Википедија

Sport u Francuskoj

Sport u Francuskoj ima važnu ulogu u društvu, što se ogleda u njegovoj popularnosti među Francuzima i snažnoj sportskoj istoriji nacije.[1] U Francuskoj se igraju i prate razne vrste sportova, a najveći je biciklizam, takođe jedan od najpopularnijih je fudbal.[2]

Istorija

uredi
 
Konjski turnir.

Sportska takmičenja su u Francuskoj uvedena od strane Rimljana. Prvi stadioni, trkačke staze i arene izgrađeni su u Galiji koja je današnja Francuska, Luksemburg i Belgija, ali se ponekad pod time podrazumeva i dolina Poa, zapadna Švajcarska i delovi Holandije i Nemačka zapadno od Rajne.[3] Nakon tog perioda u kojem je konjska trka bila kraljevski sport, turniri su se nadmetnuli kao najpopularnija aktivnost građana. Iako je ova veština bila jako opasna po život učesnka, niko nije uspeo da ih zabrani pa čak ni kraljevi. Luj IX Sveti, kralj Francuske od 1226. do 1270. godine, probao je lično da zabrani turnire trkanja ali nije uspeo.[4] U turnirima su mogli učestvovati samo vitezovi i vojnici sve do kraja 9. veka. Vrmenom su ti turniri postali dostupni i građanima ali su se tek pojavile tokom 14. veka.[5] Teniski turniri se prvi pit pojavljuju u Francuskoj između dvanaestog do osamnaestog veka. Prvo se igralo golim rukama, dok je „udarač” izumljen u 15. veku a reket sa kanapom od konoplja u 1505. godine. Ovaj sport je postao jako popularan te je Francuska počela graditi teniske terene. Neki stručnjaci smatraju da je ova igra ponikla u Egiptu i Persiji, a da među se igrala i kod Arapa, pre Karla Velikog. Oko 1300. godine bila je takođe poznata pod imenom la bud.[6] Luj X je umro od nazeba, koji je dobio igrajući ovu igru.[7] Za tenis se kaže da je kraljevska igra, jer su francuski i engleski kraljevi pokazivali veliko interesovanje za ovu igru.[8] U Francuskoj se smatralo da je Anri II Valoa najbolji igrač tenisa, a kasnije je Luj XIV imao stalno osoblje, koje se brinulo o njegovim teniskim igralištima.

U Francuskoj su rođena i prestižna takmičenja kao što su na primer Tur de Frans (Prvi Tur de Frans je održan 1903, kao kreacija francuskog lista Loto, u cilju povećavanja tiraža i od tada se održava svake godine, osim prekida za vreme Prvog i Drugog svjetskog rata.[9]), 24 časa Le Mana (Trku organizuje Automobile Club de l'Ouest, a održava se na stazi Circuit de la Sarthe, koji sadrži mešavinu zatvorenih javnih puteva i namenskih delova trkačke staze, u kojima trkačke ekipe moraju izbalansirati zahteve za brzinom sa sposobnošću automobila da rade 24 sata bez mehaničkih kvarova), Velika nagrada Francuske (trka u okviru šampionata [[Formula 1|Formule 1]), Rolan Garos (teniski turnir koji se održava poslednje nedelje maja i prve nedelje juna u Parizu. To je drugi grend slem turnir u teniskoj kalendarskoj godini), Evropsko prvenstvo u fudbalu (međunarodno fudbalsko takmičenje reprezentacija evropskih država, članica UEFA-e) i UEFA Liga šampiona (nastao od ideje sportskog urednika francuskog L' Ekipa Gabrijela Anoa koji je predložio stvaranje takmičenja koje bi odlučilo koji je najbolji klub u Evropi).[10]

Organizacija

uredi

Organizacija sporta u Francuskoj oslanja se na mnoge javne i privatne ustanove. Na nacionalnom nivou, država igra glavnu ulogu koordinacije, kontrole i podrške, posebno preko ministarstva nadležnog za sport i omladinu koje joj podnose izveštaje, dok je francuski Nacionalni olimpijski i sportski komitet zadužen za organizaciju.[11] Pored toga komitet je dužan u saradnji sa čelnicima infrastruktura da osigura sve potrebne materijale neophodne sportistima kao i sigurnost publike. Na lokalnom nivou, lokalne vlasti i sportski klubovi organizuju amaterske i profesionalne igre i brinu se o svojim sportistima.[12]

Fizičke i sportske aktivnosti važan su deo obrazovanja, kulture, integracije i društvenog života građana i dece. Fizičko vaspitanje posebno doprinosi borbi protiv školskog neuspeha i smanjenju socijalnih i kulturnih nejednakosti, kao i zdravlju. Promocija i razvoj fizičkih i sportskih aktivnosti za sve, posebno za osobe sa invaliditetom, su od opšteg interesa vlasti i lokalnih samouprava.[13] Kolektivni plan sportskih usluga, u skladu sa orijentacionim zakonom za planiranje i razvoj korišćenja zemljišta, definiše sledeće ciljeve:

  1. razviti pristup uslugama, opremi, prostorima i lokacijama koje se odnose na sportske prakse na celoj nacionalnoj teritoriji u skladu sa planom kolektivnih usluga za prirodna i ruralna područja;[14]
  2. promovišu socijalnu integraciju građana.[15]
  3. identifikuje područja za intervenciju i procenjuje sve potrebne resurse, uzimajući u obzir evoluciju praksi i potrebe za obukom.[16]

Sport u školi

uredi
 
Sportski rukometni klub.

