Смук
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Smuk, Eskulapova zmija, belica (sada Zamenis longissimus, ranije Elaphe longissima) je neotrovna zmija iz istoimene familije Colubridae.
| Zamenis longissima | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Podred: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Binomno ime | |
| Zamenis longissimus Laurenti, 1768
| |
| |
| Rasprostranjenost običnog smuka (zeleno) i italijanskog smuka (plavo) | |
| Sinonimi | |
|
Elaphe longissima | |
Izgled uredi
Telo smuka je vitko i dugo, glava je uska, a zenice su okrugle. Ova zmija najčešće ima dužinu od 140 do 180 cm, mada postoje i jedinke od preko 200 cm (225 cm). Mužjaci su nešto duži od ženki. Gornja strana tela je jednobojno sivkasta do tamnosiva, sivkasto-zelenkasta ili smeđkasta. Donja strana tela je beličasta. Zadnje nadusne i slepoočne ljuske na glavi su takođe svetlije obojene. Postoje i jedinke kod kojih se javlja melanizam, i koje su crne boje, sa prvih 20 do 40 cm tela svetlije boje, i sa belim rubovima ljusaka. Pored melanizma, javlja se i amelanizam, odnosno albinizam, i te jedinke su bele boje.
Rasprostranjenost uredi
Smuk je rasprostranjen u južnoj i srednjoj Evropi, i u Maloj Aziji. Na zapadu Evrope ima ga do severne Francuske i Španije, na severu do Nemačke i Poljske. Zapaženo je da su jedinke koje naseljavaju zapadne areale rasprostranjenosti nešto manje rastom od onih u istočnim krajevima. U Velikoj Britaniji smuk je introdukovana vrsta i postoji jedna kolonija u Velsu, koja se iz zoološkog vrta proširila u okolne parkove i bašte. U južnoj Italiji je prisutna vrsta Zamenis lineata (ranije poznata kao Elaphe longissima romana) ili italijanski smuk.
Stanište i način života uredi
Smuk naseljava svetle belogorične šume, ali preferira suvlja staništa, kao što su steene, gomile kamenja ili ruševine. Naseljava i livade sa grmljem i visokom travom. Smuk je dobar penjač i može se često videti kako se penje po drveću, a pliva samo ako mora. Leti se sunča, ali izbegava velike temperature. Većinom se u septembru krije zbog zimskog mirovanja. Ima blagu narav, ali često ujeda kad se oseti ugroženim, pri čemu ispušta sadržaj kloakalne žlijezde.
Prehrana uredi
Mlade jedinke se hrane gušterima, dok se odrasli najviše hrane miševima i drugim sitnim glodarima koje po letnjim vrućinama love svaki treći dan. Povremeno se hrane i krticama, žabama, mladim pticama, voluharicama a nekad i vevericama. Plen ubija stezanjem, a guta ga od glave.
Razmnožavanje uredi
Pare se u maju i junu, a ženka polaže 5 do 8 jaja krajem juna ili početkom jula. Jaja su kruškastog oblika, izdužena i bele boje. Ženka ih polaže pod zemljom, u rupama drveća ili u kompostištima, nekad zajedno sa jajima bjelouške. Smuk u zarobljeništvu dostiže starost od 25 do 30 godina, dok u prirodi živi znatno kraće.
Značaj uredi
Smuk je bitna karika u spletu lanaca ishrane u prirodi kao konzument, jer je mesojed na čijem su jelovniku većinom miševi i drugi glodari, te tako reguliše njihovu brojnost. Pored toga smuk je zbog svojih životnih navika, prehrane i neotrovnosti, zastupljen u teraristici kao kućni ljubimac. Smuk je bio poznat i Starim Grcima, pa je tako postao sastavni dio simbola medicine, odnosno štapa grčkog boga medicine i lečenja, Asklepija (lat. Eskulap), po kome je i smuk dobio naziv Eskulapova zmija. U većem delu staništa, smuk predstavlja zaštićenu vrstu koju je zabranjeno uznemiravati i ubijati.
Napada retko i isključivo iz straha, obično se uplaše i beže. Mnogi se neosnovano plaše zmija. Smuk je neotrovna vrsta gde ni ujed ništa ne može značajno da ugrozi čoveka. Kada se ugleda zmija, najbolje je skloniti je u stranu nekim predmetom kako se ne bi osetile ugroženima, ili rukavicama pa je preneti u platnenoj vreći do najbližeg prirodnog staništa.[1]
Galerija uredi
-
smuk -
smuk -
smuk -
smuk -
-
-
-
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Reference uredi
- ^ „Zavod za zaštitu prirode Srbije - Nema najezde zmija”. www.zzps.rs. Pristupljeno 2019-08-25.[mrtva veza]
Literatura uredi
- Garms, H. (1981): Fauna Evrope - priručnik za raspoznavanje životinjskih vrsta, Mladinska knjiga, Zagreb
- Kalezić, M. (2000): Hordati - autorizovana skripta, Biološki fakultet, Beograd
- Šukalo G. (2022). Gmizavci Republike Srpske - Banja Luka: Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Banjoj Luci, (Banja Luka: Vilux), ISBN 978-99976-86-03-9
- Veith, G. (1991). Die Reptilien Bosniens und der Herzegowina. 1. Herpetozoa 3(3-4): 97-196
