Helmut Vik

Major Helmut Vik (nem. Helmut Wick; Manhajm, 5. avgust 1915 — , 28. novembar 1940) je bio jedan od najvećih asova nemačke Luftvafe tokom vazdušne bitke za Britaniju.

Helmut Vik
Helmut Vik
Lični podaci
Datum rođenja	(1915-08-05)5. avgust 1915.
Mesto rođenja	Manhajm, Nemačko carstvo
Datum smrti	28. novembar 1940.(1940-11-28) (25 god.)
Mesto smrti	Lamanš

Rani period

Helmut Vik je rođen 5. avgusta 1915. godine u Manhajmu u porodici građevinskog inžinjera. Zajedno sa braćom i sestrama odrastao je na različitim mestima, pošto je profesija njegovog oca uslovljavala česta preseljenja. Svoju mladost Helmut je proveo u Hajdelbergu, Hanoveru, Dancigu i Kenigsbergu. U Kenigsbergu je živeo u blizini jednog aerodroma i živo se zainteresovao za letenje, što je uočio njegov otac i poveo ga sa sobom na jedan let avionom. Iako je počeo da uči za kopilota, Helmut Vik se nadao da će da pristupi Luftvafi, koja je počela da se izgrađuje 1935. godine, što mu je vrlo brzo i uspelo. U vreme obuke za pilota lovca instruktor mu je bio Verner Molders, sa kojim je kasnije postao dobar prijatelj. Prva jedinica u kojoj je uključen u službu bila je III./JG 134, kojom je komandovao potpukovnik Maks Ibel. Tu je Vik leteo na dvokrilcu Arado Ar 68. Nakon toga je prebačen u I./JG 53 gde se tokom januara 1939. godine prvi put popeo na Meseršmit Bf 109. Marta meseca komandir eskadrile mu je bio Verner Molders.

Drugi svetski rat

Poljska 1939.

Septembra meseca Helmuta Vika prebacuju u prvu eskadrilu 2. lovačkog puka (I./JG 2). Rat protiv Poljske već je započeo, no kompletan JG 2 je ostavljen kao zaštita Berlina i uopšte nije imao tokom cele Poljske kampanje dodira sa neprijateljem. Kasnije u toku te godine puk je prebaziran na Zapad i tu je Vik uspeo 22. novembra da obori svog prvog neprijatelja - Kertis Houk 75 (Kertis P-36).

Francuska 1940.

Kada je 10. maja 1940. godine započelo nastupanje na Zapadu, komodor drugog puka (JG 2) bio je fon Bilov. Tokom prvog dana borbe Vik nije uspeo da izvrši borbeni let, pošto je motor njegovog Bf 109 zahtevao dugotrajan i složen remont. Uprkos čiljenici da je njegov prvi tehničar Zauerbraj radeo zajedno sa mehaničarima dan i noć, popravka se produžila do 21. maja kada je Vik napokon mogao da poleti svojim avionom. Zajedno sa pet drugih lovaca poleteli su kao pratnja jednog Henšela Hs 126 koji je vršio izviđački let. Štaviše kada se na nebu pojavilo nekoliko francuskih lovaca Moran-Solnije MS.406, Vik nije krenuo na njih da ne bi ostavio nezaštićenog Henšel Hs 126. Dana, 20. maja 1940. godine, eskadrila u kojoj leti Vik, srela se sa 24 francuska bombardera i lovca. Nemački lovci Meseršmit Bf 109 iznenada su napali neoprezne Francuze i oborili 8 aviona, od kojih je dva oborio sam Vik.

Krajem meseca pri jednom borbenom letu, Vik koji se odvojio od svoje grupe, otkriva dva torpedonosca Feri Svordfiš. Bez mnogo razmišljanja krenuo je u napad, kada je primetio da strelac u jednom od aviona maše belim šalom. Vik je shvatio da pilot i strelac žele da se predaju. Kada je britanac usmerio svoj avion na prizemljenje, Vik ga je pratio kad je iznenada strelac u Sfordfišu otvorio vatru iz svog mitraljeza najverovatnije misleći da Nemac nije primetio signal za predaju. Malo kasnije britanski avion se spustio na jednu njivu ali se pritom prevrnuo. Vit se zatim okrenuo ka drugom avionu, koga je veoma brzo stigao i oborio. Nijedna od ove dve pobede mu nikad nisu priznate, zato što naokolo noje bilo svedoka koji bi potvrdili obaranje a takođe avioni su pali na teritoriju gde su se još uvek nalazili saveznici.

