Sorabino

Pozdrav, Sorabino. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku!
Zdravo, Sorabino. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan.
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Odvojite malo vremena i pročitajte sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju.
	Pet stubova Vikipedije Šta je Vikipedija?		Pomoć Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije
	Uputstva Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak		Pesak Za uvežbavanje rada na Vikipediji
	Osnovni kurs Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima		Naučite kako se uređuje stranica Vodič za uređivanje stranica
	Stvari koje ne bi trebalo da radite Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati		Najčešće postavljana pitanja Pitanja koja mnogi postavljaju
	Pravila Vikipedije Pravila i smernice koje je usvojila zajednica		Trg Mesto gde možete pitati druge vikipedijance
Dugme za automatski potpis Potpisujte se na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad uređivačkog prozora — time dodajete vaše korisničko ime, trenutno vreme i datum. Takođe, nemojte se potpisivati u člancima. Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, pročitajte važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti izgovora u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom” latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalni korisnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad! --F± 07:59, 2. jun 2016. (CEST)

Kategorizacija

Vidim da se nešto ne snalaziš oko odnosa između kategorija, pa navratih da ti objasnim ovu situaciju. Kada napraviš novu kategoriju da bi prebacio članke iz neke druge kategorije u nju, a nova kategorija je već na neki način uključena u tu drugu, onda nova postaje podkategorija a ta druga nadkategorija. Dodavanjem nadkategorije u članke dupliraš postojeće kategorije i zatrpavaš nadkategoriju. Zadatak podkategorije jeste da rastereti nadkategoriju u kojoj se nalazi i da omogući lakšu pretragu. --نوفاك اتشمان‎ 00:49, 11. jun 2016. (CEST)

Hvala, znam, ali to je samo prvi korak u prebavivanju - sve je uglavnom išlo neposredno na religiju, bez podkategorija za hrišćanstvo i pravoslavlje, znači biće tu posla za nekoliko dana rada dok se sve ne sredi.

Premeštanje

Način na koji si promenio naziv stranici nije ispravan. Kopiranjem sadržaja s jedne na drugu stranicu, tzv „copy-paste“ premeštanje, gubi se evidencija svih pređašnjih urednika (istorija prve stranice), dok ti postaješ autor članka tj. samo tvoje ime se pojavljuje u istoriji druge stranice. Da se tako nešto ne bi dogodilo, koristi se opcija „premesti“. Ta opcija za promenu imena stranice se nalazi iznad članka, odmah desno od zvezdice gde je trouglić okrenut nadole. Preleskom strelice miša preko trouglića dobijaš pravouganik sa tom opcijom. Klikom na tu opciju otvoriće ti se nova stranica gde se upisuje željeni naziv a klikom na dugme „premesti stranicu“ vršiš tu akciju.
Ponekad nije moguće da se izvrši premeštanje jer je željeni naziv zauzet tj. stranica sa tim nazivom već postoji. Uglavnom su krivci preusmerenja koja imaju više od jednog urednika. Da bi se oslobodio željeni naziv, problematično preusmerenje se obeleži ovim šabon nakon čega se čeka da ga administrator obriše. Takođe možeš da se direktno obratiš jednom od administratora da ga obriše. Kada je preusmerenje obrisano, slobodan si da ponoviš tu akciju.
--نوفاك اتشمان‎ 18:24, 22. jun 2016. (CEST)

Hvala

Hvala, video sam šta je trebalo da uradim!

Naravno da je moguće. Dodaj šablon {{бб|место за премештање}} na stranicu preusmerenja. Sačekaj da administratori obrišu preusmerenje i izvrši premeštanje. --نوفاك اتشمان‎ 07:49, 28. jun 2016. (CEST)

Završeno, hvala :) Sorabino 08:39, 28. jun 2016. (CEST)

Osmanski sandžaci

Imališ li literaturu za pisanje članaka o Banjalučkom i Travčnikom sandžaku, koji su sada samo preusmjerenja? Ako imaš obrisaću ih pa ti napiši nove članke. Nikolić Ranko (razgovor) 00:30, 30. jun 2016. (CEST)

Što se mene tiče, samo udri i javi kada ovo dođe na red. —Nikolić Ranko (razgovor) 01:28, 30. jun 2016. (CEST)

Pećka mitropolija

Premjestio sam naziv članka, po datom obrazloženju na stranici za razgovor. --Željko Todorović (razgovor) 21:56, 3. jul 2016. (CEST) s. r.

Manastir

Predmet zaštite su ruševine manastira i on nije aktivan, tako da sam se tom logikom vodio.--Vanilica (razgovor) 06:41, 5. jul 2016. (CEST)

Skrati priču, iako si možda u pravu, imam pametnija posla nego da se s tobom dopisujem. Menjaj, vraćaj, skraćuj, produžavaj, ma radi šta hoćeš,--Vanilica (razgovor) 07:12, 5. jul 2016. (CEST)

VZO

Zdravo. Zadatak višeznačnih odrednica je da na jednom mjestu poreda sve članke na koje se jedan pojam može odnositi (sa što kraćim objašnjenjima pored), a ne da se sama VZO bavi suštinom tih članaka. Tako se u VZO ne stavljaju „dvije“ Pećke patrijaršije već se to obrađuje u jednom članku o Pećkoj patrijaršiji. --Željko Todorović (razgovor) 17:38, 6. jul 2016. (CEST) s. r.

Srbi

Nema potrebe da mi persiraš, sigurno sam mlađi od tebe. Pogledaj kako izgleda članak o Hrvatima u Bosni i Hercegovini na Vikipediji na hrvatskom, kod njih nema članaka o Hrvatima u Srpskoj, u Federaciji, u Mostaru, Livnu itd, nego je sve stavljeno u jedan članak. Neću komentarisati sadržaj članka, koji je više bio statistički prikaz udjela Srba u opštinama po popisu 1991. kada Federacije nije ni bilo. Članak o Srbima u Slavoniji je veoma loš, čak gori od članka o Srbima u Federaciji, dok je članak o Srbima u Dalmaciji daleko bolje. Loše namjere traži na nekom drugom mjestu, a ne u mojim postupcima. Svako dobro. —Nikolić Ranko (razgovor) 12:58, 16. jul 2016. (CEST)

Povodom glasanja

Pošto nije bilo dovoljno glasova da bi se napravila obavezujuća odluka, onda stanje može ostati nepromenjeno, a može se i uraditi preusmeravanje, pogotovo ukoliko je sadržaj već objedinjen u zajedničkom članku. --F± 11:55, 17. jul 2016. (CEST)

Zvornička mitropolija

Ja ne poznajem dobro (uopšte) istoriju mitropolija i drugih verskih organizacija/objekata iz istočne Bosne a i inače iz Bosne, a uz to sam ateista. Lično smatram da su to sve većim delom [čast pravim vernicima] zaostale plemenske družine, većinom seoskog porekla, koje i dalje razmišljaju o osvajačkim pohodima i zabijanjima zastava, građenjem kojekakvih objekata, hramova, kapela, dizanjem kamenih kula i sl. — još samo nedostaju konji i baklje... — kao da živimo u srednjem veku ili pre.

Poštujem svačiji izbor (ne)verovanja, ali gadi mi se bilo kakvo iskorišćavanje sakralnih objekata i institucija za sopstvene interese vođa, uglavnom materijalnu korist, teritorijalno proširenje, odnosno za cilj iskrivljavanja istorije u čemu obavezno na Balkanu kao neizostavan elemenat deluju i pomenute verske institucije iz tri glavna centra (igrom slučaja [ili pak ne?] podeljena i na tri odgovarajuća etnička centra).

• Međutim, na Vikipediji treba da pronađeš izvor (onlajn, ili samo navesti knjigu, autora i sl.) pa tek onda da menjaš nešto što je neko drugi uneo i referencirao (u Zvornička mitropolija stoji neka referenca SPC). Ti si nešto objasnio na SZR članka; sada samo pronađi nekoliko izvora koji to potvrđuju i dodaj suprotne navode sa svojim referencama pored onih već unesenih a koji su već ispravno referencirani jer njih ne možeš brisati iako su možda netačni a izvor je istovremeno validan (sajt SPC je i više nego validan; a žaliti se može samo njima direktno ako eventualno pišu na tom sajtu nešto što nije istina).

• Što se tiče članka Eparhija frankfurtska i sve Njemačke, vidim da je na sajtu prevedeno i kao Diözese von Frankfurt und ganz Deutschland, tako da mislim da se ovo Nemačke ili Njemačke ipak može koristiti jer nije validno analogno primerima koji si naveo (Prosvjeta, Bijelo Polje).

Usput bih dodao da su malo nepismeni na oba ova priložena sajta, jer se ne piše Srpska Pravoslavna Crkva nego Srpska pravoslavna crkva, umesto Svetog Arhijerejskog Sabora treba Svetog arhijerejskog sabora, mislim da se ne kaže klirik nego klerik, ne piše se Insburk niti Insbruk nego Inzbruk itd.

I da: besmisleno je [ali istovremeno i pogrešno intuitivno] stavljati zastave država na veb-sajtovima kao opcije za izbor jezika; SPC koristi zastavu Srbije za srpski, a zastavu UK za engleski; srpski se kao zvaničan govori i u BiH, a engleski u SAD, Australiji itd. — Obsuser✉ 20:55, 18. jul 2016. (CEST)

Stil

Zdravo. Nemoj da praviš neke besmislene izmjene kao što je ova. Taj članak sam ja pisao po nekom stilu koji odgovara drugim člancima. U prvom redu je istaknuta mitropolijska potpuna samostalnost (nezavisnost), a već u drugom spomenuta i njena ranija samouprava pod omoforom Carigrada. Ti to sada mijenjaš i drobiš sve u jednu uvodnu rečenicu, a zatim se djelimično ponavljaš u sljedećoj?! Nemoj da nepotrebno zalaziš u nečiji stil pisanja jer tvoj ne može biti bolji. U više članaka ubacuješ „u vremenu“ što je isto nepotrebno, naročito u uvodu. Izmjene se prave u cilju dopune ili ispravke članaka, a ne da nametneš neki svoj način pisanja. --Željko Todorović (razgovor) 00:59, 20. jul 2016. (CEST) s. r.

Opomena

Izričem ti opomenu zbog svih uvreda i opštužbi koje si iznio na račun Vladimira Nimčevića. Takvom ponašanju nema mjesta na srpskoj Vikipediji i ako napraviš još jedan sličan ispad moraću da preduzmem oštrije mjere. Pozdrav. —Nikolić Ranko (razgovor) 16:05, 27. jul 2016. (CEST)

• @Ranko Nikolić: Veliko hvala na ovoj "opomeni" ! Zašto izmišljaš nepostojeće "uvrede" ? Svako slovo koje sam napisao vidljivo je svakome : navedi jednu "uvredu" ? Vladimir Nimčević otvoreno i bez srama relativizuje zločine Alojzija Stepinca i to je živa istina koja je posvedočena njegovim pisanjem na srpskoj Vikipediji. Ako se ukazivanje na tu očiglednu istinu smatra uvredom, onda nešto drugo nije u redu. Uostalom, biti "opomenut" zbog razotkrivanja dotičnog ipak je više čast nego pokora. Sorabino (razgovor) 20:13, 29. jul 2016. (CEST)

Povezivati brisanje članka sa nekim skrivenim planovima, u najmanju ruku je smiješno. Pored toga, optuživati korisnika koji je jedan od najobjektivnijih članova naše viki zajednica za nekakvu podršku Stepinčevim idejama ili njegovoj rehabilitacija je samo tvoja zla namjera i kršenje velikog broja pravila koja su zastupljena na ovoj Vikipediji. Umjesto da na sav glas pričaš o koje kakvim zavjerama protiv Srba, zašto se ne bi lijepo upustio u uređivanje članaka o Srbima, samo pogledaj na hrvatskoj vikipediji kakav su članak napisali o Hrvatima iz Bosne i Hercegovine i biće ti jasno zašto nema potrebe za pisanjem nekoliko desetina članaka o narodu po oblastima. —Nikolić Ranko (razgovor) 21:18, 29. jul 2016. (CEST)

• @Ranko Nikolić: Brate Ranko, ti si meni upravo pripisao "zlu nameru" ! Dakle, sada lepo opomeni samog sebe zbog kršenja pravila Vikipedije. A takav rečnik, koji ti sada koristiš samnom, ja nisam koristio ni jednog trenutka u raspravi sa Vladimirom Nimčevićem. I kakve to "zavere" sada pominješ ? Pošto nisi mogao da nevedeš ni jednu navodnu "uvredu" koju sam uputio bilo kome, sada si pribegao drugim sredstvima. Nemaš argumenata, to je tvoj problem. Zaleteo si se sa opomenom i sada konstruišeš ono čega nema. I šta ja sada treba da radim, da prijavim tebe zbog neosnovanog optuživanja? Sorabino (razgovor) 22:09, 29. jul 2016. (CEST)

Baš u trenutku kada Hrvatska vrši rehabilitaciju zlotvora Stepinca, jedan pripadnik Stepinčeve verske zajednice predlaže brisanje članka o istoriji Srba u Vojvodini? Subotički biskup će svakako biti ponosan na tebe, brate Vladimire i Provaljen si! Ti si pripadnik organizacije koja Stepinca smatra "blaženim" i namerava da ga proglasi za nekakvog svetitelja. Doveo si u vezu brisanje članka o istoriji Srba u Vojvodini sa rehabilitacijom Stepinca i sa Vladimirovom vjerskom pripadnošću, što je potpuna besmislica. Nisi pretpostavio najbolju namjernu korisnika, iako je to jedno od osnovnih pravila Vikipedije, a sada ti mene hoćeš da prijaviš zbog neosnovane optužbe. Izvoli, pa da vidimo šta će da se desi. —Nikolić Ranko (razgovor) 22:34, 29. jul 2016. (CEST)

