Википедија

Rajko Petrov Nogo

српски пјесник, есејиста и критичар

Rajko Petrov Nogo (Borija, 13. maj 1945[1] — Beograd, 28. novembar 2022)[2] bio je srpski pjesnik, esejista i književni kritičar. Bio je redovni član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske i član Senata Republike Srpske.

Rajko Nogo
Rajko Petrov Nogo, 2011. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1945-05-13)13. maj 1945.
Mesto rođenjaBorija, DF Jugoslavija
Datum smrti28. novembar 2022.(2022-11-28) (77 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
Državljanstvosrpsko
ObrazovanjeUniverzitet u Sarajevu,
Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu
Politička karijera
Politička
stranka		Srpska demokratska stranka

Biografija uredi

Rođen je po završetku Drugog svetskog rata, od oca Petra i majke Stane, u Zagorju, u staroj Hercegovini. Starinom je od Raševića (gde pripada i Marko Miljanov)[3] iz plemena Kuči u Crnoj Gori. Srednje ime Petrov uzeo je po ocu. Prezime Nogo je uzeto od jednog nadimka Raševića.

Kao dečak došao je iz rodnih Borija u Sarajevo i tu započeo školovanje. Nakon osnovne škole završio je Učiteljsku školu u Sarajevu, diplomirao je Jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik na sarajevskom Filozofskom fakultetu, a magistrirao na Filološkom fakultetu u Beogradu[1]. Radio je kao urednik u izdavačkom preduzeću „Veselin Masleša“ 1972—1982, zatim kao urednik beogradskog BIGZ-a 1982—1999. godine.[4]

Preselio se 1982. godine iz Sarajeva u Beograd.

Od 2000. godine predavao je poeziju i kritiku na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu.[5][4] Za dopisnog člana Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske izabran je 27. juna 1997, a za redovnog 21. juna 2004. godine[5] Bio je član Udruženja književnika Srbije. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. godine predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.[6]

Bio je član je prvog saziva Senata Republike Srpske od 1997, a ponovo je izabran 9. aprila 2009. godine.[4]

Zalagao se za upotrebu ćirilice za koju je smatrao da je više od identiteta.[7]

Preminuo je 28. novembra 2022. godine u Beogradu.

Priznanja uredi

Dobitnik je sledećih nagrada:[8]