Krajem 60-ih interesovanje za sport u školi je naglo opalo. Kako bi država nadoknadila slabosti sportskog treninga u tradicionalnom školskom okviru, uspostavila je specijalizovane strukture pod nazivom „odeljenja za sportske studije”.[17] Ove ustanove, koje kombinuju učenje i sport na visokom nivou, stvorene su šezdesetih godina nakon katastrofalnih rezultata zabeleženih tokom Olimpijskih igara 1960. i 1964. godine. Odeljenja za sportske studije su bila zadužrna da pripreme sportiste na „visoki nivo”. Sportske federacije su bile pod upravom Ministarstva sporta.[18]

Krajem 1996. godine dolazi nov sastav u okviru sportskih sekcija. Te sekcije su otvorene od strane rektora u osnovnim i srednjim školama nakon pozitivnog mišljenja upravnog odbora. Danas te ustanove nude pojačanu sportsku praksu promovisanjem budućih sportista na visokom nivou, posebno u kontekstu partnerstva sa lokalnim klubovima.[19] Njima upravljaju nastavnici fizičkog vaspitanja. Namenjeni su studentima koji žele da nastave uobičajeni školski kurs. Na početku školske 2010. godine bilo je oko 3.000 sportskih sekcija za skoro 60.000 učenika.[20]

Biciklizam

uredi
Za više informacija pogledajte: Tur de Frans

Francuska je domaćin najvećeg svetskog biciklističkog događaja Tur de Frans,[21] koji se održava svakog jula i traje tri nedelje. To je jedna od tri Grand tur trke, koje su najprestižnije etapne trke u drumskom biciklizmu. Francuski biciklisti su osvojili turnir 36 puta. Biciklizam je veoma popularan u Francuskoj, što se vidi iz činjenice da Tur de Frans privlači više od dvanaest miliona gledalaca koji putuju kako bi pratili turnej uživo. Tur de Frans, takođe, privlači televizijsku publiku od 3,5 milijardi ljudi širom sveta. Pored toga, na severu Francuske održava se jednodnevna trka Pariz—Rube i kao jedan od pet „Spomenika” uz Svetsko prvenstvo su najvažniji jednodnevni biciklistički klasici. Ostale značajne trke su deo UCI vorld tura.

Neki od najznačajnijih francuskih vozača su višestruki pobednici Grand turneje Lisjen Peti Breton, Andre Ledik, Antonen Manj, Luizon Bobe, Žak Anketil (zajedno sa istorijskim pretendentom Remonom Pulidorom, koji je bio omiljen u publici), Rože Penžon, Bernar Tevene, Bernar Ino i Loran Finjon, i višestruki dobitnici Moris Garen, Oktav Lapiz, Gustav Garigu, Anri Pelisje i Loran Žalaber. U ženskom biciklizmu Džini Longo je jedna od najuspešnijih takmičarki svih vremena, koja je tri puta osvojila Tur de Frans, devet zlatnih medalja u cestovnim trkama i Svetsko drumsko prvenstvu UCI i zlato na Letnjim olimpijskim igrama 1996.

Fudbal

uredi
 
Stad de Frans, stadion fudbalske i ragbi reprezentacije.

Fudbal je najpopularniji sport u Francuskoj, sa 1.993.270 licenciranih igrača u ligama. Sport je počeo da se igra krajem 19. veka. U ranim danima ovaj sport je stekao sledbenike uglavnom na području Pariza i severnom delu zemlje. Nor Pa de Kale i Normandija su bili prvi timovi koji su stvoreni van Pariza. Fudbalski savez Francuske osnovan je 1919. godine od 18.000 timova.[22]

 
Zinedin Zidan

Francuska je jedna od deset timova koji su osvojili Evropsko prvenstvo (1984. i 2000). Takođe su završili kao vicešampioni kada su bili domaćini 2016. Francuska je takođe bila olimpijski šampion 1984. i pobednik Svetskog prvenstva 1998. i 2018. godine, domaćini su bili 1998. Završili su kao vicešampioni Svetskog prvenstva 2006.

Prva liga je francuska profesionalna liga za udruživanje fudbalskih klubova. Primarno je fudbalsko takmičenje u zemlji i služi kao najviši deo francuske fudbalske lige. Najuspešniji klub u francuskoj istoriji prvoligaša je Sent Etjen sa deset šampionata (poslednji 1981. godine), zatim Olimpik Marselj i Pariz Sen Žermen sa po devet šampionata i Nant sa osam. Od 2020. aktuelni šampion je Pariz Sen Žermen.

Liga kup je drugo veliko takmičenje u Francuskoj. Superkup se održava svakog jula između pobednika kupa Francuske i šampiona prve lige.

