Википедија

Miroslav Ž. Simić

Miroslav Ž. Simić (Dragovo, 27. april 1944) je srpski pisac, publicista i istraživač srpske prošlosti. Pored genealoških i kulturno-istorijskih istraživanja bavi se i pisanjem pesama, priča, humoreski i dosetki. Život i rad su mu uglavnom vezani za Dragovo i Levač. Njegove najznačajnije knjige su: Kraljevsko Dragovo, Manastir Preradovac, Ja, Drag(inj)a, Prabakin sat i Župa Levač, koje su rasprostranjene po celom svetu. Letopis (1837-2020) u ediciji Sudbine levačkih sela središnje Srbije je kruna njegovog višegodišnjeg istraživačkog rada kojim će se znatno obogatiti istorija Levča i Dragova u njemu.[1][2][3]

Miroslav Ž. Simić
Miroslav Ž. Simić, srpski pisac
Lični podaci
NadimakMića
Datum rođenja(1944-04-27)27. april 1944.
Mesto rođenjaDragovo, Kraljevina Jugoslavija,
Državljanstvosrpsko
NacionalnostSrbin
ObrazovanjeSrednja škola učenika u privredi u Rekovcu
Porodica
SupružnikSlobodanka
DecaSlavoljub i Dragoljub
RoditeljiŽivan
Stana
Književni rad
Najvažnija delaKraljevsko Dragovo, Manastir Preradovac, Ja, Drag(inj)a, Prabakin sat, Župa Levač, Letopis (1837-2020)
NagradeZlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Orden rada sa srebrnim vencem FNR Jugoslavije
Potpis
Zvanični veb-sajt
http://www.miroslavzsimic.com/

Biografija

uredi

Detinjstvo i mladost

uredi

Miroslav je rođen 27. aprila 1944. godine u selu Dragovo, u Pomoravlju, kao srednje od troje dece Živana i majke Stane. Posle osnovnog obrazovanja u svom rodnom mestu zapošljava se u stolarskom preduzeću ’’Rad’’, a godinu dana kasnije u zanatsko-trgovinskom preduzeću ’’Levač’’ u Rekovcu. Godine 1960. odlazi u Mazarać kod Vranja, gde završava stručne dvomesečne kurseve za zvanje elektroinstalatera, vozača motocikla, radio i foto-amatera. Sledećih nekoliko godina radi u fabrici nameštaja ’’Blagotin’’ u Belušiću.[4][5][6]

 
Miroslav Ž. Simić, radio-telegrafista 2. klase u Šibeniku, 1964

Kao vrli entuzijasta i zaljubljenik u svoje rodno Dragovo i Levač, Miroslav je od 1961. bio na čelu MO Saveza omladine i član OK omladine tri uzastopne godine. Sledećeg leta u Opariću je završio predvojničku obuku. Po završetku srednje škole učenika u privredi stolarske struke u Rekovcu, stekao je zvanje kalfe - pismo majstorskog pomoćnika. Tada počinje da radi u svojoj privatnoj stolarsko-strugarskoj radnji.[4][6]

U vojsci, nakon sedmomesečne škole za radio-telegrafiste, dobija zvanje radio-telegrafiste treće klase u Lovranu kod Opatije i radio-telegrafiste druge klase u Šibeniku.[4][7]

Godine 1970. odlazi u Zapadnu Nemačku gde pronalazi posao u fabrici nameštaja ’’Štamšeder’’ u Bad Lipspringu i proširuje svoje znanje nemačkog jezika. Po povratku u Srbiju, zapošljava se kao pomoćnik na predmetu opšte tehničkog obrazovanja u Osnovnoj školi ’’Dušan Popović’’ u Dragovu. Najduže je radio na poslovima magacionera u jagodinskom ’’Žitomlinu’’, od 1974. godine do penzionisanja 1996.[6][4][8]

Srednje doba

uredi

Izabran je za predsednika Saveta MZ Dragovo 1972. godine, gde se zadržao narednih deset godina.[7]

