Odnosi Srbije i Nemačke

Odnosi Srbije i Nemačke su inostrani odnosi Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke.

Istorija odnosa uredi

Godine 1189, car Svetog rimskog carstva nemačke nacije Fridrih Barbarosa na krstaškom pohodu sreo se sa osnivačem najpoznatije srednjovekovne srpske dinastije velikim županom Stefanom Nemanjom.

Za vreme cara Dušana na njegovom dvoru je služio nemački vitez Palman Braht.

Odnosi Kraljevine Srbije i Nemačkog carstva uredi

Susret nemačkog i bugarskog cara u okupiranom Nišu 1916.

Odnosi Jugoslavije i Nemačke uredi

Bombarderi nad Beogradom 6. aprila 1941.

Milan Stojadinović je posetio Berlin 1938.

Dana 2. juna 1939. je održana Vojna parada u Berlinu, u čast posete kneza namesnika Pavla Karađorđevića Nemačkoj.

Bilateralni odnosi uredi

Diplomatski odnosi sa Saveznom Republikom Nemačkom su uspostavljeni 1951. godine.^[1]

Kosovo i Metohija uredi

Nemačka je priznala jednostarano proglašenje nezavisnosti Kosova. Nemačka je glasala za prijem Kosova u UNESKO prilikom glasanja 2015.

Posete uredi

Kancelarka Angela Merkel je posetila Srbiju od 22-23. avgusta 2011. i od 8-9. jula 2015.

Posete Predsednika Vlade R. Srbije Aleksandra Vučića:

Zvanična poseta Berlinu od 11-12. juna 2014. na poziv nemačke kancelarke Angele Merkel.
posetio je Berlin i 30. juna 2014, 18. maja 2015. i 7. septembra 2015.
posetio nemačku pokrajinu Baden-Virtemberg od 3-4. februara 2015.
posetio nemačku pokrajinu Bavarska 27. jula 2015.^[1]
posetio nemačku pokrajinu Hamburg 31. oktobra 2016.^[2]

Ekonomski odnosi uredi

U 2020. godini ukupna robna razmena iznosila je preko 6 milijardi dolara. Od toga izvoz iz Srbije bio je 2,51 milijarda, a uvoz 3,57 milijardi USD.
U 2019. ukupno je razmenjeno roba u vrednosti za više od 5,9 milijardi USD. Izvoz iz naše zemlje bio je 2,47 milijardi, dok je uvoz vredeo 3,44 milijarde dolara.
U 2018. godini ukupna robna razmena je iznosila preko 5,7 milijardi dolara. Izvoz iz RS vredeo je 2,29 milijardi, a uvoz 3,47 milijardi USD.
U 2012. ukupno je razmenjeno roba u vrednosti za više od 3,3 milijarde USD. Od toga izvoz iz Srbije bio je 1,30 milijarde, a uvoz 2,05 milijarde dolara.
U 2007. godini ukupna robna razmena iznosila je preko 3,1 milijarde dolara. Izvoz iz naše zemlje vredeo je 937 miliona, dok je uvoz iznosio 2,19 milijardi USD.^[3]^[4]

Diplomatski predstavnici uredi

U Beogradu uredi

Anke Konrad, ambasadorka, 2022. -
Tomas Šib, ambasador, 2018. - 2022.
Aksel Ditman, ambasador, 2015. - 2018.^[5]
Hajnc Vilhelm, ambasador, 2012. - 2015.
Volfram Mas, ambasador, 2007. - 2012.
Andreas Cobel, ambasador, 2005. - 2007.
Kurt Leonberger, ambasador, 2002. - 2004.
Joakim Šmit, ambasador, 2000. - 2002.
Vilfrid Gruber, ambasador, 1996. - 1999.
Gerhard E. Šrembgenz, otpravnik poslova, 1992. - 1996.
/ Hansjerg Ajf, ambasador, 1988. - 1992.
Gizela Reker, ambasador, 1984. - 1987.
Horst Grabert, ambasador, 1979. - 1984.
Jesko fon Putkamer, ambasador, 1975. - 1979.
Joakim Jenike, ambasador, 1970. - 1974.
Peter Blakstajn, ambasador, 1968. - 1969.
Karl Georg Flajderer, ambasador, 1955. - 1957.
Hans Krol, ambasador, 1953. - 1954.
Hajnrih fon Hardenberg, ambasador, 1952. - 1953.
Robert Ulrih, ambasador, 1951. - 1952.
Viktor fon Heren, poslanik, 1933. - 1941.
Ulrih fon Hasel, 1930. - 1932.
Adolf Kester, poslanik, 1928. - 1930.
Franc Olzhauzen, poslanik, 1926. - 1927.
Fridrih fon Keler, poslanik, 1921. - 1924.
Julius fon Grizinger, poslanik, 1911. - 1914.
Franc fon Rajhenau, poslanik, 1909. - 1911.
Albreht fon Foigts-Rec, poslanik. 1903. - 1911.
Ludvig fon Veken-Goter, poslanik, 1891. - 1902.
Hipolit fon Brai-Stajnburg, poslanik, 1876. - 1891.
Anton Zaurma fon der Jelč, generalni konzul, 1875. - 1876.
/ Georg Rozen, gen. konzul, 1867. - 1875.
Feliks Jozef Lauberau, konzul, 1863. - 1867.
de Meroni, konzul, 1854. - 1863.

