Miha Krek
Miha Krek (sloven. Miha Krek, Leskovica u Gorenjskoj, 28. septembar 1897 – 18. novembar 1969) je bio slovenački i jugoslovenski pravnik, konzervativni političar, potpredsednik Slovenačke narodne stranke, ministar bez portfelja, ministar građevina i ministar prosvete Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije, potpredsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije u emigraciji, član Izvršnog odbora Centralnog nacionalnog komiteta Kraljevine Jugoslavije i lider slovenačke antikomunističke emigracije.
Mladost i obrazovanje uredi
Miha Krek je rođen 28. septembar 1897. godine u selu Leskovica u slovenačkoj pokrajini Gorenjska, tada u Austrougarskoj. Studirao je na Institutu Svetog Stanislava u Ljubljani, kada je mobilisan u austrougarsku vojsku tokom Prvog svetskog rata. Nastavio je studije nakon rata na Sveučilištu u Zagrebu i Univerzitetu u Ljubljani, gde je stekao titulu doktora pravnih nauka 1930. godine. Do 1935. godine je imao advokatsku kancelariju u Ljubljani.
Politička delatnost uredi
Od 1921. godine je bio član konzervativne i katoličke Slovenačke narodne stranke, kao i različitih kulturnih organizacija poput Katoličke akcije. U vreme šestojanuarske diktature, izabran je za potpredsednika Slovenačke narodne stranke.
Za ministra bez portfelja u prvoj vladi Milana Stojadinovića, izabran je 1. septembra 1935. godine, a isti resor je zadržao i u drugom Stojadinovićevom mandatu do 21. decembra 1938. godine. Na parlamentarnim izborima 11. decembra 1938. godine, izabran je za narodnog poslanika kao kandidat Slovenačke narodne stranke na izbornoj listi Jugoslovenske radikalne zajednice dr Milana Stojadinovića. U novom vladi je bio ministar građevina do 5. februara 1939. godine.
Ministar građevina je ostao i u vladi Dragiše Cvetkovića, od 5. februara 1939. do 26. avgusta 1939. godine. U drugoj Cvetkovićevoj vladi je najpre bio ministar građevina do 23. avgusta 1940. godine. Po smrti Antona Korošeca, predsednika Slovenačke narodne stranke, imenovan je za zastupnika na upražnjenom resoru ministra prosvete. Tada se pridružio Jugoslovenskoj radikalnoj zajednici i postao njen generalni sekretar za Dravsku banovinu. Zastupnik ministra je bio do 25. januara 1941. godine, kada je izabran za ministra prosvete.
Cvetkovićeva vlada je srušena u vojnom puču 27. marta 1941. godine. Novi predsednik general Dušan Simović je ponudio koaliciju Slovenačkoj narodnoj stranci, tako da je njen novi predsednik Franc Kulovec postao ministar građevina. Kako je Kulovec poginuo u bombardovanju 6. aprila, na njegovo mesto je došao Krek. Zajedno sa ostalim članovima Ministarskog saveta je izbegao u Palestinu i potom London.
Zbog pogibije Kuloveca, ostalo je upražnjeno mesto predsednika Slovenačke narodne stranke. Članstvo u emigraciji je za novog predsednika izabralo Kreka, dok se ban Dravske banovine Marko Natlačen proglasio za njenog predsednika u okupiranoj Sloveniji i stavio u službu okupatora.
Krek i Franc Snoj su kao slovenački predstavnici izabrani za članove vlade Slobodana Jovanovića, 11. januara 1942. godine. Krek je postao potpredsednik Ministarskog saveta i ministar građevina, te na tim funkcijama ostao u drugoj Jovanovićevoj vladi i vladi Miloša Trifunovića od 26. juna do 10. avgusta 1943. godine.
U svojim javnim nastupima, Krek je pozivao Slovence da se pridruže snagama generala Dragoljuba Draže Mihailovića, odnosno Jugoslovenskoj vojsci u Otadžbini. Pokušao je i da uspostavi kontakt sa slovenačkim antikomunistima u zemlji.
Usprotivio se sporazumu Tito-Šubašić iz 1944. godine i priznanju partizana kao legitimne formacije od jugoslovenske kraljevske vlade. Preselio se u Rim i osnovao slovenački Narodni odbor za inostranstvo, kao pandan komunističkom Oslobodilačkom frontu Slovenije. Odatle je pokušao da zaustavi predaju Slovenačkih domobrana partizanima i da ih uputi na potčinjavanje generalu Mihailoviću.
U oktobru 1944. godine, izabran je za člana Izvršnog odbora Centralnog nacionalnog komiteta sa sedištem u Rimu, pod predsedništvom dr Živka Topalovića.
Emigracija uredi
Nastavio je da deluje protiv jugoslovenskih komunista u emigraciji, te je zajedno sa predsednikom Socijalističke partije Jugoslavije dr Živkom Topalovićem i predsednikom Samostalne demokratske stranke Adamom Pribićevićem, objavio jedan manifest protiv Josipa Broza Tita 1946. godine.
Komunističke vlasti u Jugoslaviji su osudile Kreka za veleizdaju i ratne zločine, na kaznu od 15 godina zatvora.
Ostao je u Rimu do 1947. godine, kako bi sa Ivanom Ahčinom organizovao prijem i smeštaj hiljada slovenačkih emigranata iz Jugoslavije. Iste godine se preselio u Sjedinjene Američke Države, gde je izabran za predsednika Slovenačke narodne stranke u emigraciji.
Umro je 18. novembra 1969. godine u Klivlendu, savezna država Ohajo.
Vidi još uredi
Literatura uredi
- Stanišić, Mihailo (1999). Ekspanzionizam Hrvata i rastrojstvo Srba. Službeni list SRJ. str. 369. ISBN 86-355-0429-1.
