Википедија

Rečna flotila

Rečna flotila[1][2] (skraćeno RF) je specifična jedinica kopnene vojske Vojske Srbije sa zadacima osposobljavanja i uvežbavanja komande, potčinjenih jedinica i pripadnika flotile za izvršavanje namenskih zadataka; izgradnje i održavanja operativnih sposobnosti za izvršavanje zadataka iz sve tri misije Vojske Srbije i kontrole unutrašnjih plovnih puteva i obezbeđenje manevra jedinicama KoV.

Rečna flotila
Zastava Rečne flotile
PostojanjeOd 6. avgusta 1915.
ZemljaSrbija
Formacijaspecifična jedinica Vojske Srbije
Ulogakontrola unutrašnjih plovnih puteva i obezbeđenje manevra jedinicama KoV
DeoVojske Srbije
Godišnjice6. avgusta 1915.
Komandanti
Komandantkapetan bojnog broda Ljubiša Marković
Insignije
Simbol
identifikacije
Amblem Rečne flotile
Simbol
identifikacije
Zastava Rečne flotile

Jedinica se sastoji[3] od komande Rečne flotile, komandne čete, logističke čete, dva rečna odreda i dva pontonirska bataljona. U sastavu rečnih odreda nalaze se: brod posebne namene BPN-30 „Kozara”, rečni minolovci RML klase „Neštin”, desantno-jurišni čamci klase 411, patrolni čamci, motorni patrolni čamci, rečna stanica za razmagnetisanje „Šabac” i ronilačka četa. Komanda Rečne flotile je u Novom Sadu, kao i većina jedinica. Deo jedinica je baziran u Beogradu i Šapcu.

Prvi srpski ratni brod zvao se „Jadar” i napravljen je 6. avgusta 1915. godine u vojnom brodogradilištu na Čukarici. Od 2008. godine Vojska Srbije 6. avgust obeležava kao Dan Rečne flotile.[4]

U vojnom brodogradilištu na Čukarici, pre punih sto godina, 6. avgusta 1915, u Savu je porinut prvi srpski ratni brod oklopljeni čamac „Jadar”. Napravljen je prema zamisli Đoke Popovića i Milojka Vanića, a kršten u čast i slavu prve savezničke pobede — pobede na Jadru, mnogo poznatije kao Cerska bitka

.

Kraljevina Jugoslavija uredi

Glavni članak: Kraljevska jugoslovenska ratna mornarica

Jugoslovenska kraljevska mornarica je u svojoj organizaciji imala Rečnu flotilu sastavljenu od komandnog broda „Cer” u Novom Sadu, grupe od dva monitora u Dubovcu, četiri minersko-baražne grupe u Bezdanu, Senti, Sremskim Karlovcima i Smederevu i Komande sektora Đerdap u Tekiji. Glavni brodovi Rečne flotile su bila četiri rečna monitora, koji su korišćeni za patrolu Dunavom, Dravom i Savom u severnim delovima Jugoslavije ka granici sa Mađarskom. Ovi monitori, „Drava”, „Sava”, „Morava” i „Vardar” su nasleđeni od austrougarske mornarice posle Prvog svetskog rata. Monitori su bili naoružani sa dva topa 120 mm, dva ili tri topa 66 mm, minobacačima 120 mm, PA topovima 40 mm i mitraljezima. Rečna flotila je imala i dva rečna patrolna čamca sagrađena 1929. godine — „Graničar” i „Stražar”, kao i tri rečna tegljača.

ORGANIZACIJA REČNE FLOTILE PRED POČETAK DRUGOG SVETSKOG RATA[5]
Rečna flotila 1. grupa monitora 1. minersko baražna grupa 2. minersko baražna grupa 3. minersko baražna grupa 4. minersko baražna grupa Komanda sektora Đerdap U Ohridu
Novi Sad Dubovc Bezdan Stara Kanjiža Sremski Karlovci Smederevo Donji Milanovac Tekija
Remorker Cer Monitor Vardar Monitor Drava Monitor Morava Remorker Sisak Remorker Raškan Remorker Kumanovo Remorker Vitez Strazar
Jahta Dragor Monitor Sava Remorker Šabac Remorker R-21 Minolovac Minolovac Transportni brod Transportni brod Graničar
Minolovac Transportni brod Senta Minolovac Minolovac Transportni brod Transportni brod
Minolovac Transportni brod Transportni brod
Transportni brod

