, dok drugi primećuju depresivnost i malaksalost."

Patofiziologija

uredi
 
Prikaz moždanog širenja bolesti

Veruje se da su migrene neurovaskularni poremećaj,[5] što pokazuje činjenica o mehanizmu njenog širenja počev od unutrašnjosti mozga ka krvnim sudovima.[58] Neki istraživači smatraju da neuronski mehanizmi igraju veću ulogu,[59] dok su prema nekim drugima krvni sudovi ti koji imaju ključnu ulogu.[60] Prema ostalima, i jedno i drugo je od značaja.[61] Veruje se da imaju veze i visoki nivoi neurotransmitera serotonina, koji je takođe poznat pod nazivom 5-hidroksitriptofan.[58]

Aura

uredi

Šireća kortikalna depresija ili šireća depresija, koju je otkrio Leao, predstavlja eksploziju neuronske aktivnosti, nakon čega sledi period neaktivnosti, što je primećeno kod osoba sa migrenom sa aurom.[62] Postoji niz objašnjenja za ovu pojavu, uključujući aktiviranje NMDA receptora što dovodi do ulaska kalcijuma u ćeliju.[62] Nakon eksplozije aktivnosti dolazi do smanjenja protoka krvi u periodu od dva do šest sati u cerebralnom korteksu, u oblasti koja je pod uticajem.[62] Veruje se da kretanje depolarizacije niz donju stranu mozga dovodi do aktiviranja nerava za osećaj bola u glavi i vratu.[62]

Bol

uredi

Nije poznat precizan mehanizam nastanka bola u glavi koji se javlja tokom migrene.[63] Prema nekim podacima primarnu ulogu imaju strukture centralnog nervnog sistema (kao što su moždano stablo i međumozak),[64] dok neki drugi podaci podržavaju ulogu periferne aktivacije (kao što je ona na senzornim nervima koji okružuju krvne sudove glave i vrata).[63] Od krvnih sudova mogu biti uključeni: duralne arterije, pijalne arterije i ekstrakranijalne arterije kao što su one u skalpu.[63] Veruje se da je posebno značajna uloga vazodilatacije ekstrakranijalnih arterija.[65]

Dijagnoza

uredi

Dijagnoza migrene je zasnovana na znacima i simptomima.[5] Povremeno se izvode testovi neurosnimanja da bi se isključili drugi uzroci glavobolje.[5] Veruje se da postoji znatan broj ljudi sa ovim stanjem koji još uvek nisu dijagnostikovani.[5]

Prema Međunarodnom društvu za glavobolju dijagnoza migrene bez aure može se postaviti na osnovu sledećih kriterijuma, tzv „5, 4, 3, 2, 1 kriterijuma“:[3]

  • Pet ili više napada — kod migrene „sa“ aurom, dva napada su dovoljna za dijagnozu.
  • Trajanje od četiri sata do tri dana
  • Dva ili tri od sledećeg:
    • Unilateralna glavobolja (obuzima jednu polovinu glave);
    • Pulsiranje;
    • „Umeren ili jak intenzitet bola“
    • „Pogoršanje sa izvođenjem rutinskih fizičkih aktivnosti ili izbegavanje istih“
  • Jedan ili više od sledećeg:

Ukoliko se kod nekoga jave dva od sledećih simptoma: fotofobija, mučnina ili nesposobnost za rad / učenje na jedan dan, veća je verovatnoća za postavljanje ove dijagnoze.[66] Kod onih koji imaju četiri od pet sledećih simptoma: pulsirajuću glavobolju, trajanje u periodu od 4–72 sata, bol s jedne strane glave, mučninu, ili simptome koji ometaju život te osobe, postoji 92% verovatnoće da je reč o migreni.[43] Kod onih koji imaju manje od tri navedena simptoma, verovatnoća je 17%.[43]

Klasifikacija

uredi
Glavni članak: ICHD klasifikacija i dijagnoza migrene

Prva sveobuhvatna klasifikacija tipova migrene izvršena je 1988.[37] Najnovije ažuriranje ove klasifikacije izvršilo je Međunarodno društvo za glavobolju 2004. godine.[3] Prema ovoj klasifikaciji, migrene su primarni tip glavobolje zajedno sa tenzionim glavoboljama i klasternim glavoboljama, između ostalog.[67]

Migrene su podeljene na sedam podgrupa (pri čemu su neke od njih dalje podeljene):