  1. Nagrada „Aleksa Šantić”,
  2. Nagrada „Pečat varoši sremskokarlovačke”, za pesmu „Hromi Hefest”, 1967.
  3. Brankova nagrada, za knjigu pesama Zimomora, 1968.
  4. Zmajeva nagrada, za knjigu pesama Planina i počelo, 1978.
  5. Nagrada „Isidora Sekulić”, za knjigu pesama Zimomora, 1984.
  6. Nagrada „Branko Miljković”, za knjigu pesama Lazareva subota, 1989.
  7. Nagrada „Đura Jakšić”, za knjigu pesama Lazareva subota, 1990.
  8. Nagrada „Milan Rakić”, za knjigu pesama Lazareva subota, 1990.[9] ‍:102
  9. Nagrada „Branko Ćopić”, za knjigu pesama Na kapijama raja, 1994.
  10. Nagrada „Sveti Sava”, za knjigu pesama Lazareva subota i drugi dani, 1994.[9] ‍:195
  11. Dučićeva nagrada, za knjigu pesama Na kapijama raja, 1995.[9] ‍:81
  12. Nagrada „Zaplanjski Orfej”, za pesmu „Nedremano oko”, 1999.[9] ‍:60
  13. Nagrada „Belovodska rozeta”, 2001.
  14. Nagrada „Pjesnik – svjedok vremena”, za ukupan doprinos poeziji, 2001.[9]‍:180
  15. Nagrada „Zlatni krst kneza Lazara”, 2001.
  16. Velika bazjaška povelja, 2001.[9]‍:30
  17. Povelja Vidovdanskih pjesničkih susreta, Sokolac, 2001.[9]‍:36
  18. Nagrada „Skender Kulenović”, za knjigu Najlepše pesme, 2002.[10]‍:225
  19. Nagrada „Zlatni suncokret”, za knjigu pesama Nedremano oko, 2002.
  20. Nagrada „Meša Selimović”, za knjigu pesama Nedremano oko, 2002.
  21. Nagrada Vukove zadužbine, za knjigu pesama Nedremano oko, 2003.
  22. Nagrada „Žička hrisovulja”, 2003.
  23. Nagrada „Pesničko uspenije”, 2004.[11]‍:136
  24. Nagrada „Odzivi Filipu Višnjiću”, 2004.[11]‍:151
  25. Nagrada „Svetozar Ćorović”, za knjigu Ječam i kaloper, 2006.[11]‍:177
  26. Nagrada „Šantićev šešir i štap”, Nevesinje, 2007.[11]‍:199
  27. Nagrada „Desanka Maksimović”, 2009.
  28. Nagrada „Izviiskra Njegoševa”, za knjigu Ne tikaj u me, 2010.[10]‍:93
  29. Nagrada „Đuro Damjanović”, Udruženje književnika Srpske, za knjigu Zapiši i napiši, 2012.[12]
  30. Nagrada „Pečat vremena”, za knjigu Zapiši i napiši, 2012.[10]‍:200
  31. Nagrada „Šušnjar”, za knjigu Čovjek se vraća kući, 2012.[10]‍:259
  32. Nagrada „Duško Trifunović”, 2014.[10]‍:74
  33. Plaketa sa likom Sime Matavulja, Udruženje književnika Srbije, 2015.[10]‍:246
  34. Nagrada „Despotica mati Angelina”, za knjigu Preko pepela, 2015.[13]
  35. Nagrada „Marko Miljanov”, za knjigu Preko pepela, 2016.[14]
  36. Kočićeva nagrada, 2018.[15]
  37. Nagrada „Lazar Vučković”, 2018.[16]
  38. Nagrada „Jelena Balšić”, 2019.[17]
  39. Velika nagrada „Ivo Andrić”, Andrićev institut, za knjigu Sonet i smrt, Višegrad, 2019.[18]
  40. Disova nagrada, 2020.[19]
  41. Povelja Matice srpske za negovanje srpske jezičke kulture, 2023.[20]

Djela uredi

Do kraja 2007. objavio je 52 knjige.[8]

Poezija uredi

Objavio je zbirke pjesama:[21]

  • Zimomora, (1967)
  • Zverinjak, (1972)
  • Rodila me tetka koza, pjesme za djecu, (1977)
  • Bezakonje, (1977)
  • Planina i počelo, (1978)
  • Koliba i tetka koza, pjesme za djecu (1980)
  • Na kraju milenija, (1987)
  • Lazareva subota, (1989)
  • Lazareva subota i drugi dani, (1993)
  • Na kapijama raja, (1994)
  • Lirika, (1995)
  • Malo dokumentarnih detalja, (1998)
  • Nek pada snijeg gospode, (1999)
  • Najlepše pesme Rajka Petrova Noga, (priredio Đorđo Sladoje) (2001)
  • Neodremano oko, (2002)
  • Nije sve propalo, (2004)
  • U Vulovome dolu, (izabrane i nove pjesme) (2005)
  • Ječam i kaloper — glosa, (2006)
  • Ne tikaj u me, (2008)
  • Čovek se vraća kući, (izbor) (2010)

Kritike, eseji i studije uredi

  • Dela Rajka Petrova Noga (pet knjiga): Pesme, Pesme i note – Pesme za decu, Eseji, Kritike, Antologija srpskih junačkih pjesama, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Republike Srpske, Srpsko Sarajevo (2003)
  • Antologija Srpske junačke pjesme, (deset izdanja)
  • Antologija novijeg srpskog pesništva, Slovo, Vrbas (1998)
  • Jesi li živ, (1973)
  • Obilje i rasap materije, (1978)
  • Na Vukovoj stazi, (1987)
  • Suze i sokolari, (2003)
  • Zapiši to, Rajko,
  • Zapiši i napiši, Beogradska knjiga, Beograd (2012)
  • Pjesme Alekse Šantića,
  • Poezija Jovana Dučića,
  • Poezija i prozu Branka Ćopića,
  • Oči na oba sveta, izbor iz poezije i putopisne proze Jovana Dučića
  • Soneti i poeme Skendera Kulenovića, (2010)
  • Priče kod vode Ćamila Sijarića,