Samo jedan francuski klub, Olimpik Marselj, osvojio je UEFA Ligu šampiona 1993. godine. Rems (1956, 1959), Sent Etjen (1976), Monako (2004) i Pariz Sen Žermen (2020) su drugoplasirani.

Bastija (1978), Bordo (1996) i Olimpik Marselj (1999, 2004, 2018) takođe su drugoplasirani u UEFA Ligi Evrope.

Glavno međunarodno dostignuće ženske fudbalske reprezentacije je osvojeno četvrto mesto na Svetskom prvenstvu 2011. Bili su domaćini Svetskog prvenstva 2019.

Fudbalski savez Francuske rukovodi ženskom reprezentacijom.

Tenis

uredi
 
Janik Noa je poslednji francuski državljanin koji je osvojio Rolan Garos.

Tenis je drugi najpopularniji francuski sport po broju 1.111.316 licenciranih tenisera u Francuskoj (2012).

Francuska održava Grand slem turnir Rolan Garos. Od 20. februara 2017. godine, igrači broj jedan su Žo-Vilfrid Conga i Karolin Garsija. Neke druge francuske trenutne „zvezde” uključuju Rišar Gaske, Gael Monfils, Žil Simon, Luka Puj, Alize Korne i Kristina Mladenović. Među ostalim „zvezdama” iz prošlosti su Janik Noa, Gi Forže, Anri Lekont, Ameli Moresmo, Meri Pirs i Marion Bartoli.

Ragbi junion

uredi
 
Francuska je igrala sa Velsom tokom Kupa šest nacije 2007.

Ragbi junion prvi put su uveli britanski stanovnici početkom 1870-ih. Iako je fudbal na nacionalnom nivou mnogo popularniji, ragbi savez prevladava u južnom delu zemlje, posebno oko Tuluza, Severne Baskije i Severne Katalonije. Elitni francuski klubovi učestvuju u domaćem klupskom takmičenju Top 14. Klubovi takođe učestvuju u evropskim nokaut takmičenjima, Kupu evropskih šampiona i izazivača. To je sedmi najveći timski sport u Francuskoj na osnovu broja 360.847 licenciranih igrača (2014). U Francuskoj postoji 1737 klubova i broj licenciranih igrača znatno se povećao tokom poslednjih godina (sa 260.000 u 2000. godini).[23]

Godine 2010. Kup evropskih šampiona privukao je 3,2 miliona gledalaca na Frans 2.[24] Godine 2011. finale Top 14 okupilo je 4,4 miliona gledalaca na Frans 2 i Canal+,[25] a finale Svetskog kupa između Novog Zelanda i Francuske okupilo je 15,4 miliona gledalaca na TF1, što predstavlja najveću TV publiku od početka godine.[26]

Reprezentacija učestvuje svake godine u Kupu šest nacija i osvojila ga je 16 puta. Francuska je učestvovala na svakom Svetskom prvenstvu od njegovog osnivanja 1987. godine, a bila je vicešampion u tri navrata, poslednji put 2011. godine. Francuska je bila domaćin Svetskog prvenstva 2007.

Ragbi liga

uredi

Ragbi liga igra se u Francuskoj od 1930-ih, a najpopularnija je, poput ragbi juniona, na jugu zemlje. Sport je svoj vrhunac popularnosti verovatno postigao pedesetih i šezdesetih godina 20. veka kada se francuska reprezentacija plasirala u finale Svetskog prvenstva i pobedila u serijama protiv Australije, Velike Britanije i Novog Zelanda. Ekipa sa sedištem u Francuskoj učestvuje na turniru Superlige, što je pomoglo jačanju profila sporta i dovelo do povećanja broja igrača.

Košarka

uredi
 
Toni Parker.

Reprezentacija je tokom godina postigla dobre rezultate na međunarodnim takmičenjima, dok je seniorski tim osvojio prvu titulu ikada na Evropskom prvenstvu 2013. Bili su drugoplasirani na Letnjim olimpijskim igrama 1948, Evropskom prvenstvu 1949, Letnjim olimpijskim igrama 2000. i Evropskom prvenstvu 2011. Francuska je takođe osvajala medalje na Svetskom prvenstvu 2014. i 2019.

Od 2015—16. sezone, 22 francuska državljana igrala su u NBA ligi u SAD i Kanadi. Trenutno ih deset igra, od kojih je plejmejker San Antonija sparsa Parker, sa četiri NBA titule; Boris Dijao; Juta džez centar Rudi Gober i krilni centar i centar Njujork niksija Žoakim Noa, takođe zapažen po fakultetskoj karijeri na Univerzitetu Florida.

Postoje dve divizije Francuske: Pro A liga (prva divizija) i Pro B (druga divizija). Asvel je najuspešniji tim u francuskoj istoriji prvoligaša sa 17 titula od 1949. do 2009. godine. Limož je jedini francuski tim koji je osvojio Evroligu 1993. godine.

Ženska košarkaška reprezentacija dva puta je bila evropski prvak (2001. i 2009), a takođe je osvojila srebrnu medalju na Letnjim olimpijskim igrama 2012.