 
Plakat 3. levačkog Auto-moto relija ’76

Idejni je tvorac, organizator i direktor prvog seoskog auto-moto relija u Jugoslaviji, pod nazivom ’’Auto-moto Reli Levač’’, koji se tradicionalno, sa startom i ciljem u Dragovu, održavao od 1974. do 1978. godine. Dane relija, sa stotinu učesnika, automobilista i motociklista iz čitave Srbije, ispunjavale su kulturno-umetničke i sportske priredbe regionalnog značaja. Miroslav je i sam učestvovao na nekim auto-moto takmičenjima, a na Republičkom Reliju ’75 u Kragujevcu osvojio je peto mesto. Ovo nezaboravno iskustvo mu je i pokrenulo želju za pisanjem, pa tada objavljuje svoje prve publikacije pod nazivom Auto-moto Reli Levač.[6][8][9][10][11]

 
4. levački Auto-moto reli, Dragovo, 1977.

U periodu od 1976. do 1981. godine, kao predsednik Upravnog Odbora SIZ-a kulture opštine Rekovac, bio je i delegat u Skupštini SIZ-a kulture Republike Srbije. Dugo godina se u Dragovu starao za razvoj obrazovanja, sporta, kulture i infrastrukture. Zahvaljujući njegovom angažovanju i umešnosti sagrađena je nova škola, đačka kuhinja, dom kulture, sportski tereni FK ’’Šumadinac’’, asfaltiran je put, popravljeni poljski putevi, rekonstruisana stara škola u kojoj je kasnije smeštena ambulanta, biblioteka, Mesna kancelarija i Mesna zajednica, obnovljena je zgrada pošte, kao i Spomen česma i uvedeno ulično osvetljenje.[6][5][7]

Na seminaru u kragujevačkom teatru ’’Joakim Vujić’’ 1977. godine, kod profesora Miroslava Belovića i Miodraga Gajića, odbranio je svoj seminarski rad na režiji drame Marijana Matkovića ’’Koraci’’, čime je stekao zvanje dramskog reditelja.[4][6]

 
Potpisivanje povelje o bratimljenju mesnih zajednica Dračevo, Dragovo i Brda (Split) u Dragovu, 1981. Na slici su Stojan Popovski, Miroslav Ž. Simić i Jovo Drča.[12]

Učesnik je i organizator omladinskih radnih akcija u Dragovu ’’LORA - Dragovo ’78’’, u Splitu ’’LORA - Brda Split ’79’’ i u Katlanovu ’’SORA Katlanovo ’81’’. Iz ovih i drugih druženja mladih iz tri jugoslovenske republike proisteklo je i trojno bratimljenje mesnih zajednica Brda (Split), Dračeva (kod Skoplja) i Dragova. Miroslav je potpisao sve tri povelje o bratimljenju - 9. maja 1978, zatim leta 1979. na 8. Mediteranskim igrama u Splitu i, na kraju, 1981. na otvaranju Doma kulture u Dragovu, pri čemu je izradio simbole bratskih MZ i simbol Dragova.[5][6]

 
Miroslav Ž. Simić kao voditelj TV duela Znanje-imanje, Dračevo, 1981.

Miroslav je inicijator i organizator kulturno-zabavnog i sportskog života, glumac i režiser, koreograf i igrač, tekstopisac, scenarista i humorista, voditelj i recitator. Pored Brativoja Markovića, jedan je od organizatora, najpre Sabora narodnog stvaralaštva u Belušiću, a potom i levačkog sabora ’’Prođoh Levač, prođoh Šumadiju’’ i likovnih kolonija u Kaleniću. Na tridesetak Sabora bio je član i predsednik Organizacionog odbora, domaćin ili oficijelni spiker, voditelj i snimatelj. Preko tri decenije aktivno je radio u dragovskom KUD-u ’’Ruzmarin’’, društvu koje je u svojim nastupima na takmičenjima sela najčešće bivalo pobednik.[13] Najznačajniji uspeh ’’Ruzmarin’’ je postigao 1981. godine u TV duelu ’’Znanje-imanje’’ pobedivši ekipu ’’Kitke’’ iz Dračeva. Pored Makedonije, društvo je zahvaljujući Miroslavu i Milanu Pantiću nastupalo i van granica Srbije, u Hrvatskoj i Sloveniji.[5][6][14]

