Хронологија СФРЈ и СКЈ 1966.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ), деловање Савеза комуниста Југославије (СКЈ), Радничког покрета Југославије, као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току 1966. године.

Грб СФР Југославије, од 1963. до 1992. године
Грб СФР Југославије, од 1963. до 1992. године



Јануар

уреди

7. јануар

уреди

13. јануар

уреди
  • У Новом Саду, 13. и 14. јануара одржана Девета покрајинска конференција Социјалистичког савеза радног народа Србије за Војводину, на којој су разматрани резултати у остваривању одлука Петог конгреса ССРНЈ, Осмог конгреса СКЈ и новог Устава СФРЈ.[1]

24. јануар

уреди
  • У Сарајеву, од 24. до 27. јануара, одржан Шести конгрес Социјалистичког савеза радног народа Босне и Херцеговине, на коме су сумирана искуства и остварења постигнута у друштвено-економском и политичком развоју СР Босне и Херцеговине од Петог конгреса Социјалистичког савеза радног народа БиХ.[1]
  • У Приштини, 24. и 25. јануара одржана Седма покрајинска конференција Социјалистичког савеза радног народа Србије за Косово и Метохију, на којој су разматрана питања остваривања основних привредних и политичких циљева утврђених на Шестој покрајинској конференцији, а у циљу извлачења АП Косово и Метохија из привредне и укупне заосталости.[2]

Фебруар

уреди

16. фебруар

уреди
  • У близини Каштела Старог, код Сплита догодила се тешка железничка незгода у којој је на лицу места страдало 33 путника, док је њих преко 30 задобило повреде. [3]

17. фебруар

уреди
  • У Загребу, од 17. до 19. фебруара, одржан Шести конгрес Социјалистичког савеза радног народа Хрватске на коме се расправљало о Социјалистичком савезу као битом фактору изградње и учвршћивања непосредне демократије, а разматрани су и циљеви и методи рада ове организације.[2]

22. фебруар

уреди
  • У Београду, од 22. до 24. фебруара, одржан Шести конгрес Социјалистичког савеза радног народа Србије током кога су сумирани резултати опште дебате вођене међу члановима и руководствима Социјалистичког савеза. На крају Конгреса изабран је нови Главни одбор, за чијег председника је поново изабран Михаило Швабић.[2]

25. фебруар

уреди
  • У Београду одржана Трећа пленарна седница Централног комитета Савеза комуниста Југославије на којој су разматрани „актуелни проблеми борбе СКЈ за спровођење привредне реформе”. На Пленуму је истакнута потреба одлучнијег отклањања свега што омета спровођење реформе и изабрана Комисија за израду закључака, који су разматрани у другом делу Треће седнице ЦК СКЈ 11. марта.[2][4][5]



Март

уреди

3. март

уреди

11. март

уреди

24. март

уреди
  • У Титограду, 24. и 25. марта одржан Пети конгрес Социјалистичког савеза радног народа Црне Горе коме је присуствовало 163 делегата и гостију. На Конгресу је истакнута значајна улога Социјалистичког савеза у дотадашњем друштвено-економском развоју Социјалистичке Републике Црне Горе.[7]

30. март

уреди

Април

уреди

5. април

уреди
  • У Љубљани, од 5. до 7. априла одржан Шести конгрес Социјалистичког савеза радног народа Словеније, на коме је председница Главног одбора Вида Томшич истакла да је истински утицај човека у друштву мерило успеха Социјалистичког савеза и да корене етатизма и бирократизма можемо подрезати једино путем непосредног самоуправљања.[7]

10. април

уреди

18. април

уреди

26. април

уреди



2. мај

уреди

16. мај

уреди

30. мај

уреди

3. јун

уреди
  • У посети Југославији, од 3. до 11. јуна, на позив председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, боравио ирански шах Мохамед Реза Пахлави. У току посете, у Београду су вођени разговори између Тита и Пахлавија и извршена размена билатералних односа, а наставак разговора настављен је 10. јуна на Ванги.[13][14]

7. јун

уреди

16. јун

уреди
  • У Београду одржана седница Извршног комитета ЦК СК Југославије на којој је генерални секретар СКЈ Јосип Броз Тито покренуо питања из рада органа Управе државне безбедности (УДБА), као и појаве озбиљних злоупотреба ових органа у политичке сврхе од стране појединих функционера, чиме је отворена „афера прислушкивање”. На састанку је договорено да се формирају Војнотехничка комисија и Комисија ИК ЦК СКЈ са задатком да изврше преглед инсталација и утврде стање, односно чињенице и предложи решења.[17][18][19]



 
Четврти пленум ЦК СКЈ

1. јул

уреди

10. јул

уреди

14. јул

уреди

26. јул

уреди

Август

уреди

27. август

уреди

28. август

уреди

30. август

уреди



Септембар

уреди

5. септембар

уреди
  • У посети Југославији, од 5. до 10. септембра, боравио норвешки краљ Олаф V. У пратњи министра иностраних послова Ј. Линга, Олаф V се упознао са политичким, економским и друштвеним приликама у СФРЈ и са југословенским званичницима разменио мишљења о међународним питања. Поред Београда, посетио је Скопље, Дубровник, Пулу и Брионе, где је водио разговоре са председником Титом.[24][23]