  • Migrena bez aure, ili „obična migrena“, obuhvata migrenske glavobolje koje nisu praćene aurom.
  • Migrena sa aurom, ili „klasična migrena“, obično obuhvata migrenske glavobolje praćene pojavom aure. U manjem broju slučajeva može doći do pojave aure bez glavobolje ili do nemigrenske glavobolje. Druga dva varijeteta migrene su porodična hemiplegična migrena i sporadična hemiplegična migrena, kod kojih osoba ima migrenu sa aurom, praćeno motornom slabošću. Ukoliko se kod bliskog srodnika javlja isto stanje, migrena se zove „porodična“, u suprotnom, reč je o „sporadičnoj“ migreni. Još jedan od varijeteta je bazilarni tip migrene, gde su glavobolja i aura praćene teškoćama u govoru, vrtoglavicom, zujanjem u ušima ili izvesnim brojem nekih drugih simptoma u vezi sa moždanim stablom, ali bez pojave motorne slabosti. U početku se verovalo da je ovaj tip migrene posledica spazama bazilarne arterije (arterije koja snabdeva moždano stablo).[54]
  • Periodični sindromi detinjstva, koji su obično prekursori migrene, uključuju ciklično povraćanje (povremene intenzivne periode povraćanja), abdominalnu migrenu (abdominalni bol, obično praćen mučninom) i benigni paroksizmalni vertigo detinjstva (povremeni napadi vrtoglavice).
  • Retinalna migrena obuhvata migrenske glavobolje praćene vizuelnim poremećajima ili čak privremenim slepilom na jednom oku.
  • Komplikacije migrene ogledaju se u pojavi migrenskih glavobolja i/ili aura koje traju neuobičajeno dugo ili su učestale, ili su povezane sa epileptičnim napadom ili moždanim lezijama.
  • Verovatna migrena opisuje stanja koja imaju neke karakteristike migrene, ali gde nema dovoljno dokaza da bi se sa sigurnošću postavila dijagnoza migrene (ukoliko istovremeno postoji preterana upotreba lekova).
  • Hronična migrena je jedna od komplikacija migrene i predstavlja glavobolju koja ispunjava dijagnostičke kriterijume za „migrenske glavobolje“ a dešava se u dužem vremenskom intervalu, konkretno, od tačno 15 ili više dana/mesec dana pa do više od 3 meseca.[68]

Trbušni oblik migrene

uredi

Dijagnoza abdominalne migrene je kontroverzna.[69] Neki dokazi ukazuju na to da periodične epizode bola u odsustvu glavobolje mogu predstavljati vrstu migrene.[69][70] Ili u najmanju ruku prethoditi migreni.[37] Ove epizode boli mogu i ne moraju pratiti migrenu kao rani simptom i obično traju od nekoliko minuta do nekoliko sati.[69] Obično se javljaju kod osoba koje imaju ličnu ili porodičnu istoriju tipičnih migrena.[69] Ostali simptomi za koje se smatra da prethode migreni su: sindrom cikličnog povraćanja i benigni paroksizmalni vertigo detinjstva.[37]

Diferencijalna dijagnoza

uredi

Druga stanja koja mogu izazvati slične simptome migrene obuhvataju: temporalni arteritis, klasterne glavobolje, akutni glaukom, meningitis i subarahnoidnu hemoragiju.[43] Temporalni arteritis se obično javlja kod osoba preko 50 godina starosti prilikom dodira slepoočnice, klaster glavobolje se javljaju uz zapušenost jedne nozdrve, suzenje i snažan bol oko očnih duplji, akutni glaukom je povezan sa problemima vida, meningitis sa povišenom temperaturom dok se subarahnoidna hemoragija veoma brzo razvija.[43] Tenzione glavobolje se obično javljaju na obe strane, ne pulsiraju i manje utiču na radnu sposobnosti.[43]

Terapija

uredi

Lekovi

uredi

Lekovi za prevenciju pojave migrena se smatraju efikasnim ako smanjuju frekvenciju i snagu napada migrene za najmanje 50%.[71] Utvrđeno je da je botoks takođe koristan kod osoba sa hroničnim migrenama ali ne i kod osoba sa epizodnim migrenama.[72]

Alternativno lečenje

uredi
 
Ekstrakt korena biljke Petasites hybridus (Repuh) se pokazao kao efikasan u prevenciji migrene.[73]

Akupunktura je efikasna u lečenju migrena.[74] „Prava“ akupunktura nije se pokazala efikasnijom od lažne akupunkture, međutim i „prava“ i lažna akupunktura su efikasnije od rutinske terapije, sa manje neželjenih efekata u odnosu na lečenje profilaktičnim lekovima.[75] Kiropraktička manipulacija, fizioterapija, masaža i relaksacija mogu takođe biti efikasni kao i propranolol ili topiramat u prevenciji migrena; međutim, istraživanje je imalo problema sa metodologijom.[76] Postoje nesigurni dokazi koristi od: magnezijuma, koenzima Q(10), riboflavina, vitamina B(12),[77] i hrizanteme, mada treba sprovesti ispitivanja boljeg kvaliteta kako bi se potvrdili ovi preliminarni rezultati.[78] Od alternativnih lekova najbolji dokazi postoje za repuh.[79]

Medicinski uređaji i operacija

uredi

Medicinski uređaji, kao što su biofidbek i neurostimulatori, imaju prednosti u prevenciji migrena, uglavnom kada su opšti lekovi protiv migrene kontraindikovani ili u slučaju prekomerne upotrebe lekova. Biofidbek pomaže da ljudi postanu svesni nekih fizioloških parametara kako bi ih kontrolisali i pokušali da se relaksiraju i može biti efikasan u lečenju migrene.[80][81] Neurostimulacija koristi implantirane neurostimulatore slične pejsmejkerima za lečenje upornih hroničnih migrena sa ohrabrujućim rezultatima u težim slučajevima.[82][83] Operacija u cilju smanjenja ili otklanjanja migrena, koja obuhvata dekompresiju određenih nerva oko glave i vrata, može biti opcija kod određenih osoba kod kojih se stanje ne popravlja upotrebom lekova.[84]

Lečenje kiseonikom

uredi

Prema istraživanjima doktor Piter Goudsbi–ja sa Univerziteta u Kalifornije i drugi istraživača, u odvojenim istraživanjima, koji su pet godina pratili tok lečenja bolesnika sa hroničnom glavoboljom, ustanovljeno je da je nakon primene lečenja kiseonikom, smanjen broj i intenzitet napada migreničnih i drugih glavobolja nepoznate etiologije:

Studija je takođe pokazala da su rezultati bili bolji kod osoba koje su udisale veću dozu kiseonika. U oko 78% slučajeva napad glavobolje je gotovo eliminisan udisanjem kiseonika. Istraživači su takođe ustanovili da kiseonik može, ne samo da spreči glavobolju, već i da odstrani druge simptome povezane sa njom - kao što je fotofobija, crvenilo i oticanje očiju.