U svojim četrdesetim godinama obučavao se za rad na računaru ’’Komodore 64’’. Kako sam kaže: ’’Bez obzira na intelekt, nivo opšte kulture i obrazovanja svakog pojedinca, bez interneta, mikrofilmskog skenera, laser-štampača, laptopa i računara poslednje generacije, ne bi se mogla obavljati ozbiljnija istraživanja u bilo kojoj oblasti, pa ni kvalitetno se školovati’’.[6]

Starije doba

uredi
 
Grb porodice Simić[15]

Od decembra 2005. godine, Miroslav uređuje i vodi program ’’Akatel’’ / ’’Lev-kom’’ kanala, samo za korisnike kablovske mreže u Dragovu. On sam snima i prikazuje saborske priredbe i posela, levačke predele i putopisne reportaže, promocije i izložbe, uz to i svadbe, gozbe i druga narodna veselja.[6][7]

Nakon dve godine postavljen je na mesto predsednika OO PUPS i postaje kandidat za republičkog poslanika u Skupštini Srbije na izborima 2007. godine.

Miroslav je u Dragovu u svojoj radnoj sobi - biblioteci oformio pravi istraživački centar za etnologiju, istoriju i druge projekte, gde su okupljeni brojni istraživači iz Belice, Temnića, Levča, trsteničkog i kruševačkog kraja. S posebnom pažnjom izučava stanovništvo ovih krajeva, a njegova naučna saznanja predstavljaju nezaobilazan istorijski izvor i literaturu za sve istraživače prošlosti ovog dela centralne Srbije, ali i mnogo šire. Značajni su delovi njegovih knjiga koji se odnose na naselja između Zapadne i Velike Morave i Gledićkih planina (Stari Levač).[2][16]

 
Miroslav Ž. Simić sa suprugom Slobodankom u kućnoj biblioteci

Devedesitih godina 20. veka počinje sa istraživanjem svog sela, ali i celog Levča, čime želi da ostavi pisani trag o mnogim događajima, ali i ukaže na neke istorijske greške. Prikupljao je podatke idući od kuće do kuće, a dopunio ih je podacima iz muzeja, istorijskih arhiva, crkava i manastira.[17] Njegova najveća podrška u ovom poduhvatu je supruga Slobodanka koja je morala da nauči osnove staroslovenskog jezika da bi mogla da čita crkvene protokole. Tako nastaje prva ozbiljnija knjiga Kraljevsko Dragovo objavljena 2001. godine. Ova hronika obuhvata period od 1800. do 2000. godine. Simić u njoj pominje svakog stanovnika sela Dragova, njegove pretke, bavi se i ekonomskim razvojem sela, kao i dragovskom školom.[8][15]

 
Promocija u Biblioteci Vukovog zavičaja, Loznica, 2017.

Knjiga Prabakin sat nastala je iz priča njegove bake Milosave, a koja govori o vremenu, običajima i verovanju kod Srba. Ni u jednoj knjizi do sada ne postoji veći broj termina koji opisuju vreme od 24 sata – on navodi čak 96.[8][15]

Bogato ilustrovana monografija Manastir Preradovac je do sada prva knjiga koja govori o istoriji i postojanju crkve u Preradovcu, a može poslužiti i kao dobra osnova budućim arheolozima, istoričarima i istraživačima.[4][18]

Još jedna monografija Dušan Popović, Osnovne škole, u kojoj je obradio biografiju Dušana i istoriju razvoja školstva, predstavlja izuzetan doprinos proučavanju društvene istorije, istorije prosvete, ali i istorije svakodnevnog života u rekovačkoj opštini.[19]

 
Promocija knjige Ja, Drag(inj)a, SKC, Beograd, 2017.

