Википедија

Ној

врста велике птице нелетачице

Noj (lat. Struthio camelus) je velika afrička ptica neletačica iz reda trkačica. To je pored somalskog noja jedina savremena vrsta iz istoimene porodice (Struthionidae) i roda (Struthio).[3][4] Nojevi su prepoznatljivi po svojim dugačkim vratovima i nogama i sposobnosti da trče brzinom od oko 65 km/h — najbrže od svih ptica. To su danas najveće ptice na svetu; mužjaci dostižu visinu od 3 m i težinu do 155 kilograma, dok su ženke za oko trećinu manje.

Noj
Vremenski raspon: 15–0 Ma
rani miocen-današnjost
CITES Appendix I (CITES)[2][note 1]
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Struthioniformes
Porodica: Struthionidae
Rod: Struthio
Vrsta:
S. camelus
Binomno ime
Struthio camelus
Linnaeus, 1758
Podvrste
areal rasrostranjenja tri živuće podvrste noja i somalskog noja
  severnoafrički noj
  masajski noj
  južnoafrički noj
  somalski noj

Obični noj pripada redu Struthioniformes. Struthioniformes obuhvata sve ratite, kao što su kiviji, emui, reje, i kazuari. Međutim, nedavna genetička izučavanja su utvrdila da grupa nije monofiletska, već da je parafiletska u odnosu na tinamue, tako da su nojevi klasifikovani kao jedini članovi reda.[5][6]Filogenetičke studije su pokazale da je to sestrinska grupa svih drugih članova Palaeognathae, i stoga su leteći tinamui sestrinska grupa izumrle moe.[7][8] Noj je karakterističan po svom izgledu, sa dugim vratom i nogama, i može dugo da trči brzinom od 55 km/h (34 mph),[9] sa kratkim naletima do oko 70 km/h (43 mph),[10] te je najbrža kopnena ptica.[11] Obični noj je najveća postojeća vrsta ptica i polaže veća jaja od bilo koje druge postojeće ptice (izumrle slonovske ptice sa Madagaskara i džinovske moe Novog Zelanda imale su veća jaja).

Fizički opis uredi

Nojevi obično teže od 95 do 130 kilograma[12], mada je bilo mužjaka čija je težina prelazila 160 kilograma. Kada dostignu polnu zrelost (sa dve do četiri godine), mužjaci su visoki 1.8 do 2.7 metara, dok su ženke 1.7 do 2 m visoke. Tokom prve godine života, pilići rastu otprilike 25 do 30 centimetara svaki mesec. Kada napune godinu dana, mladi nojevi teže oko 45 kilograma. Nojevi žive i do 75 godina, dok je uobičajena starost 50 godina.

Mužjaci se prepoznaju po crno-belom perju na krilima i repu. Ženke su neupadljivije i boja perja im je smeđesivkasta. Kad crno-bela pera sasvim izrastu, mogu da se otkinu. Ptica to neće osetiti jer će joj ubrzo izrasti nova. Pera su mekana i služe kao izolacija.

Noj se od ostalih ptica razlikuje i po tome što jedini ima samo dva kratka i snažna prsta (sve ostale ptice imaju tri ili četiri). Ta osobina je zapravo adaptacija, a pomaže mu pri trčanju. Korak mu je dugačak 1-1,5 m, a kad trči juri koracima od 2 do 4,5 m. Na kraćim razdaljinama razvije brzine od 60-70 km/h za dve sekunde. Noj na kraju unutrašnjeg prsta ima tupu kandžu kojom može da raspori lava ili jednim udarcem da usmrti čoveka.

U poređenju sa telom, noj ima malu glavu, ali ogromne oči prečnika oko pet centimetara. Ova ptica, čije su oči veće od mozga, kopnena je životinja s najvećim očima na planeti. Iako joj je jaje ogromno, samo je jedan odsto veličine njegovog tela.