14. септембар

уреди

22. септембар

уреди

26. септембар

уреди

Октобар

уреди

4. октобар

уреди
 
Јосип Броз Тито, председник СКЈ

17. октобар

уреди
  • У Љубљани одржана Шеста пленарна седница ЦК СК Словеније, на којој је извршена реорганизација Централног комитета и подела на Председништво и Извршни комитет, у складу са одлукама Петог пленума ЦК СКЈ. За председника ЦК СКС, уместо дотадашњег секретара Михе Маринка, изабран је Алберт Јакопич, док је за председника Извршног комитета ЦК СКС изабран Франце Попит.[26][30]

20. октобар

уреди

26. октобар

уреди
  • У посети Југославији, 26. и 27. октобра, на позив председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, боравио етиопијски цар Хајле Селасије. Током боравка, он је са председником Титом водио разговоре током којих су размењена мишљења о актуелним међународним питањима и даљем унапређивању југословенско-етиопијске сарадње.[32][31]
  • У Загребу одржан Шести пленум ЦК СК Хрватске на коме је извршена реорганизација Централног комитета и подела на Председништво и Извршни комитет, у складу са одлукама Петог пленума ЦК СКЈ. За председника ЦК СК Хрватске изабран је Владимир Бакарић, дотадашњи секретар ЦК СКХ, док је за секретара Извршног комитета ЦК СКХ изабран Мика Трипало.[26][31]



Новембар

уреди

4. новембар

уреди

10. новембар

уреди

14. новембар

уреди
  • У Сарајеву одржана Девети пленум ЦК СК Босне и Херцеговине на коме је извршена реорганизација Централног комитета и подела на Председништво и Извршни комитет, у складу са одлукама Петог пленума ЦК СКЈ. За председника ЦК СК БиХ изабран је Цвијетин Мијатовић, дотадашњи секретар ЦК СК БиХ, док је за секретара Извршног комитета ЦК СК БиХ изабран Бранко Микулић.[26][34]

27. новембар

уреди

Децембар

уреди

1. децембар

уреди

5. децембар

уреди

9. децембар

уреди



Референце

уреди
  1. ^ а б в Hronologija 3 1980, стр. 250.
  2. ^ а б в г Hronologija 3 1980, стр. 251.
  3. ^ „Ukleta željeznička pruga u Rudinama odnijela 39 ljudskih života u zadnjih 50 godina”. www.jutarnji.hr. 15. 9. 2014. 
  4. ^ а б Hronologija Tito 1978, стр. 236.
  5. ^ „Treći plenum CK SKJ”. foto.mij.rs. n.d. 
  6. ^ „Na Svetskom prvenstvu u hokeju na ledu”. foto.mij.rs. n.d. 
  7. ^ а б в г Hronologija 3 1980, стр. 252.
  8. ^ „Treći plenum CK SKJ”. foto.mij.rs. n.d. 
  9. ^ Димитријевић 2020, стр. 246–250.
  10. ^ а б в Hronologija Tito 1978, стр. 237.
  11. ^ а б в Hronologija 3 1980, стр. 253.
  12. ^ „Svečani doček u Aleksandriji i susret sa predsednikom Naserom”. foto.mij.rs. n.d. 
  13. ^ а б в Hronologija 3 1980, стр. 254.
  14. ^ а б в г д Hronologija Tito 1978, стр. 238.
  15. ^ „Poseta Janoša Kadara”. foto.mij.rs. n.d. 
  16. ^ Hronologija 3 1980, стр. 254–255.
  17. ^ Hronologija 3 1980, стр. 255.
  18. ^ Marković & Križavac 1985, стр. 159.
  19. ^ Димитријевић 2020, стр. 299–304.
  20. ^ а б в Hronologija 3 1980, стр. 256.
  21. ^ Димитријевић 2020, стр. 331–360.
  22. ^ „Festival jugoslovenskog filma 1966.”. www.pulafilmfestival.hr. n.d. Архивирано из оригинала 11. 08. 2018. г. Приступљено 27. 07. 2020. 
  23. ^ а б в г Hronologija 3 1980, стр. 257.
  24. ^ а б в Hronologija Tito 1978, стр. 239.
  25. ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 258.
  26. ^ а б в г д Jugoslavija 1966 1967, стр. 15.
  27. ^ Hronologija 2 1980, стр. 258.
  28. ^ 12 kongresa 1982, стр. 192.
  29. ^ Marković & Križavac 1985, стр. 225.
  30. ^ Hronologija 3 1980, стр. 259.
  31. ^ а б в г Hronologija 3 1980, стр. 260.
  32. ^ а б в Hronologija Tito 1978, стр. 240.
  33. ^ Narodni heroji 2 1982.
  34. ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 261.
  35. ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 262.
  36. ^ Hronologija Tito 1978, стр. 241.
  37. ^ Marković & Kržavac 1985, стр. 218–222.
  38. ^ Димитријевић 2020, стр. 402–405.

Литература

уреди
  • Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Jugoslavija i svet 1966. Beograd: Mladost. 1967.  COBISS.SR 512366511
  • Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978.  COBISS.SR 50094343
  • Stefanović, Momčilo; Baljak, Momčilo; Petrović, Dušan (1980). Pozdravi iz srca. Beograd: Mladost.  COBISS.SR 49328903
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479
  • Marković, Dragan; Križavac, Savo (1985). Zašto su smenjivani. Beograd: Narodna knjiga.  COBISS.SR 17155584
  • Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004.  COBISS.SR 119075084
  • Димитријевић, Бојан (2020). Ранковић други човек. Београд: Вукотић медија.  COBISS.SR 281577740