U Berlinu i Bonu uredi

Milan Petronijević u Berlinu 1885.

Ambasada Srbije u Berlinu

Snežana Janković, ambasador, 2019. -
Dušan Crnogorčević, ambasador, 2015. - 2019.
Boro Šuput, otpravnik poslova
Jasmina Veličković, otpr. poslova, 2014. -
Miodrag Mišić, otpr. poslova, 2013. - 2014.
Ivo Visković, ambasador, 2009. - 2013.
/ Ognjen Pribićević, ambasador, 2005. - 2009.
/ Milovan Božinović, ambasador, 2001. - 2005. - ambasada se seli u glavni grad ujedinjene Nemačke Berlin
Zoran Jeremić, otpravnik poslova, 1992. - 1996. a zatim i ambasador, 1996. - 1999.
Boris Frlec, ambasador, 1989. - 1991.
Milan Dragović, ambasador, 1985. - 1989.
Dragutin Rožman, ambasador, 1981. - 1985.
Radovan Makić, ambasador, 1977. - 1981.
Budimir Lončar, ambasador, 1973. - 1977.
Rudi Čačinovič, ambasador, 1968. - 1973.
Dušan Kveder, ambasador, 1956. - 1957.
Mladen Iveković, ambasador, 1952. - 1956.
Stane Pavlič, poslanik, 1951. - 1952. - poslanstvo premešteno u glavni grad Zap. Nemačke Bon ^[6]
Ivo Andrić, poslanik, 1939. - 1941.
Aleksandar Cincar-Marković, poslanik, 1935. - 1939.
Živojin Balugdžić, poslanik, 1924. - 1926. i 1927. - 1935.
Josip Smodlaka, poslanik, 1926. - 1927.
Jovan T. Marković, poslanik, 1923. - 1924.
Branko Lazarević, otpr. poslova, 1922.
Milutin Jovanović, otpr. poslova
Rajko Vintrović, otpr. poslova, 1920. - 1923.
Miloš M. Bogićević, otpr. poslova, 1907. - 1914.
Milan Bogićević, poslanik
Mihailo Vujić, poslanik, 1906.
Mihailo Milićević, poslanik u Berlinu i Hagu, 1903. - 1905.
Petar Stejić, poslanik, 1901. - 1903.
Milan Bogićević, poslanik, 1896. - 1900.
Stevan Pantelić, poslanik, 1895.
Ivan Pavlović, otpravnik poslova, 1893. - 1895.
Milan F. Hristić, poslanik, 1888. - 1892.
Milan Petronijević, 1882. - 1888. - otvoreno poslanstvo u Berlinu

Poređenje uredi

	Nemačka	Srbija
Stanovništvo	81.197.500	9.024.734 (sa KiM)
Površina	357.111 km²	88.361 km²
Prestonica	Berlin - 3.397.469 (5.000.000 šire područje)	Beograd - 1.233.796 (1.659.440 šire područje)
Oblik vladavine	Savezna republika	Parlamentarna republika
Zvanični jezik	Nemački	Srpski

Galerija uredi

Predsednik vlade Stojadinović u razgovoru sa nemačkim ministrom inostranih poslova fon Nojratom, januara 1938
Na paradi u Berlinu, Hitler i princ Pavle, iza njih Ivo Andrić, u junu 1939. godine
Dragiša Cvetković i Joahim fon Ribentrop potpisuju bečki protokol 25. marta 1941.
Tito i Vili Brant u Bonu, 1970.

Reference uredi

^ ^a ^b „Bilateralni odnosi sa Nemačkom”. Arhivirano iz originala 11. 01. 2015. g. Pristupljeno 11. 01. 2015.
^ Vučić u Hamburgu: Radimo na rastu, potrebna tržišta, RTS, 31. oktobar 2016.
^ „Serbia Exports to Germany”. Trading Economics. Pristupljeno 6. 9. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Serbia Imports from Germany”. Trading Economics. Pristupljeno 6. 9. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Srbija je prepoznata kao lider u regionu - intervju („Politika”, 7. jul 2018)
^ Dušan Nečak, SLOVENSKI DIPLOMATI V NEMŠKO-JUGOSLOVANSKIH ODNOSIH 1949–1973, Ser. hist. sociol. ANNALES. . 2014. str. 704. Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)