• @Ranko Nikolić: Ti to meni sada i pretiš? Ukopavaš se sve dublje, ali samo napred ... Da li si uopšte pročitao one citate koje si naveo? Vladimir Nimčević je na stranici za razgovor o Alojziju Stepincu otvoreno relativizovao zločine tog krvoloka i klerofašiste! O tome se ovde radi, a ne o ličnim, odnosno verskim opredeljenjima pošto postoje brojni Rimokatolici, čak i u samoj Hrvatskoj, koji su digli glas protiv kanonizacije onog zlotvora. Prema tome, reč je o prostim činjenicama. I još nešto, brate Ranko: niko nema pravo da cenzuriše činjenice i da osporava bilo čije pravo na izvođenje zaključaka! Ti se ne moraš slagati sa mojim zaključcima, ali pravo da ih iznesem mi ne možeš osporiti. Uostalom, ja sam otvoreno pozvao Nimčevića da se izjasni o Stepincu kao zločincu, što je on izbegao, a to govori samo za sebe. Sorabino (razgovor) 23:45, 29. jul 2016. (CEST)

Ne prijetim ja nikome, samo me zanima kakve bi rekacije bile u tom slučaju. Pročita sam ja njih, i to više puta. Ja uporno govorim da brisanje ovog članka nema veze sa rehabilitacijom Stepinca (lično mislim da je rehabilitacija neopravdana) ili relativizacijom njegovih zločina, u tome je stvar. Članak je u većoj mjeri dopunio sam predlagač brisanja, sastav članka se u većoj mjeri poklapa sa člankom o istoriji Vojvodine. Nimčević slobodno može svoje mišljenje zadržati za sebe, nikome nije dužan davati odgovore, posebno jer samo pitanje nema veze sa brisanjem članka. Ubuduće pazi kako razgovaraš sa ostalima. —Nikolić Ranko (razgovor) 00:53, 30. jul 2016. (CEST)

• @Ranko Nikolić: A ti se uzdrži od davanja "opomena" za nepostojeće "uvrede" i okani se pripisivanja "zlih namera" drugim korisnicima ! A što se tiče Nimčevićevih stavova o Stepincu, još jednom ponavljam: on je sam na stranici za razgovor o Alojziju Stepincu još ranije izneo svoje stavove, te stoga svaki korisnik Vikipedije ima pravo da mu tim povodom postavlja pitanja, bilo radi razgovora ili pojašnjenja, što je u ovom slučaju bilo više nego neophodno (ne znam da li si uopšte rezumeo zbog čega sam tamo pomenuo i Subotičku biskupiju, ali otom-potom). Naravno, Nimčević ne mora nikome odgovarati, to pravo takođe pripada svakom članu Vikipedije. Moje je bilo da ga pitam, a njegovo da odluči da li će i kako će odgovopriti. Sorabino (razgovor) 01:12, 30. jul 2016. (CEST)

• @Ranko Nikolić: Tek sada sam video i ovo: Razgovor:Srpska patrijaršija u Sremskim Karlovcima. Koliko sam mogao da vidim, nisi učestvovao u tim ranijim raspravama, a možda i ne znaš za njih, pa ti zato šaljem to, da baciš pogled ili da se podsetiš. Po svim tim raspravama oko Srpske patrijaršije se još jasnije vidi ko je Vladimir Nimčević i kakav mu je zadatak na srpskoj Vikipediji. ... Sorabino (razgovor) 03:45, 6. avgust 2016. (CEST)

• @Ranko Nikolić: Evo još jednog dokaza: Srednjovekovni Sloveni na tlu Vojvodine. Znači, kada se na posebnoj stranici uopšteno govori o istoriji Slovena u vremenima pre stvaranja Vojvodine, onda Vladimiru Nimčeviću takva stranica ne smeta, te stoga nije ni pokrenuo postupak za njeno uklapanje u opštu istoriju Vojvodine. Nasuprot tome, stranica sa srpskim imenom mu je očigledno smetala, pa se potrudio da je ukloni. Dakle, zašto po njemu Sloveni mogu da imaju svoju istorijsku stranicu za Vojvodinu, a Srbi ne? Odgovor je sasvim očigledan ... Preveo nas je lukavi Bunjevac sve zajedno žedne preko vode. Sorabino (razgovor) 12:42, 10. avgust 2016. (CEST)

Vjerovatno je Vladimir vidio šta si napisao, pa je predložio članak za brisanje. Pozivam te da i ti glasaš. Inače, većina tih „vojvođanskih” članak je nastalo hirom jednog korisnika koji je mislio da svaka tema vezana za Vojvodinu treba da ima svoj članak, umjesto da se piše jedan kvantitetan i kvalitetan članak. —Nikolić Ranko (razgovor) 01:40, 13. avgust 2016. (CEST)

Pravoslavna crkva u CG

Zdravo. Zašto si u ovaj članak dodao literaturu o njegoševskoj Mitropoliji crnogorskoj (tj. istoriji SPC na prostoru Crne Gore) kada je riječ o savremenom „organskom dijelu“ tj. koordinaciji eparhija radi odnosa sa državnim vlastima? Nije riječ uopšte o kanonskoj jedinici da bi se dodavala bilo kakva literatura o nekadašnjem kanonskom položaju Pravoslavne crkve u Crnoj Gori. --Željko Todorović (razgovor) 12:58, 30. jul 2016. (CEST) s. r.

• @Željko Todorović: Dobro si pitanje postavio, evo o čemu se radi: u sklopu priprema za donošenje onih odluka iz 2006. godine, Mitropolija crnogorsko-primorska se zbog dobro poznatih nevolja sa raskolničkom "crnogorskom pravoslavnom crkvom" i tamošnjim režimom, postarala za blagovremenu pripremu i objavljivanje novog rada o problematici autokefalije, koji je po blagoslovu mitropolita Amfilohija napisao Filip Ivanović, nadopunjujući time čuveni rad Ljubomira Durkovića-Jakšića iz 1991. godine. Time se želela poslati jasna poruka javnosti da stvaranje episkopskog saveta ni na koji način ne predstavlja narušavanje jedinstva SPC, upravo suprotno. O tome je više puta govrio i mitropolit, kao i neki od njegovih najbližih saradnika. Međutim, autokefalisti su ipak pokušali da naprave feštu od čitavog tog pitanja, tako da je Mitropolija u nekoliko navrata morala da izdaje i zvanična saopštenja. Pošto je Ivanovićev rad nastao upravo u tu svrhu, dodao sam ga zajedno sa Durkovićevim radom, budući da ta dva rada zajedno čine okosnicu zvaničnih stavova Mitropolije o svim onim pitanjima. Eto ukratko, to je suština ... Sorabino (razgovor) 19:39, 30. jul 2016. (CEST)

Zdravo. Jesi li siguran da je 1967. donet novi Ustav MPC?Lackope (razgovor) 17:52, 14. avgust 2016. (CEST)

Koliko znam promena ustava i donošenje ustava nije isto. Promenom ustava tako što se ubacuju neke nove odredbe ne znači da je donešen novi ustav, već je taj ustav i dalje na snazi. Lackope (razgovor) 18:23, 14. avgust 2016. (CEST)

Ta nabrajanja nisu referencirana, pitanje koliko je sadržaj tamo pouzdan, u linku na koji si me usmerio Đurić ne pominje neki novi ustav iz 1967. niti sam to video kod Slijepčevića. Očigledno je u pitanju isti ustav u kojem su 1967. vršene promene. Ovaj link što si priložio je bolji izvor od Politikinog jer daje više informacija. Lackope (razgovor) 01:30, 15. avgust 2016. (CEST)

Kategorije za manastire po državama

Razumijem šta kažeš, predlažem ti da prvo svoj prijedlog postaviš na nekom od trgova (možda najbolje Razno) da vidimo šta će ostali reći, mislim da ne bi trebalo biti problema da se ovo sprovede u djelo. —Ranko Nikolić (razgovor) 17:55, 25. avgust 2016. (CEST)

Poglavar Srpske pravoslavne crkve

Zanima me kako bi ti standardizovao nazive poglavara Srpske pravoslavne crkve, većina članaka o patrijarsima počinje sa Patrijarh srpski ... ali nemaju svi članci takav početak. Još gora situacija je sa imenovanjem pećkih arhiepiskopa. —Ranko Nikolić (razgovor) 01:00, 26. avgust 2016. (CEST)

• @Ranko Nikolić: Trebalo bi to urediti, a čini mi se da bi najbolje rešenje bilo da svi članci o srpskim patrijarsima budu naslovljeni po modelu "Patrijarh srpski (ime i broj)". Možda će neko reći da su pojedini srpski patrijarsi više poznati po imenu i prezimenu (Varnava Rosić, Gavrilo Dožić, Vićentije Prodanov), ali ipak mislim da povodom ovog pitanja ne bi trebalo praviti izuzetke. Ujednačavanje je bitno i zbog uporednih stranica na stranim jezicima. U praksi se pokazalo da mnogi stranci ne umeju tačno da navedu tutulu srpskog patrijarha i često je pogrešno svode samo na Srbiju u stilu "Patriarch of Serbia" ili tome slično. Ja sam u nekoliko navrata morao da objašnjavam nekim strancima na engleskoj Vikipediji da poglavar SPC nije "patrijarh Srbije" već srpski patrijarh. A što je još gore, upravo je na engleskoj Vikipediji bilo nekoliko pokušaja da se iz naslova članaka o srpskim patrijarsima ukloni izraz "Serbian Patriarch". Na sreću, aministratori su reagovali odmah po prijavi i vratili su ispravne naslove. Upravo zbog takvih i sličnih upada, bitno je da mi uredimo te stvari na našoj Vikipediji, pošto će nam to znatno olakšati posao na drugim stranama. Sorabino (razgovor) 01:38, 26. avgust 2016. (CEST)

Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Suprims da isti postane jedan od sjajnih članaka. Glasanje traje u periodu 26. 8. 2016. — 2. 9. 2016. --Obsuser (razgovor) 22:24, 26. avgust 2016. (CET)

šta čemo sa hilandarom? Lackope (razgovor) 00:43, 27. avgust 2016. (CEST)

nisu svi manastiri i crkve eparhije raško-prizrenske na kosmetu Lackope (razgovor) 00:53, 27. avgust 2016. (CEST)

• @Lackope: Hilandar bi mogao da se razvrsta po raznim kategorijama. Jeste srpski, ali nije pod jurisdikcijom SPC, odnosno ne pripada ni jednoj srpskoj eparhiji, tako da mora ostati izvan eparhijskih kategorija za manastire. Uostalom, slučaj Hilandara treba rešavati zajedno sa ostalim svetogorskim manastirima, pošto oni svi zajedno čine posebnu kategoriju, vezanu za Svetu Goru kao specijalni entitet u pravoslavnom svetu. A što se tiče nepoklapanja eparhijskih i političkih granica, rekoh juče Ranku da bi tu trebalo uraditi razvrstavanje: za eparhije koje u celini pripadaju nekoj teritoriji je lako, ali tamo gde se granice ne poklapaju razvrstavanje je neophodno. Znači, pravo treba uspostaviti potpunu mrežu osnovnih kategorija, pa onda idemo dalje, ka razvrstavanju svih takvih slučajeva. Sorabino (razgovor) 01:03, 27. avgust 2016. (CEST)

• @Lackope: Evo, završio sam razvrstavanje za kategoriju "Srpski pravoslavni manastiri u Crnoj Gori" tako da je sada svaki članak neposredno vezan i za eparhijsku kategoriju i za političko-teritorijalnu pripadnost, a kategorije nisu međusobno ukrštene. Sorabino (razgovor) 02:34, 27. avgust 2016. (CEST)

• @Lackope: Završeno je sređivanje i za kategoriju "Srpski pravoslavni manastiri u Hrvatskoj" po istom sistemu, bez pozivanja na eparhijske kategorije. A šta ćemo sa nepravoslavnim, odnosno "katoličkim" manastirima? Vidim da od ranije postoji par kategorija koje su naslovljene kao "samostani" ali čini mi se da je bolje upotrebljavati naziv "Katolički manastiri" pošto imamo kategorije "Pravoslavni manastiri" ? Sorabino (razgovor) 03:10, 27. avgust 2016. (CEST)

• @Lackope: Evo, sređena je i kategorija "Srpski pravoslavni Manastiri na Kosovu i Metohiji" tako da više nema ukrštanja sa eparhijskim kategorijama. Sorabino (razgovor) 04:03, 27. avgust 2016. (CEST)

dobro, slažem se da je bolji naziv "katolički manastiri" Lackope (razgovor) 19:17, 1. septembar 2016. (CEST)

• Evo spomenice za rad i trud za članke o crkvenoj istoriji i organizaciji. --Đorđe Stakić (r) 10:13, 30. avgust 2016. (CEST)

• @Djordjes: Blagodarim :) Sorabino (razgovor) 10:22, 30. avgust 2016. (CEST)

Literatura

U podnaslovu Literatura treba da se nalazi literatura koja je korišćena prilikom pisanja članka, u mnoge članke, koja sam ja pisao ubacio si knjigu Ljubodraga Dimića Istorija srpske državnosti, a pouzdano znam da ta literatura nije korišćena za pisanje članka. To onda dovodi u sumnju onoga ko čita članak! --Pinki (razgovor) 19:37, 28. septembar 2016. (CEST)