U nesvakidašnjem delu, biografiji Ja, Drag(inj)a, pored 700 originalnih fotografija i dokumenata o kraljici Dragi, Miroslav je hteo da razbije jedan od najvećih srpskih mitova - da je Draga bila nerotkinja, s obzirom da je otkrio da je ona, ipak, kralju Aleksandru rodila ćerku u Francuskoj dve, tri godine pre nego što su se venčali. Posebno izdanje ove knjige je objavljeno u produkciji ’’Prometej’’ iz Novog Sada i Radio-televizije Srbije.[17][20][15]

 
Miroslav Ž. Simić na predstavljanju svojih knjiga u Varvarinu, 2012.

Godine 2020. objavljuje svojevrsnu enciklopediju Dragova (ali i Levča) pod nazivom Letopis (1837-2020) dragovske crkve, škole, opštine i drugih zajednica kroz koju se može sagledati svaki segment društvene, kulturne, crkvene, prosvetne, ekonomske, političke i svake druge istorije Dragova, jednog od najvećih i najznačajnijih levačkih sela.[1][21][22]

Župa Levač je njegovo najobimnije delo, objavljeno u dve knjige od po tri i četiri toma, na kome je radio preko deset godina. U njemu je autor obradio svako seoce, naveo popise meštana i pobrojao sve rođene, venčane i umrle još od 1837.[17][23][15]

Uz to, sačinio je i atlas koji sadrži 15 mapa poređanih od Nemanjića do danas, te demografsku, kao i karte biljnog i životinjskog sveta, reljefa, čak i geocentar Srbije koji je na Crnom vrhu kod Bešnjaje, u mestu Jabučje.[8][17][15]

Od 2023. član je Književnog kluba ”Đura Jakšić” u Jagodini.

Dela[24][25][26][14][16]

uredi
 
Opus Miroslava Ž. Simića
  • Auto-moto Reli Levač (1974-1978), sportsko-turistička publikacija
  • Znanje - imanje, Dračevo - Dragovo (1981), publikacija
  • Kraljevsko Dragovo (2001), hronika
  • Matice hrama Sv. Đorđa (2002), publikacija
  • 80 godina telefonije dragovske (2003-2009), publikacija
  • Izlet na Frušku goru (2004), publikacija
  • Manastir Preradovac (2004), monografija
  • Tovar pera, pesme levačkih pesnika (2007), poezija
  • Prabakin sat, vreme, običaji i verovanja (2010)
  • Istorijska mapa levačke župe (2010)
  • Župa Levač - Atlas (2011)
  • Župa Levač, genealogija Starog Levča, knjiga prva u tri toma (2012)
  • Dušan Popović, osnovne škole (2014), monografija
  • Župa Levač, genealogija Starog Levča, knjiga druga u četiri toma (2014)
  • Ja, Drag(inj)a, sudbine dinastije Obrenović (2016), biografija
  • Župa Levač II - Temnić, u dva toma (2016), istoriografija
  • 100 godina telefonije dragovske (2018), publikacija
  • Pregršt maklura (2018), poezija
  • Letopis 1837-2020 (2020), istorija
  • Ja, Drag(inj)a, posebno izdanje (2021), biografija
  • Dobošar mudralica (2022), sabrane priče

Odlikovanja, nagrade i priznanja[24][27][14][15]        

uredi

Za svoj višegodišnji rad u kulturi i književnosti Miroslav je dobio sijaset pohvala, plaketa, diploma i drugih pismenih priznanja, među kojima su:

