Википедија

FK Dinamo Drezden

FK Dinamo Drezden (nem. SG Dynamo Dresden) je nemački fudbalski klub iz Drezdena. Trenutno se takmiči u Drugoj Bundesligi Nemačke, drugom rangu takmičenja.

FK Dinamo Drezden
Puno imeSportgemeinschaft Dynamo Dresden e. V
NadimakDinamo
Osnovan1950.
(SG Deutsche Volkspolizei Dresden)
12. aprila 1953.
(SG Dynamo Dresden)
StadionStadion Rudolf Harbig
Kapacitet32.066[1]
VlasnikNjemačka Holger Šolze
TrenerNjemačka Aleksander Šmit
LigaTreća liga
2020/21.6.
Domaća oprema
Gostujuća oprema
Treća oprema

Osnovan je 1950. kao fudbalski klub u okviru sportskog društva narodne policije Drezdena (SG Deutsche Volkspolizei Dresden),[2] a 12. aprila 1953, nekoliko dana nakon osnivanja centralnog sportskog društva Dinamo, klub je preimenovan u Dinamo Drezden i postao je deo sportskog društva Dinamo.[3] Postao je jedan od najpopularnijih i najuspešnijih klubova u istočnonemačkom fudbalu, osvojivši osam titula prvaka države i sedam trofeja nacionalnog kupa. Nakon ujedinjenja Nemačke 1990, Dinamo je odigrao četiri sezone u Bundesligi (1991—1995), ali je od tada lutao između drugog i četvrtog ranga.

Svoje domaće utakmice od nastanka igra na stadionu Rudolf Harbig, a koji ima kapacitet za 32.066 gledalaca.

Istorija uredi

Rane godine (1950—1954) uredi

Grad Drezden je igrao značajnu ulogu u nemačkom fudbalu pre i za vreme Drugog svetskog rata, sa lokalnim klubom Drezdnerom koji je osvajao titule u nacionalnom prvenstvu 1943. i 1944. godine. Posle Drugog svetskog rata savezničke okupacione vlasti rasformirale su organizacije širom zemlje, uključujući i sportske i fudbalske klubove kao Drezdner, kao deo procesa denacifikacije.

Gradu je bio potreban novi, ideološki čist predstavnik, pa je 1950. osnovan novi fudbalski klub u okviru sportskog društva narodne policije Drezdena (SG Deutsche Volkspolizei Dresden).[2] Tim je bio sastavljen od igrača delegiranih iz 11 srodnih policijskih klubova,[2] i brzo se nametnuo kao sila u istočnonemačkom fudbalu, osvojivši 1952. prvi kup. U martu 1953. osnovano je centralno sportsko društvo Dinamo, kojem se Deutsche Volkspolizei Dresden priključio 12. aprila 1953. i tako dobio ime Dinamo Drezden (SG Dynamo Dresden).[3]

Dobri rezultati su se pokazali štetnim po klub. Erih Milke, šef Štazija, čiji je Dinamo sada bio deo, nije bio zadovoljan što je Drezden uživao u fudbalskom uspehu, dok je prestonici, Istočnom Berlinu, nedostajao jak fudbalski tim. Godine 1954, Dinamov tim je premešten u Berlin, da bi formirali Dinamo Berlin.[4] Nakon što je prvi tim premešten u Berlin, Dinamo je sa takmičenjem 1954. nastavio u Drugoj ligi.

Povratak u vrh (1954—1969) uredi

Dinamo Drezden je ostavljen sa timom sastavljenim od mladih i rezervnih igrača, i do 1957. je ispao u četvrtu ligu.[3] Klub je ubrzo počeo da se penje po ligama i do 1962. je ponovo bio u Prvoj ligi, i iako je već u prvoj sezoni ispao, vratio se u Prvu ligu već nakon jedne sezone.[5] Klub se jednako dobro oporavio od još jednog ispadanja 1968, i zatim se od 1969. zadržao u Prvoj ligi do njenog rasformiranja 1991. godine. Ova selidba u niži rang je usledila nakon četvrtog mesta u sezoni 1966/67, što je omogućilo Dinamu prvo učešće u nekom evropskom takmičenju, igrao je Kup sajamskih gradova u sezoni 1967/68, ali je poražen već u prvom kolu od škotskog Rendžersa.