Da, dodao sam taj rad u mnoge članke, odnosno u spiskove literature, što ne bi trebalo da bude sporno, pošto je reč o vrhunskom naučnom delu i referentnom univerzitetskom uddžbeniku koji pokriva savremenu srpsku i jugoslovensku istoriju od 1918. do 1990. godine. Na sreću, imam tu knjigu ovde kod sebe, tako da sam je uneo u one članke koji su tematski pokriveni njenim sadržajem. A inače, koliko je meni poznato, za navođenje radova koji su upotrebljavani za pisanje članaka služi podnaslov "Reference", dok se u odeljku "Literatura" mogu navoditi svi radovi koji su tematski relevantni za temu koja se u dotičnom članku obrađuje. Ne znam tačno koje si članke ti pisao, ali primetio sam da mnogi članci iz oblasti savremene istorije uopšte nisu imali reference, niti bilo kakvu literaturu. Inače, to je jedan od osnovnih razloga zbog kojeg je srpska Vikipedija odavno izašla na loš glas među srpskim istoričarima, koji su po pravilu alergični na "amaterizam" i smatraju da ovaj posao ovde, kojim se svi mi bavimo, nije vredan truda. A ova knjiga, o kojoj govorimo, objavljena je još 2001. godine, dakle pre punih 15 godina, ali uopšte nije bila navođena u člancima na srpskoj Vikipediji, što je gotovo neverovatno i ne baš pohvalno za sve nas ovde. Slično je i sa mnogim drugim naučnim radovima. Još uvek se mnogi članci na srpskoj Vikipediji pišu samo na osnovu novinskih feljtona ili putem prepričavanja sadržaja sa raznih foruma, nažalost. Mislim da je to mnogo veća opasnost za čitaoce. Sorabino (razgovor) 00:44, 29. septembar 2016. (CEST)

Uopšte nije sporna knjiga ovog autora, jedino je sporno što ona nije korišćena za pisanje dotičnih članaka. U odeljcima Literatura i Reference se navodi spisak literature koje je autor koristio za pisanje članka. Reference se bave konkretnim delom knjige, odnosno brojem stranice i sl, a Literatura uopštenim nabrajanjem. Pogrešno smatraš da odeljak literatura služi za puko nabrajanje knjiga koje se bave tom temom. Nemam ništa protiv autora ili knjige, samo nije u redu navoditi knjigu kao korišćeni izvor, ako nije korišćena! To što negde u nekom člnaku nema literature, ne znači da trebamo staviti bilo šta da bi popunili oprazninu. Nije to slika! Ukoliko želiš da neki članak izmeniš, onda kada ga izmeniš unesi korišćenu literaturu. Ovako se u nekom članku može naći nekakva pogrešna tvrdnja, a čitalac će misliti da je ona potkrepljena tvrdnjom iz te knjige. To nije fer ni prema autoru pomenutog dela! --Pinki (razgovor) 08:55, 29. septembar 2016. (CEST)

Takođe ono što si uradio u članku Branko Petranović - mešanje latinice i ćirilice nije shodno pravilima Vikipedije. Linkovi do knjiga se stavljaju samo u literaturi, a ne i u samom članku. --Pinki (razgovor) 14:41, 29. septembar 2016. (CEST)

Oprosti što tek sada odgovaram na tvoje primedbe, bio sam u nekom velikom poslu ovih dana pa nisam ulazio na Vikipediju. Inače, video sam da odavno učestvuješ u razvoju srpske Vikipedije i da si napisao ogroman broj članaka. Svaka čast na trudu i radu. Što se tiče navođenja literature, na našoj Vikipediji doista postoji jedan veliki problem: masovno se ne poštuje izvorno pismo naslova. Osnovna pravila citiranja nalažu dosledno poštovanje jezika i pisma na kojem je svaki rad objavljen. Međutim, latinični naslovi se prilikom citiranja u člancima na našoj Vikipediji neretko pretvaraju u ćirilične, dok na drugoj strani mnogi naši ljudi koji prave članke na engleskoj Vikipediji postupaju suprotno pa ćirilične naslove pretvaraju u latinične! Time se stvara golmila problema, počevši od otežavanja pretrage, do stvaranja privida o postjanju dvojnih izdanja pomenutih radova. To što se naši članci pišu na ćirilici nipošto ne znači da prilikom navođenja bibliografskih jedinica treba odstupati od načela izvornosti. Dakle, nije reč o mešanju ćirilice i latinice, već o tačnom navođenju bibliografskih jedinica. Sorabino (razgovor) 01:46, 3. oktobar 2016. (CEST)

@Pinki: Odeljak literatura ne mora (i inače ne bi trebalo) da sadrži knjige korišćene za pisanje članka; za to se može koristiti bibliografija ili citirana bibliografija kao pododeljak odeljka reference. Čak i da ne uzmeš u obzir ovo prethodno, opet se u odeljak literatura mogu navoditi knjige ne korišćene za pisanje članka nego preporučene za čitanje (jer su relevantne za neku temu); odeljak tako dobija značenje „preporučena literatura”. — Obsuser✉ 22:01, 2. oktobar 2016. (CEST)

Tako sam i ja razumeo pravila, pošto je na stranicama sa uputstvima Wikipedia:Manual_of_Style i Wikipedia:Citing_sources naznačeno da se u spiskove literature mogu unositi svi relevantni radovi, uključujući i one koji nisu neposredno upotrebljeni za pisanje dotičnog članka, čime se zainteresovanim čitaocima pruža mogućnost za pribavljanje dodatnih informacija (publications that would help interested readers learn more about the article subject). Sorabino (razgovor) 14:41, 5. oktobar 2016. (CEST)

pozdrav! mogao bi da pogledas ovaj sablon Šablon:Infokutija Sakralni objekat posto se odnosi na verske objekte. Lackope (razgovor) 19:38, 29. maj 2017. (CEST)

Patrijarh srpski Vikentije

On se zvao Vikentije, a ne Vićentije i nije imao II u numeraciji. U knjizi "Srpski jerarsi" se mogu videti tačna imena. --Đorđe Stakić (r) 14:51, 24. jun 2017. (CEST)

Srbijanski ili Srpski

Vidim da praviš preusmeravanjima sa Srbijanski ... na ... u Srbiji. a da li postoji pojam srbijanski i ko ga koristi. Citiraću ti deo iz „Rečnika jezičkih nedoumica” Ivana Klajna.

Srbijanac, Srbijanka sa pridevom srbijaijanski upotrebljava se prvenstveno, kad je reč o vremenu pre 1918. sa značenjem „žitelj Srbije” ili „čovek poreklom iz Srbije”, bez obzira na nacionalnost. Danas se pridev srpski upotrebljava podjednako i za Srbe i Srbiju (državu ili teritoriju) kao što činimo i za sve ostale etnike prideve. Otuda kažemo i srpski premijer, srpska vlada, srpski zakoni i sl. a ne srbijanski, kako je običaj u današnjoj Hrvatskoj i BIH

. Pozdrav--Drazetad (razgovor) 21:14, 8. jul 2017. (CEST)

Ova preusmerenja sa epitetom srbijanski izbaci iz upotrebe. Dražeta ti je lepo objasnio --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 14:58, 9. jul 2017. (CEST)

Tek sad videh sva ova silna preusmerenja koja si nabacao, a za koja je blaga reč da su besmislena (da ne kažem teška budalaština). Ovo smatram teškim vandalizmom, a ovu poruku smatraj ozbiljnim upozorenjem. Ukoliko nastaviš sa sličnom praksom bez ikakvog obrazloženja bićeš blokiran. Hrvaćanka - stanovnica Hrvatske..... zemljo otvori se. Pa onda preusmerenja tipa Srbijanka, Srbijanac, Srbijanče, Srbijanci, Srbijanke, Srbijančad, Srbijanski Slovaci itd.... Sve do zadnjeg je obrisano --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 15:27, 9. jul 2017. (CEST)

• Da ostane zabeleženo: Korisnik "NikolaB" je dana 9. jula 2017. godine u razdoblju od 13.00 do 13.33 časova obrisao preko 160 preusmeravanja, kao i pojedine višeznačne odrednice. Sumarno brisanje tolikog broja stranica u kratkom roku od 33 minuta svedoči samo za sebe. Obrisana preusmeravanja bila su raznovrsne sadržine, o čemu svedoči dnevnik brisanja. Između ostalog, obrisana su brojna preusmeravanja koja su se odnosila na Srbe iz pojedinih oblasti u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji! Ovakve pojave na srpskoj Vikipediji su više nego žalosne. Sorabino (razgovor) 17:57, 9. jul 2017. (CEST)

Srpska pravoslavna crkva u Drugom svetskom ratu

Pozdrav, povedi računa kada dodaješ naslove ili neke druge stavke u članak, da one budu napisane istim pismom. U članku SPC u Drugom svetskom ratu, neki od naslova su na ćirilici, iako je članak napisan latiničnim pismom. --MareBG (razgovor) 13:56, 19. jul 2017. (CEST)

• Da, jeste čudno, što je članak o stradanju Srpske pravoslavne crkve u Drugom svetskom ratu napisan latinicom! A upravo je nametanje latinice i zatiranje ćirilice bilo sastavni deo ustaške politike, tako da bi pomenuti članak svakako trebalo prebaciti na ćirilicu. Sorabino (razgovor) 14:18, 19. jul 2017. (CEST)

Zadnje izmene i preusmerenja

Po meni, to što praviš preusmerenja, čista je glupost. Naslovi stranica prate nazive nazive nepokretnih kulturnih dobara sa liste Republičkog zavoda, a to da li je nešto ruševina ili ostatak, to je samo tvoje lično mišljenje. Kad menjaš naslov, popravi bar i rečenice, zato što se menja i smisao i gramatička ispravnost (jednina i množina). To da idem za tobom ili nekim drugim i da poništavam izmene, odavno sam prestao, ispraviće neko drugi. Razumi ovo kao savet i ideju za razmišljanje.--Vanilica (razgovor) 09:25, 9. januar 2018. (CET)

• @Vanilica: Prijatelju, kao prvo, obrati pažnju na rečnik. Kao drugo, svaka tebi čast na ogromnom broju članaka koje si napravio. Kao treće, verovatno nisi video da je čitavo pitanje preimenovanja upravo ovih članaka sa uopštenim i neodređenim naslovima razmatrano na trgu (Vikipolitika) u odeljku "Uopšteni nazivi članaka". Opšti zaključak je bio da se u nazive svih tih članaka unesu izmene, što sam i izvršio. Toliko o tome ... Sorabino (razgovor) 09:40, 9. januar 2018. (CET)

Handžar divizija

Nisam baš siguran da je Handžar divizija bila pod komandom ustaša, već bi pre rekao da je komanda stizala direktno od njemačkog SS. Tako da nebi bilo loše ponovo razmisliti o kategorijama koje si upravo postavio za neke osobe. Radovan ⁂ 22:31, 18. januar 2018. (CET)

• @CarRadovan: Da, tako je, bili su pod nemačkom komandom, a kategorije za pripadnost ustaškom pokretu sam dodao zato što su pomenute ličnosti i tokom predratnih i tokom ratnih godina u političkom smislu pripadale tom pokretu, tako da je to samo dodatak. Sorabino (razgovor) 22:35, 18. januar 2018. (CET)

Crnogorci

U vezi tvoje izjave ovde — Kada se upotrebljava kao demonim (naziv za stanovnike nekog područja) pojam Crnogorci označava sve stanovnike Crne Gore, bez obzira na etničku, versku ili bilo koju drugu pripadnost. Kada se upotrebljava kao etnonim, pojam Crnogorci označava pripadnike crnogorskog naroda. Takvom logikom su svi stanovnici Srbije Srbi, a onda moramo imati i odvojin članak Srbi (narod)!? Poređenje Muslimana i Crnogoraca nije isto, jer Musliman može da unači pripadnika islamske vere i pripadnika naroda (današnji Bošnjaci). Za Srbe iz Crne Gore pojam Crnogorac je poput pojma Šumadinac, Sremac, Topličanin.... Ali svakako Crnogorci nisu svi građani Crne Gore. --Pinki (razgovor) 13:36, 19. januar 2018. (CET)

@Pinki: Dobro je što si naveo moje reči pre no što si ih komentarisao, pošto se vidi da tvoj komentar nema veze sa onim što sam ja rekao :) Sorabino (razgovor) 13:42, 19. januar 2018. (CET)

Ja sam ti rekao šta sam imao, a ti shvati kako hoćeš. Ne možeš ti sam da određuješ nazive svih kategorija i članaka vezanih za Crnogorce. O tome treba da se posetigne širi konsenzus zajednice, pa nije čudo što te drugi korisnici optužuju. Ovo je zajednicčki jezički projekat i nikakvoj samovolji nema mesta. Pozdrav --Pinki (razgovor) 14:36, 19. januar 2018. (CET)

@Pinki: Čemu služe takve izjave? Gde sam ja to pokušao sam da određujem nazive kategorija o Crnogorcima? Upravo suprotno - tokom proteklih nekoliko dana sam na stranicama za razgovore o ključnim člancima i kategorijama pokrenuo niz razgovora o ovim temama i to upravo radi kolektivnog rešavanja ovih pitanja. Kao drugo, ko me je to otužio i za šta? Niko nizašta! Svi dosadašnji razgovori o pomenutim temama su bili potpuno konstruktivni. A tvoje gornje izjave, koje nemaju nikakvog uporišta u stvarnosti, govore samo o tebi. Sorabino (razgovor) 14:58, 19. januar 2018. (CET)

Muslimani

Pozdrav ja imam jedno pitanje, nije za Crnogorce, već za muslimanski narod. Kao što Dražeta reče, narod Muslimani je nastao 1971. u SFRJ, a ti si kategorisao neke, kao npr. Avdu Hodžića, koji je poginuo još 1943. godine kao pripadnika njihovog naroda. Objasni mi to molim te? I da, još nešto, da li stvarno zaključuješ na osnovu imena i prezimena ko je pripadnik tog ili bilo kog naroda? Navedi mi jednu referencu da je gore pomenuti bio Musliman. --MareBG (razgovor) 19:35, 19. januar 2018. (CET)

@MareBG: Evo u čemu je bio problem: tamo je stajalo da je Avdo Hodžić bio "Bošnjak" što je bilo još pogrešnije pošto su Bošnjaci konstituisani kao nacija tek 1993. godine. To je svakako trebalo ispraviti, ali kako? Ovo sadašnje rešenje je "zakrpa" u nedostatku boljeg. Ključno je da se ti ljudi ne podvode veštački pod "Bošnjake" pošto je to potpuno pogrešno, a kakvo bi bilo najbolje rešenje za etničko svrstavanje svih tih naših ljudi koji su rođeni kao muslimani (u verskom smislu) to treba razmatrati od slučaja do slučaja, pošto imamo i kategoriju Srbi muslimani. Sorabino (razgovor) 21:19, 19. januar 2018. (CET)