Pored košarke, basket je postao sve popularniji u Francuskoj.[27]

Moto-sport

uredi
 
Alen Prost (2009) bio je svetski šampion Formule 1.

Moto-sport je veoma popularan u Francuskoj, naročito automobilizam i motociklizam.

 
Sebastjen Leb (2005) bio je šampion Svetskog prvenstva u reliju.

Formula 1 ima dugu istoriju u Francuskoj. Mnogi krugovi su korišćeni od osnivanja prvenstva Formule 1: Reims-Gueux (1950—1966), Rouen-Les-Essarts (1952—1958), Circuit de Charade (1965—1972), Circuit de la Sarthe (1967), Circuit Paul Ricard (1971—), Dijon-Prenois (1974—1984) i Circuit de Nevers Magny-Cours (1991—2008). U Francuskoj se održava svetski šampion Formule 1 Matra (1969) i Reno (2005 i 2006) i Formule 1 Alein Prost (1985, 1986, 1989 i 1993). Najnoviji francuski pobednik trke Formule 1 je Pjer Gasli, koji je osvojio Veliku nagradu Italije 2020. dok se trkao za Alfa Tauri F1.

Francuska ima najviše šampiona u istoriji Formule 2. Osvajali su prvenstvo 1967, 1968. i 1969. i Reno 1976. i 1977. Francuska je u međunarodnom prvenstvu Formule 3000, imala pet šampiona: Žan Alezi (1989), Erik Koma (1990), Olivje Panis (1993) i Sebastjen Burde (2002). Romen Grožan osvojio je GP2 2008. i 2011. i glavnu GP2 seriju 2011, dok je Pjer Gasli osvojio GP2 titulu u završnoj sezoni 2016.

U Francuskoj se održava 24 časa Le Mana, najstarija svetska trka sportskih automobila u trkama izdržljivosti, koja se održava svake godine od 1923.

Reli je veoma popularan u Francuskoj, tamo se održavaju dva Svetska prvenstva: Reli Korzika (1973—2008) i Reli Alzas (2010—danas).

Francuski vozači i proizvođači bili su veoma uspešni na Svetskom prvenstvu u reliju, posebno od 2000. godine, osvajajući po 14 šampionata u svakom takmičenju. Šampioni su Sebastjen Leb (2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011. i 2012, rekord svih vremena) i Sebastjen Ožje (2013, 2014, 2015, 2016, 2017. i 2018) za vozače, a Alpin (1973), Peugeot (1985, 1986, 2000, 2001. i 2002) i Sitroen (2003, 2004, 2005, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012) za proizvođače.

Francuska na kraju svake godine održava godišnje prvenstvo u trkama na ledu, nazvano Andros Trophy.

Rukomet

uredi
 
Tijeri Omejer je svetski, olimpijski i evropski rukometni prvak.

Do 2012. godine u Francuskoj je bilo 470.590 licenciranih rukometaša.[22]

Reprezentacija je dvostruki vladajući olimpijski i evropski šampion. Osvojili su Svetska prvenstva 1995, 2001, 2009, 2011. i 2015. godine, i Evropska prvenstva 2006, 2010. i 2014. Takmičenja nadgleda Prva liga, koja je i najviša divizija. Monpelje je najuspešniji tim u francuskoj istoriji prvoligaša sa 13 titula od 1995. do 2011. godine. Tim je ujedno i jedini francuski tim koji je 2003. osvojio EHF Ligu šampiona.

Ženska reprezentacija je pobedila na Svetskom prvenstvu 2003.

Glavno profesionalno takmičenje za žene je Prva liga Francuske. Metz Handball je najuspešniji tim u francuskoj prvoligaškoj istoriji sa 17 titula od 1989. do 2011. godine. Nijedan francuski tim do sada nije stigao do polufinala EHF Lige šampiona za žene.

Džudo

uredi

Džudo je četvrti najpopularniji sport u Francuskoj.[28][29][30] Džudo federacija je nacionalno upravljačko telo.

Moše Felendiksov je bio prvi koji je taj sport uveo u zemlju.[31] Pored Japana, nijedna zemlja nije osvojila više medalja u džudou na Olimpijskim igrama.

Hokej na ledu

uredi

Hokej na ledu je prilično popularan sport u Francuskoj, posebno u regiji Rona-Alpi i u gradovima Ruan, Amjen i Tur. Upravno telo je Savez hokeja na ledu koje upravlja nacionalnim prvenstvom lige Magnus (osnovano 1907). Reprezentacija je trenutno rangirana u prvih 20 na svetskoj rang listi hokejaške federacije. Poslednjih godina brojni francuski hokejaši na ledu igrali su u nacionalnoj ligi, glavnom takmičenju u hokeju na ledu na planeti sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi, uključujući Stenli kup i Vankuver kanaksi.

Lakros

uredi

Reprezentacija lakros kvalifikovala se za Svetsko prvenstvo tri puta uzastopno (2010—2018). Godine 2018. završila je na 33. mestu od 46.