Na početku Aprilskog rata rečni monitori su sproveli ofanzivnu operaciju granatiranja aerodroma u Mohaču u Mađarskoj 6. aprila i ponovo dva dana kasnije, ali su morali da počnu povlačenje ka Novom Sadu 11. aprila, nakon više napad nemačkih obrušavajućih bombardera. Rano ujutro 12. aprila, eskadrile nemačkih Junkers Ju-87 obrušavajućih bombardera napale su jugoslovenski monitor „Drava” na Dunavu. Nekoliko bombi je pogodilo „Dravu”, ali one nisu uspele da probiju oklopljenu palubu, debljine 300 mm. Jedna bomba je slučajno uletela kroz dimnjak broda usmrtivši 54 od 67 članova posade. Tokom napada posada monitora je oborila tri bombardera. Preostali monitori su potopljeni od strane njihovih posada 12. aprila, kad su nemačke i mađarske snage okupirale baze i rečne sisteme na kojima su delovali.

Jugoslovenski partizani uredi

Dana 11. septembra 1944. godine, u Neštinu, po naredbi Glavnog štaba NOV i PO Vojvodine, formirana je Pomorska četa, prva zvanična pomorska jedinica za borbe na Dunavu i Savi, koja je stupila u sastav Jedanaeste vojvođanske brigade. Jedinica je napravljena od posade broda „Zagreb” i vojnika iz različitih jedinica koji su ranije služili u mornarici. Njen prvi komandant bio je Kara Dimitrijević iz Ledinaca, zamenik komandanta bio je Dragutin Iskra, politički komesar Svetozar Milovanović i zamenik političkog komesara Rade Prodanović.

Brod „Zagreb” je bio putnički brod preuređen za uklanjanje mina. Posada broda je prišla partizanima nakon što su zarobili nemački deo posade. Akciju je predvodio zamenik komandanta Dragutin Iskra. Četa je imala 70-80 vojnika i imala je obavezu da napada neprijateljski rečni saobraćaj i da obezbedi prevoz preko Dunava na 3 mesta na Fruškoj gori: na Testeri, pored Neština i u Krčedinu.

Dana 20. novembra 1944, baza rečne flotile je formirana u Novom Sadu. Posle malo više od dva meseca postojanja, plovila jedinice su teško oštećena 5 puta, dok je jedinica oštetila ili potopila 43 neprijateljskih broda. Istovremeno su prevezli 220.000 vojnika preko Dunava, oko 2.000 topova i 3.000 kamiona.

U martu 1945. godine komanda rečnih jedinica je imala na raspolaganju 7 patrolnih čamaca, 9 motornih čamaca i 7 jurišnih čamaca. Do sredine aprila, ojačana je sa još pet brodova i komandnim brodom „Cer”. Od brodova i čamaca iz baze u Sremskoj Mitrovici, 20. marta 1945 je formirana Savska flotila, a 14. aprila u Novom Sadu je formirana Dunavska flotila.

Rečna flotila u Jugoslovenskoj narodnoj armiji uredi

U periodu od 1944. do 1965. godine, Rečna flotila je organizovana u nekoliko odreda rečnih brodova, rečnih oklopnih jurišnih brodova, rečnih pomoćnih brodova i minopolagača kao deo Jugoslovenske ratne mornarice (JRM).

Od 1960. godine Rečna flotila je isključena iz Mornarice i potčinjena komandi 1. Armije, ali je kasnije posle reorganizacije ponovo postala deo Ratne mornarice. Period od 1965. do 1984. godine bio je karakterističan po tehničkoj modernizaciji i usavršavanjima taktike upotrebe RF: minolovci 319 i 307 i jurišni brod 401 su rekonstruisani, novi minolovci tipa 331 su izgrađeni, stanica za demagnetizaciju brodova i brodovi su naoružani novim oružjem.