Sistematika i rasprostranjenost uredi

Običnog noja je prvobitno opisao Karl Line iz Švedske u svom delu iz 18. veka, Systema Naturae, pod sadašnjim binomnim imenom.[13] Njegov rod potiče od kasnolatinskog struthio što znači „noj”. Specifično ime je aluzija na „strouthokamelos“, starogrčki naziv za noja, što znači vrabac-kamila,[14] termin „kamila“ koji se odnosi na njegovo suvo stanište.[15] Στρουθοκάμηλος je i dalje moderni grčki naziv za noja.

Nojevi pripadaju redu Struthioniformes kome pripadaju i južnoamerički nandu, australijski emu i indijski kazuar. Ovom redu je pripadala i najveća od svih ptica, sada izumrla, Aepyornis ili ptica-slon.

Danas postoje četiri podvrste:

S. molybdophanes živi u Somaliji, Etiopiji i severnoj Keniji, i nazivaju ga somalskim nojem, danas je priznat kao posebna vrsta, a u prošlosti je smatran za podvrstu noja S. c. molybdophanes. Tokom sezone parenja, noge i vrat mužjaka postanu plavi. Na severoistoku Kenije živi zajedno sa S. c. massaicus.

Evolucija uredi

Nojevi su drevne ptice, čiji su se preci na Zemlji pojavili pre 50 do 60 miliona godina. Sem Afrike, nastanjivali su i južnu Evropu i Aziju, na severu sve do mongolske pustinje. Najstariji fosil ptica sličnih noju je srednjoevropski Palaeotis iz vremena srednjeg eocena. To je bila ptica neletačica srednje veličine. Pronađeni su i fosili nekoliko vrsta ptica koje su pripadale današnjem rodu Struthio iz perioda ranog miocena pa nadalje. Poznato je da su u Kini nojevi izumrli u vreme poslednjeg ledenog doba, ili odmah nakon njega.

Ponašanje uredi

 
Par nojeva u Ngorongoro krateru u Tanzaniji

Nojevi se obično kreću u grupama od 5 do 50 ptica zajedno sa antilopama, zebrama, gnuovima i drugim životinjama koje su u potrazi za ispašom. Budući da su visoki, na vreme mogu da primete neprijatelja i da upozore na opasnost. Nojevi se hrane semenom, korenjem, voćem, sitnim gmizavcima, glodarima i insektima. Da bi lakše svarili hranu u voljki i želucu, nojevi gutaju kamenčiće, takozvane gastrolite. Odrasli noj u proseku nosi 1 kg kamenčića u svom želucu. Pogrešno je verovanje da noj jede metal. Ovu radoznalu pticu privlači sve što se presijava — satovi, lančići, broševi ili metalni zatvarači na bocama. Ako se i dogodi da noj proguta neki metalni predmet, neće osetiti veće tegobe.

Nojevi mogu da podnesu velike temperaturne razlike. Njihov temperaturni kontrolni mehanizam je složeniji od bilo koje druge ptice ili sisara, koristeći golu kožu na nogama i slabinama koje mogu prekriti svojim krilima ili ne, u zavisnosti od toga da li ptica želi da zadrži ili oslobodi telesnu toplotu. Dok leže na zemlji skrivajući se od predatora, nojevi polažu njihove glave i krila ravno na tlo, izgledajući kao humka zemlje iz daljine, pogotovo ženke koje su skoro istih boja kao okolina. Kada su ugroženi, nojevi se brane bežanjem od neprijatelja, koga mogu ozbiljno povrediti ili čak usmrtiti snažnim udarcima svojih moćnih nogu.

Reprodukcija uredi

 
Pile noja
 
Slika prikazuje jaja kolibrija, kokoške i noja.