Australijski fudbal

uredi

Prvi klubovi australijskog fudbala osnovani su 1990-ih. Postoji nekoliko klubova širom zemlje koji formiraju Super ligu i neki drugi klubovi koji igraju u razvojnoj ligi. Postoji reprezentacija australijskog fudbala koja igra međunarodne utakmice i takmiči se na Međunarodnim kupovima, koji je u suštini Svetskog prvenstva za sve zemlje osim Australije.

Irski fudbal

uredi

Iako je malo poznat, irski fudbal se razvija u Francuskoj. Trenutno postoji 20 klubova širom zemlje sa 80% francuskih igrača.[32]

Jedrenje

uredi
 

Profesionalno sportsko jedrenje u Francuskoj usredsređeno je na stenografske okeanske trke, a vrhunac ove grane sporta je Vendée Globe, jednosmerna trka oko sveta koja startuje svake četvrte godine iz francuskog Atlantika.

Petank

uredi

Petank se uglavnom igra i veoma je popularan na jugu Francuske. Mnogi na severu petank ne smatraju sportom, iako je međunarodnu organizaciju priznao Međunarodni olimpijski komitet.[33][34] U takmičarskoj formi učestvuju oko 480.000 osoba sa licencom Federation Française de Pétanque et Jeu Provençal, koja je četvrta najveća sportska federacija u Francuskoj.

Orijentiring

uredi

Orijentiring je prilično popularan sport u Francuskoj, regulisan je federacijom French Orienteering.[35]

Kriket

uredi

Kriket je sport u razvoju u Francuskoj. Neki izveštaji tvrde da je kriket izumljen u Francuskoj, međutim, sport je relativno nepoznat zbog neadekvatne medijske pokrivenosti. U stvari, na Olimpijskim igrama 1900. godine, jedinim gde se igrao kriket, bili su rivali Engleska i Francuska. Revanš utakmica dve ekipe odigrala se neposredno pred Olimpijske igre 2012.[36]

Zimski sportovi

uredi

Skijanje

uredi

Skijanje je popularan sport u Francuskoj, najbolja mesta za skijanje su u planinskim predelima na jugu, centru i istoku zemlje u kojima se nalazi većina francuskih skijališta.

Alpsko skijanje

uredi

Žan Klod Kili dominirao je u alpskom skijanju krajem 1960-ih, osvojivši sva tri zlata na Zimskim olimpijskim igrama 1968. u Grenoblu. Pobedio je na Svetskom prvenstvu 1968. godine. Takođe je osvojio prve dve titule Svetskog kupa. Lik Alfan je osvojio Svetski kup 1997. godine i četiri disciplinske titule u superveleslalomu. Žan-Batist Granž je bio šampion Svetskog kupa 2009. i Svetskog prvenstva 2011. i 2015.[37]

Skijaško trčanje

uredi

Francuski uspeh u skijaškom trčanju bio je nešto ograničeniji.

Nordijska kombinacija

uredi

Džejson Lami-Čapujs bio je izuzetno uspešan u nordijskoj kombinaciji. Osvojio je zlatnu medalju na Zimskim olimpijskim igrama 2010. godine, kao i četiri zlata Svetskog prvenstva i tri uzastopna Svetska kupa između 2009—10. i 2011—12.

Biatlon

uredi

Francuska je poslednjih godina postigla uspeh u biatlonu. Rafael Poire osvojio je sedam zlata u Svetskom prvenstvu u biatlonu i četiri Svetska kupa. Drugi je najuspešniji biatlonac svih vremena i osvojio je 44 pobede u Svetskom kupu. Marten Furkad je osvojio šest zlata na Svetskom prvenstvu, četiri titule Svetskog kupa, jednu srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Vankuveru 2010. i dve zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Sočiju 2014.

Američki fudbal

uredi

Liga Élite je najviši nivo američkog fudbala u Francuskoj, osnovana 1982.[38]

Američki fudbal uveden je u Francusku tokom Prvog svetskog rata, tek 1980. godine nastavnik fizičkog vaspitanja stvorio je prvi tim. Iste godine osnovao je i predsedavao Nacionalnim komitetom za razvoj američkog fudbala. Spartak iz Pariza je bio prvi šampion lige američkog fudbala, ali je sada ugašen od 1993.

Liga je podeljena na dve divizije, svaka sa po šest timova. Tri najbolje ekipe svake divizije ulaze u plej-of. Do 1994. finale se zvalo Zlatna kaciga. Od 1995. preimenovan je u Dijamantsku kacigu.

Bejzbol

uredi

Bejzbol je mali sport u Francuskoj.