Tokom sezone 1965/66, 11 istočnonemačkih klubova je odvojeno od svojih matičnih sportskih društava da bi postali nezavisni fudbalski klubovi: klubovi su se u potpunosti fokusirali na fudbal, a u njih su slani najveći talenti sa ciljem razvijanja igrača za nacionalni tim. Dinamo Drezden je bio jedan od ovih klubova, sa tim što je on zadržao titulu sportskog društva (Sportgemeinschaft (SG)).

Slavne godine (1969—1978) uredi

 
Šampionski tim iz sezone 1975/76.
 
Igrači Dinama pred meč sa Bajernom u sezoni 1973/74.

Tokom 1970-ih, Dinamo se etablirao kao jedan od najboljih klubova u Istočnoj Nemačkoj, pod rukovodstvom Valter Fricša. Osvojio je pet ligaških titula (1971, 1973, 1976, 1977. i 1978) i dva kupa (1971. i 1977). Borio se sa Magdeburgom za dominaciju u ligi, i postao je najpopularniji klub u državi, privlačeći prosečno po 25 hiljada gledalaca na utakmice, oko tri puta više u odnosu na druge klubove.[4] Klub je takođe postao redovan učesnik evropskih takmičenja, igrao je svake godine tokom 70-ih, a na svom putu do četiri četvrtfinala pobeđivao je neka velika imena kao Porto, Juventus i Benfika.[6] Tokom ovog vremena Dinamo je prvi put za protivnika dobio klub iz Zapadne Nemačke, ali je u osmini finala Kupa evropskih šampiona u sezoni 1973/74. poražen od minhenskog Bajerna ukupnim rezultatom 7:6. Godine 1973, Hans-Jirgen Klajše postao je prvi fudbaler Dinama koje je proglašen istočnonemačkim fudbalerom godine, a 1977. je usledio i Hans-Jirgen Derner.[7]

Istorija se ponovila na kraju sedamdesetih godina. Erih Milke, ponovo ljubomoran što klubovi iz provincije dominiraju ligom, dok je njegov Dinamo Berlin bio bez uspeha, počeo je da manipuliše ligom u korist kluba iz prestonice.[8][9]

(1978—1991) uredi

 
Matijas Zamer sa trofejom kupa 1990.

Istočnonemački fudbal je uglavnom bio postavljen u korist 11 „fudbalskih klubova“, koji su obično uzimali najbolje igrače, ali se vlast obično držala dalje od terena. To se ipak promenilo krajem 70-ih i tokom 80-ih, pošto su sudije i igrači bili primorani od strane Štazija da rade u korist berlinskog Dinama.[8][9] Dinamo Berlin je osvojio deset uzastopnih titula, od 1979. do 1988. Od svih klubova, Dinamo je bio najviše pogođen ovim, pošto je šest puta sezonu završavao kao drugi, iako je osvojio tri trofeja Kupa (1982, 1984. i 1985). Krajem 1980-ih, uticaj Štazija je slabio,[8] tako da je Dinamo Drezden ponovo osvojio titulu 1989, i odbranio je 1990, kada je osvojio i kup.

Do ovog trenutka je pao Berlinski zid, i većina najboljih igrača iz Istočne Nemačke je iskoristilo priliku da ode na zapad. U leto 1990, Dinamo Drezden je izgubio dva velika igrača, Ulf Kirsten je prešao u Bajer Leverkuzen, a Matijas Zamer u Štutgart. Pošto se ujedinjenje Nemačke naziralo, mnogi klubovi sa istoka su promenili imena da bi se otarasili sovjetske slike, a Dinamo Drezden je promenio iz SG u više tradicionalno 1. FC. Prva liga (Oberliga) je promenila ime u svojoj poslednjoj sezoni 1990/91. (NOFV-Oberliga) i iskorišćena je da se odredi koji istočnonemački klubovi će igrati u ujedinjenoj ligi Nemačke naredne sezone. Dinamo Drezden je završio kao drugi, iza Hanze Rostok, i tako se plasirao u Bundesligu.[10]