Doktor Džoele Sejper, osnivač Instituta za neurologiju i glavobolju u Mičigenu, navodi:

Upravljanje

uredi

Postoje tri glavna aspekta lečenja: izbegavanje pokretača, kontrola akutnih simptoma i farmakološka prevencija.[5] Lekovi su efikasniji ako se koriste ranije tokom napada.[5] Česta upotreba lekova može dovesti do glavobolje zbog prekomerne upotrebe lekova, koje su znatno snažnije i češće.[3] One se mogu pojaviti kod upotrebe triptana, ergotamina i analgetika, naročito narkotičkih analgetika.[3]

Analgetici

uredi

Preporučena primarna terapija za simptome koji su blaži ili srednji su prosti analgetici kao što su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) ili kombinacija acetaminofena, acetilsalicilne kiseline i kafeina.[43] Postoje dokazi za upotrebu velikog broja NSAIL lekova. Utvrđeno je da ibuprofen smanjuje bol kod polovine osoba.[86] Takođe se smatra da je diklofenak efikasan.[87]

Aspirin može uvlažiti bol kod srednje snažnih do jakih migrena, uz sličnu efikasnost kao i sumatriptan.[88] Ketorolak je dostupan u formi za intravensku primenu.[43] Paracetamol (takođe poznat kao acetaminofen), samostalno ili u kombinaciji sa metoklopramidom, predstavlja još jedan efikasni lek sa malim rizikom od neželjenih efekata.[89] U trudnoći, smatra se da su acetaminofen i metoklopramid bezbedni NSAIL lekovi do trećeg trimestra.[43]

Triptani

uredi

Triptani kao što je sumatriptan su efikasni i kod smanjenja bola i ublažavanja mučnine kod do 75% osoba.[5][90] Oni spadaju u preporučenu primarnu terapiju kod osoba sa srednjim ili snažnim bolovima ili kod osoba sa simptomima srednje jačine koji ne reaguju na proste analgetike.[43] Mogu se uzimati oralno, ubrizgavanjem, putem spreja za nos ili tableta za rastvaranje u ustima.[5] Uopšteno, svi triptani su se pokazali jednako efikasnima, sa sličnim neželjenim efektima. Pojedine osobe mogu reagovati bolje na određene lekove.[43] Većina neželjenih efekata su blagi, kao što je crvenilo; međutim, u retkim slučajevima dolazilo je do pojave ishemije miokarda.[5] Stoga se ne preporučuju osobama sa kardiovaskularnim oboljenjima.[43] Iako se ne preporučuju osobama sa bazalnim migrenama, nema dokaza da njihova upotreba škodi kod ovih osoba koji bi mogli da podrže to upozorenje.[54] Ne stvaraju zavisnost ali mogu izazvati glavobolje usled prekomerne upotrebe ako se koriste više od 10 dana mesečno.[91]

Ergotamini

uredi

Ergotamin i dihidroergotamin spadaju u starije lekove koji se i dalje propisuju za migrene, dok se dihidroergotamin može naći u spreju za nos i obliku za ubrizgavanje.[5] Njihova efikasnost je ista kao i efikasnost triptana,[92] jeftiniji su,[93] i obično izazivaju blage neželjene efekte.[94] Kod najtežih slučajeva, kao što su osobe sa migrenoznim statusom ( status migrainosus ), pokazali su se kao najefikasnija opcija za lečenje.[94]

Ostalo

uredi

Intravenski metoklopramid ili intranazalni lidokain su drugi mogući izbori.[43] Metoklopramid se preporučuje za lečenje osoba koje su zatražile pomoć u urgentnom centru.[43] Pojedinačna doza intravenskog deksametazona, kao dodatak standardnom lečenju za napad migrene dovodi se u vezu sa smanjenjem ponovnog javljanja glavobolje tokom naredna 72 sata od 26%.[95] Ne postoje dokazi za spinalnu manipulaciju u cilju lečenja postojećih migrenoznih bolova.[96] Preporučuje se da se ne upotrebljavaju opioidi barbiturati.[43]

Mere prevencije

uredi
Glavni članak: Prevencija migrena

Preventivno lečenje migrena obuhvata: lekove, dodatke ishrani, izmene stila života i operaciju. Prevencija je preporučena kod osoba koji imaju migrene više od dva dana u toku nedelje, ne mogu da toleriši lekove koji se koriste za lečenje akutnih napada ili kod osoba sa snažnim napadima koji se ne kontrolišu jednostavno.[43]