Vikova slava je počela iznenada brzo da raste. Dana, 5. juna 1940. godine Vit je oborio tri Bloha MB 151 i jedan MS.406, a sledećeg dana još dva Bloha MB 151. Već 9. juna postigao je svoju 12. pobedu oborivši jeda Bristol Blenhajm, i sa tom pobedom postao je pilot sa najvećim uspehom u 2. puku "Rihthofen“ (JG 2). Za svoje uspehe nagrađen je Gvozdenik krstom I reda i postavljen za komandira 3. eskadrile 2. puka (III./JG 2).

Velika Britanija 1940.

Kada je počela Vazdušna bitka za Britaniju, napadački duh Helmuta Vika se povećao, koji su njegovi protivnici tek imali da osete. Dana, 17. jula 1940. godine, protivno zadatku on se usmerio ka ostvu Vajt da potraži još neki Bristol Blenhajm. Umesto Blenhajma sreo se sa 14. Spitfajera koji nisu obraćali pažnju na jedan usamljeni Bf 109. Vik je to iskoristio, približio se zadnjem, nanišanio, i postigao svoju 14. pobedu.

Meseršmit Bf 109 E-4

Svoju 21. i 22. pobedu postigao je 26. avgusta, i sa te dve vazdušne pobede 2. puk (JG 2) je zabeležio ukupno 250. pobeda. Već sledećeg dana nestrašivi pilot lovac odlikovan je Viteškim krstom. Kada je 9. septembra unapređen u čin kapetana, odmah je preuzeo komandu nad 1. eskadrilom 2. puka (I./JG 2). Nekoliko dana kasnije feldmaršal Hugo Šperle pravi posetu Vikovom puku i odmah oštro kritikuje loš izgled zemaljskog osoblja. Impulsivni Vik nije moga da oćuti nepravednu kritiku vrhovnig komandanta 3. vazduhoplovne flote i sav besan se obratio feldmaršalu. Kapetan Vik je izbrojao mnogobrojne i opširne zadatke zemaljskog osoblja, koje se neumorno trudilo da održi lovačke avione u stalnoj boevoj gotovosti i da zato ljudi nemaju vremena za „prokleto podšišivanje“. Hugo Šperle je toliko bio iznenađen da mu je u momentu monokl pao sa oka. Znajući mnogo dobro da je Helmut Vik u pravu, feldmaršal je samo ćutao i nervozno grizao usne.

Sa dva oborena Spitfajera 1. oktobra i pet drugih pobeda 5. oktobra, Vik je sakupio ukupno 41. vazdušnu pobedu. Za toliki broj pobeda, Vik dobija hrastovo lišće za Viteški krst, a 19. oktobra 1940. godine unapređen je u majora. Sa svojih 25 godina Helmut Vik je postao najmlađi major u Luftfave-u. Sutradan je umesto Volfganga Šelmana postavljen za komandanta puka "Rihthofen“.

Kada bi se vratio sa leta u kom je oborio neki avion, šetao bi i vrteo pištolj slično kao američki kauboji. Napravio je i lični amblen na vrhu svog aviona koji se sastojao od crvene trouglaste zastave u kojoj se nalazio široki položeni mač nad kojim je pisalo Horrido. Vikov broj pobeda se i dalje uveličavao a najčešće žrtve su bili Spitfajeri i Harikeni. Dana 5. novembra 1940. godine oborio je tri aviona, a sledećeg dana iznad Sauthemptona i ostrva Vajt za samo 13. minuta oborio je čak 5 protivničkih aviona. Pri jednom poletu 28. novembra iznad kanala Lamanš, mladi komandant je oborio jedan Spitfajer i postigao tako svoju 55. vazdušnu pobedu. U tom trenutke Vik je izbio na čelo svih lovačkih asova u Luftvafe - Verner Molders 54. pobede (nisu uračunate pobede iz Španije) a Adolf Galand 52. pobede (takođe bez pobeda u Španiji).

Poslednji let

Kasnije toga dana (28. novembar) štabna eskadrila puka dignuta je u „slobodni lov“ nad kanalom. U toj grupi su leteli jedni od najboljih pilota lovaca tokom vazdušne bitke za Britaniju: major Helmut Vik, kapetan Rudolf Pflanc, poručnik Erih Laje i poručnik Fibi. Pri približavanju ostvu Vajt grupa je naišla na grupu Spitfajera koja je letela ka Bornmutu. Nemci su odmah napali. Nije prošlo mnogo vremena a Vik je postigao svoju 56. pobedu oborivši jedan Spitfajer.

