Uzbečka Sovjetska Socijalistička Republika

Uzbečka Sovjetska Socijalistička Republika (uzb. Ўзбекистон Совет Социалистик Республикаси; rus. Узбекская Советская Социалистическая Республика) je bila jedna od republika koje su sačinjavale Sovjetski Savez. To ime je nosila od 1924. do 1990. godine.

Узбечка Совјетска Социјалистичка Република
Zastava Grb
Himna: Himna Uzbečke SSR
Glavni grad	Samarkand (1924—1930) Taškent (1930—1991)
Službeni jezik	uzbečki i ruski jezik
Vladavina
Istorija
Stvaranje i nezavisnost	‍
— Osnivanje	27. oktobra 1924.
— U sastavu Sovjetskog Saveza od	13. maja 1925.
— Nezavisnost	25. decembra 1991.
Geografija
Površina	‍
— ukupno	447.400 km2 (Peta u SSSR)
— voda (%)	4.9
Stanovništvo	‍
— 1989.	19.906.000 (Treća u SSSR)
— gustina	44,49 st./km2
Ekonomija
Valuta	Sovjetska rublja
Ostale informacije
Vremenska zona	UTC +5/+6 Samarkand +6/+7 Taškent
Internet domen	‍.su‍
Uzbečka SSR je odlikovana: Ordenom Lenjina

Istorija

Nakon pobede boljševika u Ruskom građanskom ratu i osnivanja Sovjetskog Saveza 1922, Lenjinov komesar za narodnosti, Josif Staljin, 1924. godine je odredio nove granice i političke jedinice u sovjetskoj centralnoj Aziji, koje su sledile pravilo narodnosti. Tako su bile ukinute Turkestanska ASSR, te Buharska i Horezmanska SSR i na njihovoj teritoriji osnovano je pet novih sovjetskih republika, među kojima je bila i Uzbečka SSR, osnovana 27. oktobra 1924. godine. Sledeće godine, Uzbečka SSR je postala jedna od konstitutivnih republika Sovjetskog Saveza.

Unutar Uzbečke SSR postojala je do 1929. godine Tadžička ASSR, koja je zatim proglašena ravnopravnom sovjetskom republikom i izdvojena iz Uzbečke SSR. Godine 1930, glavni grad je, umesto Samarkanda, postao Taškent. Godine 1936, Uzbečkoj SSR je priključena Karakalpačka ASSR, koja je bila izdvojena iz Kazaške SSR.

Godine 1928, pokrenuta je kolektivizacija zemlje, koja je potrajala do kasnih 1930-ih.

Za vreme Velike čistke, u periodu od 1937. do 1938. godine, smaknut je velik broj uzbečkih nacionalista, među kojima i Fajzula Hodžajev, prvi predsednik vlade Uzbečke SSR.

Nakon napada nacističke Nemačke na Sovjetski Savez, juna 1941. godine, velik deo industrijskih postojenja premešten je iz zapadnih delova Sovjetskog Saveza u Uzbečku SSR, gde su bila na sigurnome, daleko od fronta. Uporedo sa premeštanjem industrije, u republiku se doselio velik broj Ukrajinaca, Rusa i pripadnika ostalih sovjetskih naroda, koji su radili u tim fabrikama. Time je znatno bila promenjena demografska slika zemlje. Demografska struktura se dodatno promenila kada su po Staljinovim naredbama neke etničke grupe iz raznih delova Sovjetskog Saveza preseljene u Uzbečku SSR, zbog sumnje da sarađuju sa silama Osovine. Tako su u republiku dospeli Korejci sa istoka, te Krimski Tatari i Čečeni sa zapada.

Za vreme sovjetskog perioda, vlast je podupirala antireligijsku propagandu protiv islama. Zatvorene su mnoge džamije, a verske škole su pretvorene u muzeje. S druge strane, vlast je iskorenila nepismenost u skoro svim delovima zemlje. Dok je pre 1917. godine samo mali deo populacije bio pismen, za vreme sovjetske vlasti pismenost je dostigla stopu od gotovo 100%.