Cilj je smanjiti frekvenciju, snagu bola i/ili trajanje migrena, i povećati efikasnost abortivne terapije.[97] Još jedan razlog prevencije je izbegavanje pojave glavobolje zbog prekomerne upotrebe lekova. Ovo je čest problem i može rezultovati hroničnim migrenama koje se javljaju svakodnevno.[98][99]

Prognoza i komplikacije

uredi

Kod ljudi sa migrenom dugoročna prognoza je promenljiva.[41] Mnogi ljudi koji pate od migrena imaju razdoblja gubitka produktivnosti zbog bolesti,[5] ali je ovo stanje uprkos tome prilično bezazleno[41] i ne povezuje sa sa povećanjem opasnosti od smrti.[100] Postoje četiri glavna obrasca bolesti: simptomi mogu u potpunosti da nestanu, simptomi mogu da se vremenom smanje, simptomi mogu da se produže sa istom učestalošću i jačinom ili napadi čak mogu da postanu gori i učestaliji.[41]

Migrena sa aurom predstavlja faktor rizika za ishemijski moždani udar[101] koji udvostručava rizik.[102] Ako je neko, mlađa odrasla osoba, ženskog pola, koja koristi hormonalna sredstva za kontracepciju i puši, time se još više uvećava ovaj rizik.[101] Smatra se da postoji povezanost sa cervikalnom disekcijom arterije.[103] Smatra se da migrene bez aure ne predstavljaju faktor.[104] Povezanost sa srčanim problemima nije odlučena jednom studijom koja podržava ovu povezanost.[101] Sveukupno se ne smatra da migrene povećavaju rizik od moždanog udara ili srčanih bolesti.[100] Preventivna terapija kod osoba koje imaju migrenu sa aurom može da spreči propratne moždane udare.[105]

Društvo i kultura

uredi

Migrene su značajni izvor i zdravstvenih troškova i gubitka produktivnosti. Procenjuje se da su jedan od najskupljih neuroloških poremećaja u Evropskoj zajednici i da koštaju više od 27 milijardi evra godišnje.[106] Troškovi u SAD se procenjuju na 17 milijardi američkih dolara.[107] Skoro desetina ovih troškova je zbog utroška triptana .[107] Indirektni troškovi su oko 15 milijardi američkih dolara, od kojih najveći deo čine izostanci sa posla.[107] Kod osoba koji odlaze na posao sa migrenom produktivnost je smanjena za otprilike trećinu.[106] Ovo ima negativne posledice i za porodicu osobe.[106]

Istraživanje

uredi

Za peptide koji su srodni kalcitonin genu (CGRP) se smatra da igraju ulogu u patogenezi bola vezanog za migrenu.[43] Antagonisti CGRP receptora, kao što je olkegepant i telkagepant su ispitivani in vitro i u kliničkim studijama za lečenje migrene.[108] 2011.je Merk zaustavio fazu III kliničkih pokušaja za svoj ispitivani lek telkagepant.[109][110] Transkranijalna magnetska stimulacija takođe obećava.[43]