U daljem toku borbe grupa gubi iz vida Vika i pre nego što su uspeli Laje, Fibi i Pflanc da ga pronađu, napadnuti su iz visina od druge grupa Spitfajera. Uz velike napore oni uspevaju da se izvuku iz neravnopravne borbe. Kako se Laje i Fibi bili pri kraju sa gorivom, oni uzimaju kurs ka bregovitoj obali Francuske. Kapetan Rudolf Pflanc izlazi iz borbe na visini od 3000 metara, osvrćući se, vidi na distanci od par kilometara dva aviona kako lete ka Francuskoj obali. Pretpostavio je da su to Fibi i Laje, pa pravi široki viraž nastavljajući da traga za svojim komandantom. Iznenada primećuje da drugi avion od malopre primećenih puca na prvi. Bez imalo da gubi ni sekund kapetan se upućuje maksimalnom mogućom brzinom ka primećenoj dvojki i ustanovljuje da Spitfajer juri sto devetku. Dok je Meseršmit Bf 109 strmoglavo padao ka vodi, nemački pilot je iskočio padobranom. Pflanc ja na osnovu oznaka padajućeg aviona zaključio da se radi o Helmutu Viku. Ustremio se ka Spitfajeru i sa jednim rafalom šalje britanca u vodu pored njegove prethodne žrtve. Rudolf Pflanc pravi nekoliko kruga nad površinom mora no ne primećuje nikakve znake života. Traži pomoć preko radija i izričito spominje i obaranje britanca, nadajući se da će prislušna služba Ujedinjenog Kraljevstva da uhvati tu poruku i pošalje svoju spasilačku službu i tako spasi svog komandanta. Ostaje nad mestom pada Helmuta Vika sve dok nije počelo gorivo da mu nestaje i ne preostajući mu ništa drugo, kreće ka Francuskoj obali. Tačno nad obalom motor prestaje sa radom i Pflanc je prunuđen da spusti svoj avion na jednu livadu.

Poslednji zapis pod imenom Helmuta Vika u dnevniku štapske eskadrile glasi: 28. novembar 1940. godine oboren jedan Spitfajer nad Bornmutom, vreme 17:30. Britanski pilot koji je oborio mladog majora je John Duundas, jedan od najboljih britanaca u vazdušnoj bici za Britaniju iz sastava 609. RAF eskadrile, za koga je Vik bio 13. i ujedno poslednja pobeda. Do 16. februara 1941. godine ulogu komodora vršio je Karl-Hajnc Grajzer, a nakon toga za komodora i Vikovog naslednika je postavljen Vilhelm Baltazar.

Jednom prilikom pilot Luftvafe Helmut Vik je rekao: "Dokle god obaram protivnike i doprinosim slavi puka "Rihthofen“ i pobedi moje zemlje, ja ću da budem srećan čovek. Želim da se borim i da umrem boreći se, pri tome da povedem sa sobom koliko je mogiće što više vragova".

Porodica

Familija se do poslednjeg dana rata nadala da je nakon obaranja, Vik zarobljen od britanaca i poslat preko atlantika za Kanadu. Kada je zatražila pomoć preko crvenog krsta, familija je dobila odgovor da je takav čovek u zarobljeništvu, ali se kasnije ispostavilo da je to sasvim drugi pilot.

Major Helmut Vik se 5. avgusta 1939. godine oženio sa Ursel Rolfs (1916—1968) sa kojom je dobio dvoje dece: sin Valter rođen 1939. i ćerka koja je rođena 1941. godine, tek nako njegove smrti.