Slažem se da je Bošnjaci još veća greška. --MareBG (razgovor) 00:16, 20. januar 2018. (CET)

Coptic Orthodox Church

? Radovan ⁂ 00:58, 7. februar 2018. (CET)

@CarRadovan: Trebalo bi označiti za brisanje, pošto je preusmerenje na stranom jeziku koji nije izvorni za pojam na koji se odnosi. Sorabino (razgovor) 01:10, 7. februar 2018. (CET)

Zvornička mitropolija

Bolje si upoznat sa spornim člankom; uradi kako je ispravno . Ispravljeno.--BosnaSRB RS (razgovor) 22:19, 13. februar 2018. (CET)

Srpska ćirilica

Zašto je postavljena zaštita stranice bez razloga?82.208.218.21 (razgovor) 16:01, 17. februar 2018. (CET)

• Nemam pojma, nisam ja stavio zaštitu. Sorabino (razgovor) 16:29, 17. februar 2018. (CET)

Bedževi

Dobar dan. Zanimalo me je kako ste postavili one bedževe koji objašnjavaju ko ste. Hvala unapred. Kolikojerokoko (razgovor) 11:47, 10. mart 2018. (CET)

• @Kolikojerokoko:, zdravo, kopirao sam odnekuda, ne sećam se već odakle, ali skoro svako ih ima na svojoj stranici pa mogu da se slobodno kopiraju od svakoga. Sorabino (razgovor) 11:54, 10. mart 2018. (CET)

Lavov

Ne trebaš ovaj članak da sređuješ, jer sam napisao bolji, ali nije još završen, ako misliš da sređuješ dalje onda kopiram ovo tamo Lavov --Mile (razgovor) 14:37, 16. mart 2018. (CET)

PetarM, OK hvala na obaveštenju, nisam krenuo u sređivanje tog članka nego sam ispravljao neka preusmerenja pa sam idući redom ispravio i jednu stvar u tom članku. Sorabino (razgovor) 14:40, 16. mart 2018. (CET)

Staviču ga makar sada kada počinje CEE. --Mile (razgovor) 14:46, 16. mart 2018. (CET)

Pojma u pojmu nemam za šta tamo ide i za šta treba glasati. Gubim vreme iskreno, neka rade šta hoče. --Mile (razgovor) 09:25, 17. mart 2018. (CET)

p.S. Ide za preimenovanje, ne vidim brisanje.

Navedi gde je to mesto. --Mile (razgovor) 13:38, 17. mart 2018. (CET)

Ja sam zato da ostane ovo ime, presekušon. Anti je više verbalno, a presekušen ide na punišment. Ako stavim suport, može da premeste na Anti. To je razlika. --Mile (razgovor) 14:13, 17. mart 2018. (CET)

  Urađeno . Stvarno ne znam zašto su toliko negativno nasađeni prema pravoslavlju. Zoranzoki21 (razgovor) 18:00, 17. mart 2018. (CET)

Ovde mi nije jasno, supor od Sorabina, opose od Zorana21. Sorabino dali si ti hteo na opose ? Ja ne vidun da je reč Anti bolja od Prosekucije. I ja bih rekao da ču staviti oppose. --Mile (razgovor) 19:40, 17. mart 2018. (CET)

(razgovor) ako sam shvatio ovo, ti si glasao za one koje bi brisali tekst o zločinima nad Srbima. Ako je Sorabino u pravu, meni je muka sve ovo da čitam ako nisam pratio od početka. Hteo sam na opouz, ali mi je čudno da neki albanci imaju isti glas...pa verovatno trebam na suport. --Mile (razgovor) 20:54, 17. mart 2018. (CET)

Kampanje

Pozdrav kolega! Ja bih pre rekao da nisam više tako aktivan ni na srpskoj vikipediji, a na engleskoj nikad nisam ni bio... Znam da neki hrvatski i albanski urednici na eng. viki takvim problemima pristupaju kampanjski, što nije dobro. Ali ću svakako pogledati o čemu se radi i pokušati pomoći! Radovan ⁂ 16:53, 18. mart 2018. (CET)

Zvornička mitr.

Zdravo. Uklonio sam članak i od njega napravio preusmjerenje ka Eparhiji. Više se ne namjeravam baviti eparhijama na način kako sam htio, tako da sam saglasan da se radi ujednačenosti pojedini članci o istorijskim eparhijama (npr. Humska, Zetska) spoje sa člancima o sadašnjim eparhijama — njihovim kontinuitetima pod drugim nazivima. --Željko Todorović (razgovor) 17:10, 18. mart 2018. (CET) s. r.

Katoličanstvo

Ajde oladi sa preimenovanjem katoličanstva u katolicizam. Ne znam odakle ti ideja da je tako bolje ili pravilinije. Samardžija (razgovor) 18:12, 19. mart 2018. (CET)

Samardžija, prijatelju obrati pažnju na obraćanje i obavesti se o značenju pojmova i o naslovima članaka. Članak katolicizam se odnosi na Katoličku crkvu, a pojam Katoličanstvo je višeznačan, pošto se može odnositi i na katolicizam i na katoličnost kao teološki koncept (sabornost) u Pravoslavnoj crkvi. Prema tome, kada se govori o Katoličkoj crkvi upotrebljava se precizan pojam katolicizam. To su osnovne stvari, ne brukaj se. Sorabino (razgovor) 06:14, 20. mart 2018. (CET)

Izvinjavam se zbog načina obraćanja ali nigde nisi naveo neku pravopisnu referencu. Gde se, osim u SPC, koristi pojam katolicizma? Samardžija (razgovor) 17:46, 20. mart 2018. (CET)

Samardžija, OK evo baci pogled na rezultete pretrage za upotrebu pojma "katolicizam" u stručnoj literaturi na Google Books Search. Potpuno je nesporna stvar da se pojam "katolicizam" upotrebljava za Katoličku crkvu, dok je pojam "katoličanstvo" višeznačan. Zato je potrebno upotrebljavati precizan pojam. Sorabino (razgovor) 08:21, 21. mart 2018. (CET)

Sveti sinod

Zdravo. Zašto Sveti sinod od Pravoslavne crkve u CG a ne od Kraljevine CG? Naročito s obzirom da je osnovan od državne vlasti, postavljen od državne vlasti, duže vrijeme nije imao tri episkopa, na pečatu ispisan je kao Kraljevine CG? On se opisno svakako može nazivati kao Sveti sinod Pravoslavne Crkve u Crnoj Gori ili Srpsko-pravoslavne Crkve u Crnoj Gori, ali zašto baš tako neodređen naslov? Ne vidim razlog za promjenu. --Željko Todorović (razgovor) 19:21, 9. novembar 2018. (CET) s. r.

• Da, najtačniji opisni naslov bi bio "Sveti sinod Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori". Sorabino (razgovor) 11:39, 13. novembar 2018. (CET)

koji koji

Istorija Lužičkih Srba: „koji su često napadali trgovce koji su polazili prema Češkoj”. Kako ukloniti ponavljanje reči? --Krokodajlović (razgovor) 13:00, 18. decembar 2018. (CET)

Korupcija mišljenja

Tačno tako. Mi nemamo nacionalnu elitu, jer su najumniji među nama odavno korumpiranog mišljenja. Radimo šta možemo.Srbbolusic (razgovor) 19:20, 22. decembar 2018. (CET)

Veliki pozdrav

Svaka čast lafe. Odlična argumentacija u diskusijama. Veliki pozdrav.--Orion1964 (razgovor) 20:20, 24. decembar 2018. (CET)

Hrvatska vojna krajina

Pročitao sam poruku, ali sam izgleda zaboravio da ti odgovorim. Jedini razlog zbog koga sam vratio izmjenu je to što miješaša literaturu koja je citirana u članku sa literaturom koja može poslužiti za proširenje ili informisanje o članku. Viđao sam da su ti već ukazivali na to drugi korisnici, možda sam i ja (trenutno se ne sjećam) i zato nisam naleo ništa u opisu vraćanja izmjene. — Ranko   Niko lić  ✉ 16:52, 26. decembar 2018. (CET)

Hristos se rodi!!!

U pravu si dobri moj Sorabino! Zaboravih da se potpišem. Na niske smo grane spali, kad mi na SR Vikipediji treba da se patimo da zaštitimo srpske interese.--Orion1964 (razgovor) 16:15, 7. januar 2019. (CET)

Članci/Kategorije

Vratio sam tvoje izmene na člancima — Slobodan Milošević, Đorđe Karađorđević i Draža Mihailović — jer veze ka kategorijama treba da vode na članke, a ne ka kategorijama o ličnostima, kao što je bilo i do sada. --Pinki (razgovor) 18:54, 9. januar 2019. (CET)

Crnogorci i Jugosloveni

Da li bi mogao da napišeš posebne članke o žiteljima Crne gore i Jugoslavije? --Radovan ⁂ 18:55, 9. januar 2019. (CET)

CarRadovan (razgovor · doprinosi) Pročitao si mi misao, baš hteo da vidim šta će biti sa onim predlogom koji je dao korosnik Lotom, a odnosi se na pravljenje opštih članaka te vrste, odnosno članaka o samim pojmovima. Koliko vidim, za stanovništvo Crne Gore imamo opšti članak Demografija Crne Gore, ali za bivšu Jugoslaviju nemamo članak Demografija Jugoslavije, a takav opšti članak o stanovništvu Jugoslavije ne postoji ni na engleskoj Vikipedji, što me je malo začudilo, s obzirom na važnost teme. Nezavisno od toga, a povodom onog predloga koji je izneo Lotom, razmišljao sam da napišem opšti članak pod radnim naslovom "Crnogorci (pojam)" ili "Crnogorci (termin)", pa da se tu izloži opšti pregled istorije tog pojma, kao prvobitnog demonima, sa svim glavnim varijantama i naknadno stečenim značenjima, uključujući i posebno etnonimsko značenje, s tim što bi čitav članak bio podeljen po odeljcima, koji bi upućivali na glavne tematske članke, kao što su: Srbi u Crnoj Gori (za Srbe koji su Crnogorci po državljanstvu i zavičaju), odnosno Crnogorci (narod) (za etničke Crnoorce kao narod). Dakle, htedoh da napišem takav opšti članak, pa da onda predložim da se na njega prenese čist naslov "Crnogorci" pošto bi se time u jednom potezu razrešila razna pitanja. Sorabino (razgovor) 19:47, 9. januar 2019. (CET)

Ma ne kolega, članci o demografiji su neka druga kategorija. Trebaju nam članci baš o stanovnicima, tipa kao ovi - Švajcarci, Belgijanci. Možda je Lotom mislio nešto slično... nisam baš shvatio njegovu ideju. Radovan ⁂ 19:51, 9. januar 2019. (CET)

@CarRadovan: Pa da, na to sam i ja prvobitno mislio - nešto u stilu opšteg članka Bosanci? Sorabino (razgovor) 20:04, 9. januar 2019. (CET)

• @CarRadovan:, @Lotom: evo napravio sam opšti članak o samom pojmu pod radnim naslovom Crnogorci (pojam). Toliko sam stigao danas da uradim, biće tu još dosta posla, pa vas molim da bacite pogled i date eventualne primedbe ili preporuke za dopunu ili doradu. Unapred hvala. Sorabino (razgovor) 01:25, 10. januar 2019. (CET)

• @CarRadovan:, @Lotom: Napravio sam i članak Jugosloveni (pojam), po istom modelu kao i članak Crnogorci (pojam), sa pregledom istorije samog pojma i njegovih različitih značenja. A što se tiče pravljenja posebnih članaka o Jugoslovenima kao stanovnicima Jugoslavije i Crnogorcima kao stanovnicima Crne Gore, čini mi se da je dovoljno da to budu članci preglednog, odnosno opšteg tipa, dakle upravo po modelu članaka Belgijanci i Švajcarci. Sorabino (razgovor) 16:55, 11. januar 2019. (CET)

Vrlo dobri članci, a naravno da se uvjek mogu dopunjavati. Ono što je potrabno promjeniti jesu baš te zagrade iza naslova - mislim da nema potrebe za onim „(pojam)”.Radovan ⁂ 19:10, 11. januar 2019. (CET)

• @CarRadovan:, hvala, biće tu još dopuna. A što se tiče naslova, bilo bi sasvim opravdano da upravo takvi članci, kao opšti po sadržaju, nose čiste naslove "Crnogorci" i "Jugosloveni" tako da bi ih svako trebalo prebaciti na te naslove. Onaj dodatak "(pojam)" sam bio stavio čisto kao nekakvu privremenu oznaku za radnu verziju, dok se ne reši šta će biti glavni članci, pa ako je to rešeno onda može da se odradi i prebacivanje. Onaj posebni članak o panetničkim, odnosno "neopredeljenim" Jugoslovenima je sada pod naslovom Jugosloveni (narod), tako da će opšti naslov Jugosloveni biti slobodan čim botovi završe onaj tehnički deo posla oko razrešavanja dvostrukih preusmerenja nakon premeštanja. Sorabino (razgovor) 20:09, 11. januar 2019. (CET)

