Fulani
Fula, Fulani ili Fulbe (izvedeno od reči sa njihovog jezika Fulɓe) su etnička grupa naroda rasprostranjenih u mnogim državama zapadne Afrike, Centralne Afrike i dalje ka istočnoj Africi. Države u Africi gde oni žive danas su Mauritanija, Senegal, Gvineja, Gambija, Mali, Nigerija, Sijera Leone, Benin, Burkina Faso, Gvineja Bisau, Kamerun, Obala Slonovače, Niger, Togo, Centralna Afrička Republika, Gana, Liberija i Sudan. Izuzev Gvineje Fulani su manjinski narod u svim državama gde žive.
Srodne grupe uredi
Blisko srodna grupa su Tukolori (Tukuleur), narod u srednjem delu doline reke Senegal. Ovaj narod se ubraja zajedno sa Fulanima iz tog regiona u Halpulare. Fulansko društvo se deli u zapadnoj Africi na kaste, što je tipično za taj region. U Maliju, za primer, oni koji nisu etnički Fulani mogu pripadati narodu fulanske kulture. Bororo je podgrupa Fulana.
Tradicija uredi
Fulani su tradicionalno nomadski, seoski i trgovački narod. Stada stoka, ovaca i koza sa jedne strane dok sa druge strane sušno područje gde oni žive, daje donekle odvajanje od lokalne poljoprivredne populacije.
Istorija uredi
Poreklo i širenje uredi
Drevno poreklo naroda Fulani je predmet spekulacije godinama, neki veruju da je njihovo poreklo iz Egipta ili Etiopije. Ali nekoliko vekova ranije, tačno nakon njihove poslednje etnogeneze, oni su verovali da je njihovo širenje počelo iz današnjeg Senegala ka istoku. Tokom 16. veka Fulani se šire kroz sahelsku stepu od današnjeg Senegala do Sudana. Njihova vojna snaga je bila centrirana na moćnoj konjici kojom su se mogli lagano kretati kroz imperiju i poražavati neprijatelje, ali Fulani se nisu širili ka jugu jer konji nisu mogli da podnesu bolesti tog područja.
Političke dominacije uredi
Početkom 17. i 18. veka, ali i većim delom 19. veka, Fulani i drugi preuzimaju konrolu nad različitim državama zapadne Afrike u okviru Džihada. Rezultat je bio stvaranje niza džihadskih država. To je uključivalo i fulansku imperiju koju je osnovao Osman dan Fodio. U njoj je bilo više manjih država: Fouta Đalon, Masina i drugih.
Kultura i jezik uredi
Jezik Fulana se zove Pulaar ili Fulfuld, zavisno od oblasti ili varijanti jezika. On je takođe jezik Tukulora. Svi senegalci koji govore urođeničkim jezikom su poznati kao Halpulaari, što znači "Govornici Pulaara". Izuzev Gvineje, Fulani su manjina u svim drugim državama gde oni žive. Tako neki takođe govore i drugim jezicima, na primer: portugalski i kreolski u Gvineji-Bisau, francuski i arapski u Mauritaniji, hausa i francuski u Nigeru, francuski i engleski u Kamerunu, volof i francuski u Senegalu, sango i francuski u Centralnoj Afričkoj Republici, bambara i francuski u Maliju, engleski i ganijanski jezik u Gani, engleski i neke domorodačke jezike u Sijera Leoneu, hausa, engleski i ostale nigerijske jezike u Nigeriji. Tradicionalna nošnja Fulana u mnogim oblastima je sačinjena od šarenog slobodno padajućeg plašta, skromno vezenog ili na drugi način ukrašenog. Takođe je tradicionalno da žene nose henu oko usta, što je rezultat crnjenja usana. Fulanska etika je strogo vođena od strane ideje pulaaku. Fulani su prvobitno znani kao stočari, ali su takođe i trgovci u nekim oblastima. Brojni Fulani u unutrašnjosti zemlje provodili su mnogo vremena pešačeći sami, premeštajući svoja stada; oni su bili glavni migracioni narod zapadne Afrike, dok sada većina Fulana živi u gradovima i selima. Fulani imaju bogatu muzičku kulturu i sviraju različite tradicionalne instrumente.
- Ndukwe, Pat I., Ph.D. (1996). Fulani. New York: The Rosen Publishing Group, Inc.