Reference uredi

  1. ^ a b Zarić, Z (13. 5. 2003). „Ko je ovaj čovek: Rajko Petrov Nogo (Suncokret s Kalinovika)”. Glas Javnosti. Pristupljeno 2. 12. 2009. 
  2. ^ „Preminuo pesnik, esejista i književni kritičar Rajko Petrov Nogo - Kultura - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). 2022-11-28. Pristupljeno 2022-11-28. 
  3. ^ http://www.srpskenovinecg.com/download/branko-stojanovic-rajko-petrov-nogo-zivot-i-delo.pdf
  4. ^ a b v „Rajko Petrov Nogo”. Beogradska knjiga. Arhivirano iz originala 7. 5. 2012. g. Pristupljeno 31. 3. 2012. 
  5. ^ a b „Akademik Rajko Petrov Nogo”. Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske. 2004. Pristupljeno 31. 3. 2012. 
  6. ^ „Za dopisne članove SANU predloženo 18 književnika”. Radio-televizija Republike Srpske. 30. 3. 2012. Pristupljeno 31. 3. 2012. 
  7. ^ Dimitrijević, Milica. „Pesnik kome je ćirilica bila više od identiteta”. Politika Online. Pristupljeno 2022-11-29. 
  8. ^ a b „Književna novine, decembar 2007.”. Udruženje književnika Srbije. decembar 2007. Arhivirano iz originala 23. 6. 2009. g. Pristupljeno 31. 3. 2012. 
  9. ^ a b v g d đ e Stojković, Ratko (2004). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade : 1839-2002. Beograd: Potez. ISBN 86-81331-25-6. 
  10. ^ a b v g d đ Stojković, Ratko B. (2016). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade. Knj. 3, 2011-2015. Beograd: Enigmatski savez Srbije. str. 30. ISBN 978-86-911565-1-0. 
  11. ^ a b v g Stojković, Ratko B. (2011). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade. Knj. 2, 2003-2010. Beograd: Enigmatski savez Srbije. str. 22. ISBN 978-86-912077-3-1. 
  12. ^ „Rajku Petrovu Nogi nagrada „Đuro Damjanović“”. Radio-televizija Republike Srpske. 27. 4. 2012. Pristupljeno 28. 4. 2012. 
  13. ^ Rajko Petrov Nogo dobitnik nagrade „Despotica mati Angelina“ („Politika“, 7. avgust 2015)
  14. ^ „Rajko Petrov Nogo dobitnik nagrade "Marko Miljanov"”. RTRS. 23. 4. 2016. Pristupljeno 28. 12. 2022. 
  15. ^ „Rajko Petrov Nogo dobitnik „Kočićeve nagrade“”. Grad Banja Luka. 24. 7. 2018. Pristupljeno 28. 12. 2022. 
  16. ^ „Rajko Petrov Nogo dobitnik nagrade “Lazar Vučković””. Mitropolija. 11. 10. 2018. Pristupljeno 28. 12. 2022. 
  17. ^ Rajku Petrovu Nogu svečano uručena književna nagrada „Jelena Balšić“ („Večernje novosti”, 15. april 2019)
  18. ^ „Rajko Petrov Nogo i Goran Petrović dobitnici Velike nagrade - Ivo Andrić”. RTRS. 21. 1. 2019. Pristupljeno 28. 12. 2022. 
  19. ^ Rajko Petrov Nogo laureat Disove nagrade („Večernje novosti”, 4. maj 2020)
  20. ^ Kovačević, Snežana. „Danojliću i Nogu postuhumno Povelja Matice srpske”. Politika Online. Pristupljeno 2023-03-22. 
  21. ^ Letopis Matice srpske, Knj. 487, sv. 4, Novi Sad (april, 2011)

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рајко_Петров_Ного&oldid=27397233”