Ptica stiče polnu zrelost sa 2 do 4 godine, s tim da su ženke polno zrele šest meseci ranije od mužjaka. Sezona parenja počinje u martu ili aprilu i završava se nešto pre septembra. Kad mužjak pokuša da osvoji srce neke ženke, počinje „ratnički ples”: udara nogama, njiše vratom praveći neobične pokrete, trči u velikim krugovima i postaje razjaren. Teritorijalni mužjaci se tada bore za harem od 2 do 5 ženki. Pobednik će se pariti sa svim ženkama u oblasti, ali će samo sa jednom, dominantnom ženkom oformiti vezu, tj. postati par sa njom.

Ženke polažu svoja jaja u jedno zajedničko gnezdo koje je u stvari obično udubljenje u zemlji od 30 do 60 cm duboko. Među jajima, nojeva jaja su najvećih dimenzija, ali su najmanja u poređenju sa veličinom ptice. Bledožuto jaje je dugačko između 14 i 19 cm, široko 13 cm i teško od jednog do 1,5 kg. U gnezdu se nalazi između 15 i 60 jaja na kojima leže i ženke i mužjaci naizmenično (ženke danju, mužjaci noću). Inkubacija traje od 35 do 45 dana. Sa šest meseci mladunče noja gotovo da dostigne visinu odrasle jedinke.

Lov i uzgoj uredi

 
Noj vuče kolica za trku (1911).
 
Noj u ZOO vrtu u Jagodini

Koža nojeva se koristila u spravljanju skupocene robe. U 18. veku, nojevi su lovljeni skoro do istrebljenja. Perje ove ptice je naročito bilo cenjeno krajem 19. veka. Dame su s ponosom „šetale” šešire i druge odevne predmete ukrašene ovim raskošnim lepezama. U gradu Outshurnu, u oblasti Mali Karu, na samom jugu Afrike, podignute su velike farme nojeva. Godišnje se iz ove prestonice nojeva izvozilo oko 450.000 kilograma nojevog perja.

Danas se nojevi gaje u preko 50 zemalja sveta, uključujući i zemlje sa hladnom klimom, poput Finske ili Švedske. Od nojeva se dobija kvalitetno meso, jaja, iznutrice i perje. Meso nojeva sadrži malo masti i holesterola, a visoku koncentraciju proteina, kalcijuma i gvožđa. Da bi se skuvalo nojevo jaje, koje je inače mnogo hranljivije od kokošijeg — potrebno je oko 40 minuta. A u jedno nojevo moglo bi da stane 20-24 kokošija jajeta. Ne samo da je nojevo jaje ukusno, nego je i meso prava poslastica. U doba starih Rimljana pečeni noj je krasio samo trpeze povlašćenih.

Nojevi se svrstavaju u opasne životinje u Australiji, Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD. Bilo je slučajeva kada su nojevi napadali i ubili ljude. Krupni mužjaci su veoma agresivni. Noj lako može da pretekne bilo kojeg atletičara. Nogama udaraju velikom silinom, i lako mogu da ubiju veliku životinju.

Napomene uredi

  1. ^ Only populations of Algeria, Burkina Faso, Cameroon, Central African Republic, Chad, Mali, Mauritania, Morocco, Niger, Nigeria, Senegal and Sudan. No other population is included in the CITES Appendices.