Reference

uredi
  1. ^ a b Liddell, Henry George; Scott, Robert. „ἡμικρανία”. A Greek-English Lexicon.  on Perseus
  2. ^ a b Anderson, Anderson & Glanze 1994, str. 998–
  3. ^ a b v g d đ e Headache Classification Subcommittee of the International Headache Society (2004). „The International Classification of Headache Disorders: 2nd edition”. Cephalalgia. 24 (Suppl 1): 9—160. PMID 14979299. doi:10.1111/j.1468-2982.2004.00653.x. 
  4. ^ a b v Piane, S; De Filippis, S; Patacchioli, FR; Martelletti, P; M coauthors=Lulli, P; Farinelli (2007). „Genetics of migraine and pharmacogenomics: some considerations.”. The journal of headache and pain. 8 (6): 334—9. PMID 18058067. 
  5. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r Bartleson JD, Cutrer FM (2010). „Migraine update. Diagnosis and treatment”. Minn Med. 93 (5): 36—41. PMID 20572569. 
  6. ^ a b Lay CL, Broner SW (2009). „Migraine in women”. Neurologic Clinics. 27 (2): 503—11. PMID 19289228. doi:10.1016/j.ncl.2009.01.002. 
  7. ^ a b Stovner LJ, Zwart JA, Hagen K, Terwindt GM, Pascual J (2006). „Epidemiology of headache in Europe”. European Journal of Neurology. 13 (4): 333—45. PMID 16643310. doi:10.1111/j.1468-1331.2006.01184.x. 
  8. ^ Dodick DW, Gargus JJ (2008). „Why migraines strike”. Sci. Am. 299 (2): 56—63. Bibcode:2008SciAm.299b..56D. PMID 18666680. doi:10.1038/scientificamerican0808-56. 
  9. ^ Vida Demarin, Marija Bošnjak Pašić, Migrena Klinika za neurologiju KB "Sestre Milosrdnice" Zagreb, „Pregledni članak”. Pristupljeno 17. 2. 2014. 
  10. ^ a b Miller 2005, str. 1275
  11. ^ a b v g d Borsook 2012, str. 3–11
  12. ^ a b Waldman 2011, str. 2122–2124
  13. ^ Mays 2002, str. 345.
  14. ^ Colen 2008, str. 1.
  15. ^ Daniel 2010, str. 101.
  16. ^ a b Tfelt-Hansen, PC (2011). Koehler, PJ. „Sto godina istraživanja migrene: velika klinička i naučna posmatranja od 1910. do 2010.”. Headache. 51 (5): 752—78. PMID 21521208. 
  17. ^ a b Robbins MS, Lipton RB (2010). „The epidemiology of primary headache disorders”. Semin Neurol. 30 (2): 107—19. PMID 20352581. doi:10.1055/s-0030-1249220. 
  18. ^ Natoli, JL; Manack, A.; Dean, B.; Butler, Q.; Turkel, CC; Stovner, L.; Lipton, RB (2010). „Global prevalence of chronic migraine: A systematic review”. Cephalalgia. 30 (5): 599—609. PMID 19614702. doi:10.1111/j.1468-2982.2009.01941.x. 
  19. ^ a b v g d Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom HA25.
  20. ^ Olesen 2006, str. 238–240
  21. ^ Wang, SJ (2003). „Epidemiology of migraine and other types of headache in Asia”. Curr Neurol Neurosci Rep. 3 (2): 104—8. PMID 12583837. doi:10.1007/s11910-003-0060-7. 
  22. ^ a b Hershey, Andrew D. (2010). „Current approaches to the diagnosis and management of paediatric migraine”. Lancet Neurology. 9 (2): 190—204. PMID 20129168. doi:10.1016/S1474-4422(09)70303-5. 
  23. ^ a b Nappi, R. E.; Sances, G.; Detaddei, S.; Ornati, A.; Chiovato, L.; Polatti, F. (2009). „Hormonal management of migraine at menopause”. Menopause International. 15 (2): 82—6. PMID 19465675. doi:10.1258/mi.2009.009022. 
  24. ^ a b Malamut & Sirven 2008, str. 197
  25. ^ a b v Levy D, Strassman AM, Burstein R (2009). „A critical view on the role of migraine triggers in the genesis of migraine pain”. Headache. 49 (6): 953—7. PMID 19545256. doi:10.1111/j.1526-4610.2009.01444.x. 
  26. ^ Martin, PR (2010). „Behavioral management of migraine headache triggers: learning to cope with triggers”. Curr Pain Headache Rep. 14 (3): 221—7. PMID 20425190. doi:10.1007/s11916-010-0112-z. 
  27. ^ Friedman DI, De ver Dye T (2009). „Migraine and the environment”. Headache. 49 (6): 941—52. PMID 19545255. doi:10.1111/j.1526-4610.2009.01443.x. 
  28. ^ MacGregor, EA (1. 10. 2010). „Prevention and treatment of menstrual migraine”. Drugs. 70 (14): 1799—818. PMID 20836574. doi:10.2165/11538090-000000000-00000. 
  29. ^ Lay, CL (2009). Broner, SW. „Migraine in women”. Neurologic Clinics. 27 (2): 503—11. PMID 19289228. doi:10.1016/j.ncl.2009.01.002. 
  30. ^ a b v g d đ e ž z i Aminoff 2009, str. 85–88
  31. ^ Rockett, FC (2012). de Oliveira, VR; Castro, K; Chaves, ML; Perla Ada, S; Perry, ID. „Dietary aspects of migraine trigger factors.”. Nutrition reviews. 70 (6): 337—56. PMID 22646127. 
  32. ^ Holzhammer J, Wöber C (2006). „[Alimentary trigger factors that provoke migraine and tension-type headache]”. Schmerz (na jeziku: German). 20 (2): 151—9. PMID 15806385. doi:10.1007/s00482-005-0390-2. 
  33. ^ Jansen SC, van Dusseldorp M, Bottema KC, Dubois AE (2003). „Intolerance to dietary biogenic amines: a review”. Annals of Allergy, Asthma & Immunology. 91 (3): 233—40; quiz 241—2, 296. PMID 14533654. doi:10.1016/S1081-1206(10)63523-5. 
