Хронологија СФРЈ и СКЈ јун 1966.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ) и деловање Савеза комуниста Југославије (СКЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току јуна месеца 1966. године.

Грб СФР Југославије, од 1963. до 1992. године
Грб СФР Југославије, од 1963. до 1992. године


← мај Хронологија СФРЈ и СКЈ током 1966. године јул →
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30


1. јун уреди

  • У посети Југославији, од 1. до 3. јуна, боравио министар иностраних послова Индије Динеш Синг. У складу са начелном одлуком двеју влада да се повремено врше консултације два министарства иностраних послова, Синг је водио разговоре са земником државног секретара за иностране послове СФРЈ Мишом Павићевићем. У току посете, Синга је 2. јуна у Београду примио председник СФРЈ Јосип Броз Тито, коме је пренео личну поруку председника Владе Индије Индире Ганди.[1][2]

3. јун уреди

  • У посети Југославији, од 3. до 11. јуна, на позив председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, боравио ирански шах Мохамед Реза Пахлави. У току посете, у Београду су вођени разговори између Тита и Пахлавија и извршена размена билатералних односа, а наставак разговора настављен је 10. јуна на Ванги.[1][3][4]

6. јун уреди

7. јун уреди

  • У Београду, од 7. до 10. јуна, одржан Шести конгрес Социјалистичког савеза радног народа Југославије (ССРНЈ), коме је присуствовало 1.090 делегата. Конгрес је отворио председник СФРЈ и генерални секретар СКЈ Јосип Броз Тито који је говорио о актуелним задацима и улози Социјалистичког савез у даљем развитку земље. У току рада Конгрес је усвојио извештај о Савезног и надзорног одбора о раду ССРНЈ између Петог и Шестог конгреса, усвојио пет резолуција и изабрао ново руководство — за председника и генералног секретара поново су изабрани Лазар Колишевски и Милентије Поповић.[5][6]

9. јун уреди

10. јун уреди

  • У Београду одржана прва конститутивна седница Савезне конференције Социјалистичког савеза радног народа Југославије на којој је конституисано руководство ССРНЈ. За председника је изабран Лазар Колишевски, за генералног секретара Милентије Поповић, а за потпредседнике: Лидија Шентјурц, Јаков Блажевић, Шефкет Маглајлић и Пуниша Перовић. За председника Надзорног одбора, који је имао 23 члана, изабран је Авди Бакали. На седници је такође изабрано Председништво од 43 члана и Извршни одбор од 18 чланова, као и именоване секције и комисије.[7]

14. јун уреди

16. јун уреди

20. јун уреди

  • У Београду председник СФРЈ Јосип Броз Тито примио Сиримаво Бандаранаике, председницу Владе Сри Ланке и председницу Партије слободе Сри Ланке, која је боравила у посети Југославије и присуствовала Шестом конгресу ССРНЈ.[10]
  • У Београду председник СФРЈ Јосип Броз Тито примио Салвадора Аљендеа, социјалистичког сенатора и истакнутог првака Фронта народне акције Чила, који је боравио у посети Југославије и присуствовао Шестом конгресу ССРНЈ.[7][11]
  • У Београду одржан консултативни састанак генералног секретара СКЈ Јосипа Броза Тита са члановима Комисије ИК ЦК СКЈ, чији је председник био Крсте Црвенковски, групом чланова ИК ЦК СКЈ и групом савезних и републичких државно-партијских функционера из СР Србије (Стамболић, Минић, Веселинов, Поповић, Марковић, Тодоровић, Никезић и др) на коме је разговарано о „афери прислушкивање” и „случају Александра Ранковића”. Тито је на састанку добио подршку српских кадрова за политички обрачун са Александром Ранковићем и другим високим функционерима службе безбедности.[12]

22. јун уреди

  • У Београду одржана седница Извршног комитета ЦК СК Југославије на којој је председник Комисије ИК ЦК СКЈ Крсте Црвенковски изнео дотадашње резултате истраге. Извршни комитет ЦК СКЈ одобрио је рад комисије и прихватио њене налазе и констатације, стављајући јој у задатак израду дефинитивног извештаја за Четврту пленарну седницу ЦК СКЈ, која је заказана за 1. јул.[8][13]
  • У Сарајеву на заједничкој седници Републичког и Просветно-културног већа Скупштине СР Босне и Херцеговине на којој је усвојен Закон о Академији наука и уметности Босне и Херцеговине којим је Научно друштво Босне и Херцеговине прерасло у Академију наука и уметности Босне и Херцеговине (АНУБИХ), за чијег је председника изабран Васо Бутозан.[7]

23. јун уреди

  • У посети НР Пољској, од 23. до 30. јуна, боравила парламентарна делегација, коју је предводио председник Скупштине СФРЈ Едвард Кардељ.У току посете, југословенска делегација је са представницима пољског парламента разменила мишљење о разним питањима у вези са сарадњом две земље. Едвард Кардељ изложио је став Југославије о међународним проблемима и објаснио суштину југословенске иницијативе за састанак представника парламената о питањима безбедности.[7]

25. јун уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в Hronologija 3 1980, стр. 254.
  2. ^ „Prijem Dineša Singa”. foto.mij.rs. n.d. 
  3. ^ Hronologija Tito 1978, стр. 238.
  4. ^ „Poseta Reze Pahlavija”. foto.mij.rs. n.d. 
  5. ^ Hronologija 3 1980, стр. 254–255.
  6. ^ „Šesti kongres SSRNJ: početak rada Kongresa”. foto.mij.rs. n.d. 
  7. ^ а б в г д ђ е Hronologija 3 1980, стр. 255.
  8. ^ а б Marković & Križavac 1985, стр. 159.
  9. ^ Димитријевић 2020, стр. 299–304.
  10. ^ „Prijem Sirimavo Bandaranaike”. foto.mij.rs. n.d. 
  11. ^ „Prijem Salvadora Aljendea”. foto.mij.rs. n.d. 
  12. ^ Димитријевић 2020, стр. 304–309.
  13. ^ Димитријевић 2020, стр. 311–317.
  14. ^ Димитријевић 2020, стр. 318–323.

Литература уреди

  • Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Jugoslavija i svet 1966. Beograd: Mladost. 1967.  COBISS.SR 512366511
  • Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978.  COBISS.SR 50094343
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Marković, Dragan; Križavac, Savo (1985). Zašto su smenjivani. Beograd: Narodna knjiga.  COBISS.SR 17155584
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479
  • Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004.  COBISS.SR 119075084
  • Димитријевић, Бојан (2020). Ранковић други човек. Београд: Вукотић медија.  COBISS.SR 281577740