Tokom 1980-ih klub je nastavio da bude redovan učesnik evropskih takmičenja, generalno postižući dobre rezultate. U Kupu pobednika kupova 1985/86, Dinamo je međutim doživeo šokantan poraz u revanš meču četvrtfinalnog dvomeča protiv Bajera Jordingen iz Zapadne Nemačke: pošto je pobedio sa 2:0 u prvom meču, Dinamo je na poluvremenu revanš meča vodio sa 3:1, kada se povredio golman Bernd Jakubovski, a njegova zamena Jens Rame je uspeo da primi šest golova, pa je Dinamo na kraju izgubio sa 7:3.[11] Osim toga, napadač Frank Lipman je iskoristio ovaj meč u Krefeldu da pobegne na zapad. Najbolji rezultat Dinamo je postigao u sezoni 1988/89. Kupa UEFA, pobedivši Romu na putu do polufinala, ali je tu poražen od Štutgarta. Poslednje učešće u evropskim takmičenjima imao je u Kupu evropskih šampiona u sezoni 1990/91, kada je u četvrtfinalu poražen od Crvene zvezde, koja je posle osvojila trofej. Ipak taj susret je ostao upamćen po neredu Dinamovih navijača na revanš meču u Drezdenu, kada je utakmica prekinuta u 78. minutu, a to je rezultovalo da klub dobije zabranu igranja u Evropi naredne godine.

Bundesliga (1991—1995) uredi

 
Matijas Maukš je odigrao 118 bundesligaških utakmica za Dinamo, više nego bilo koji drugi igrač, takođe je bio i trener od 2009. do 2011.

Iako je bio jedan od najboljih klubova u Istočnoj Nemačkoj, život u Bundesligi je bio mnogo teži za Dinamo, jedva je preživljavao kako finansijski tako i na terenu. Klub je proveo četiri godine u Bundesligi, tokom kojih je bio u stalnoj borbi za opstanak. Najbolji plasman je bilo 13. mesto u sezoni 1993/94, ali je Dinamo narednu sezonu završio na poslednjem mestu, promenivši čak tri trenera tokom sezone. Pored ovog, klub je nagomilao dugove od preko 10 miliona maraka, i nije dobio licencu da igra u Drugoj Bundesligi, pa je sa takmičenjem od sezone 1995/96. nastavio u Regionalnoj ligi Severoistok, trećem rangu. Predsednik kluba, Rolf-Jirgen Oto, osuđen je zbog toga što je proneverio oko 3 miliona maraka iz kluba.

Usponi i padovi (1995—2006) uredi

Dinamo je pokušavao da se pregrupiše u Regionalnoj ligi, pa je pokušao sa bivšim igračima na trenerskoj poziciji, redom su bili Hans-Jirgen Klajše (1995–1996), Udo Šmuk (1996) i Hartmut Šade (1996-1998), ali ni sa njima klub nije uspeo da se ozbiljnije uključi u borbu za viši rang. Godine 1998, Dinamo je završio kao drugi sa 60 bodova, ali sa čak 32 boda manje iza prvoplasirane Tenis Borusije Berlin. U sezoni 1999/00. došlo je do restrukturiranja Regionalne lige, četiri lige je trebalo svesti na dve, a Dinamo je morao da završi među prvih sedam da bi izbegao ispedanje. Ipak to mu nije pošlo za rukom i završivši sezonu na osmom mestu ispao je u niži rang. U tom trenutku Dinamo nije bio ni najbolji tim u Drezdenu, Drezdner se vratio nakon ujedinjenja i 2000. je bio drugi u Regionalnoj ligi Severoistok.

Optimizam u povratak u viši rang je bio visok, međutim, konkurencija je bila veoma jaka u Četvrtoj ligi jer su iz višeg ranga takođe ispali Lajpcig, Magdeburg i Cvikau, Dinamo ipak nije mogao da se izbori sa njihovim glavnim rivalima za viši rang Lajpcigom i Magdeburgom i na kraju je sezonu 2000/01. završio na petom mestu. Za sledeću sezonu za trenera je doveden Kristof Franke, i on je odveo Dinamo u viši rang - osvojeno je prvo mesto, da bi u plej ofu bio pobeđen rezervni tim Herte Berlin i tako obezbeđen plasman u Regionalnu ligu Severoistok.[12]