Poslednja borbena operacija Rečne flotile je bila 8. novembra 1991. godine tokom rata u Hrvatskoj, kada je minolovac 308 poslat u Kopački rit da presretne čehoslovački brod „Šariš”, koji je krijumčario oružje za Hrvatsku. Minolovac je upao u zasedu hrvatskih snaga i napadnut je raketnim bacačima i snajperskim hicima. Zastavnik I klase Stevan Marković je poginuo prilikom udara raketnih projektila, a zastavnik I klase Kristijan Lampret je teško ranjen, ali je ubrzo podlegao povredama. Posada je uspela da oštećeni brod nasuče i spasi od potapanja.[6]

Posle reorganizacije Vojske Srbije, Rečna flotila je organizaciono podređena Kopnenoj vojsci, pošto vojska nije imala više Ratnu mornaricu. Flotila je sada organizovana kao jedinica veličine brigade, sa dva bataljona i dve pontonirske čete iz 1. brigade kopnene vojske su podređeni Rečne flotile.

Rečna flotila uredi

  •   Komanda Rečne flotile — Novi Sad u kasarni "Aleksandar Berić";
    • Komandna četa — Novi Sad u kasarni "Aleksandar Berić";
    • Logistička četa — Novi Sad u kasarni "Aleksandar Berić";
    • 1. rečni odred — Novi Sad u kasarni "Aleksandar Berić";
      • 93. ronilačka četa - Novi Sad u kasarni "Aleksandar Berić";
    • 2. rečni odred — Beograd na ušću;
    • 1. pontonirski bataljon — Šabac u kasarni Cerski junaci;
    • 2. pontonirski bataljon — Novi Sad u kasarni "Aleksandar Berić"

Rečna ronilačka jedinica uredi

Rečna ronilačka jedinica Rečne flotile spada u red jedinica sa tradicijom i iskustvom dugim više od pola veka. U okviru formacije iz 1960. godine u Drugoj rečnoj ratnoj flotili se nalazila Četa za podvodno zaprečavanje, iz koje je 1964. godine formirana prva samostalna rečna ronilačka jedinica pod nazivom Vod rečnih podvodnih diverzanata. Nakon izvršenih organizacijskih promena u Rečnoj ratnoj flotili po formaciji od 29. juna 1971. godine formirana je ronilačka jedinica pod nazivom 93. rečni centar.

U samom početku osnovna namena jedinice je bila defanzivna i koristila se isključivo za izvođenje lakih brodskih radova pri redovnom i vanrednom dokovanju broda. Prvi registrovani zaron rečnih ronilaca 93. rečnog centra zabeležen je u ronilačkom dnevniku 1. juna 1972. godine.

Izvorni formacijski naziv 93. rečni centar vraćen je jedinici 2005. godine. Poslednjim organizacijsko-formacijskim promenama izvršenim 2008. godine jedinica je preformirana u 93. ronilačku četu i ušla je u sastav Prvog rečnog odreda Rečne flotile.

Glavni zadaci su: rekonstruisanje, rušenje i svo ronjenje, rad u rekama i vodama unutar Srbije. Jedinica je formirana 1. juna 1972. Obučeno je više od 1500 ronilaca za sve vode na bazi aktivnosti, na nivou koji odgovara da je od sličnih jedinica ovog tipa u svetu. Imaju standardno oružje i opremu Diver, uglavnom ruskog porekla, mada neki su iz gradova Nemačke, Francuske i Švedske.