  34. ^ Sun-Edelstein C, Mauskop A (2009). „Foods and supplements in the management of migraine headaches”. The Clinical Journal of Pain. 25 (5): 446—52. PMID 19454881. doi:10.1097/AJP.0b013e31819a6f65. 
  35. ^ Freeman, M (2006). „Reconsidering the effects of monosodium glutamate: a literature review”. J Am Acad Nurse Pract. 18 (10): 482—6. PMID 16999713. doi:10.1111/j.1745-7599.2006.00160.x. 
  36. ^ Schürks, M (2012). „Genetics of migraine in the age of genome-wide association studies.”. The journal of headache and pain. 13 (1): 1—9. PMC 3253157  . PMID 22072275. doi:10.1007/s10194-011-0399-0. 
  37. ^ a b v g d The Headaches, Pg 232-233
  38. ^ a b Schürks, M (2012). „Genetics of migraine in the age of genome-wide association studies.”. The journal of headache and pain. 13 (1): 1—9. PMID 22072275. 
  39. ^ de Vries, B (2009). Frants, RR; Ferrari, MD; van den Maagdenberg, AM. „Molecular genetics of migraine.”. Human genetics. 126 (1): 115—32. PMID 19455354. 
  40. ^ Montagna, P (2008). „Migraine genetics.”. Expert review of neurotherapeutics. 8 (9): 1321—30. PMID 18759544. 
  41. ^ a b v g Bigal, ME (2008). Lipton, RB. „Prognoza migrene.”. Trenutna mišljenja u neurologiji. 21 (3): 301—8. PMID 18451714. doi:10.1097/WCO.0b013e328300c6f5. 
  42. ^ Gutman 2008, str. 231.
  43. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o Gilmore, B (1. 2. 2011). Michael, M. „Treatment of acute migraine headache.”. American family physician. 83 (3): 271—80. PMID 21302868. 
  44. ^ Olesen 2006, str. 512
  45. ^ a b Rae-Grant, Alexander D.; D. Joanne Lynn, Herbert B. Newton, ur. (2004). The 5-minute neurology consult. Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins. str. 26—. ISBN 9780683307238. 
  46. ^ Buzzi, MG (2005 Oct-Dec). Cologno, D; Formisano, R; Rossi, P. „Prodromes and the early phase of the migraine attack: therapeutic relevance.”. Functional neurology. 20 (4): 179—83. PMID 16483458.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  47. ^ Rossi, P (2005 Oct-Dec). Ambrosini, A; Buzzi, MG. „Prodromes and predictors of migraine attack.”. Functional neurology. 20 (4): 185—91. PMID 16483459.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  48. ^ Samuels, Martin A.; Allan H. Ropper (2009). Adams and Victor's principles of neurology (9. izd.). New York: McGraw-Hill Medical. str. Chapter 10. ISBN 9780071499927. 
  49. ^ a b v Tintinalli 2010, str. 6
  50. ^ a b v g d đ e ž z i j The Headaches Pg.407-419
  51. ^ Bigal, ME (2010). Arruda, MA. „Migraine in the pediatric population--evolving concepts.”. Headache. 50 (7): 1130—43. PMID 20572878. 
  52. ^ Olesen 2006, str. 238
  53. ^ Dalessio 2001, str. 122.
  54. ^ a b v Kaniecki, RG (2009). „Basilar-type migraine.”. Current pain and headache reports. 13 (3): 217—20. PMID 19457282. 
  55. ^ a b Lisak 2009, str. 670
  56. ^ a b Glaser 1999, str. 555
  57. ^ Kelman, L (2006). „The postdrome of the acute migraine attack”. Cephalalgia. 26 (2): 214—20. PMID 16426278. doi:10.1111i/j.1468-2982.2005.01026.x. 
  58. ^ a b The Headaches Chp. 29. pp. 276.
  59. ^ Goadsby, PJ (2009). „The vascular theory of migraine--a great story wrecked by the facts.”. Brain : a journal of neurology. 132 (Pt 1): 6—7. PMID 19098031. 
  60. ^ Brennan, KC (2010). Charles, A. „An update on the blood vessel in migraine.”. Current opinion in neurology. 23 (3): 266—74. PMID 20216215. 
  61. ^ Dodick, DW (2008). „Examining the essence of migraine--is it the blood vessel or the brain? A debate.”. Headache. 48 (4): 661—7. PMID 18377395. 
  62. ^ a b v g The Headaches, Chp. 28. pp. 269-272
  63. ^ a b v Olesen, J (2009). Burstein, R; Ashina, M; Tfelt-Hansen, P. „Origin of pain in migraine: evidence for peripheral sensitiyation.”. Lancet neurology. 8 (7): 679—90. PMID 19539239. 
  64. ^ Akerman, S (20. 9. 2011). Holland, PR; Goadsby, PJ. „Diencephalic and brainstem mechanisms in migraine”. Nature reviews. Neuroscience. 12 (10): 570—84. PMID 21931334. 
  65. ^ Shevel, E (2011). „The extracranial vascular theory of migraine--a great story confirmed by the facts.”. Headache. 51 (3): 409—17. PMID 21352215. 
  66. ^ Cousins, G (2011 Jul-Aug). Hijazze, S; Van de Laar, FA; Fahey, T. „Diagnostic accuracy of the ID Migraine: a systematic review and meta-analysis.”. Headache. 51 (7): 1140—8. PMID 21649653. doi:10.1111/j.1526-4610.2011.01916.x.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  67. ^ Nappi, G (2005). „Introduction to the new International Classification of Headache Disorders.”. The journal of headache and pain. 6 (4): 203—4. PMID 16362664. 