Dinamo je završio na respektabilnom sedmom mestu u svojoj prvoj povratničkoj sezoni u trećem rangu, da bi naredne sezone 2003/04. usledio još jedan plasman u viši rang, pošto je sezonu završio na drugom mestu iza Rot-Vajs Esena. Prvu sezonu u Drugoj Bundesligi klub je završio na osmom mestu, najviše zahvaljujući dobrom drugom delu sezone, jer je nakon prvog dela bio nadomak grčevite borbe za opstanak. Naredna sezona 2005/06. je počela dobro i Dinamo je stigao i do trećeg mesta nakon pobede od 2:1 protiv Minhena 1860, ali je nakon toga usledilo trinaest mečeva bez pobede, pa je nakon četiri godine smenjen trener Kristof Franke. Rezultati su se popravili sa novim trenerom Peterom Pakultom, međutim Dinamo nije mogao da izbegne ispadanje, završivši na petnaestom mestu.[12]

Stabilizacija (2006—danas) uredi

Dinamo je ponovo bio u Regionalnoj ligi i sa ciljem plasmana u viši rang, ipak trener Peter Pekult je nakon šest utakmica napustio klub da bi vodio svoj bivši klub Rapid Beč, a sa novim trenerom, Norbertom Majerom, Dinamo je zauzeo sedmo mesto, delom i zbog loših rezultata u gostima. Nazirala se još jedna reorganizacija strukture lige, pa je Dinamo znao da mora da završi među prvih deset da bi se kvalifikovao za novu nacionalnu Treću ligu. Dinamo je u sezoni 2007/08. Regionalne lige Sever osigurao učešće u Trećoj ligi kao osmi na tabeli. Godine 2007, klub je vratio staro ime SG Dynamo Dresden.

Prvu sezonu u Trećoj ligi klub je završio u sredini tabele. Sezona 2009/10. je počela loše, pa je holandski trener Rud Kajser smenjen i na njegovo mesto je postavljen Matijas Maukš, bivši igrač koji je imao uspeha sa rezervnim timom Dinama. Maukš je uspeo da spase klub od ispadanja i sezonu je završio na 12. mestu. U sezoni 2011/12. Maukš je držao tim u borbi za mesto u plej ofu za viši rang, ali je u aprilu smenjen zbog serije od pet utakmica bez pobede, a zamenio ga je Ralf Loze. Loze je završio sezonu bez poraza i osigurao treće mesto, kao i plej of protiv Osnabrika, kojeg je Dinamo pobedio ukupnim rezultatom 4:2 i tako obezbedio povratak u Drugu Bundesligu nakon pet sezona u trećem rangu.

Dinamo je dobro odigrao sezonu 2011/12. u Drugoj Bundesligi, ekipa se stalno držala podalje od borbe za opstanak i na kraju završila na devetom mestu. Sezona 2012/13. je počela loše pa je Ralf Loze smenjen u decembru 2012, kada je klub zauzimao petnaesto mesto. Zamenjen je sa Peterom Pakultom, koji se vratio u klub nakon šest godina. Na kraju je Dinamo sezonu završio na šesnaestom mestu iza Ercebirge Aue zbog slabije gol razlike iako su imali isti broj bodova. To je značilo da je morao da igra baraž za opstanak, a za protivnika je dobio Osnabrik, prvi meč u gostima završio se pobedom Osanbrika od 1:0, ali je Dinamo u revanšu pobedio sa 2:0 i tako izbegao ispadanje u niži rang.[13] Zbog lošeg početka u sezoni 2013/14. Pakult je smenjen avgusta 2013, a na njegovo mesto je došao Olaf Jansen. Jansen ipak nije uspeo da spase klub od ispadanja u Treću Bundesligu, Dinamo je sezonu 2013/14. završio sa samo pet pobeda i čak sedamnaest nerešenih rezultata na pretposlednjem mestu Druge Bundeslige. U sezoni 2015/16. Dinamo je osvojio prvo mesto u Trećoj Bundesligi i tako se, nakon dve sezone u trećem rangu, vratio u Drugu Bunedsligu.

Uspesi uredi

Nacionalni uredi

  • Prva liga Istočne Nemačke
    • Prvak (8): 1952/53, 1970/71, 1972/73, 1975/76, 1976/77, 1977/78, 1988/89, 1989/90.
    • Drugi (8): 1951/52, 1978/79, 1979/80, 1981/82, 1983/84, 1984/85, 1986/87, 1990/91.
  • Kup Istočne Nemačke
    • Osvajač (7): 1951/52*, 1970/71, 1976/77, 1981/82, 1983/84, 1984/85, 1989/90.
    • Finalista (4): 1971/72, 1973/74, 1974/75, 1977/78.
* Kao SG Deutsche Volkspolizei Dresden

Međunarodni uredi

Stadion uredi

 
Stari stadion Rudolf Harbig.
 
