Википедија

Raspad Rusije

Raspad Rusije je hipotetički rasplet Ruske Federacije od jedinstvene države u različite potencijalne nezavisne države naslednice. Termin se koristi u akademskoj literaturi i novinarstvu u raspravama o ruskoj državnosti i izazovima za koje se smatra da ugrožavaju jedinstvo i integritet ruske države.[1][2]

Raspad Ruskog carstva u septembru 1918. Različiti komentatori (ruski i neruski, pro- i antiruski) predviđaju da bi se takva situacija mogla ponoviti u budućnosti.

Sadašnja Ruska Federacija je primarna država naslednica Sovjetskog Saveza. O raznim trendovima i problemima koji mogu da dovedu u pitanje postojanost jedinstvene Ruske Federacije javno i u akademskim krugovima raspravljale su ličnosti kao što su Gari Kasparov, Mihail Leontjev, Herman Gref, Maksim Kalašnjikov, Sergej Kurginjan, Aleksandar Prohanov, Natalija Naročnickaja i Dmitrij Medvedev.[1]

Istorijski presedani

uredi

Rusko carstvo

uredi

Britanski istoričar Džefri Hosking smatra da je politika vlasti Ruske imperije uključivala rusifikaciju, što je doprinelo centralizaciji vlasti i ukidanju lokalnih privilegija. Po njegovom mišljenju, rusifikacija je takođe imala za cilj da svim narodima Ruske imperije pruži osećaj pripadnosti Rusiji, njenoj prošlosti i tradiciji.[3] Aktivna rusifikacija zapadnih etničkih predgrađa počela je u prvoj polovini 19. veka i intenzivirala se 1860-ih posle najskorijeg poljskog ustanka.[4] Međutim, umesto ujedinjujućeg faktora, ova politika je, naprotiv, nanela štetu imidžu Rusije. Kao rezultat toga, lojalnost manjina (unutar Ruske imperije) je još više opala, što je podstaklo njihove narodnooslobodilačke pokrete, što nije doprinelo ni smirenju ni jedinstvu stanovništva unutar imperije. U stvari, čak je antagonizirao ranije prijateljske narode prema carskoj vladi, što je postalo jedan od razloga budućeg kolapsa Ruske imperije.[5]

Ideolozi sibirskog regionalizma (sredina 1850-ih – početak 20. veka) smatrali su Sibirce odvojenim narodom od etničkih Rusa. Među naučnicima postoje i protivnici[6] i pristalice[7] ovog gledišta. Godina 1918. videla je kratkoročno formiranje Sibirske republike[8] kao formalne države.

Prvi raspad Rusije dogodio se 1917. Nakon Februarske revolucije, počeli su aktivni procesi dezintegracije, koji su se odvijali u ekonomskoj, socijalnoj i društveno-političkoj sferi, što je na kraju dovelo do prestanka postojanja jedinstvene države. Građanski rat u Rusiji završen je stvaranjem SSSR-a, gubitkom Moldavije, koja je pripojena Rumuniji, i priznavanjem nezavisnosti bivših ruskih teritorija: Finske, Poljske, Estonije, Letonije, Litvanije i Tuvanske Narodne Republike.

Sovjetski Savez

uredi

U Sovjetskom Savezu, s jedne strane, rastao je broj nacionalno-teritorijalnih entiteta, a njihov status se povećavao, ali se s druge strane odvijao proces centralizacije. Od sredine 1920-ih u nacionalnim regionima SSSR-a vrši se korenizacija, što je podrazumevalo uvođenje nacionalno-teritorijalnih jezika i nacionalnih kadrova u državni i društveni život radi razvoja nacionalnog identiteta. Ovaj proces je takođe doprineo rastu regionalnog nacionalizma koji se borio sa „velikom silom“, što je dovelo do razvoja centrifugalnih tendencija.[9] Krajem 1930-ih (naročito 1932. i 1933) korenizacija je smanjena, a mnogi njeni aktivni učesnici potisnuti . Široko uvođenje ruskog jezika kao jezika međunacionalne komunikacije u velikoj meri je potisnulo lokalne jezike.[traži se izvor]

Ruska Federacija

uredi

Godine 1991. SSSR se raspao na 15 republika: Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Belorusiju, Ukrajinu, Moldaviju, Rusiju, Gruziju, Jermeniju, Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgistan, Uzbekistan, Turkmenistan i Tadžikistan. One su postale nezavisne države, a mnoge su dalje postale deo Zajednice nezavisnih država .