  68. ^ Negro, A (2011). Rocchietti-March, M; Fiorillo, M; Martelletti, P. „Chronic migraine: current concepts and ongoing treatments.”. European review for medical and pharmacological sciences. 15 (12): 1401—20. PMID 22288302. 
  69. ^ a b v g Davidoff 2002, str. 81
  70. ^ Russell, G (2002). Abu-Arafeh, I, Symon, DN. „Abdominal migraine: evidence for existence and treatment options”. Paediatric drugs. 4 (1): 1—8. PMID 11817981. 
  71. ^ Loder 2012, str. 1337–45
  72. ^ Jackson JL, Kuriyama A, Hayashino Y (2012). „Botulinum toxin A for prophylactic treatment of migraine and tension headaches in adults: a meta-analysis”. JAMA. 307 (16): 1736—45. PMID 22535858. doi:10.1001/jama.2012.505. 
  73. ^ Pringsheim, T.; Davenport, W.; Mackie, G. (mart 2012). „Canadian Headache Society guideline for migraine prophylaxis”. 39 (2): S1—59. PMID 22683887.  |chapter= ignorisan (pomoć)
  74. ^ Lee, M. S.; Ernst, E. (2011). „Acupuncture for pain: An overview of Cochrane reviews”. Chinese Journal of Integrative Medicine. 17 (3): 187—189. PMID 21359919. doi:10.1007/s11655-011-0665-7. 
  75. ^ Linde, K; Allais, G; Brinkhaus, B; Manheimer, E; Vickers, A; White, AR (2009). Linde, Klaus, ur. „Acupuncture for migraine prophylaxis”. Cochrane Database of Systematic Reviews (Online) (1): CD001218. PMC 3099267  . PMID 19160193. doi:10.1002/14651858.CD001218.pub2. 
  76. ^ Chaibi, Aleksander; Tuchin, Peter J.; Russell, Michael Bjørn (2011). „Manual therapies for migraine: A systematic review”. The Journal of Headache and Pain. 12 (2): 127—33. PMC 3072494  . PMID 21298314. doi:10.1007/s10194-011-0296-6. 
  77. ^ Bianchi, A; Salomone, S; Caraci, F; Pizza, V; Bernardini, R; Damato, C (2004). „Vitamins & Hormones Volume 69”. Vitamins and hormones. Vitamins & Hormones. 69: 297—312. ISBN 978-0-12-709869-2. PMID 15196887. doi:10.1016/S0083-6729(04)69011-X.  |chapter= ignorisan (pomoć)
  78. ^ Rios, Juanita; Passe, Megan M. (2004). „Evidence-Based Use of Botanicals, Minerals, and Vitamins in the Prophylactic Treatment of Migraines”. Journal of the American Academy of Nurse Practitioners. 16 (6): 251—6. PMID 15264611. doi:10.1111/j.1745-7599.2004.tb00447.x. 
  79. ^ Holland, S (24. 4. 2012). Silberstein, SD; Freitag, F; Dodick, DW; Argoff, C; Ashman, E; Quality Standards Subcommittee of the American Academy of Neurology and the American Headache, Society. „Evidence-based guideline update: NSAIDs and other complementary treatments for episodic migraine prevention in adults: report of the Quality Standards Subcommittee of the American Academy of Neurology and the American Headache Society.”. Neurology. 78 (17): 1346—53. PMID 22529203. 
  80. ^ Nestoriuc, Yvonne; Martin, Alexandra (2007). „Efficacy of biofeedback for migraine: A meta-analysis”. Pain. 128 (1–2): 111—27. PMID 17084028. doi:10.1016/j.pain.2006.09.007. 
  81. ^ Nestoriuc, Y; Martin, A; Rief, W; Andrasik, F (2008). „Biofeedback treatment for headache disorders: A comprehensive efficacy review”. Applied psychophysiology and biofeedback. 33 (3): 125—40. PMID 18726688. doi:10.1007/s10484-008-9060-3. 
  82. ^ Schoenen, J; Allena, M; Magis, D (2010). „Neurostimulation therapy in intractable headaches”. Handbook of clinical neurology / edited by P.J. Vinken and G.W. Bruyn. Handbook of Clinical Neurology. 97: 443—50. ISBN 9780444521392. PMID 20816443. doi:10.1016/S0072-9752(10)97037-1. 
  83. ^ Reed, KL; Black, SB; Banta Cj, 2nd; Will, KR (2010). „Combined occipital and supraorbital neurostimulation for the treatment of chronic migraine headaches: Initial experience”. Cephalalgia. 30 (3): 260—71. PMID 19732075. doi:10.1111/j.1468-2982.2009.01996.x. 
  84. ^ Kung, TA (2011). Guyuron, B, Cederna, PS. „Migraine surgery: a plastic surgery solution for refractory migraine headache”. Plastic and reconstructive surgery. 127 (1): 181—9. PMID 20871488. doi:10.1097/PRS.0b013e3181f95a01. 
  85. ^ Kiseonik lek protiv glavobolje, „Radio-televizija Srbije, nedelja, 27. decembar 2009.”. Pristupljeno 17. 2. 2014. 
  86. ^ Rabbie R; Derry S; Moore RA; McQuay HJ (2010). Moore, Maura, ur. „Ibuprofen with or without an antiemetic for acute migraine headaches in adults”. Cochrane Database Syst Rev. 10 (10): CD008039. PMID 20927770. doi:10.1002/14651858.CD008039.pub2. 
  87. ^ Derry S, Rabbie R, Moore RA (2012). „Diclofenac with or without an antiemetic for acute migraine headaches in adults”. Cochrane Database Syst Rev. 2: CD008783. PMID 22336852. doi:10.1002/14651858.CD008783.pub2. 