Tabela oborenih aviona Helmuta Vika

Kertis Houk 75

Moran-Solnije MS.406

Bristol Blenhajm

Feri Betl

Hoker hariken

Spitfajer

r. b.	datum	vreme	ime aviona	tip aviona	jedinica
1	22. novembar 1939.	12:20	Houk 75	lovac	III./JG 2
2	20. maj 1940.	14:00	LeO 451	laki bombarder	III./JG 2
3	20. maj 1940.	14:05	LeO 451	laki bombarder	III./JG 2
4	5. jun 1940.	17:17	Bloh MB 151	lovac	III./JG 2
5	5. jun 1940.	17:20	Bloh MB 151	lovac	III./JG 2
6	5. jun 1940.	17:25	Bloh MB 151	lovac	III./JG 2
7	5. jun 1940.	17:30	MS.406	lovac	III./JG 2
8	6. jun 1940.	12:17	Bloh MB 151	lovac	III./JG 2
9	6. jun 1940.	12:26	Bloh MB 151	lovac	III./JG 2
10	8. jun 1940.	21:00	Bloh MB 151	lovac	III./JG 2
11	8. jun 1940.	21:10	MS.406	lovac	III./Jg 2
12	9. jun 1940.	21:35	Blenhajm	laki bombarder	III./JG 2
13	13. jun 1940.	21:10	Feri Betl	laki bombarder	III./JG 2
14	17. jul 1940.	15:07	Spitfajer	lovac	III./JG 2
15	11. avgust 1940.	11:30	Houk 75	lovac	III./JG 2
16	11. avgust 1940.	11:34	Spitfajer	lovac	III./JG 2
17	11. avgust 1940.	11:45	Hoker hariken	lovac	III./JG 2
18	16. avgust 1940.	14:35	Hoker hariken	lovac	III./JG 2
19	25. avgust 1940.	18:25	Hoker hariken	lovac	III./JG 2
20	25. avgust 1940.	18:30	Spitfajer	lovac	III./JG 2
21	26. avgust 1940.	17:30	Hoker hariken	lovac	III./JG 2
22	26. avgust 1940.	17:35	Hoker hariken	lovac	III./JG 2
23	5. septembar 1940.	16:10	Spitfajer	lovac	VI./JG 2
24	6. septembar 1940.	9:50	Spitfajer	lovac	VI./JG 2
25	7. septembar 1940.	18:25	Spitfajer	lovac	VI./JG 2
26	8. septembar 1940.	13:20	Hoker hariken	lovac	VI./JG 2
27	8. septembar 1940.	13:30	Hoker hariken	lovac	VI./JG 2
28	8. septembar 1940.	13:40	Hoker hariken	lovac	VI./JG 2
29	25. septembar 1940.	14:30	Spitfajer	lovac	Štab I./JG 2
30	26. septembar 1940.	17:40	Spitfajer	lovac	Štab I./JG 2
31	27. septembar 1940.	13:00	Spitfajer	lovac	Štab I./JG 2
32	28. septembar 1940.	14:40	Hoker hariken	lovac	Štab I./JG 2
33	30. septembar 1940.	12:30	Spitfajer	lovac	Štab I./JG 2
34	30. septembar 1940.	12:35	Spitfajer	lovac	Štab I./JG 2
35	1. oktobar 1940.	11:40	Spitfajer	lovac	Štab I./JG 2
36	1. oktobar 1940.	11:45	Spitfajer	lovac	Štab I./JG 2
37	5. oktobar 1940.	14:58	Hoker hariken	lovac	Štab I./JG 2
38	5. oktobar 1940.	15:00	Hoker hariken	lovac	Štab I./JG 2
39	5. oktobar 1940.	15:03	Hoker hariken	lovac	Štab I./JG 2
40	5. oktobar 1940.	18:35	Spitfajer	lovac	Štab I./JG 2
41	5. oktobar 1940.	18:45	Spitfajer	lovac	Štab I./JG 2
42	15. oktobar 1940.	13:45	Spitfajer	lovac	Štab I./JG 2
43	29. oktobar 1940.	15:29	Hoker hariken	lovac	Štab/JG 2
44	29. oktobar 1940.	15:33	Spitfajer	lovac	Štab/JG 2
45	5. novembar 1940.	14:35	Hoker hariken	lovac	Štab/JG 2
46	5. novembar 1940.	14:37	Hoker hariken	lovac	Štab/JG 2
47	5. novembar 1940.	14:40	Spitfajer	lovac	Štab/JG 2
48	6. novembar 1940.	15:35	Hoker hariken	lovac	Štab/JG 2
49	6. novembar 1940.	15:37	Hoker hariken	lovac	Štab/JG 2
50	6. novembar 1940.	15:45	Spitfajer	lovac	Štab/JG 2
51	6. novembar 1940.	15:46	Spitfajer	lovac	Štab/JG 2
52	6. novembar 1940.	15:48	Spitfajer	lovac	Štab/JG 2
53	7. novembar 1940.	15:25	Hoker hariken	lovac	Štab/JG 2
54	10. novembar 1940.	15:43	Spitfajer	lovac	Štab/JG 2
55	28. novembar 1940.	15:10	Spitfajer	lovac	Štab/JG 2
56	28. novembar 1940.	17:13	Spitfajer	lovac	Štab/JG 2

Spoljašnje veze

• „Helmut Wick” (na jeziku: (jezik: nemački)). www.adlertag.de. Pristupljeno 29. septembar 2010. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• „Helmut Wick” (na jeziku: (jezik: nemački)). www.luftwaffe.cz. Arhivirano iz originala 13. 11. 2017. g. Pristupljeno 29. septembar 2010. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)