Čečenija i Tatarstan tražili su nezavisnost od Ruske Federacije 1994. godine. Postignut je sporazum sa Tatarstanom koji je rezultirao bilateralnim sporazumom i republika je ostala u sastavu Ruske Federacije. Sukob sa Čečenijom je eskalirao u Prvi čečenski rat nakon što su ruske trupe raspoređene u republici u decembru 1994.[10]

Oblici ruske državnosti

uredi

Pritisci koji bi mogli da dovedu do raspada Rusije, i brige za očuvanje integriteta države, dokaz su da sadašnja ruska državnost možda nije optimalan oblik ruske države. Diskusija o budućnosti ruske državnosti je usredsređena na transformaciju koju ruska država prolazi od raspada Sovjetskog Saveza. Da li će Rusija postati nacionalna država ili visoko centralizovana imperijalna država, primarni je fokus ove debate.[1] ‍:11

Neki naučnici smatraju da je Rusija u procesu transformacije iz imperijalne države u nacionalnu državu, videći je ili kao željeni put ka izgradnji građanskog društva (Jevgenij Jasin) ili kao neizbežan i nepovratan raspad imperije (Dmitrij Trenjin). Neki zagovornici ovog gledišta, kao što je Emil A. Pain [ru], suprotstavljaju se imperijalnim ambicijama, napominjući da su rast ksenofobije, tradicionalizma i straha od Zapada pokazatelji tekućeg propadanja imperije.[1] ‍:11

Drugi, poput Vladimira Ševčenka, smatraju centralizovani oblik države nalik na imperiju poželjnijim.[1] ‍:20–21Ševčenko smatra da postoji fundamentalni razlog zašto je Rusija vekovima bila imperija koja se sama obnavlja, gravitira ka imperijalnoj državi i koja se nedavno transformisala iz Ruske imperije u „Crveno carstvo“ SSSR-a.[1] ‍:11

Mogući uzroci raspada

uredi

Argumenti Vladimira Ševčenka

uredi

Glavni istraživač Instituta za filozofiju Ruske akademije nauka, Vladimir Ševčenko, prilikom recenziranja članka „Raspad Rusije početkom 21. veka u izjavama savremenika“ O. Ju. Maslova, napomenula je da sadrži veliku zbirku autora na temu ruskog raspada. Ovi autori se kreću od tvrdokornih pristalica ideje da je kolaps Rusije gotovo neizbežan i da je već počeo, do pristalica ideje veštačkih i namernih pokušaja da se zemlja uruši.[1]

Glavni razlog za procese dezintegracije i mogući kolaps Rusije, prema Ševčenkovom preglednom delu, „Budućnost Rusije: strategije za filozofsko razumevanje“, jeste nedostatak nacionalne ideje ili projekta (kao što je komunizam u Sovjetskom Savezu ) koji bi ujedinio sve narode Rusije. Ruska državnost je, kako on to vidi, u tranzicionom stanju u kome su se aktivirali svi procesi: i integracija i dezintegracija.[1]

On je dalje naveo prateće razloge za mogući kolaps Rusije kao:

On se u svom članku protivi mišljenju da je dezintegracija već počela, naglašavajući da postoje pitanja kao što su pravna eksteritorijalnost, slučajevi diskriminacije netitularne nacionalnosti u republičkim vladama i radikalizacija islama.[1]

Drugi ruski izvori i razlozi

uredi

Krajem 1990-ih i početkom 2000-ih, ruska vlada je zabranila Tatarstanu da pređe sa ćiriličnog pisma na latinicu, plašeći se da će takav potez narušiti unutrašnje jedinstvo i dovesti do raspada države.[11] S druge strane, 2020-ih je Kazahstan, nezavisna država nastala nakon raspada Sovjetskog Saveza, počela da se kreće ka latiničnom pismu, a veruje se da je to udaljavanje od ruskog uticaja.[12] Ruska vlada nastoji da svi jezici Rusije koriste ćirilicu za sprovođenje jedinstva.[13]