Licencirani igrači

uredi

Sledi tabela licenciranih igrača.[39]

Rang (en 2015) Sport Licencirani + ATP(2000) Licencirani + ATP(2001) Licencirani + ATPP(2002) Licencirani + ATP(2003) Licencirani + ATP(2004) Licencirani + ATP(2005) Licencirani + ATP(2006) Licencirani + ATP(2007) Licencirani + ATP(2008) Licenciés + ATP(2009) Licencirani + ATP(2010) Licencirani + ATP(2011) Licencirani + ATP(2012) Licencirani + ATP(2013) Licencirani + ATP(2014) Licencirani + ATP(2015) Varijacija 2000/2014
1 Fudbal 2.150.442 2.140.133 2.066.339 2.141.239 2.146.752 2.162.349 2.143.688 2.320.625 2.278.691 2.225.595 2.107.924 1.988.505 1.973.260 2.002.398 2.018.003 2.135.193   -6,1 %
2 Tenis 1.048.328 1.064.773 1.067.755 1.075.025 1.065.531 1.054.513 1.096.286 1.094.593 1.105.445 1.125.201 1.134.571 1.102.921 1.111.316 1.103.519 1.085.399 1.052.127   3,5 %
3 Plivanje 428.278 432.498 452.585 462.955 484.760 513.615 523.696 553.560 600.805 650.437 687.339 705.783 706.449 694.480 689.043 673.026   60,9 %
4 Džudo 530.299 564.783 576.607 556.406 539.733 557.616 561.935 550.382 553.391 574.223 580.286 592.332 603.896 634.927 625.896 605.731   18,0 %
5 Košarka 437.190 426.888 426.751 427.445 435.186 448.144 451.781 457.121 455.116 449.263 456.036 461.097 475.465 536.891 577.372 600.151   26,3 %
6 Rukomet 273.793 300.545 318.895 318.981 337.971 364.429 350.079 367.047 365.131 392.761 411.271 441.357 470.590 500.651 515.571 513.194   88,3 %
7 Ragbi 264.628 255.982 252.807 222.808 240.795 240.495 251.523 285.376 359.691 366.074 390.193 432.783 457.018 447.499 450.864 434.520   70,4 %
8 Golf 291.754 301.902 325.229 345.022 359.141 368.746 378.275 383.949 396.990 422.477 418.850 418.340 422.761 414.249 408.388 407.569   40,0 %
9 Kajak i kanu 93.921 111.523 123.102 236.843 254.618 267.964 243.974 235.071 205.466 338.788 372.601 346.599 376.122 385.347 364.155 383.627   288 %
10 Jedrenje 258.028 257.153 276.644 280.196 279.651 285.290 281.808 279.764 280.507 286.785 291.832 295.771 292.162 277.632 294.768 301.762   14,2 %
11 Plivanje 200.154 212.475 214.053 216.424 227.936 246.315 248.571 257.613 273.554 286.392 288.272 284.513 289.558 303.984 304.017 300.926   51,9 %
12 Petank 422.595 423.234 419.936 409.437 395.160 379.937 370.978 362.867 354.273 318.847 311.971 306.765 297.512 291.746 293.451 296.877   -30,5 %
13 Atletika 161.402 174.743 165.857 175.509 172.722 175.549 179.177 180.438 186.592 198.695 213.695 224.574 241.835 261.613 270.190 289.311   67,4 %
14 Gimnastika 214.001 221.579 226.882 231.002 233.850 245.301 246.533 244.905 250.784 258.725 263.748 269.297 286.279 304.968 298.879 287.358   39,7 %
15 Ronjenje 152.904 155.315 152.265 151.735 149.490 148.514 147.569 147.651 147.032 272.057 260.659 298.257 305.280 257.550 302.964 275.374   98,1 %
16 Karate 189.524 193.561 209.948 201.296 205.126 202.627 193.977 191.002 190.379 199.884 211.612 223.344 226.222 230.302 235.060 243.432   24,0 %
17 Pešačenje 139.661 140.410 151.940 161.820 169.968 184.678 192.221 193.710 202.982 208.449 214.677 216.946 223.147 225.826 233.108 241.137   66,9 %
18 Ping pong 175.177 180.386 186.265 180.694 180.723 178.621 181.357 178.582 180.195 189.885 191.780 188.350 190.539 193.241 202.352 199.201   15,5 %
19 Streljaštvo 132.163 130.183 132.447 131.259 129.304 129.897 130.352 132.537 133.365 137.011 139.605 136.331 154.289 164.601 171.457 182.052   29,7 %
20 Badminton 70.589 79.049 85.712 91.782 96.706 108.762 114.725 115.643 122.741 139.710 145.091 156.550 163.956 179.429 180.929 181.944   156,3 %
21 Skijanje 182.974 165.893 152.448 157.762 160.722 155.848 151.133 138.146 139.266 139.291 137.834 138.626 134.672 136.098 130.393 124.111   -28,7 %