Lafe ima malih problema na kraju prvog pasusa stranice Crnogorci (narod). Ti ćeš to bolje srediti nego ja da petljam. Veliki pozdrav.--Orion1964 (razgovor) 22:14, 25. januar 2019. (CET)

mislim da nema potrebe za dodatkom srpskog jezika jer ne postoji već drugi članak sa nazivom crnogorski govori. Lackope (razgovor) 13:11, 1. februar 2019. (CET)

u kojoj literaturi se koristi naziv crnogorski govori srpskog jezika? kod bošnjaka nisam video da koriste pojam crnogorski govori za bošnjački jezik. ako je ovo enciklopedija zasnovana na naučnim činjenicama onda se jasno treba navesti kom jeziku pripadaju slovenski govori crne gore, a o dijalektima i subdijalektima crnogorskog jezika bi govorio drugi članak. Lackope (razgovor) 15:17, 1. februar 2019. (CET)

ako se u srpskoj dijalektologiji koristio uvek pojam crnogorski govori, onda se tako i članak treba zvati i da bude naznačeno da slovenski govori crne gore pripadaju dijalektima srpskog jezika. takođe, pored nacionalnih crnogoraca koje si spomenuo, dodati i muslimane i katolike koji istim govorima govore. odakle to da je crnogorski jezik zasnovan prvenstveno na govorima stare crne gore? Lackope (razgovor) 19:03, 1. februar 2019. (CET)

pa nepotrebno je, ajde da postoji članak sa istovetnim nazivom...zar bi sada trebali da goranskom govoru dodajemo još i srpskog jezika jer ga u bugarskoj i severnoj makedoniji smatraju govorom bugarskog odnosno makedonskog jezika? stvarno ne znam otkud kod tebe toliki strah da ako se ne spomene srpsko ime u naslovu da će doći do desrbizacije nečega. tako si svojevremeno napadao nimčevića da radi za katoličku crkvu i hrvate samo zato što ima prezime tipično za bunjevce. u članku će jasno biti naznačeno da se radi o subdijalektima srpskog jezika i nema razloga za brigu. i ako se nađe neko on neće moći protiv činjenica. ne mešaju se veroispovesti već sam tako označio one koji se ne smatraju ni srbima, ni nacionalnim crnogorcima, a govore istim govorima, mada dobro znaš na šta sam mislio. Lackope (razgovor) 19:46, 1. februar 2019. (CET)

pokušavam da ti ukažem da nema potrebe za dodacima jer je nepotrebno, postoji sadržina članka, što je i suština, šta će čitalac čitati, ali ti svugde vidiš i nalaziš zavere protiv srba. to šta sam predložio je bilo sasvim logično s obzirom na praksu na drugim projektima, a to je da se ne prave članci o narodu u njegovoj matičnoj državi, i o tome je odlučila zajednica. sada isto radiš kao i sa člankom o crnogorskim srbima, a vidim da ti ne smeta pojam brđani (srbi) ili primorci (srbi) iako se i nacionalni crnogorci mogu tako označavati. u pravu si, ovo je za szr. Lackope (razgovor) 22:08, 1. februar 2019. (CET)

Brisanje

Moraš označiti stranicu Maps of the Principality of Zeta (XIV th-century) za brzo brisanje (šablon {{bb}}). Nije dovoljno samo napisati da je za brisanje.— WR 12:29, 8. februar 2019. (CET)

u članku filetizam si napisao da su bugari tražili crkvenu autonomiju u bugarskim oblastima, međutim, to se nije odnosilo samo na bugarske oblasti već i šire. Lackope (razgovor) 18:29, 24. februar 2019. (CET)

dobro je što si pravio višeznačne odrednice za muslimane u bih i severnoj makedoniji, ali mislim da si nacionalne muslimane nepotrebno razdvajao po državama jer nisu toliko brojni, sa tendencijom daljeg smanjivanja, sve je to moglo u glavni članak o njima. članak islam u hrvatskoj si prebacio na ćirilični naziv ali tekst je ostao na latinici, pa neko može vratiti na staro. mislim da je prerano govoriti o etničkim istranima. Lackope (razgovor) 10:16, 3. mart 2019. (CET)

• @Lackope: Ma to sa Istranima je posebna priča, video sam da na hevatskoj Vikipediji postoji poseban članak "Istrijanstvo" ali to za nas nije od nekog posebnog značaja. Međutim, što se tiče etničkih Muslimana, to je sasvim druga stvar, pošto se situacija znatno razlikuje u državama-naslednicama, a i druge znatno manje etničke manjine imaju svoje posebne članke, tako da su posebni članci za svaku državu tematski opravdani. Sorabino (razgovor) 11:02, 3. mart 2019. (CET)

video sam taj članak ranije, ali etnički istrani je već dosta ozbiljnije, možeš, ako planiraš, pisati članak istrani kao što već postoje slični primeri, tipa bosanci, vojvođani.. ne bih rekao da druge manje grupe imaju posebne članke po državama, nemaju ni goranci, egipćani, rusini.. sve je to moglo stati u glavni članak koji ime tek nešto više od 20.000 bajtova, teme su kao enciklopedijske relevantne ali teško da će se nešto više u budućnosti pisati o nacionalnim muslimanima u hrvatskoj, severnoj makedoniji, dok na poslednjem popisu u bih pored opcije da se deklarišu kao muslimani, postojale su i opcije pravoslvaci i katolici, tako da se oni tamo uopšte ne priznaju kao etnička grupa. Lackope (razgovor) 11:49, 3. mart 2019. (CET)

Nisam mislio da se bavim Istranima, a što se tiče etničkih Muslimana, tu je situacja različita od države do države. Na primer, u Crnoj Gori su ustavno priznati kao nacionalna manjina, a u Srbiji su njihovi predstavnici zvanično zastupljeni u opštinskim savetima za međunacionalne odnose u nekoliko opština. Što se tiče Hrvatske, to je tek posebno zanimljiva stvar, pošto su se tamošnji etnički Muslimani na popisu izjanili kao takvi u smislu narodnosti, pa ih je njihov statistički zavod naknadno reklasifikovao, što je učinjeno i sa nekim drugim zajednicama, pa su se tim povodom vodili i sporovi pred sudovima. U svakom slučaju, proces diferencijacije između etničkih Muslimana i etničkih Bošnjaka se različito odvija u različitim državama, tako da je svaka od tih tema posebna, ne samo u formalnom smislu, već i suštinski. Biće tu još mnogo materijala da se doda, zanimljiva je to tema u širem kontekstu post-jugoslovenskih dešavanja. Sorabino (razgovor) 12:01, 3. mart 2019. (CET)

situacija se može opisivati i u glavnom člnaku. oni kao posebna grupa pod tim imenom nemaju budućnost, jer niko nije lud da izjednačuje religijsku pripadnost sa etničkom, ovo su samo ostaci bivše sfrj, tako da nema potrebe za posebnim člancima. u hrvatskoj su u zvaničnom dokumentu popisa svrstani pod religijsku pripadnost zajedno sa preko 2.000 izjašnjenih pravoslavaca. Lackope (razgovor) 13:13, 3. mart 2019. (CET)

Mešaš dva različita pitanja. Na samom popisu, ti ljudi su se izjasnili kao Muslimani u etničkom slislu, u kategoriji za narodnost, što se jasno vidi u opštem prikazu te popisne kategorije, alia pošto Hrvatska forsira njihovo prevođenje u Hrvate-muslimane i etničke Bošnjake, njihov zavod za statistiku ih je naknadno reklasifikovao, što je problem posebne vrste. Potpuno se slažem da je etno-religijski eksperiment sa jugosloveskim muslimanima kao Muslimanima bio sporan od samog početka, ali to je istorijska i politička pojava koja predstavlja relevantnu temu, bez obzira na budući ishod čitavog tog procesa u svakoj državi. Kad već imamo posebne članke za Hrvatsku o tamošnjim etničkim Crnogorcima, Romima pa čak i Nemcima u Hrvatskoj, ne vidim zašto bi trebalo ukidati poseban članak o etničkim Muslimanima u toj državi. Sorabino (razgovor) 13:27, 3. mart 2019. (CET)

već sam na početku rekao da je u pitanju grupa koja nije brojna i da može sve to u glavni članak, poređenja sa nemcima ili romima, pa i nacionalnim crnogorcima nisu na mestu jer su sveukupno brojnije etničke grupe i priznate, o ovima se nema šta posebno pisati, osim koliko ih ima, kakav im je bio status u sfrj i danas, i toliko. ne bih rekao da mešam, ako tako gledamo onda bi mogao pisati članak o etničkim pravoslavcima pošto se tako izjasnilo preko 2.500 ljudi, da ne pominjem koliko se izjasnilo kao hrvati pravoslavne vere, mnogo više nego kao hrvati muslimani. nacionalne muslimane kao posebnu grupu danas priznaju samo srbija i crna gora. Lackope (razgovor) 15:39, 3. mart 2019. (CET)

Eto, po tome sa "pravoslavnima" se vidi da ipak mešaš različita pitanja. U isoriji niko nikad nije tvrdio da je bilo gde postojala bilo kakva etnička zajednica pod tim nazivom, tako da je u tom slučaju razjašnjenje bilo na mestu, ali sasvim drugačije stoje stvari sa Muslimanima, koji su bili ustavno priznati i u Hrvatskoj, tako da je bilo potpuno neopravdano reklasifikovati te ljude, koji su se na popisu sasvim jasno izjasnili kao Muslimani u etničkom smislu. Ako treba, u članku mogu da opišem i referenciram čitav taj slučaj, koji je sam po sebi veoma zanimljiv. To što je Hrvatska država odlučila da manipuliše rezultatima sopstvenog popisa ni na koji način ne bi smelo da nas ovde obavezuje na svrstavanje u taj "stroj". Uostalom, Srbiji nije palo na pamet da ljude koji su se na popisu izjasnili kao etnički Muslimani preklasifijuje na bilo koji način. I opet raspravljamo ovde o stvarima koje su za stranicu razgovor pri dotičnom članku. Sorabino (razgovor) 15:53, 3. mart 2019. (CET)

Pitanje

Jel treba da postoji preusmerenje Transkarpatska Srbija pored preusmerenja Supkarpatska Srbija i Potkarpatska Srbija za članak Karpatska Srbija? --SrpskiAnonimac (razgovor) 00:25, 25. mart 2019. (CET)

SrpskiAnonimac, pravo da ti kažem, nisam siguran, ali trebalo bi proveriti u literaturi da li je, na primer, Timočka dolina, posmatrano iz ugla Moravske doline, nekad označavana kao "transkarpatski" deo Srbije. Sorabino (razgovor) 00:33, 25. mart 2019. (CET)

Pa mislim da neće da škodi da postoji, ipak je to samo jedno preusmerenje. Napravio sam preusmerenja Podkarpatska Srbija i Subkarpatska Srbija, trebaće. A članak Vojvodstvo podlasko, zar ne bi trebao da se zove Vojvodstvo potlasko, slično kao članak Vojvodstvo potkarpatsko? --SrpskiAnonimac (razgovor) 00:48, 25. mart 2019. (CET)

SrpskiAnonimac, naslov Vojvodstvo podlasko je dobar, pošto D ispred L ne prelazi u T, po pravilu jednačenja. A sva ona preusmerenja sa pravopisnim i ostalim varijantama su OK, bitno je samo da glavni naslov bude prema trenutno važećem pravopisu, kakav god da je. Sorabino (razgovor) 00:58, 25. mart 2019. (CET)

Rumunizacija a ne Romanizacija

S. primetio sam da ne postoji članak o pojmu "Rumunizacija" (povlašivanje), mada je to bio veliki proces i poguban po Srbe. Ima toliko činjenica da je neshvatljivo da se to "provuklo". Postoji samo "Romanizacija", koji se odnosi na Rimljane. Da li ti mogao da postaviš taj članak, bitan a koji nedostaje, jer ja ne znam to uraditi. Hvala unapred!Srbbolusic (razgovor) 09:30, 28. mart 2019. (CET)

Srbbolusic, u pravu si, nemamo članak o rumunizaciji, a trebalo bi ga napraviti. To je jedna od nih osetljivih tema, pa ću pogledati kako je obrađena u stručnoj literaturi. Sorabino (razgovor) 16:57, 28. mart 2019. (CET)

Zahvaljujem se.Srbbolusic (razgovor) 13:22, 29. mart 2019. (CET)

Pozivnica za pridruživanje diskord serveru

Zdravo, Sorabino. Pozivamo vas da se pridružite diskord serveru. On služi da omogući lakšu komunikaciju i saradnju među vikipedijancima. Da biste se pridružili, kliknite ovde. Za više informacija, pogledajte Vikipedija:Diskord. Hvala!

— Žile (✉) 23:24, 1. maj 2019. (CEST)

Vikarni episkopi

Dobro. Srediću to. --Željko Todorović (razgovor) 23:17, 25. maj 2019. (CEST) s. r.

Premjestio sam članke na nova imena uz odrednicu „vikarni” i oslobodio stara imena za eventualna preusmjerenja prema istorijskim eparhijama. --Željko Todorović (razgovor) 14:34, 26. maj 2019. (CEST) s. r.