U izveštaju konzervativnom trustu mozgova koji se zove Izborski klub, grupa analitičara na čelu sa A. Kobjakovim, navela je linije podele u modernom ruskom društvu koje bi potencijalno mogle da dovedu do kolapsa države: socio-ekonomska nejednakost, međuetnički odnosi, otuđenje elita iz naroda, i suprotstavljanje „kreativne klase“ ostatku društva.[1]

Kulturolog I. Jakovenko smatra da je glavni razlog dezintegracijskih procesa neujednačen proces modernizacije tržišta u različitim regionima Rusije, što povećava ekonomsku izolovanost ovih regiona jednih od drugih. Jakovenko identifikuje sledeće regione na koje se, po njegovom mišljenju, Ruska Federacija može raspasti: sever i jug Rusije, Sibir, severni Kavkaz i interkontinentalna granica.[1]

Prema matematičaru Georgiy Malinetsky [ru],[14] postoje neki mogući razlozi za raspad Rusije: 

  • velika razlika između nivoa prihoda različitih društvenih slojeva
  • veliki ekonomski jaz između različitih regiona Rusije
  • složenost komunikacije između različitih regiona zemlje zbog nerazvijenosti infrastrukture
  • slom generacija
  • jačanje postojećih raskola u verskom, kulturnom i nacionalnom kontekstu
  • jačanje moći lokalnih regionalnih lidera.

Demokratske vrednosti

uredi

Široko kritikovan zbog toga što je antisemit i ekstremni nacionalista, Igor Šafarevič je napisao esej Rusofobija iz 1981.[15] u kojem je okrivio „Jevreje da traže svetsku vlast“. Naveo je „ogromnu zaveru protiv Rusije i čitavog čovečanstva“ i da oni traže uništenje Rusije kroz usvajanje demokratije zapadnog tipa.[16]

Peter Elcov, profesor na Univerzitetu nacionalne odbrane (Sjedinjene Države), tvrdio je da Rusija ne može da opstane kao „prava liberalna demokratija“ i da bi se „verovatno raspala“ ako bi prihvatila zapadne vrednosti.[17]

Iredentizam

uredi
 
Autonomne oblasti Rusije 1996. godine

Kao i u svakoj zemlji sa kopnenim granicama, u Rusiji živi mnogo etničkih grupa srodnih ili identičnih titularnim etničkim grupama susednih zemalja. U nekim od ovih pograničnih regiona izražene su iredentističke ideje o ponovnom ujedinjenju podeljenih naroda.

U Burjatiji i dva burjatska autonomna okruga, od kojih je jedan Ust-Ordski burjatski okrug, izražavaju se ideje o priključenju Mongoliji kao deo ideje panmongolizma.[18][19]

Neki kazahstanski nacionalisti žele da povrate Orenburg, bivšu prestonicu Kazahstanske Sovjetske Socijalističke Republike, a sada deo Rusije u Orenburškoj oblasti.[20]

Ideja o ujedinjenju Finske i Karelije u Veliku Finsku (Karelijsko pitanje) nekada je bila popularna među delom stanovništva u Finskoj i Kareliji.[21][22]

Posledice ruske invazije na Ukrajinu 2022

uredi

Sfera uticaja posle Drugog svetskog rata (Istočni blok i Varšavski pakt) propala je 1991. godine gorepomenutim raspadom Sovjetskog Saveza. Raspuštanje je uglavnom bilo nenasilno, iako neki tvrde da je nasilje ruske invazije na Ukrajinu (februar 2022) rezultat sovjetskog raspada.[23] Godine 2022, nekoliko nedelja po početku ove invazije, neki komentatori su predvideli mogući kolaps Rusije kao rezultat, posebno kada je postalo očigledno da „specijalna vojna operacija“ Vladimira Putina neće biti brza pobeda.[24][25][26][27] Neki su bili konkretniji i naveli da bi se takav kolaps mogao dogoditi do 2025–2027 godine.[25]