Gliksgaz stadion.
Glavni članak: Stadion Rudolf Harbig

Dom Dinama od osnivanja je stadion Rudolf Harbig. Prvobitni stadion je otvoren 1923. godine, od 1951. nosio je naziv Rudolf Harbig, po lokalnom atletičaru i olimpijcu Rudolfu Harbigu, 1971. ime je promenjeno u Dinamo stadion, da bi nakon ujedinjenja Nemačke 1990. ponovo bilo vraćeno ime Rudolf Harbig. Od 2010. do 2015. stadion je nosio ime Gliksgas, po bavarskoj energetskoj kompaniji koja je otkupila pravo na ime stadiona na 5 godina. Trenutni kapacitet stadiona je 32.066 gledalaca.[1]

Stari stadion Rudolf Harbig je bio zastareo pa su početkom 2006. počeli pregovori oko izgradnje novog stadiona na njegovom mestu. U februaru 2007. su odobrena sredstva, da bi 4. maja 2007. bio potpisan ugovor o izgradnji sa rokom od 2 godine za završetak stadiona, a krajem 2007. počelo sa rušenjem tribina starog stadiona i izgradnjom novog. Izgradnja stadiona je koštala oko 45 miliona evra.

Novi stadion je otvoren 15. septembra 2009, kada je Dinamo odigrao prijateljski meč sa Šalkeom 04, a domaći tim je pred punim tribinama poražen sa 2:1.[14] Stadion je bio domaćin nekoliko utakmica Svetskog prvenstva u fudbalu za žene 2011.

Dinamo Drezden u evropskim takmičenjima uredi

Sezona Takmičenje Kolo Država Klub Rezultat
1967/68. Kup sajamskih gradova 1. kolo   Rendžers 1:1, 1:2
1970/71. Kup sajamskih gradova 1. kolo   Partizan 0:0, 6:0
2. kolo   Lids junajted 0:1, 2:1
1971/72. Kup evropskih šampiona 1. kolo   Ajaks 0:2, 0:0
1972/73. Kup UEFA 1. kolo   VEST Linc 2:0, 2:2
2. kolo   Ruh Hožov 1:0, 3:0
osmina finala   Porto 2:1, 1:0
četvrtfinale   Liverpul 0:2, 0:1
1973/74. Kup evropskih šampiona 1. kolo   Juventus 2:0, 2:3
osmina finala   Bajern Minhen 3:4, 3:3
1974/75. Kup UEFA 1. kolo   Randers Freja 1:1, 0:0
2. kolo   Dinamo Moskva 1:0, 0:1 (4:3 pen)
osmina finala   Hamburger 1:4, 2:2
1975/76. Kup UEFA 1. kolo   ASA Targu Mureš 2:2, 4:1
2. kolo   Honved 2:2, 3:0
osmina finala   Torpedo Moskva 3:0, 1:1
četvrtfinale   Liverpul 0:0, 1:2
1976/77. Kup evropskih šampiona 1. kolo   Benfika 2:0, 0:0
osmina finala   Ferencvaroš 0:1, 4:0
četvrtfinale   Cirih 1:2, 3:2
1977/78. Kup evropskih šampiona 1. kolo   Halmstad 2:0, 1:2
osmina finala   Liverpul 1:5, 2:1
1978/79. Kup evropskih šampiona 1. kolo   Partizan 0:2, 2:0 (5:4 pen)
osmina finala   Bohimijan 0:0, 6:0
četvrtfinale   Austrija Beč 1:3, 1:0
1979/80. Kup UEFA 1. kolo   Atletiko Madrid 2:1, 3:0
2. kolo   Štutgart 1:1, 0:0
1980/81. Kup UEFA 1. kolo   Napredak Kruševac 1:0, 1:0
2. kolo   Tvente 1:1, 0:0
osmina finala   Standard Lijež 1:1, 1:4
1981/82. Kup UEFA 1. kolo   Zenit Lenjingrad 2:1, 4:1
2. kolo   Fajenord 1:2, 1:1
1982/83. Kup pobednika kupova 1. kolo   B-93 Kopenhagen 2:0, 1:5
1984/85. Kup pobednika kupova 1. kolo   Malme 0:2, 4:1
osmina finala   Mec 3:1, 0:0
četvrtfinale   Rapid Beč 3:0, 0:5
1985/86. Kup pobednika kupova 1. kolo   Serkl Briž 2:3, 2:1
osmina finala   Helsinki 0:1, 7:2
četvrtfinale   Bajer Jordingen 2:0, 3:7
1987/88. Kup UEFA 1. kolo   Spartak Moskva 0:3, 1:0
1988/89. Kup UEFA 1. kolo   Aberdin 0:0, 2:0
2. kolo   KSV Varegem 4:1, 1:2
osmina finala   Roma 2:0, 2:0
četvrtfinale   Viktorija Bukurešt 1:1, 4:0
polufinale   Štutgart 0:1, 1:1
1989/90. Kup evropskih šampiona 1. kolo   AEK Atina 1:0, 3:5
1990/91. Kup evropskih šampiona 1. kolo   Union Luksemburg 3:1, 3:0
osmina finala   Malme 1:1, 1:1 (5:4 pen)
četvrtfinale   Crvena zvezda 0:3, 0:3 (meč prekinut)