 
Marija Bišof i Bogdan Bogdanović uručuju Miroslavu Ž. Simiću Zlatnu značku KPZ Srbije, Beograd, 1978.
  • Udarnička značka, SORA Auto-put Bratstvo Jedinstvo ’60 - Štab 16. Svetozarevačke ORB Lazar Stojanović, Mazarać (1960)
  • Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Beograd (1978)
  • Zahvalnica 7. i 10. jubilarnog sabora ’’Prođoh Levač, prođoh Šumadiju,’’ Belušić (1976) i Kalenić (1979)
  • Zahvalnice SO Split i MZ Brda (1979)
  • Povelja SO Skoplje (1981)
  • Orden rada sa srebrnim vencem, Ukaz Predsedništva SFRJ, Beograd (1988)
  • Diploma NB ’’Ribnikar,’’ Rekovac (1988)
  • Povelja sa srebrnjakom 20. sabora ’’Prođoh Levač, prođoh Šumadiju,’’ Kalenić (1989)
  • Zahvalnica manastira Kalenić, Kalenić (1991)
  • Diploma Kulturno-prosvetne zajednice, Rekovac (1998)
  • Nagrada Milovan Spasić, Kulturno-prosvetna zajednica opštine Rekovac za 1998. godinu, Rekovac (1999)
  • Povelja s kristalnim peharom 30. jubilarnog sabora ’’Prođoh Levač, prođoh Šumadiju,’’ Kalenić (1999)
  • Književna novčana nagrada Mika Bračinac, Modesto - SAD, Paraćin (2011)
  • Povelja Vlasinskih susreta, za izvanredne rezultate u empirijskom istraživanju sela Srbije, Beograd (2012)
  • Vanredna književna nagrada Poeta Primus, Kulturološki projekat ’’Juhorsko oko’’, Obrež (2012)
  • Velika književna nagrada Juhorsko oko za 2014. godinu Kulturološkog projekta ’’Juhorsko oko’’ i Fonda Zlate Živadinović iz Pariza, Bačina (2015)
  • Povelja Todor Bušetić, KKL ’’Stefan Prvovenčani’’, Oparić (2017)
  • Plaketa sa replikom Temnićkog natpisa za dugogodišnji uspešan književni rad i Zahvalnica za učešće na manifestaciji ’’Levač i Temnić kroz vekove’’, Gornji Krčin (2022)
  • Povelja Brativoje Marković za dugogodišnji doprinos razvoju kulture u opštini Rekovac, 52. saboru ’’Prođoh Levač, prođoh Šumadiju,’’ Kalenić (2022)
 
Princ Predrag Obrenović Jakovljević uručuje Miroslavu Ž. Simiću Srebrnu Spomenicu na 6. saboru kraljevske kuće Obrenović, Kragujevac, 2022.

Priznanja Fondacije Kraljevske kuće Obrenović:

uredi
  • Dobrodarje, Manastir Kalenić (2010)
  • Povelja Ordena Miloša Velikog, 5. reda, kao izraz blagovoljenja i priznanja za doprinos širenju kulture i istorije zarad dobrobiti srpskog naroda i otačestva, Kragujevac (2015)
  • Jubilarni Zlatni krst, za privrženost, povodom 160 godina Svetoandrejske skupštine i 200 godina prestonog grada Kragujevca, Kragujevac (2018)
  • Dobrodarje sa Značkom kraljevske kuće Obrenović, Kragujevac (2019)
  • Srebrna Spomenica obnove srpske državnosti, povodom 140 godina obnove Kraljevine Srbije, na 6. saboru kraljevske kuće Obrenović, Kragujevac (2022)

Priznanja Skupštine Opštine Rekovac:

uredi
  • Zahvalnica (2004)
  • Diploma (2010)
  • Plaketa (2015)