U maju 2022, američki novinar Kejsi Mičel pozvao je na „dekolonizaciju“ Rusije. Po njegovom mišljenju, raspad bivšeg Sovjetskog Saveza treba da se nastavi, kako bi se okončala vladavina Moskve nad ruskim republikama.[28] Nedeljama kasnije Komisija za evropsku bezbednost i saradnju održala je događaj na kome se raspravljalo o „potrebi da se dekolonizuje Rusija” zbog „varvarskog rata Rusije protiv Ukrajine”, kako su rekli, pozivajući na razgovor o ruskom „unutrašnjem carstvu” i napomenuvši „dominaciju Moskve nad mnogim starosedelačkim neruskim narodima“.[29]

Uprkos tome, Legija slobode Rusije se protivi svakom kolapsu Rusije.[30][31]

Mišljenja o posledicama raspada Rusije

uredi

U intervjuu za časopis Ekpert u aprilu 2005. godine, šef predsedničke administracije Dmitrij Medvedev je rekao:[1]

Tokom 2011. godine, tokom sastanka vladine komisije za razvoj Severnokavkaskog federalnog okruga u Gudermesu, Vladimir Putin je rekao šta bi se desilo ako Kavkaz iznenada napusti Rusiju:[32]

Vidi još

uredi

Istočna Evropa

uredi

Region Kavkaza

uredi

Istočna Azija

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l Filosofskie nauki — 2/2015. V. N. Ševčenko. K diskussiяm vokrug temы «Raspad Rossii»: V poiskah optimalьnoй formы Rossiйskogo gosudarstvaArhivirano 2016-09-20 na sajtu Wayback Machine
  2. ^ „Raspad Rossii v načale XXI veka v vыskazыvaniяh sovremennikov” (na jeziku: ruski). www.polit.nnov.ru. Arhivirano iz originala 01. 02. 2020. g. Pristupljeno 2016-11-11. 
  3. ^ Hosking, Geoffrey (1997). Russia: People and Empire, 1552–1917. Harvard University Press. str. 367, 548. ISBN 0-674-78119-8. 
  4. ^ Karyaharm T. The period of Russification Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. jun 2013). Estonica. Estonian Institute (April 29, 2010)
  5. ^   Alekseй Pančenko (2020-12-01). „Russkiй narod i inorodcы: nacionalьnый vopros u kraйne pravыh v Rossiйskoй imperii načala XX veka v kontekste processov naciestroitelьstva”. Russkaя istina. Pristupljeno 2022-07-04. 
  6. ^ Vlasova (Vlasova), I. V. (1997). „Russkie v Sibiri i na Dalьnem Vostoke”. Russkie. Narodы i kulьturы, 1 (na jeziku: ruski). M.: Nauka. Otv. red. V. A. Aleksandrov, I. V. Vlasova, N. S. Poliщuk. str. 114—117. ISBN 5-02-010320-9. 
  7. ^ Vakhtin, Nikolay Borisovich; Golovko, Evgeny Vasilievich (2004). Sociolingvistika i sociologiя яzыka: učebnoe posobie. "Humanities Academy" publishing house. ISBN 9785937620446. 
  8. ^ Suško (Sushko), A. V. (jun 2009). „Sibirskiй nacionalizm i borьba za vlastь v krae (mart 1917 — noяbrь 1918 g.)” (PDF). Vestnik Tomskogo Gosudarstvennogo Universiteta (na jeziku: ruski) (Vestnik Tomskogo gosudarstvennogo universiteta izd.): 174—179. ISSN 1561-7793. 
  9. ^ 1922—1940 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. oktobar 2022) // Rossiя [Эlektronnый resurs]. — 2004. — S. 374—380. — (Bolьšaя rossiйskaя эnciklopediя : [v 35 t.] / gl. red. Ю. S. Osipov ; 2004—2017, t. [b. n.]). — ISBN 5-85270-326-5.
  10. ^ Toft, Monica Duffy (2010). „5. Russia and Chechnya”. The Geography of Ethnic Violence. Princeton: Princeton University Press. str. 64. ISBN 9781400835744. doi:10.1515/9781400835744.64. 
  11. ^ „Tatarstan ostavili bez latinits'y Nacionalьnыm respublikam, vhodящim v sostav Rossiйskoй Federacii, zapretili menяtь alfavit”. Lenta.RU (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-05-17. 