Brodovi Rečne flotile uredi

Brodovi Rečne flotile
Ime Poreklo Tip Oznake Brojno stanje Slika Napomena
BPN-30 Kozara   Nacistička Nemačka Brod posebne namene BPN-30 Kozara 1   Od 1971. godine Kozara je komandni brod Rečne flotile. Tokom 2013. godine Kozara je remontovana i modernizovana.[3][7][8]
Rečni minolovac klase Neštin   Jugoslavija  SR Jugoslavija Minolovac RML-332 Titel
RML-335 Apatin
RML-336 Đerdap
RML-341 Novi Sad 		4   Nakon reorganizacije 2006. godine, rečna flotila je ostala sa četiri rečna minolovca u ulozi univerzalnih plovila za kontrolu rečnih puteva.[3][7][9]
RSRB-36 Šabac   Jugoslavija Rečna stanica za razmagnetisavanje brodova RSRB-36 Šabac 1   Nakon reorganizacije 2006. godine RSRB-36 Šabac je dobila ulogu razmagnetisavanja brodova i patrola i kontrola rečnih puteva. Naoružana je sa dva jednocevna 20 mm automatska topa M71.[3][9]
Desantno-jurišni čamac klase 411   Jugoslavija Desantni jurišni čamac DJČ-411 Bečej
DJČ-412 Belegiš
DJČ-413 Taraš
DJČ-414 Begeč
DJČ-415 Šajkaš 		5   Zbog potrebe da se poveća mogućnost unutrašnjeg transporta plovnim putem, odred jurišnih čamsca jr 1995. preseljena iz Jadranskog mora u brodogradilište „Brodotehnika” u Beogradu na potpuni remont pre nego što je započeo sa služenjem u rečnoj floti.[3][7][9] Svi brodovi učestvovala su u vojnoj vežbi „Plavi odgovor 2014”.[10]
Rečni patrolni čamac klase 211   Jugoslavija Rečni patrolni čamac RPČ-213 „Kolubara”
RPČ-214 „Morava”
RPČ-216 „Timok” 		4   Rečni patrolni čamac, naoružan sa dva jednocevna 20 mm automatska topa M71.[3][9] U službi Rečne flotile su tri broda (RPČ-213, RPČ-214 i RPČ-216).[11]
RPČ   Jugoslavija Rečni patrolni čamac RPČ-111 „Jadar” 1   Rečni patrolni čamac RPČ-111, naoružan je sa dva jednocevna automatska topa M71 kalibra 20 mm.[3][9]
ČMP   Jugoslavija Čamac patrolni ČMP-22
ČMP-23
ČMP-24 		3 Čamci patrolni [3][9]
RPN 43   Jugoslavija Tanker (brod) RPN 43 1 Logistički brod rečne flotile za snabdrvnje brodova sa gorivom.[12]
RIB 720   Kina Gumeni čamac 10   Donacija Narodne Republike Kine. Deset čamaca iz donacije pripala su Rečnoj flotili, a 14 čamaca preuzela je Specijalna brigada.

Komandant Prvog rečnog odreda kapetan fregate Romeo Grbović rekao je da je ova donacija Narodne Republike Kine od velikog značaja za 93. ronilačku četu.[13]

Inžinjerijska vozila Rečne flotile uredi

Inžinjerijska vozila Rečne flotile iz sastava 1. i 2. pontonirskog bataljona
Naziv Poreklo Namena Verzija Brojno stanje Fotografija Napomena
Pontonski most M-71   SFRJ Park pontonskog mosta PM M-71   Nalazi se u sastavu dva bataljona pontonske inžinjerije rečne flotile.
PTS-M   Sovjetski Savez Amfibijski transporter guseničar PTS-M 12   Nalazi se u sastavu dva bataljona pontonske inžinjerije rečne flotile.

Galerija uredi

  •  
    RML-336 „Đerdap”
  •  
    RSRB-36 „Šabac”
  •  
    RPČ-214 patrolni čamac
  •  
    DJČ 412
  •  
    PTS-M
  •  
    FAP2026 i RPM M71

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Rečna flotila”. www.vs.rs/. Zvanični veb-sajt Vojske Srbije. Pristupljeno 8. 1. 2020. 
  2. ^ „Brodovi Rečne flotile”. www.vs.rs. Zvanični veb-sajt Vojske Srbije. Pristupljeno 8. 1. 2020. 
  3. ^ a b v g d đ e ž Organizacija Rečne flotile.
  4. ^ „STO GODINA PRVOG SRPSKOG RATNOG BRODA - “Jadar” na Savi”. loznickenovosti.com. Lozničke novosti. Pristupljeno 14. 8. 2015. [mrtva veza]
  5. ^ River Flotilla, Riverine and Lake Forces, Royal Yugoslav Navy 6th April 1941
  6. ^ Politika Online — Groblje u kasarni
  7. ^ a b v Naoružanje rečne flotile.
  8. ^ Kozara najmoderniji rečni brod u regionu.
  9. ^ a b v g d đ Borbeno gađanje jedinica rečne flotile.
  10. ^ Blue response 2014.
  11. ^ RPČ tokom vežbanja 2012.
  12. ^ RPN 43 Logistic ship.
  13. ^ Donacija Narodne Republike Kine Vojsci Srbije.

Izvori uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Речна_флотила&oldid=27688042”