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b „Iz štampe je izašla nova knjiga Miroslava Ž. Simića”. Levačke Novine (na jeziku: srpski). 2021-02-22. Pristupljeno 2023-11-06. 
  2. ^ a b Simonović, Slobodan (2011). Enciklopedija Kruševca i okoline. Kruševac: Milirex. str. 398. ISBN 978-86-86033-31-4. 
  3. ^ „Miroslav Ž Simić”. www.levac-online.com. Pristupljeno 2023-11-06. 
  4. ^ a b v g d đ Simić, Miroslav Ž. (2004). Manastir Preradovac. Loznica: Grafika. str. 46. ISBN 86-84183-08-8. 
  5. ^ a b v g Simić, Miroslav Ž. (2001). Kraljevsko Dragovo. Beograd: IK Idea. str. 583. ISBN 86-7547-015-0. 
  6. ^ a b v g d đ e ž z i Simić, Miroslav Ž. (2014). Župa Levač, Genealogija Starog Levča. Gornji Milanovac: Grafoprint. str. 3105—3106. ISBN 978-86-83191-54-3. 
  7. ^ a b v g User, Super. „Mića Simić - pisac i publicista”. www.miroslavzsimic.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-11-07. 
  8. ^ a b v g d „Nikad prorok u svom selu”. Novi Put (na jeziku: srpski). 2013-08-05. Pristupljeno 2023-11-06. 
  9. ^ Krstić, Ž. (1975). „DRAGOVO zove na drugi AUTO-RELI LEVAČ ’75”. Novi Put. 
  10. ^ Jovanović, Radoslav (1975). „ZAVRŠEN DRUGI AUTO-RELI ”DRAGOVO 75"”. Novi Put. 
  11. ^ Savić, Slobodan (1974). „Prvi seoski auto reli ”Levač 74” potpuno uspeo”. Novi Put. 
  12. ^ „POBRATIMI”. Slobodna Dalmacija. 1978. 
  13. ^ „IZLOŽBE, IZDAVAŠTVO, MUZIKA...”. Novi Put: 12. 1986. 
  14. ^ a b v „Miroslav Ž. Simić -”. www.levac-online.com. Pristupljeno 2023-11-06. 
  15. ^ a b v g d đ e Gligorijević, Zorica (2013). „Kraljica Draga je možda imala ćerku”. Politika Magazin: 27—29. 
  16. ^ a b Simonović, Slobodan (2020). Enciklopedija Kruševca. Vrnjačka Banja: SaTCIP. str. 530—531. ISBN 978-86-86829-18-4. 
  17. ^ a b v g „Draga Mašin rodila ćerku!”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-11-06. 
  18. ^ Milić, Rodoljub A. (2005). „VREMEPLOV PRERADOVAČKE CRKVE”. Novi Put: 24. 
  19. ^ „U Rekovcu: Promocija brosure o istoriji skolstva”. Novi Put (na jeziku: srpski). 2014-03-05. Pristupljeno 2023-11-06. 
  20. ^ Milosavljević, Mila (2021). „Izlog knjige”. Pečat. 680. 
  21. ^ „ČUVA OD ZABORAVA ŽIVOT ZAVIČAJA: Miroslav Ž. Simić, iz Dragova, kod Rekovca, i u osmoj deceniji temeljno istražuje i piše”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-11-06. 
  22. ^ Gligorijević, Z. (2. mart 2021). „Kako je nastao ’’levački gugl’’”. Novosti: 27. 
  23. ^ „'Srbiju će spasti loza Nemanjića'”. Vesti.rs. Pristupljeno 2023-11-07. 
  24. ^ a b Simić, Miroslav Ž. (2022). Dobošar mudralica. Gornji Milanovac: Dositej. str. 128. ISBN 978-86-7644-161-7. 
  25. ^ „Dela”. www.miroslavzsimic.com. Pristupljeno 2023-11-07. 
  26. ^ Milosavljević, Miladin (2011). Levač bibliografija. Rekovac: NB ”Dr Milovan Spasić”. str. 74—75. ISBN 978-86-914523-0-8. 
  27. ^ „Miroslav Ž. Simić - pisac i publicista”. www.miroslavzsimic.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-11-07. 


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мирослав_Ж._Симић&oldid=27822277”