Hronologija SFRJ i SKJ jun 1966.
Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) i delovanje Saveza komunista Jugoslavije (SKJ), kao i opšta politička, društvena, sportska i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku juna meseca 1966. godine.
.svg)
| ← maj | Hronologija SFRJ i SKJ tokom 1966. godine | jul → | |||||||||||||||||||||||||||
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
1. jun
uredi- U poseti Jugoslaviji, od 1. do 3. juna, boravio ministar inostranih poslova Indije Dineš Sing. U skladu sa načelnom odlukom dveju vlada da se povremeno vrše konsultacije dva ministarstva inostranih poslova, Sing je vodio razgovore sa zemnikom državnog sekretara za inostrane poslove SFRJ Mišom Pavićevićem. U toku posete, Singa je 2. juna u Beogradu primio predsednik SFRJ Josip Broz Tito, kome je preneo ličnu poruku predsednika Vlade Indije Indire Gandi.[1][2]
3. jun
uredi- U poseti Jugoslaviji, od 3. do 11. juna, na poziv predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, boravio iranski šah Mohamed Reza Pahlavi. U toku posete, u Beogradu su vođeni razgovori između Tita i Pahlavija i izvršena razmena bilateralnih odnosa, a nastavak razgovora nastavljen je 10. juna na Vangi.[1][3][4]
6. jun
uredi- U poseti Narodnoj Republici Mongoliji, od 6. do 19. juna, boravila delegacija Saveza komunista Jugoslavije, koju je predvodio član Izvršnog komiteta CK SKJ i politički sekretar CK SK Slovenije Miha Marinko. Jugoslovenska delegacija prisustvovala je 15. kongresu Mongolske narodne partije (MNRP), tokom koga je imala više susreta sa delegacijama drugih komunističkih partija, kao i sa prvim sekretarom CK MNRP Jumdžagin Cedenbal.[1]
7. jun
uredi- U Beogradu, od 7. do 10. juna, održan Šesti kongres Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije (SSRNJ), kome je prisustvovalo 1.090 delegata. Kongres je otvorio predsednik SFRJ i generalni sekretar SKJ Josip Broz Tito koji je govorio o aktuelnim zadacima i ulozi Socijalističkog savez u daljem razvitku zemlje. U toku rada Kongres je usvojio izveštaj o Saveznog i nadzornog odbora o radu SSRNJ između Petog i Šestog kongresa, usvojio pet rezolucija i izabrao novo rukovodstvo — za predsednika i generalnog sekretara ponovo su izabrani Lazar Koliševski i Milentije Popović.[5][6]
9. jun
uredi- U Ljubljani umro dr Anton Melik (1890—1966) geograf, redovni profesor geografije na Ljubljankom univerzitetu i jedan od utemeljivača geografske nauke u Sloveniji, rektor Univerziteta u Ljubljani (1946—1950), predsednik Slovenačke matice (1950—1966) i redovni član Slovenačke akademije nauka i umetnosti (SAZU).[7]
10. jun
uredi- U Beogradu održana prva konstitutivna sednica Savezne konferencije Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije na kojoj je konstituisano rukovodstvo SSRNJ. Za predsednika je izabran Lazar Koliševski, za generalnog sekretara Milentije Popović, a za potpredsednike: Lidija Šentjurc, Jakov Blažević, Šefket Maglajlić i Puniša Perović. Za predsednika Nadzornog odbora, koji je imao 23 člana, izabran je Avdi Bakali. Na sednici je takođe izabrano Predsedništvo od 43 člana i Izvršni odbor od 18 članova, kao i imenovane sekcije i komisije.[7]
14. jun
uredi- U Jugoslaviji, 14. i 15. juna, na poziv Saveznog odbora Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata Jugoslavije (SUBNOR), boravila delegacija Međunarodne federacije učesnika Pokreta otpora. Članove delegacije primio je predsednik Saveznog odbora SUBNOR Đuro Pucar Stari.[7]
16. jun
uredi- U Beogradu održana sednica Izvršnog komiteta Centralnog komiteta SK Jugoslavije na kojoj je generalni sekretar SKJ Josip Broz Tito pokrenuo pitanja iz rada organa Uprave državne bezbednosti (UDBA), kao i pojave ozbiljnih zloupotreba ovih organa u političke svrhe od strane pojedinih funkcionera, čime je otvorena „afera prisluškivanje”. Nakon iznetih optužbi na račun službe bezbednosti, ali i njega lično, potpredsednik SFRJ i sekretar CK SKJ Aleksandar Ranković ponudio je ostavku na sve državno-partijske funkcije. Na sastanku je dogovoreno da se formiraju Vojnotehnička komisija, na čelu sa generalom Ivanom Miškovićem i Komisija IK CK SKJ, na čelu sa Krstom Crvenkovskim koje će izvršiti pregled instalacija i utvrditi stanje, odnosno utvrditi činjenice i predložiti rešenja.[7][8][9]