Kategorizacija

Pozdrav kolega. Slobodno me ispravi u kategorijama ako misliš da nešto treba. --MareBG (razgovor) 15:40, 20. jun 2019. (CEST)

Zastava SR Crne Gore

Vidim da si napisao članak o zastavi SR Crne Gore, mada sam ja još ranije napisao članak o grbu SR Crne Gore. Ono što mi je zaparalo uši (oči) u ovom članku je rečenica — kada je zamjenjena novom, znatno izmjenjenom zastavom. Ako ćemo pravo ta nova zastava nije bila baš znatno izmenjena, jer je samo skinuta petokraka i umesto plave uvedena plavetna boja. Da je tada uvedena zastava iz 2004. moglo bi se reći o znatnoj izmeni, ali ovako mi to deluje smešno jer izmena zaista nije znatna, već je samo skinuto ideološko obeležje. Mislim da bi ovo trebalo ispraviti jer čitaoca dovodi u zabludu. Pozdrav. --Pinki (razgovor) 00:04, 1. oktobar 2019. (CEST)

Takođe stari grb i zastava su važili do januara 1994, jer je Zakon o državnim simbolima donet 29. decembra 1993. počeo da važi tek nakon osam dana. :) --Pinki (razgovor) 00:12, 1. oktobar 2019. (CEST)

Pinki, po mom sudu promena u izgledu zastave je bila znatna, ali to je već pitanje subjektivnog doživljaja. Zastava sa petokrakom je bila 100 puta lepša od one izdužene zastave sa svetloplavom bojom. Pokušao sam da pronađem neku sliku iz NOB u Crnoj Gori na kojoj se dobro vidi i zastava sa petokrakom, ali nisam uspeo da nađem. Ti si stručnjak za taj period, pa ako znaš neku takvu sliku molim te da je ubaciš u članak, radi dodatne ilustracije. Sorabino (razgovor) 09:18, 1. oktobar 2019. (CEST)

Zastava SRJ

Vidim da si napravio članak Zastava Srbije i Crne Gore, ali to je nepotrebno jer ta zastava nikada zvanično nije postojala. Iz političkih razloga, koje si sam opisao, Zakon o državnim simobilma SCG nikad nije usvoje i nastavljeno je sa korišćenjem starih simbola - zatsave, grab i himne. Samim tim je nepotrebno stvarati novi članak, jer bi onda trebali napisati novi članak o grbu SCG. Spojio sam ova dva članka u jedan što je i prirodno. --Pinki (razgovor) 15:01, 6. oktobar 2019. (CEST)

Pinki, premišljao sam se i ja šta je najbolje rešenje, ali ipak mislim da treba da postoje dva članka, iz više razloga. Kao prvo, postoje dva matična članka Savezna Republika Jugoslavija (1992-2003) i Srbija i Crna Gora (2003-2006), pa samom tim treba da postoje i odvojeni članci o njihovim zastavama. Kao drugo, zastava Srbije i Crne gore je ustanovljena Ustavnom poveljom i predstavlja posebnu ustavno-pravnu kategoriju, a to što konkretno rešenje za novi izgled nikada nije ozvaničeno ne utiče na samu temu, koja se odnosi na čitavo to kompleksno pitanje, koje je rešavano od 2003. do 2006. godine. To je tema za sebe, sasvim različita od tematike koja se odnosi na zastavu SRJ, te samim tim treba da postoje odvojeni članci o državnim simbolima SRJ i DZSCG. Sorabino (razgovor) 15:11, 6. oktobar 2019. (CEST)

Postojanje drugog članka je moguće jedino pod nazivom Zastava Savezne Republike Jugoslavije (2003—2006), jer naziv članka Zastava Srbije i Crne Gore je nerpavilno takva zastava zvanično nikada nije bila uvedene ili usvojena. Sam si lepo opisao u članku situaciju vezanu za zastavu i zbog čega je i dalje korišćena zastava SRJ. Sve to treba ostati u jednom članku kako bi čitalac na jednom mestu bio informisan o svemu. Zamisli da članak Hej, Sloveni podelimo na članke o himni FNRJ, SFRJ, SRJ i SCG, a ima još sličnih primera. Najbolje je kada je sve na jednom mestu. --Pinki (razgovor) 15:19, 6. oktobar 2019. (CEST)

Pinki, članak "Hej Sloveni" je tematski članak o pesmi od njenog postanka u 19. veku do savremenog doba. To je sasvim druga vrsta članka. A od 2003. do 2006. godine nije postojala nikakva "Zastava SRJ" već je postojala ustavno-pravna kategorija zastave državne zajednice Srbije i Crne Gore i to je bar jasna stvar. To što je u privremenoj upotrebi i dalje bila jugoslovenska trobojka je samo jedan aspekt čitavog pitanja i zato članak o zastavi DZSCG predstavlja posebnu temu. Uostalom, ranija zastava SRJ je po izgledu bila ista sa narodnom zastavom Kraljevine SHS/Jugoslavije, pa nikom ne pada na pamet da zbog toga spaja ta dva članka. Sorabino (razgovor) 15:29, 6. oktobar 2019. (CEST)

Šta ja sad tebi da kažem, nego da ponovo pročitaš članak koji si sam napisao. Zastava SCG nikada nije usvojena što znači da nije postojala, već je koristila staru zastavu SRJ. Zastava SRJ nije nastala kao narodna zastava Kraljevine Jugoslavije, već je to zastava SFRJ bez petokrake. --Pinki (razgovor) 15:34, 6. oktobar 2019. (CEST)

Pinki, sani malo - ne treb mešati stvari: zastava DZSCG jeste postojala, ustanovljena je Ustavnom poveljom i tri godine se vodila rasprava o izboru rešenja za njen izgled. To nije bila rasprava o izgledu nekakve "Zastave SRJ" (2003-2006) već rasprava o izgledu Ustavnom poveljom ustanovljene zastave DZSCG. Dakle reč je o sasvim posebnoj temi. Sorabino (razgovor) 15:39, 6. oktobar 2019. (CEST)

Ako smatraš da nisam upravo pokreni ovo pitanje pa neka se zajednica izjasni, da vidimo šta ostali misle na ovu temu --Pinki (razgovor) 15:36, 6. oktobar 2019. (CEST)

Ja vidim da se ti trudiš oko ovih zastava i grbova, ali trebaš se konsultovati sa drugima oko toga. Nepotrebno je praviti Kategoriju:Grbovi Jugoslavije jer ih je bilo svega 3. Nepotrebno je praviti kategorije za manje od 10-ak članaka. Takođe, stalno u članke stavljaš podnaslov Vidi još, što je delom prevaziđeno, jer sve sve to veoma lako i jednostavno može rešiti šablonima, poput ovoga koji sam upravo napravio — Šablon:Državni simboli Jugoslavije --Pinki (razgovor) 15:27, 6. oktobar 2019. (CEST)

Pinki, ti si taj koji ovde nešto osporava, pa pokreni raspravu i nemoj jednostrano da ubijaš članke! To se ne radi nikad bez pokretanja rasprave na stranici za razgovor! Sorabino (razgovor) 15:43, 6. oktobar 2019. (CEST)

Ja raspravu i jesam pokrenuo i to ovde da ti objasnim da nisi upravu. Ti osporavaš moje viđenje, ali ok. Dok traje rasprava ne treba da vraćaš članke. I valjda si dovoljno dugo ovde da znaš da treba da mi pišeš na moj stranici za razgovor a ne ovde. Inače po toj logici bi trebali da imamo dva članka — grb FNRJ (sa pet buktinja) i grb SFRJ (sa šest buktinja) jer em su se duže koristili, em su vizuelnije imali veću razliku nego zastava SRJ i nepostojeća zastava SCG. --Pinki (razgovor) 15:47, 6. oktobar 2019. (CEST)

Pinki, prepustio sam ovo pitanje sudu administratora, pa neka oni reše kako misle da je najbolje. Nije trebalo da spajaš članke bez rasprave na odgovarajućoj stranici za razgovor, a to si učinio praktično odmah nakon pokretanja rasprave samnom ovde, što znači da si pokušao d aizbegneš uključivanje zajednice u rešavanje ovog pitanja, a to nije korektno. Sorabino (razgovor) 15:56, 6. oktobar 2019. (CEST)

I ja sam isto pitanje pokrenuo ovde, pozvavši sve korisnike da se izjasne, a ne samo administratori. --Pinki (razgovor) 16:01, 6. oktobar 2019. (CEST)

Pinki, to je trebalo da uradiš odmah i to na stranici za razgovor pri onom članku koji si želeo da spojiš. Sorabino (razgovor) 16:04, 6. oktobar 2019. (CEST)

Ja sam računao da si ti razumeo ono što si napisao u članku, ali ti si izgleda to samo prepisao bez da si shvatio o čemu si pisao. Možda sa neke pravničke strane i postoji ta zastava SCG, ali je ona ustvari zastava SRJ. Mi ovde pričamo o tome da li na ovoj našoj Enciklopediji za jednu zastavau treba da postoje dva odvojena članka ili jedan članak. Ja sam za to da bude jedan članak jer je reč o jednoj zastavi. Ti si iz nekog samo sebi poznatog razloga da to budu dva članak. Neka se zajednica izjasni i to je to. Ti ako hoćeš da pogledaš realno shvatio bi da sam ja u pravu. Reč je o jednoj te istoj zastavi, koja se koristila u dva odvojena perioda. Takođe da li onda treba napisati i članak o Grbu SCG ili je to isti grb kao grb SRJ!? --Pinki (razgovor) 16:07, 6. oktobar 2019. (CEST)

Pinki, Molim te da povučeš primedbu o "prepisivanju" ili da pružiš dokaz za tu tvoju tvrdnju. Ja sam članak napisao samostalno i referencirao sam ga uz pozivanje na izvore, tako da ti gornje insinuacije ne služe na čast. Sorabino (razgovor) 16:13, 6. oktobar 2019. (CEST)

Kako da je povučem!? Kada neko nešto piše, a ne razume to što je napisao onda prepisuje. Ti da razumeš to što si napisao onda bi jednostavno video da su moje primedbe na mestu. Ne bi bilo potreba za ovolikim pisanjem i za potezanjem zajednice oko ovoga. --Pinki (razgovor) 16:16, 6. oktobar 2019. (CEST)

Pinki, mislim da bi bilo bolje da ovu raspravu nastavimo u sklopu razgovora koji su u međuvremenu pokrenuti na odgovarajućim stranicama, pošto se ovde radi o pitanjima o kojima će konačan sud dati administratori ili šira zajednica. Sorabino (razgovor) 16:24, 6. oktobar 2019. (CEST)

Ja se upravo pozivam na to što si ti napisao kada tvrdim da je reč o jednoj zastavi. Takođe nisi mi dao odgovor da li treba napisati članak o grbu SCG? --Pinki (razgovor) 16:17, 6. oktobar 2019. (CEST)

Hoću da mi pre toga daš odgovor na pitanje koje postavljam po treći put — Da li treba napisati i članak Grb SCG? --Pinki (razgovor) 16:27, 6. oktobar 2019. (CEST)

Pinki, po tvojoj logici, članak Srbija i Crna Gora bi trebalo spojiti sa člankom Savezna Republika Jugoslavija? To bi bio pravi apsurd. Kao što postoje odvojeni matični članci o tim državama, tako isto treba da postoje i posebni članci o njihovim državnim simbolima. To su veoma jednostavne stvari. Sorabino (razgovor) 16:30, 6. oktobar 2019. (CEST)

Ti praviš apsurd jer od državnih simbola jedne države praviš državne simbole druge države, a mene optužuješ za apsurd. Državna zajednica je postojala i trba da ima članak o njoj, ali njeni državni simboli nisu postojali, već je koristila simbole druge države. --Pinki (razgovor) 16:35, 6. oktobar 2019. (CEST)

Pinki, simboli DZSCG su potpuno legitimna i sasvim posebna tema, koja treba da bude obrađivana u posebnim člancima. Potpuno je neprimereno da ti sadržaju budu obađivani pod naslovima koji se odnose na simbole SRJ. Sorabino (razgovor) 16:45, 6. oktobar 2019. (CEST)

Poništio sam tvoju izmenu na stranici Orden za vojne zasluge - jer ordeni nisu medalje, ne može ta kategorija stajati u članku, kad je medalja niže stepen odlikovanja od medalje. Takođe ne razumem zašto sve medalje stavljaš u jednu kategoriju. To treba razvrstati medalje po državama. Inače Medalja Zlatna zvezda (SSSR), takođe nije klasična medalja, jer je to više značka koja je služila za raspoznavanje heroja Sovjetskog Saveza. --Pinki (razgovor) 22:24, 6. oktobar 2019. (CEST)

Kategorije za manastire SPC

da li je potrebno da postoje kategorije tipa srpski pravoslavni manastiri u cg i slične, ako tamo spc ima kanonsku jurisdikciju? Lackope (razgovor) 01:24, 11. oktobar 2019. (CEST)

Lackope, koliko vidim to je samo formalno, odnosno teritorijalno razvrstavanje manastira po državama, čini mi se da to ne zadire u pitanje kanonske jurisdikcije. Šta si imao na umu kao eventualno alternativno rešenje? Sorabino (razgovor) 01:32, 11. oktobar 2019. (CEST)

kategorija srpski pravoslavni manastiri u srbiji ili srpski pravoslavni manastiri na kosovu i metohiji nema smisla, jer ispada da druge pomesne crkve imaju svoje manastire u srbiji, isto tako crna gora, bih, hrvatska.. manastiri su već razvrstani po eparhijama spc koje deluju na tim teritorijama. te kategorije mogu biti za dijasporu gde deluju i druge crkve. na en viki, odakle mi se čini da si preuzeo takvo razvrstavanje, nije rađeno razvrstavanje po eparhijama, što je ispravnije. Lackope (razgovor) 01:59, 11. oktobar 2019. (CEST)

Lackope, da ali eto na primer baš u Crnoj Gori postoje i novostvoreni manastiri nekanonske CPC tako da je i sa te stranke korisno i opravdano da postoji kategorija koja će svojim nazivom jasno ukazivati da je u njoj reč o srpskim pravoslavnim manastirima na području Crne Gore. Isti je slučaj i sa Severnom Makedonijom. A pogotovo je važno da ostanu takve kategorije i za sve druge države bivše Jugoslavije zbog uporednih kategorija na stranim vikipedijama, pošto i sam znaš da se u tim državama briše sve što je srpsko, pa ako naše ukidanje takvih kategorija ovde može lako da posluži nekome kao uporište za brisanje uporednih kategorija na engleskoj Vikipediji, po onoj logici: eto ni na srpskoj Vikipediji nema takve kategorije, pa hajde da je ukinemo i ovde. Meni se čini da kategorije za sve države treba da ostanu, radi doslednosti, više je od njih koristi, a štete nema nikakve. Sorabino (razgovor) 08:34, 11. oktobar 2019. (CEST)

na en viki su takve kategorije postojale dosta pre nego ovde, pa za to vreme nije nikome tamo palo na pamet da ih briše jer takvih nema na sr viki, a one tamo dođu upravo kao zamena što nema razvrstavanja po eparhijama. mislim da nije korektno da za opravdanje kategorija koristiti nekanonske crkve i time ih stavljaš u isti položaj sa jedinom kanonskom crkvom u cg i severnoj makedoniji ili možda trebamo kao enciklopedija da promovišemo ustrojstvo nekanonskih zajednica i njihovo delovanje? npr. na mk viki uopšte ne postoji članak o poa i jovanu vraniškovskom, a mislim da je jasno zbog čega. sasvim je dovoljno da npr. za kategoriju manastiri eparhije mileševske budu ubačene kategorije pravoslavni manastiri u cg i pravoslavni manastiri u srbiji (a za eparhiju se jasno vidi čija je). a što se tiče brisanja srpstva, mislim da je preterivanje, u svakom članku lepo piše čiji je manastir. Lackope (razgovor) 12:37, 11. oktobar 2019. (CEST)