Reference uredi

  1. ^ a b „Stadion”. www.dynamo-dresden.de. Arhivirano iz originala 15. 11. 2013. g. Pristupljeno 30. 5. 2013. 
  2. ^ a b v „Von der SG Volkspolizei zur SG Dynamo”. www.dynamo-dresden.de (na jeziku: nemačkom). Arhivirano iz originala 24. 05. 2013. g. Pristupljeno 30. 5. 2013. 
  3. ^ a b v „Die Gründerjahre: Meisterehren und Zwangsabstieg”. www.dynamo-dresden.de (na jeziku: nemačkom). Arhivirano iz originala 24. 05. 2013. g. Pristupljeno 30. 5. 2013. 
  4. ^ a b Denis, Majk. „Behind the Wall: East German football between state and society”. Pristupljeno 12. 11. 2010. 
  5. ^ „Die 1960er Jahre: Rückkehr ins Oberhaus”. www.dynamo-dresden.de (na jeziku: nemačkom). Arhivirano iz originala 24. 05. 2013. g. Pristupljeno 30. 5. 2013. 
  6. ^ „Die 1970er Jahre: Walter Fritzsch, der „Dresdner Kreisel“ und Titel in Serie”. www.dynamo-dresden.de (na jeziku: nemačkom). Arhivirano iz originala 24. 05. 2013. g. Pristupljeno 31. 5. 2013. 
  7. ^ „Istočnonemački fudbaler godine”. hansanews.de (na jeziku: nemačkom). Pristupljeno 31. 5. 2013. 
  8. ^ a b v Bakli, Vil (22. 10. 2009). „Zaboravljena priča ... Prve lige Istočne Nemačke”. The Guardian. Pristupljeno 31. 5. 2013. 
  9. ^ a b „East Germany's Star Quality in Question”. Deutsche Welle. 13. 5. 2005. Arhivirano iz originala 21. 5. 2007. g. Pristupljeno 31. 5. 2013. 
  10. ^ „Die 1990er Jahre: Bundesliga-Euphorie und Nachwende-Tiefpunkte”. www.dynamo-dresden.de (na jeziku: nemačkom). Arhivirano iz originala 24. 05. 2013. g. Pristupljeno 31. 5. 2013. 
  11. ^ „Die 1980er Jahre: Berliner Dominanz in der Liga, Höhen und Tiefen im Europapokal”. www.dynamo-dresden.de (na jeziku: nemačkom). Arhivirano iz originala 24. 05. 2013. g. Pristupljeno 31. 5. 2013. 
  12. ^ a b „Die Nuller-Jahre: Viertliga-Absturz und Rückkehr in den Profifußball”. www.dynamo-dresden.de (na jeziku: nemačkom). Arhivirano iz originala 24. 05. 2013. g. Pristupljeno 31. 5. 2013. 
  13. ^ „Dinamo Drezden ostao u Cvajti”. www.mozzartsport.com. 28. 5. 2013. Pristupljeno 31. 5. 2013. 
  14. ^ „Schalke siegt zur Eröffnung”. kicker.de (na jeziku: nemačkom). Pristupljeno 30. 5. 2013. 

Spoljašnje veze uredi

 
FK Dinamo Drezden na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ФК_Динамо_Дрезден&oldid=27032349”