  88. ^ Kirthi V; Derry S; Moore RA; McQuay HJ (2010). Moore, Maura, ur. „Aspirin with or without an antiemetic for acute migraine headaches in adults”. Cochrane Database Syst Rev. 4 (4): CD008041. PMID 20393963. doi:10.1002/14651858.CD008041.pub2. 
  89. ^ Derry S; Moore RA; McQuay HJ (2010). Moore, Maura, ur. „Paracetamol (acetaminophen) with or without an antiemetic for acute migraine headaches in adults”. Cochrane Database Syst Rev. 11 (11): CD008040. PMID 21069700. doi:10.1002/14651858.CD008040.pub2. 
  90. ^ Johnston MM, Rapoport AM (2010). „Triptans for the management of migraine”. Drugs. 70 (12): 1505—18. PMID 20687618. doi:10.2165/11537990-000000000-00000. 
  91. ^ Tepper Stewart J., S. J.; Tepper, Deborah E. (2010). „Breaking the cycle of medication overuse headache”. Cleveland Clinic Journal of Medicine. 77 (4): 236—42. PMID 20360117. doi:10.3949/ccjm.77a.09147. 
  92. ^ Kelley, NE (2012). Tepper, DE. „Rescue therapy for acute migraine, part 1: triptans, dihydroergotamine, and magnesium.”. Headache. 52 (1): 114—28. PMID 22211870. doi:10.1111/j.1526-4610.2011.02062.x. 
  93. ^ Olesen 2006, str. 516
  94. ^ a b Morren, JA (2010). Galvez-Jimenez, N. „Where is dihydroergotamine mesylate in the changing landscape of migraine therapy?”. Expert opinion on pharmacotherapy. 11 (18): 3085—93. PMID 21080856. doi:10.1517/14656566.2010.533839. 
  95. ^ Colman, I; Friedman, BW; Brown, MD; et al. (2008). „Parenteralni deksametazon za jake akutne migrenozne bolove: metaanaliza nasumičnih kontrolisanih pokušaja za sprečavanje ponovnog javljanja”. BMJ. 336 (7657): 1359—61. PMC 2427093  . PMID 18541610. doi:10.1136/bmj.39566.806725.BE. 
  96. ^ Posadzki, P (2011). Ernst, E. „Spinalna manipulacija za lečenje migrene: sistematski pregled nasumičnih kliničkih pokušaja.”. Cephalalgia : Međunarodni žurnal za glavobolju. 31 (8): 964—70. PMID 21511952. doi:10.1177/0333102411405226. 
  97. ^ Modi S, Lowder DM (2006). „Medications for migraine prophylaxis”. American Family Physician. 73 (1): 72—8. PMID 16417067. 
  98. ^ Diener HC, Limmroth V (2004). „Medication-overuse headache: a worldwide problem”. Lancet Neurology. 3 (8): 475—83. PMID 15261608. doi:10.1016/S1474-4422(04)00824-5. 
  99. ^ Fritsche, Guenther; Diener, Hans-Christoph (2002). „Medication overuse headaches – what is new?”. Expert Opinion on Drug Safety. 1 (4): 331—8. PMID 12904133. doi:10.1517/14740338.1.4.331. 
  100. ^ a b Schürks, M (2011). Rist, PM; Shapiro, RE; Kurth, T. „Migrena i smrtnost: sistematski pregled i metaanaliza.”. Cephalalgia : an international journal of headache. 31 (12): 1301—14. PMID 21803936. doi:10.1177/0333102411415879. 
  101. ^ a b v Schürks, M (27. 10. 2009). Rist, PM; Bigal, ME; Buring, JE; Lipton, RB; Kurth, T. „Migrena i kardiovaskularna bolest: sistematski pregled i metaanaliza.”. BMJ (Clinical research ed.). 339: b3914. PMC 2768778  . PMID 19861375. 
  102. ^ Kurth, T (2012). Chabriat, H; Bousser, MG. „Migrena i moždani udar: kompleksna veza sa kliničkim implikacijama.”. Lancet neurology. 11 (1): 92—100. PMID 22172624. 
  103. ^ Rist, PM (2011). Diener, HC; Kurth, T; Schürks, M. „Migrena, aura migrene i cervikalna disekcija arterije: sistematski pregled i analiza.”. Cegalagija : međunarodni žurnal glavobolje. 31 (8): 886—96. PMC 3303220  . PMID 21511950. doi:10.1177/0333102411401634. 
  104. ^ Kurth, T (2010). „Povezivanje migrene sa ishemijskim moždanim udarom.”. Current neurology and neuroscience reports. 10 (2): 133—9. PMID 20425238. doi:10.1007/s11910-010-0098-2. 
  105. ^ Weinberger, J (2007). „Stroke and migraine.”. Trenutni kardiološki izveštaji. 9 (1): 13—9. PMID 17362679. 
  106. ^ a b v Stovner, LJ (2008). Andrée, C; Eurolight Steering, Committee. „Uticaj glavobolje u Evropi: pregled za Eurolajt projekatt.”. Žurnal glavobolje i bola. 9 (3): 139—46. PMID 18418547. 
  107. ^ a b v Mennini, FS (2008). Gitto, L; Martelletti, P. „Poboljšanje nege putem ekonomske analize zdravlja: troškovi bolesti i glavobolje.”. Žurnal glavobolje i bola. 9 (4): 199—206. PMID 18604472. 
  108. ^ Tepper SJ, Stillman MJ (2008). „Klinički i pretklinički razlog za CGRP-antagoniste receptora u lečenju migrene”. Headache. 48 (8): 1259—68. PMID 18808506. doi:10.1111/j.1526-4610.2008.01214.x. 
  109. ^ Merck & Co., Inc. (28. 2. 2012). „SEC Annual Report, Fiscal Year Ending Dec 31, 2011” (PDF). SEC. str. 65. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 08. 2013. g. Pristupljeno 21. 5. 2012. 
  110. ^ Clinical Trials NCT01315847 Position Emission Tomography Study of Brain CGRP Receptors After MK-0974 Administration (MK-0974-067 AM1)

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi



 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мигрена&oldid=27732248”