Lackope, kakvo crno promovisanje nekanonskih crakava? Eno u Crnoj Gori država hoće da otme srpske manastire, a ti si baš sada našao da razmišljaš o ukidanju kategorije koja svojim nazivom jasno ukazuje da je reč o srpskim manastirima u Crnoj Gori. uopšte ne razumem zašto ti smeta razvrstavanje srpskih manastira i po državama, to je sasvim logična stvar, a uz to je i korisna, po raznim osnovama. Sorabino (razgovor) 12:44, 11. oktobar 2019. (CEST)

pa napisao si da u cg ima manastira "cpc" i da zato treba da postoji pomenuta kategorija. baš zbog toga što insistiraš da je reč o srpskim manastirima u cg navodi da ima i nečijih drugih. kategorije su suvišne jer na teritoriji srbije, cg, bih, hrvatske i severne makedonije nema manastira drugih kanonskih pomesnih crkava, sve eparhije po kojima su manastiri razvrstani su pod spc, tako da ne postoji nikakkva "opasnost" da se pomisli da su nečiji drugi Lackope (razgovor) 13:40, 11. oktobar 2019. (CEST)

Lackope, stani malo brate, čini mi se da ne poznaješ dovoljno situaciju - na primer, svi stari manastiri u Severnoj Makedoniji u kanonskom smislu pripadaju SPC, ali se velika većina još od raskola nalazi pod upravom nekanonske MPC. Ali to nije suština. Opasnost i te kako postoji, i to upravo u SM, CG, BIH i Hrvatskoj, tako da samim tim postoje brojni razlozi za zadržavanje sadašnjih kategorija, u kojima su naši pravoslavni manastiri u tim državama jasno definisani kao srpski. Uostalom, pogledaj stvari iz drugog ugla - šta bi u ovom slučaju uradili protivnici SPC - ukinuli bi svaku kategoriju koja sadrži srpsku odrednicu. Prvi bi se crnogorski autokefalisti obradovali kada bi na srpskoj Vikipediji bila ukinuta Kategorija:Srpski pravoslavni manastiri u Crnoj Gori, a ostale da i ne pominjem. Stvarno ne vidim razlog za ukidanje pomenutih kategorija. Sorabino (razgovor) 13:52, 11. oktobar 2019. (CEST)

znam dobro situaciju, ne većina nego svi su pod kontrolom "mpc" i to zahvaljujući državi, što sad slično hoće da urade i u cg. ako ostane kategorija sa srpskom odrednicom onda je nepotrebna kategorija pravoslavni manastiri u cg, pošto svi manastiri pripdajaju samo jednoj kanonskoj crkvi. isto neka bude za hr, bih i sm. Lackope (razgovor) 15:15, 11. oktobar 2019. (CEST)

Lackope, koliko vidim, u tim opštim kategorijama glavnu stavku čine kategorije za srpske manastire, ali u SM i CG postoje i novi pravoslavni (nekanonski) manastiri koji su osnovani tokom proteklih godina od strane MPC i CPC. Prema tim novim nekanonskim manastirima naša SPC nikada nije iskazivala bilo kakve pretenzije. Ako ukinemo opšte kategorije, gde ćemo svrstavati eventualne članke o nekanonskim pravoslavnim manastirima u tim državama. Da ne pominjem nekanonske manastire takozvanih "istinskih" pravoslavnih crkava (zilotskih) kojih ima i u Srbiji, a i u susednim državama. Sorabino (razgovor) 15:32, 11. oktobar 2019. (CEST)

oni postoje zbog spora, a kad bude rešen sve će to biti jedno, kao što je bilo i ranije, uostalom članci o takvim manastirima u cg i ne postoje a teško i da će postojati pošto "cpc" jedva da ima vernike, a tek za "istinske" crkve, time bi se samo promovisale nekanonske crkve. dovoljno je to samo što je sedište "cpc" u jednoj kući, pa je i smešno pričati o tim crkvama. gore što sam napisao se nije odnosilo na srbiju, tu je i dalje nepotrebna postojeća kategorija, jer tu ne možeš pričati o ugroženosti srpskih manastira, pogotovo mi nikako ne ide "srpski...u srbiji". mislim da je ovo drugo bolje, jer bi time ostale sa srpskom odrednicom. situacija je najlošija u sm, beograd ne želi da zaštiti vladiku jovana pa ga vlast u skoplju maltretira i ne dozvoljava im da normalno deluju, "mpc" je postala ozbiljna organizacija zahvaljujući državi i kontroliše sve objekte, pa je gradila i nove. sada, ako se ovde budu odvajali pravoslavni manastiri u sm, kao što ti potenciraš, onda time promovišeš raskolničku "mpc". Lackope (razgovor) 16:33, 11. oktobar 2019. (CEST)

Saglasan sa Lackope. Na kanonskoj teritoriji SPC nema nikakvih drugih pravoslavnih manastira do njenih. Vjerske zajednice, zilotske i NVO crkve, nemaju nikakve manastire u Srbiji i Crnoj Gori konkurentne manastirima SPC. U Crnoj Gori je Crkva upravo svoju jedinicu za odnose sa državom i za koordinaciju eparhija nazvala „Pravoslavna crkva u Crnoj Gori”, a ne SPC u Crnoj Gori, upravo da bi suzbila politički i medijski pokušaj da SPC predstave samo kao jednu od crkava u Crnoj Gori. U BiH ne postoji državni nasrtaj na Crkvu jer Republika Srpska to ne bi dozvolila pa se tamo ta crkvena upravna jedinica naziva „SPC u BiH” (jer ne postoji uopšte dilema da tamo ima još neka jurisdikcija). Kategorisati pravoslavne manastire u CG kao „srpske manastire” vodi ka tome da na tom prostoru postoje i crnogorski i neki drugi ravnopravni manastiri. Objekti kvazicrkava po Srbiji i CG nisu relevantni za enciklopediju, za članak, a ako i ima neki on se kategoriše pod kategoriju vezanu za tu vjersku zajednicu, nema tu nikakvih tehničkih problema niti ih može biti u budućnosti. Pa neće kvazicrkve sutra sagraditi 100 „hramova” pa nas dovesti u problem da ne znamo kako ih kategorisati i pod šta. --Željko Todorović (razgovor) 17:53, 11. oktobar 2019. (CEST) s. r.

Lackope, Željko Todorović, Šta je vama ljudi, kako uopšte možete da razmišljate o ukidanju kategorija za srpske manastire po državama? I zašto se rasprava o tome vodi ovde, umesto na stranici za razgovor pri dotičnoj kategoriji? Kada su Nemanjići zidali Moraču i Đurđeve Stupove gde je tad bila nekakva bezlična "Pravoslavna crkva u Crnoj Gori"? To su manastiri Srpske pravoslavne crkve, a sve ostalo su politikantska domišljanja. Sorabino (razgovor) 18:13, 11. oktobar 2019. (CEST)

MPC

Zdravo. Ne ide nikako da u naslovima izjednačiš raskolničku MPC koja djeluje u Sjevernoj Makedoniji od 1968. do danas pod pokroviteljstvom tamošnjih svih vlasti, koja drži sve pravoslavne manastire Mitropolije skopske i ostalih eparhija Srpske patrijaršije na tom prostoru, sa nekom grupicom koja se prozvala isto MCP ili tačnije MIPC/MVPC. Ta „istinska” grupica nema nikakav značaj spram raskolničke MPC kao što ni razne grupice nemaju značaj spram Srpske pravoslavne crkve (mada se mogu danas predstavljati pod raznim varijantama imena SPC). Isto si uradio i sa CPC Miraša Dedeića i nekim njegovim pobunjenikom. Miraš se od državne vlasti protežira, a taj novi nigdje ne postoji da bi stajao u ravni sa Dedeićem. Dakle, kada praviš VZO moraš objektivno prepoznavati šta ima glavno značenje. Nikako se ne koristi originalnim istraživanjem i stavljanjem u enciklopedijski tekst ličnih skraćenica „MPC-1967” kojih nema u literaturi niti uobičajeno u govoru. --Željko Todorović (razgovor) 20:32, 20. oktobar 2019. (CEST) s. r.

Željko Todorović, znaš i sam da su sve te raskolničke organizacije novijeg postanka (1967, 1993, 2010, 2018) tako da ni jedna od njih ne bašitini puno značenje opštih, odnosno opisnih izraza kao što su makedonska pravoslavna crkva ili crnogorska pravoslavna crkva, te je stoga metodološki potpuno opravdano da ti izrazi imaju primarnu funkciju višeznačnih odrednica, a da se naslovi članaka o svim raskolničkim organizacijama označavaju uz dodatak koji ukazuje na godinu njihovog postanka, čime se ujedno izbegava i saučesništvo u njihovim pretenzijama na primarnu upotrebu pomenutih pojmova. Opšte je poznato da se ideolozi rakolničkih organizacija redovno pozivaju na svaki opisni (teritorijalni) pomen makedonske pravoslavne crkve ili crnogorske pravoslavne crkve u starijoj literaturi, izvodeći iz toga tezu o navodnom kontinuitetu i istorijskoj utemeljenosti njihovih novostvorenih organizacija. Stoga je upravo iz metodoloških razloga potpuno neopravdano da se bilo koji od pomenutih izraza prepusti bilo kojoj od pomenutih raskolničkih organizacija, bile one velike ili male. Upotrebom tih izraza kao višeznačnih odrednica čitaocima se na jasan način ukazuje da to što neka raskolnička organizacija nosi neko ime ne znači da ona ujedno ima i primarno pravo na prisvajanje istorijske baštine koja je neposredno ili posredno povezana sa dotičnim izrazima. Sorabino (razgovor) 20:52, 20. oktobar 2019. (CEST)

U pokušajima da se nešto razgraniči i predstavi šira slika čitaocu ne smije se otići u originalno istraživanje. A ti si otišao „izmišljanjem” skraćenica MPC-1967 i još nekih jer ih smatraš podesnim zarad objašnjenja koje si dao. Tačno je da mi opisno crnogorskom pravoslavnom crkvom i makedonskom pravoslavnom crkvom možemo zvati kanonske eparhije, Mitropoliju crnogorsko-primorsku i Mitropoliju skopsku uz granične eparhije, ali konkretan naziv „Crnogorska pravoslavna crkva” i „Makedonska pravoslavna crkva” rezervisan je za tačno određene samozvane i raskolničke zajednice koje imaju tačno određene vođe/„poglavare”. Da bi se čitaocu predstavilo da neki pojam ima više značenja zato i služe VZO, ali u njima nekada pojmovi nisu u istoj ravni već je jedan primaran, a ostali uz dodatke u zagradu. --Željko Todorović (razgovor) 21:01, 20. oktobar 2019. (CEST) s. r.

Potpuno se slažem sa Željkom. Pokrenuo sam raspravu na szr članka o MPC a ti se nisi samo odazvao. Ovo dodavanje godina u naslov i izmišljanje skraćenica nigde nisu pohranjene u stručnoj literaturi i javnom prostoru. Ovo je originalno istraživanje što ti radiš, i to je zabranjeno. Sve izmene treba vratiti i na članku MPC i CPC. Iako mislim da članci o tim „raskolničkim” grupacijama zaslužuju da imaju mesto na vikipediji, one nisu toliko važne. I ako se bolje pogleda 80% sadržaja u tom članku je izvor sama internet prezentacija tih grupacija (što graniči sa samopromocijom). Loše si izmene napravio i pre toga si trebao da se konsultuješ na szr. --ANTI_PRO (razgovor) 21:07, 20. oktobar 2019. (CEST)

Ivan VA, Nisi u pravu, obavesti se ovde. Sorabino (razgovor) 21:19, 20. oktobar 2019. (CEST)

• Željko Todorović, ne postoji ni jedan opravdan razlog da se pomenuti opisni izrazi, koji imaju svoja izvorna (teritorijalna) značenja i svoju istoriju upotrebe, prepuste kao primarne odrednice novostvorenim raskolničkim organizacijama. Takvim iskrivljavanjem primarnog značenja ide se na ruku raskolničkim organizacijama i njihovim težnjama ka reviziji istorije. Znaš i sam da, na primer, ideolozi CPC-1993 na svakom koraku zloupotrebljavaju razne starije pomene opisnog izraza crnogorska pravoslavna crkva kako bi dokazali svoje teze. Stoga bi, kako u činjeničnom, tako i u metodološkom smislu, bilo potpuno neopravdano prepustiti taj izraz bilo kojo pojedinačnoj raskolničkoj organizaciji, čime bi se na neposredan i izričit način pred licem sveopšte javnosti priznalo da ta organizacija ima primarno pravo na upotrebu tog izraza. Upravo zbog toga, upotreba tih izraza kao višeznačnih odrednica predstavlja neutralno i samim tim najbolje rešenje. Sorabino (razgovor) 21:13, 20. oktobar 2019. (CEST)

Tzv. nametnuta rješenja

Zdravo. Ne postoje nikakva nametnuta rješenja u slučajevima o kojima smo raspravljali na više SZR već se radi o tome da tvoje promjene nisu podržane od drugih urednika odnosno ne postoji konsenzus da se tamo naslovi mijenjaju. Ti si promijenio naslove iz nekih svojih razloga, drugi to nisu podržali. Tvoja argumentacija da u terminologiji Pravoslavne crkve postoji nešto što se zove MPC, CPC itd. jednostavno ne stoji. CPC je udruženje, NVO organizacija koja na sebe navlači odežde i glumi sveštenstvo. MPC je nekada zakonita jerarhija koja je otišla u bezakonje. I samozvanci i raskolnici odnosno nazivi koje oni koriste ne pripadaju „terminogiji pravoslavlja”. Kanonska jerarhija u Crnoj Gori nije oličena u nekoj „kanonskoj CPC” kao zaokruženoj cjelini sa autonomnim ili autokefalnim statusom već tamo postoji više eparhija Srpske patrijaršije. Kanonska jerarhija u Sj. Makedoniji takođe nije oličena u nekoj „kanonskoj MPC” već koristi naziv POA (dakle, ne pretenduju na makedonski naziv). Stoga, u tim slučajevima nema konkurencije. Dakle, u CG nema neke kanonske CPC kojoj neka NVO krade naziv, niti u SM ima neka kanonska MPC kojoj raskolnička MPC krade naziv. Zakonite jerarhije ne koriste naziv koje koriste samozvanci i raskolnici. --Željko Todorović (razgovor) 18:04, 7. novembar 2019. (CET) s. r.