  12. ^ AsiaNews.it. „Kazakhs to return to the Latin alphabet, abandoning Cyrillic by 2023”. www.asianews.it (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-17. 
  13. ^ „O яzыkah narodov RSFSR”. pravo.gov.ru. Pristupljeno 2022-05-17. 
  14. ^ Belяev, Э. „Deйstvitelьno li Rossii blizitsя k raspadu, kak predskazыvaюt matematiki?”. Oйkumena. Regionovedčeskie issledovaniя. 
  15. ^ Shafarevich, Igor (mart 1990). Russophobia (PDF). Joint Publications Research Service. Arhivirano iz originala (PDF) 7. 2. 2016. g. 
  16. ^ Dunlop, John (1994). „The 'sad case' of Igor Shafarevich”. East European Jewish Affairs. 24 (1): 19—30. doi:10.1080/13501679408577760. 
  17. ^ Hirsh, Michael (12. 3. 2022). „Putin's Thousand-Year War”. Foreign Policy. 
  18. ^ „Četыre scenariя razvitiя Burяtii” [Four scenarios for the development of Buryatia]. Novaя Burяtiя (na jeziku: ruski). 10. 2. 2020. 
  19. ^ „Burяtы Rossii, Kitaя i Mongolii: problema identičnosti i ee interpretacii” [Buryats of Russia, China and Mongolia: the problem of identity and its interpretation]. cyberleninka.ru (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 2020-02-26. g. 
  20. ^ „VZGLЯD / Kazahstan navernяka ostavit "pritяzaniя na Orenburg" beznakazannыmi”. 2018-01-23. Arhivirano iz originala 23. 1. 2018. g. Pristupljeno 2022-05-17. 
  21. ^ „"Velikaя Finlяndiя" i Kareliя: mяgkaя finnizaciя” ["Greater Finland" and Karelia: soft Finnicization]. IA REGNUM (na jeziku: ruski). 5. 7. 2016. Arhivirano iz originala 2016-07-06. g. 
  22. ^ Nikonorov, Oleksandr (27. 2. 2020). „Kogda razvalitsя Rossiя: Vossoedinяtsя li bratskie Finlяndiя i Kareliя” [When Russia Collapses: Will Brotherly Finland and Karelia Reunite]. Depo.ua (na jeziku: ruski). 
  23. ^ Goble, Paul (2022-04-09). „Window on Eurasia -- New Series: 'The Real Collapse of the USSR is Taking Place Only Now,' Kortunov Says”. Window on Eurasia -- New Series. Pristupljeno 2022-05-17. 
  24. ^ Motyl, Alexander J. (2022-05-13). „Prepare for the disappearance of Russia”. The Hill (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-22. 
  25. ^ a b „Russia Will Collapse in 3-5 Years. The West Must Discuss the Scenarios Now”. www.eurointegration.com.ua (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-17. 
  26. ^ „Putin's Russia Was Already Collapsing | RealClearPolitics”. 2022-04-03. Arhivirano iz originala 2022-04-03. g. Pristupljeno 2022-05-22. 
  27. ^ „Putin's war in Ukraine could mean the collapse of Russia”. American Enterprise Institute - AEI (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-22. 
  28. ^ Mitchell, Casey (27. 5. 2022). „Decolonize Russia”. The Atlantic. 
  29. ^ „Decolonizing Russia”. The Commission on Security and Cooperation in Europe. 22. 6. 2022. Arhivirano iz originala 25. 6. 2022. g. Pristupljeno 5. 7. 2022. 
  30. ^ „Legion «Svoboda Rossii»”. 
  31. ^ „Pravda li na storone Ukrainы voююt rossiяne?”. 24. 7. 2022. 
  32. ^ „Vladimir Putin: Otdelenie Kavkaza ot Rossii privedet k razvalu stranы” [Vladimir Putin: Separation of the Caucasus from Russia will lead to the collapse of the country]. Rossiйskaя gazeta (na jeziku: ruski). 2011-12-20. Arhivirano iz originala 29. 7. 2021. g. Pristupljeno 2018-05-06. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Распад_Русије&oldid=27823790”