Broj licenciranih

Rang Sport Licencirani (2000) Licencirani (2001) Licencirani (2002) Licencirani (2003) Licencirani(2004) Licencirani (2005) Licencirani (2006) Licencirani (2007) Licencirani (2008) Licencirani (2009) Licencirani (2010) Licencirani (2011) Licencirani (2012) Licencirani (2013) Licencirani[40] (2014) Varijacija 2000/2014
1 Fudbal 2.150.442 2.140.133 2.066.339 2.141.239 2.146.752 2.162.349 2.143.688 2.320.625 2.278.691 2.225.595 2.107.924 1.988.505 1.973.260 2.002.398 2.018.003   -6,1 %
2 Tenis 1.048.328 1.064.773 1.067.755 1.075.025 1.065.531 1.054.513 1.096.286 1.094.593 1.105.445 1.125.201 1.134.571 1.102.921 1.111.316 1.103.519 1.085.399   3,5 %
3 Plivanje 428.278 432.498 447.139 462.955 484.760 513.615 523.696 553.560 600.805 650.437 687.339 705.783 706.449 694.480 689.043   60,9 %
4 Džudo 530.299 564.783 576.607 556.406 539.733 557.616 561.935 550.382 553.391 574.223 580.286 592.332 603.896 634.927 625.896   18,0 %
5 Odbojka 239.725 300.545 318.895 318.981 337.971 364.429 350.079 367.047 365.131 392.761 411.271 441.357 470.590 500.651 515.571   115,1 %
6 Košarka 437.190 426.888 426.751 427.445 435.186 448.144 451.781 457.121 455.116 449.263 456.036 461.097 468.136 491.271 504.187   26,3 %
7 Golf 291.754 301.902 325.229 345.022 359.141 368.746 378.275 383.949 396.990 422.477 418.850 418.340 422.761 414.249 408.388   40,0 %
8 Ragbi 264.251 255.982 252.638 222.808 240.795 240.495 251.523 266.016 322.231 366.074 311.601 326.368 339.150 326.346 327.818   24,0 %
9 Plivanje 200.154 212.475 214.053 216.424 227.936 246.315 248.571 257.613 273.554 286.392 288.272 284.513 289.558 303.984 304.017   51,9 %
10 Gimnastika 214.001 221.579 226.882 231.002 233.850 245.301 246.533 244.905 250.784 258.725 263.748 269.297 286.279 304.968 298.879   39,7 %
11 Petank 415.684 423.234 413.064 402.953 390.516 375.998 367.247 362.867 354.273 318.847 311.971 306.765 297.512 291.746 293.451   -29,4 %
12 Jedrenje 76.326 257.153 252.932 254.936 253.214 257.400 255.552 256.452 280.507 265.688 270.457 274.122 269.984 264.768 272.595   257 %
13 Atletika 161.402 174.743 165.857 175.509 162.946 167.002 172.198 174.566 186.592 193.454 208.614 219.344 236.417 256.459 265.455   64,4 %
14 Karate 189.524 193.561 209.948 201.296 205.126 202.627 193.977 191.002 190.379 199.884 211.612 223.344 226.222 230.302 235.060   24,0 %
15 Pešačenje 139.661 140.410 151.940 161.820 169.968 179.130 186.184 191.561 202.982 201.631 207.486 209.313 215.552 217.589 224.680   60,9 %
16 Ping pong 175.177 180.386 186.265 180.694 180.723 178.621 181.357 178.582 180.195 189.885 191.780 188.350 190.539 193.241 202.352   15,5 %
17 Badminton 70.589 79.049 85.712 91.782 96.706 108.762 114.725 115.643 122.741 139.710 145.091 156.550 163.956 179.429 180.929   156,3 %
18 Streljaštvo 132.163 130.183 132.447 131.259 129.304 129.897 130.352 132.537 133.365 137.011 139.605 136.331 154.289 164.601 171.457   29,7 %
19 Ronjenje 152.904 155.315 152.265 151.735 149.490 148.514 147.569 147.651 147.032 146.589 149.234 149.602 149.636 147.550 144.357   -5,6 %
20 Skijanje 182.974 165.893 152.448 157.762 160.722 155.848 151.133 138.146 139.266 139.291 137.834 138.626 134.672 136.098 130.393   -28,7 %
21 Cikloturizam 113.685 112.054 113.993 115.416 118.013 119.500 118.493 120.210 121.986 122.665 122.851 123.041 124.375 125.565 126.517   11,3 %
22 Rukomet 96.412 101.873 101.873 101.343 105.906 101.870 101.037 101.190 99 001 120 452 118 288 116 987 126 262 124 371 124 910   29,5 %
23 Biciklizam 102.755 99.503 98.642 98.276 101.346 104.115 104.878 107.526 104.178 104.882 108.566 111.734 115.329 119.247 118.871   15,7 %[41]