Željko Todorović, molim te da svoje stavove o pitanjima koja se odnose na naslove i sadržaje članaka saopštavaš u sklopu odgovarajućih rasprava, koje su pokrenute na trgu (ovde) i administratorskoj tabli (ovde). Nema svrhe da o tome ponovo raspravljaš samnom na mojoj ličnoj stranici, pošto je ovde reč o pitanjima od opšteg značaja. A po ovome što pišeš vidim da i dalje nemaš nameru da preuzmeš odgovornost za nametanje spornih rešenja, koja su potpuno pogrešna i štetna, po raznim osnovama. Sorabino (razgovor) 18:11, 7. novembar 2019. (CET)

Pitanje

Zdravo Sorabino, da li bi molim te mogao da omogućiš kontaktiranje putem imejla? Imam neku literaturu i dodatne stvari za tebe; mislim da bi za ovaj put bilo bolje koristiti mejl. Nadam se da nisi trajno odustao od uređivanja na sr. ili en.viki. Veliki pozrav i sretan Vaskrs, Sadkσ (reči su vetar) 15:13, 19. april 2020. (CEST)

• Ne stiže se od poslova. Sorabino (razgovor) 10:48, 25. april 2020. (CEST)

@Sorabino:Slično je i kod mene. Kada budeš bio u mogućnosti molim te omogući mi slanje mejlova, prosto je jednostavnije za slanje datoteka i razmjenu literature. Neću te preopteretiti. Za sve drugo imamo stranicu za razgovor. :) Lp, Sadkσ (riječi su vjetar) 21:09, 12. novembar 2020. (CET)

@Sadko: Pravo da ti kažem, imao sam priliku da vidim, u raznim raspravama tokom proteklih godina, pogotovo na engleskoj Vikipediji, da je razmena e-mail adresa između pojedinih korisnika kasnije uzimana kao osnova za razna sumnjičenja i optužbe, u smislu dogovaranja izvan okvira zajednice, pa mi se čini da je ipak bolje ne prelaziti tu granicu? Sorabino (razgovor) 00:53, 13. novembar 2020. (CET)

Kako želiš, mislim da može biti korisno, nije pod obavezno. Ja ionako slabo komuniciram mejlom. Lp, Sadkσ (riječi su vjetar) 09:02, 13. novembar 2020. (CET)

Kategorija:Srpska književnost u Hrvatskoj

Ćao Sorabino, Ne znam koja je svrha Kategorija:Srpska književnost u Hrvatskoj, niti koja je njena priroda? Desnica i Matavulj nisu ni rođeni ni umrli, a bogme ni živeli u Hrvatskoj, jer Hrvatska kao država postoji tek od devedesetih. A neka dela uključena pod kategoriju nisu ni štampana na teritoriji današnnje Hrvatske; Bakonja fra Brne je štampan prvi put u Beogradu u izdanju SKZ-a, tako da ne znam kako je to moglo da nastane u Hrvatskoj. Možda nešto ne vidim, pa bih voleo da mi pojasniš? S poštovanjem. --Mr. Vols (razgovor) 23:29, 6. jun 2020. (CEST)

• Pitanje jeste složeno, ali kao što postoje Srbi u Hrvatskoj tako postoji i srpska književnost u Hrvatskoj, pa samim tim imamo i odgovarajuću kategoriju. Sorabino (razgovor) 10:41, 8. septembar 2020. (CEST)

Poređenje dvostrukih standarda u uređivanju

Sorabino (razgovor) Vidio sam da se na engleskoj wiki na odrednici koja se tiče zemalja Stjepana Vukčića Kosače vodi neprincipijelna polemika sa dvostrukim standardima (inicirana od organizovane grupe šovinista koja veoma sinhronizovano djeluje i stvaraju privid nepristranosti prilikom osporavanja artikla). Svako drugačije mišljenje se blokira te tamo nije moguće uputiti komentar.

Tamo kao što vidim se osporava naziv "Hercegovina od Svetoga Save" zbog nedovoljnog "pominjanja" u istorijskim izvorima. Što nije tačno. U vezi s tim ističem neprincipijelnost u pogledu Crvene Hrvatske koja se spominje samo u Ljetopisu popa Dukljanina (LPD) i kod Bjondia i Dandola koji su taj termin i preuzeli iz LPD. Iako se spominje u 3 izvora koja su prepisivali jedni od drugih taj fikcionalan termin je dobio odrednicu na wiki i niko je ne osporava. Dok istorijski utemeljen termin o kome je ovdje riječ biva sistematski osporavan od iste grupacije i to sinhronizovano.

Drugi primjer je Vizantijsko carstvo - taj pojam je nastao 100-150 godina nakon pada Carigrada (dakle, nije zabilježen u istorijskim izvorima). Oni su sami sebe zvali Romeji a svoju državu Rimskim/Romejskim carstvom. I nikom ne pada na pamet da taj pojam osporava danas.

BIlo bi dobro da neko, ne nužno vi (još bolje ako neko drugi to može uraditi), ukaže na ove nedosljednosti. Nakon toga možemo ukloniti ovu moju napomenu.

Ima izvora i literature samo treba imati vremena da se to pretraži. Vidim da su njihove zamjerke da se taj naziv ne spominje u novijem dobu. U vezi sa tim evo linka koji to demantuje (2003): https://books.google.ba/books?hl=sr&lr=&id=_sHmTRCEe7kC&oi=fnd&pg=PR7&dq=%22Duchy+of+saint+sava%22&ots=C6P2saEAWy&sig=TI4dPmppyrdBwqloTv6oHZZp-xM&redir_esc=y#v=onepage&q=%22saint%20sava%22&f=false

„Slovenkinja”

Molim Vas, nemojte unositi neistine u članke, poput ove. Pravopis i Rečnik srpskoga jezika beleže samo oblik „Slovenka”. Srdačan pozdrav. — Aca ^{💬 ● ❤️️} 14:32, 12. jun 2021. (CEST)

• @Aca: reč "Slovenkinja" postoji u srpskom jeziku, što se može lako proveriti putem osnovne pretrage izvora, tako da je optužba za unošenje navodnih "neistina" potpuno neosnovana i samim tim neprimerena. Da li i dalje stojite iza optužbe koju ste izneli na moj račun? Vidim da ste administrator, pa zato pitam. Sorabino (razgovor) 15:15, 12. jun 2021. (CEST)

Osnovna pretraga izvora daje rezultate i za reč „daunloudovati” iako ona ne postoji u srpskom jeziku, a Rečnik novijih anglicizama označava je „nepotrebnim anglicizmom”. Dakle, pravopis i rečnik su ovde merodavni. Stojim i dalje iza činjenice da je rečenica koju si dodao u članak sasvim neistinita jer se kosi s pravopisom srpskog standarda. — Aca ^{💬 ● ❤️️} 17:47, 12. jun 2021. (CEST)

@Aca: kada neko nema argumente, obično poseže za primerima koji nemaju veze sa predmetom rasprave. Moja rečenica glasi: "Na srpskom jeziku, naziv za pripadnicu slovenačkog naroda glasi: Slovenkinja", sa referencom koja upućuje na delo: Spomenica sa I kongresa žena Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd: Narodni ženski savez Srpkinja, Hrvatica i Slovenkinja, 1920. Evo još jedne reference, iz Aleksićeve "Gramatike" (1967): Slovenkinja. Prema tome, činjenično je tačno da se pojam Slovenkinja u srpskom jeziku upotrebljava za označavanje pripadnica slovenačkog naroda. Tvrdnja da je to nekakva navodna "neistina", potpuno je besmislena i neprimerena, pogotovo za nekoga ko obavlja odgovornu dužnost administratora. Stoga molim da se taj podatak vrati u članak. Sorabino (razgovor) 17:59, 12. jun 2021. (CEST)

Slobodna tumačenja ko ima ili nema argumente možeš zadržati za sebe. Što se mene tiče, ti možeš citirati i Britaniku i navoditi je kao argument. Ipak, Pravopis srpskog jezika, najviši normativni dokument tog standarda, treba biti polazna osnova. Srdačan pozdrav. — Aca ^{💬 ● ❤️️} 18:25, 12. jun 2021. (CEST)

@Aca: Na osnovu ovog vašeg poslednjeg komentara jasno je da ste mi javnu opomenu za navodno unošenje "neistina" u članke izrekli zbog toga što se lično ne slažete sa formulacijom koja se odnosi na značenje pojma Slovenkinja u srpskom jeziku, pa vas stoga molim da pomenutu opomenu povučete, pošto gore navedene reference svedoče da pomenuto značenje tog pojma nisam izmislio ja, već se on kao takav koristi u srpskom jeziku, što je posvedočeno brojnim primerima. Administratorske opomene za unošenje neistina u članke moraju biti potkrepljene činjenicama, pošto u suprotnom predstavljaju oblik zloupotrebe administratorskog statusa. Sorabino (razgovor) 18:48, 12. jun 2021. (CEST)

Translation request

Hello.

Can you translate and upload the article en:List of Azerbaijani flags in Serbian Wikipedia, just like Zastave jugoslovenskih socijalističkih republika?

Yours sincerely, Multituberculata (razgovor) 15:51, 30. jul 2021. (CEST)

Manastir Duži

Pozdrav. U ovom članku sam vratio neke izmjene, a budući da si u međuvremenu uređivao zamolio bih te da to ponovo uneseš. — Željko Todorović (razgovor) 23:59, 27. novembar 2021. (CET) s. r.

• Željko Todorović, nisam uređivao tekst članka, samo sam dodao nove bibliografske jedinice u spisku literature. Sorabino (razgovor) 12:15, 28. novembar 2021. (CET)

Višeslav of Serbia + Narentines

Poštovanje kolega Sorabino. Dvije stranice navedene u naslovu ovog odjeljka, posebnno prva, trenutno imaju pokrenut RfC i predmet su novih sušinstkih izmjena, na en.viki. Ovim putem ne želim da agitujem za bilo koju stranu već te obavještavam, budući da tamo iz nekog razloga nijesi označen, kako bi kao neko kome je tematika bliska i poznata mogao dati svoj komentar i argumente zarad cjelishodnog razriješenja problematike na zadovoljstvo čitave zajednice. Svako dobro. — Sadkσ (riječi su vjetar) 17:30, 18. februar 2022. (CET)

Nisam bio aktivan nekoliko dana, pa sam tek sada obratio pažnju na pomenute diskusije, ali koliko vidim reč je o pitanjima koja su razmatrana i ranije, u više navrata. U svakom slučaju, hvala. Sorabino (razgovor) 08:19, 26. februar 2022. (CET)

Pomaže Bog. Molio bih te da proveriš ovo. Srdačno. — Ničim neizazvan (razgovor) 11:40, 16. jun 2022. (CEST)

Pozivnica za učešće u takmičenju

Zdravo! Želeli smo da ti skrenemo pažnju da je u toku takmičenje na temu zlatnih filmova, koje ima za cilj poboljšanje članaka na temu nekih od najboljih ostvarenja iz istorije kinematografija i kreiranje kvalitetnih članaka na temu od prvog reda relevantnosti za našu enciklopediju. Pomislili smo da bi mogao biti zainteresovan za ovu temu, pa te pozivamo da nam se pridružiš. Napravi neki novi članak ili poboljšajte postojeći. U slučaju da želiš da nam se pridružiš, upiši se ovde.

— Sadko (riječi su vjetar) 21:40, 5. septembar 2022. (CEST)

Srbi na Kosovu i Metohiji

@Sorabino: članak je ponovo napravljen. Poznato mi je da je prethodna verzija članka obrisana. Vjerujem da trenutna neće doživiti identičnu sudbinu, na čemu ću raditi. O temi sam obavjestio zajednicu na Vikipedija:Trg/Vikipolitika. Kada smo već kod tematike, primjetio sam da je na članku Kosovo* na Vikipediji na engleskom glasanju veliko glasanje u toku, ne znam da li vrijedi učestvovati. Ostavljam tebi na procjenu. Srdačan pozdrav Sorabino, sretni praznici tebi i tvojoj porodici. — Sadko (riječi su vjetar) 02:10, 14. april 2023. (CEST)

KiM

Pozdrav. Veliko hvala na kreiranju i doradi članaka o KiM, drago mi je da nas je sve više koji se bavimo sličnom tematikom. Skrenuo bih ti samo pažnju da ne dodaješ veze ka godinama ili datumima (1), kao i da je genitiv službenog naziva Kosova i Metohije „Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija” (isto važi i za Republiku —> „Republike Kosovo”, već je bilo polemike oko toga na Trgu i ustanovljeno je ovako). — ‎רוח חיים (razgovor) 16:48, 28. avgust 2023. (CEST)