Reference uredi

  1. ^ BirdLife International (2016). „Struthio camelus”. The IUCN Red List of Threatened Species. 2016: e.T45020636A95139620. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T45020636A95139620.en. Pristupljeno 14. 1. 2018. 
  2. ^ „Appendices | CITES”. cites.org. Pristupljeno 14. 1. 2022. 
  3. ^ Brands, Sheila (14. 8. 2008). „Systema Naturae 2000 / Classification, Genus Struthio”. Project: The Taxonomicon. Pristupljeno 4. 2. 2009. 
  4. ^ BirdLife International (2016). „Struthio molybdophanes”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2016: e.T22732795A95049558. Pristupljeno 15. 2. 2020. 
  5. ^ Yuri, Tamaki; Kimball, Rebecca; Harshman, John; Bowie, Rauri; Braun, Michael; Chojnowski, Jena; Han, Kin-Lan; Hackett, Shannon; Huddleston, Christopher; Moore, William; Reddy, Sushma (13. 3. 2013). „Parsimony and Model-Based Analyses of Indels in Avian Nuclear Genes Reveal Congruent and Incongruent Phylogenetic Signals”. Biology. 2 (1): 419—444. ISSN 2079-7737. PMC 4009869  . PMID 24832669. doi:10.3390/biology2010419  . 
  6. ^ Clarke, Andrew (14. 7. 2008). „Faculty of 1000 evaluation for A phylogenomic study of birds reveals their evolutionary history.”. doi:10.3410/f.1115666.571731  . 
  7. ^ Mitchell, K. J.; Llamas, B.; Soubrier, J.; Rawlence, N. J.; Worthy, T. H.; Wood, J.; Lee, M. S. Y.; Cooper, A. (23. 5. 2014). „Ancient DNA reveals elephant birds and kiwi are sister taxa and clarifies ratite bird evolution” (PDF). Science. 344 (6186): 898—900. Bibcode:2014Sci...344..898M. PMID 24855267. S2CID 206555952. doi:10.1126/science.1251981. hdl:2328/35953. 
  8. ^ Baker, A. J.; Haddrath, O.; McPherson, J. D.; Cloutier, A. (2014). „Genomic Support for a Moa-Tinamou Clade and Adaptive Morphological Convergence in Flightless Ratites”. Molecular Biology and Evolution. 31 (7): 1686—1696. PMID 24825849. doi:10.1093/molbev/msu153  . 
  9. ^ Sellers, William Irvin; Manning, Phillip Lars (2007). „Estimating dinosaur maximum running speeds using evolutionary robotics”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 274 (1626): 2711—2716. PMC 2279215  . PMID 17711833. doi:10.1098/rspb.2007.0846. 
  10. ^ Davies, S.J.J.F. (2003). „Birds I Tinamous and Ratites to Hoatzins”. Ur.: Hutchins, Michael. Grzimek's Animal Life Encyclopedia. 8 (2nd izd.). Farmington Hills, MI: Gale Group. str. 99—101. ISBN 978-0-7876-5784-0. 
  11. ^ Doherty, James G. (mart 1974). „Speed of animals”. Natural History. 
  12. ^ Gilman, D. C.; Peck, H. T. & Colby, F. M. (1903). The New International Encyclopædia. Dodd, Mead and Company, 497.
  13. ^ Linnaeus, Carolus (1758). Systema naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I. Editio decima, reformata (na jeziku: latinski). str. 155. 
  14. ^ Douglas Harper (11. 12. 2013). „struthious (adj.)”. Online Etymology Dictionary. Pristupljeno 14. 12. 2022. 
  15. ^ Gotch, A.F. (1995) [1979]. „Ostriches”. Latin Names Explained. A Guide to the Scientific Classifications of Reptiles, Birds & Mammals. London: Facts on File. str. 176. ISBN 978-0-8160-3377-5. 

Literatura uredi

  • Cooper, J. C. (1992). Symbolic and Mythological Animals. New York, NY: Harpercollins. str. 170—171. ISBN 978-1-85538-118-6. 
  • Folch, A. (1992). „Family Struthionidae (Ostrich)”. Ur.: del Hoya, Josep; Sargatal, Jordi. Handbook of the Birds of the World. 1, Ostrich to Ducks. Barcelona: Lynx Edicions. str. 76—83. ISBN 978-84-87334-09-2. 
  • O'Shea, Michael Vincent; Foster, Ellsworth D.; Locke, George Herbert, ur. (1918). Ostrich. 6. Chicago, IL: The World Book, Inc. str. 4422—4424. 

Spoljašnje veze uredi

 
Vikimedijina Ostava ima datoteke za članak:
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ној&oldid=27735823”