20. jun
uredi- U Beogradu predsednik SFRJ Josip Broz Tito primio Sirimavo Bandaranaike, predsednicu Vlade Sri Lanke i predsednicu Partije slobode Sri Lanke, koja je boravila u poseti Jugoslavije i prisustvovala Šestom kongresu SSRNJ.[10]
- U Beogradu predsednik SFRJ Josip Broz Tito primio Salvadora Aljendea, socijalističkog senatora i istaknutog prvaka Fronta narodne akcije Čila, koji je boravio u poseti Jugoslavije i prisustvovao Šestom kongresu SSRNJ.[7][11]
- U Beogradu održan konsultativni sastanak generalnog sekretara SKJ Josipa Broza Tita sa članovima Komisije IK CK SKJ, čiji je predsednik bio Krste Crvenkovski, grupom članova IK CK SKJ i grupom saveznih i republičkih državno-partijskih funkcionera iz SR Srbije (Stambolić, Minić, Veselinov, Popović, Marković, Todorović, Nikezić i dr) na kome je razgovarano o „aferi prisluškivanje” i „slučaju Aleksandra Rankovića”. Tito je na sastanku dobio podršku srpskih kadrova za politički obračun sa Aleksandrom Rankovićem i drugim visokim funkcionerima službe bezbednosti.[12]
22. jun
uredi- U Beogradu održana sednica Izvršnog komiteta CK SK Jugoslavije na kojoj je predsednik Komisije IK CK SKJ Krste Crvenkovski izneo dotadašnje rezultate istrage. Izvršni komitet CK SKJ odobrio je rad komisije i prihvatio njene nalaze i konstatacije, stavljajući joj u zadatak izradu definitivnog izveštaja za Četvrtu plenarnu sednicu CK SKJ, koja je zakazana za 1. jul.[8][13]
- U Sarajevu na zajedničkoj sednici Republičkog i Prosvetno-kulturnog veća Skupštine SR Bosne i Hercegovine na kojoj je usvojen Zakon o Akademiji nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine kojim je Naučno društvo Bosne i Hercegovine preraslo u Akademiju nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine (ANUBIH), za čijeg je predsednika izabran Vaso Butozan.[7]
23. jun
uredi- U poseti NR Poljskoj, od 23. do 30. juna, boravila parlamentarna delegacija, koju je predvodio predsednik Skupštine SFRJ Edvard Kardelj.U toku posete, jugoslovenska delegacija je sa predstavnicima poljskog parlamenta razmenila mišljenje o raznim pitanjima u vezi sa saradnjom dve zemlje. Edvard Kardelj izložio je stav Jugoslavije o međunarodnim problemima i objasnio suštinu jugoslovenske inicijative za sastanak predstavnika parlamenata o pitanjima bezbednosti.[7]
25. jun
uredi- Na Brionima generalni sekretar SKJ Josip Broz Tito razgovarao sa sekretarom CK SKJ Aleksandrom Rankovićem, prvooptuženim u „aferi prisluškivanje”, koji je došao u pratnji državnog sekretara za narodnu odbranu generala Ivana Gošnjaka. Tema razgovora bio je predstojeći Četvrti plenum CK SKJ.[14]
Reference
uredi- ^ a b v Hronologija 3 1980, str. 254.
- ^ „Prijem Dineša Singa”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ Hronologija Tito 1978, str. 238.
- ^ „Poseta Reze Pahlavija”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ Hronologija 3 1980, str. 254–255.
- ^ „Šesti kongres SSRNJ: početak rada Kongresa”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ a b v g d đ e Hronologija 3 1980, str. 255.
- ^ a b Marković & Križavac 1985, str. 159.
- ^ Dimitrijević 2020, str. 299–304.
- ^ „Prijem Sirimavo Bandaranaike”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Prijem Salvadora Aljendea”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ Dimitrijević 2020, str. 304–309.
- ^ Dimitrijević 2020, str. 311–317.
- ^ Dimitrijević 2020, str. 318–323.
Literatura
uredi- Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Institut za izučavanje radničkog pokreta. 1963. COBISS.SR 54157575
- Jugoslavija i svet 1966. Beograd: Mladost. 1967. COBISS.SR 512366511
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Marković, Dragan; Križavac, Savo (1985). Zašto su smenjivani. Beograd: Narodna knjiga. COBISS.SR 17155584
- Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985. COBISS.SR 68649479
- Moderna srpska država 1804—2004 — hronologija. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 2004. COBISS.SR 119075084
- Dimitrijević, Bojan (2020). Ranković drugi čovek. Beograd: Vukotić medija. COBISS.SR 281577740