Početkom 1960-ih godina, u republici je pokrenut veliki projekat povećanja produkcije pamuka. Izgradnja velikog irigacionog sistema povukla je veliku količinu vode iz reke Amu Darje, što je s vremenom uzrokovalo postepeno isušivanje Aralskog jezera.

Jedina legalna partija u Uzbečkoj SSR, do 1990. godine, bila je Komunistička partija. Dugogodišnji vođa Uzbečke SSR bio je Šaraf Rašidov, koji je bio na čelu KP Uzbečke SSR od 1959. do 1983. godine. Islam Karimov bio je poslednji sekretar Partije, a ujedno i prvi predsednik nezavisnog Uzbekistana od 1991. godine.

Uzbečka SSR je, 1. septembra 1991. godine, preimenovana u Republiku Uzbekistan, koja je i dalje zvanično bila deo Sovjetskog Saveza. Nakon raspuštanja Sovjetskog Saveza 25. decembra 1991. godine, Uzbekistan je 26. decembra postao nezavisna republika.

Funkcioneri Uzbečke SSR

Predsednici

Aerodrom u Zarafšanu, gradu osnovanom 1965. godine

• Predsednik Revolucionarnog komiteta
  • Fajzulah Hodžajev (5. decembar 1924. – 17. februar 1925)
• Predsednik Centralnog izvršnog komiteta
  • Joldašbaj Babajev (17. februar 1925. – 19. jul 1938)
• Predsednik Vrhovnog sovjeta
  • Usman Jusufov (19. jul 1938. – 21. jul 1938)
• Predsednik Prezidijuma vrhovnog sovjeta
  • Joldašbaj Babajev (21. jul 1938. – 28. februar 1943)
  • Abduvali Muminov (28. februar 1943. – 17. mart 1947)
  • Amin Nijatov (17. mart 1947. – 21. avgust 1950)
  • Šaraf Rašidov (21. avgust 1950. – 24. mart 1959)
  • Jagdar Nasrudinova (24. mart 1959. – 25. septembar 1970)
  • Nazar Matčanov (25. septembar 1970. – 20. decembar 1978)
  • Inamdžan Usmanhodžajev (20. decembar 1978. – 21. decembar 1983)
  • Akil Salimov (21. decembar 1983. – 9. decembar 1986)
  • Rafik Nišanov (9. decembar 1986. – 9. april 1988)
  • Pulat Habibulajev (9. april 1988. – 6. mart 1989)
  • Mirzolim Ibragimov (6. mart 1989. – 24. mart 1990)

Premijeri

• Predsednik Veća narodnih komesara
  • Fajzulah Hodžajev (17. februar 1925. – 17. jun 1937)
  • Abdulah Karimov (26. jul 1937. – 1. oktobar 1937)
  • Sultan Segizbajev (2. oktobar 1937. – jul 1938)
  • Abdudžabar Abdurahmanov (23. jul 1938. – 15. mart 1946)
• Predsednik Veća ministara
  • Abdudžabar Abdurahmanov (15. mart 1946. – 21. avgust 1950)
  • Abdurazak Mavljanov (21. avgust 1950. – 18. maj 1951)
  • Nuritdin Muhitdinov (18. maj 1951. – 7. april 1953)
  • Usman Jusupov (7. april 1953. – 18. decembar 1954)
  • Nuritdin Muhitdinov (18. decembar 1954. – 22. decembar 1955)
  • Sabir Kamalov (22. decembar 1955. – 30. decembar 1957)
  • Mansur Mirza-Ahmedov (30. decembar 1957. – 16. mart 1959)
  • Arif Alimov (16. mart 1959. – 27. septembar 1961)
  • Rahmankul Kurbanov (27. septembar 1961. – 25. februar 1971)
  • Narmahonmadi Hudajberdijev (25. februar 1971. – 3. decembar 1984)
  • Gajrat Kadirov (3. decembar 1984. – 21. oktobar 1989)
  • Mirahat Mirkasimov (21. oktobar 1989. – 24. mart 1990)
  • Šakurula Mirzaidov (24. mart 1990. – 1. novembar 1990)

Vidi još

• Komunistička partija Uzbekistana
• Uzbekistan