Reference

uredi
  1. ^ Schofield, Hugh (23. 8. 2016). „Rio 2016 Olympics: France agonises over Team GB glory”. Bbc.co.uk. Pristupljeno 22. 2. 2019. 
  2. ^ Thierry Terret, "Is there a french sport history? Reflections on French sport historiography." International Journal of the History of Sport 28.14 (2011): 2061-2084.
  3. ^ „La diffusion du sport moderne | Histoire et analyse d'images et oeuvres”. histoire-image.org (na jeziku: francuski). Pristupljeno 24. 5. 2021. 
  4. ^ Rioux, Jean-Pierre (1988). „Vers une histoire du sport en France”. Vingtième Siècle. Revue d'histoire. str. 114—117. 
  5. ^ „Implantation et institutionnalisation du sport en france (1870-1914)”. www.cairn.info. Pristupljeno 24. 5. 2021. 
  6. ^ Newman 2001, str. 163
  7. ^ Gillmeister 1998, str. 17–21
  8. ^ Heathcote et al. 1901, str. 14.
  9. ^ Boyce, Barry. „The Return of a Grand Affair – New Tour Legend: the Maillot Jaune”. Cycling Revealed. Pristupljeno 26. 11. 2016. 
  10. ^ „L'Équipe : médiateur et producteur de spectacle sportif (1946-1967)”. www.cairn.info. Pristupljeno 24. 5. 2021. 
  11. ^ „Code du sport - Article L100-1”. www.codes-et-lois.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 25. 5. 2021. 
  12. ^ „Code du sport - Article L100-2”. www.codes-et-lois.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 25. 5. 2021. 
  13. ^ „Code du sport - Article L100-3”. www.codes-et-lois.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 25. 5. 2021. 
  14. ^ „Code du sport - Article L111-3”. www.codes-et-lois.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 25. 5. 2021. 
  15. ^ „Code du sport - Article L111-2”. www.codes-et-lois.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 25. 5. 2021. 
  16. ^ „Code du sport - Article L111-1”. www.codes-et-lois.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 25. 5. 2021. 
  17. ^ „Le sport de haut niveau- Sports”. archive.wikiwix.com. Pristupljeno 26. 5. 2021. 
  18. ^ „Plus de sport à l'école, une grande priorité pour le Sport”. Ministère de l'Education Nationale de la Jeunesse et des Sports (na jeziku: francuski). Pristupljeno 26. 5. 2021. 
  19. ^ „L’Usep fait entrer l’EPS et le sport à l’école”. La Ligue de l'enseignement (na jeziku: francuski). 6. 6. 2019. Pristupljeno 26. 5. 2021. 
  20. ^ „Activités sportives et éducatives”. Ministère de l'Education Nationale de la Jeunesse et des Sports (na jeziku: francuski). Pristupljeno 26. 5. 2021. 
  21. ^ „Tour De France 2019: Everything you need to know”. BBC. 6. 7. 2019. Pristupljeno 15. 7. 2019. 
  22. ^ a b Sport en France (na jeziku: francuski), 2021-02-10, Pristupljeno 2021-04-21 
  23. ^ „Statistiques – Données détaillées 2011”. Sports.gouv.fr. Arhivirano iz originala 16. 01. 2013. g. Pristupljeno 1. 11. 2011. 
  24. ^ „31,5% of Market Share, the success of rugby on France 2”. Sportune.fr. Pristupljeno 12. 11. 2011. 
  25. ^ „Top 14 final reach records on Canal+”. Enpleinelucarne.net. Arhivirano iz originala 12. 8. 2011. g. Pristupljeno 12. 11. 2011. 
  26. ^ „Sport, champion of TV audiences”. Nouvelobs.com. Arhivirano iz originala 30. 1. 2013. g. Pristupljeno 12. 11. 2011. 
  27. ^ Nathan Airelté (29. 7. 2020). „Basket 3x3 : Nantes accueille l'Open de France”. France Bleu (na jeziku: francuski). Pristupljeno 9. 10. 2020. 
  28. ^ „Judo is Booming in France, with about 600,000 Participating in the Sport”. bjjee.com. 8. 3. 2018. Pristupljeno 4. 10. 2018. 
  29. ^ Stefanie Blendis; Henry Young. „Why France is a heartland of judo”. CNN. Pristupljeno 4. 10. 2018. 
  30. ^ ANI (3. 3. 2018). „The rise of Judo in France”. Pristupljeno 4. 10. 2018 — preko Business Standard. 
  31. ^ „JUDO FOR THE WORLD: A FRENCH HISTORY”. IJF. Pristupljeno 4. 10. 2018. 
  32. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 2015-04-02. g. Pristupljeno 2015-03-26. 
  33. ^ „CMSB - CMSB - Confédération Mondiale du Sport des Boules”. Cmsboules.org. Arhivirano iz originala 06. 10. 2015. g. Pristupljeno 25. 2. 2019. 
  34. ^ „ARISF Association of IOC Recognised International Sport Federation”. Arisf.sport. Pristupljeno 25. 2. 2019. 
  35. ^ „IOF Member Federations / Member Federations / IOF / Top - International Orienteering Federation”. 18. 6. 2008. Arhivirano iz originala 18. 06. 2008. g. Pristupljeno 25. 2. 2019. 
  36. ^ „France and England replay history”. BBC News. Pristupljeno 18. 2. 2019. 
  37. ^ Gittings, Paul (7. 1. 2017). „World Cup Skiing: Alexis Pinturault moves ahead of legendary Jean-Claude Killy”. Cnn.com. Pristupljeno 7. 1. 2017. 
  38. ^ Russ Crawford, Le Football: A History of American Football in France (University of Nebraska Press; 2016).
  39. ^ „Licences et groupements sportifs : archives”. sports.gouv.fr (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 03. 10. 2019. g. Pristupljeno 31. 5. 2021. 
  40. ^ Histoire du sport en France. [Tome 1], Du Second Empire au régime de Vichy. [Le Mans]. DL 2007. ISBN 9782711771417.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  41. ^ „Cyclistes en sociétés. Naissance et développement du cyclisme associatif en France”. theses.univ-lyon2.fr. Pristupljeno 31. 5. 2021. 

Spoljašnje veze

uredi

  Mediji vezani za članak Sport u Francuskoj na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Спорт_у_Француској&oldid=27825564”