Huan Antonio Samaran
Huan Antonio Samaran (kat. Don Joan Antoni Samaranch i Torelló, Marqués de Samaranch; Barselona, 17. jul 1920 — Barselona, 21. april 2010) je bio katalonski sportski zvaničnik i predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta od 1980. do 2001.[1][2][3]
Huan Antonio Samaran | |
|---|---|
 1998 | |
| Ime po rođenju | Don Joan Antoni Samaranch i Torelló, Marqués de Samaranch |
| Datum rođenja | 17. jul 1920. |
| Mesto rođenja | Barselona, Španija |
| Datum smrti | 21. april 2010. (89 god.) |
| Mesto smrti | Barselona, Španija |
| Državljanstvo | Špansko |
| Zanimanje | Sportski administrator Diplomata |
Biografija
urediSamaran je rođen u Barseloni kao treće od šestoro dece u bogatoj katalanskoj porodici. Godine 1938, tokom Španskog građanskog rata, regrutovan je da služi kao medicinski pomoćnik u Španskim republikanskim oružanim snagama. Samaran je pokazvao političke simpatije prema nacionalistima. Zbog toga je prebegao preko Francuske na teritoriju koju su držali nacionalisti.[4] Dana 1. decembra 1955. oženio se Marijom Terezom Salisaks Rou. Sa njom imao je dvoje dece: Huana Antonija mlađeg, trenutno člana Međunarodnog olimpijskog komiteta, i Mariju Terezu.
Završio je višu poslovnu školu u Barseloni. Bio je šef misija španskih timova na brojnim olimpijskim takmičenjima, pre nego što ga je Fransisko Franko postavio za predsednika španskog nacionalnog olimpijskog komiteta i člana MOK. Samaran je bio poznata ličnost u poslednjim danima Frankove vladavine.[5] Bio je potpredsednik MOK od 1974. do 1978. i španski ambasador u Sovjetskom Savezu i Mongoliji od 1977. do 1980. Zbog svojih zasluga u promovisanju olimpijskog pokreta, španski kralj Huan Karlos I mu je 1991. dao titulu markiza. Dana 23. juna 1993. godine, inauguracija Olimpijskog muzeja, koji predstavlja sećanje i duh modernog olimpizma, delo njegove karijere, krunisala je njegovo predsedništvo. Samaran je postao počasni doživotni predsednik MOK-a i dobio je Zlatni olimpijski orden nakon što je napustio mesto predsednika. MOK je takođe glasao za promenu imena Olimpijskog muzeja u Muzej Samaran.[6]
Samaran je bio pobožni katolik i bio je statički (laički) pripadnik organizacije Opus dei.[7][8][9]
Predsednik MOK
urediSamaran je izabran za predsednika MOK na 83. zasedanju te organizacije u Moskvi, koje je održano pre Letnjih olimpijskih igara 1980. - između 15. i 18. jula 1980. godine.[10]
Tokom svog mandata Samaran je uspeo da finansijski oporavi olimpijski pokret, uz velike prihode od televizijskih prava i sponzorstva. Iako su Letnje olimpijske igre 1984. i Letnje olimpijske igre 1988. bojkotovale države Istočnog bloka i još neke države, broj država članica MOK i učesnica svakih igara se povećavao tokom Samaranovog predsedništva. Samaran je takođe težio da se najbolji sportisti takmiče na Olimpijskim igrama, što je dovelo do postupnog prihvatanja profesionalnih sportista.[11]
Postala je tradicija da Samaran, kada se obraća predsedniku na zatvaranju svake Letnje olimpijske igre, pohvali organizatore na svakoj olimpijadi što su organizovali „najbolje“ igre ikada.[12][13]
Samaran se 2001. godine nije ponovo kandidovao za predsednika MOK.[11][14] Na tom mestu nasledio ga je Žak Rog. Samaran je postao počasni doživotni predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta.
Smrt i nasleđe
uredi
Umro je 21. aprila 2010. godine u Barseloni od srčanog udara, nakon nekoliko godina lošeg zdravlja.[15]
Kao dobitnik zlatne medalje Đeneralitata Katalonije, Samaran je bio položen pred sahranu u Đeneralitatskoj palati. Njegova pogrebna misa održana je u katedrali Santa Eulalije 22. aprila 2010. i prisustvovali su joj predstavnici španske kraljevske porodice i olimpijskog pokreta.[15][16][17] Sahranjen je na groblju Monžvik.[17] Nakon njegove smrti, juna 2010. godine, Olimpijski i sportski muzej Huan Antonio Samaran i Olimpijska dvorana Huan Antonio Samaran, nekadašnja Olimpijska dvorana Zetra, u Sarajevu, Bosna, preimenovani su u njegovu čast.
Počasti i nagrade
urediNacionalne počasti
uredi
Španija:
- Godine 1991, kraljevskim dekretom je imenovan 1. markizom od Samarana
- Vitez Velikog krsta Reda Karla III (20. oktobar 1980)[18]
- Orden Izabele Katoličke
- Viteški Veliki krst Ordena za građanske zasluge (1. april 1959)[21]
- Veliki krst Reda Sisnerosa (1. oktobar 1968)[22]
- Veliki krst Kraljevskog ordena za sportske zasluge (5. decembar 1986)[23]
- Zlatna medalja Generalitata Katalonije (1985)
Strane počasti
uredi
Poljska: komandant sa zvezdom Ordena zasluga za Republiku Poljsku (1994)
Austrija: Veliko odlikovanje za zasluge Republici Austriji u zlatu sa zvezdom (1994)
Jugoslavija: Orden jugoslovenske zastave sa pojasom (9. januar 1984)
Estonija: Orden krsta Tera Marijane, prve klase (2003.)
Hrvatska: Veliki krst Velikog reda kralja Tomislava[24]
Gruzija: Orden zlatnog runa (2001)
Filipini: Veliki krst drevnog Reda Sikatuna (11. april 2001)[25]
Litvanija: Veliki krst Ordena litvanskog velikog vojvode Gediminasa (4. april 1994)
Moldavija: Orden Republike (14. maj 1999)
Rusija:
- Orden prijateljstva (14. jul 1994)[26]
- Orden časti (25. jun 2001)
Slovačka: Orden belog dvostrukog krsta 1. klase (2000)[27]
Ukrajina: Orden kneza Jaroslava Mudrog trećeg stepena (21. maj 2005)
Urugvaj: Medalja Orijentalne Republike Urugvaj (2000)[28]
Italija:
- Veliki oficir Ordena za zasluge Republike Italije (2. jun 1971)[29]
- Veliki krst Ordena zasluga Republike Italije (Italija, 27. januar 1981)[30]
- Počasni član Kluba de Santander Palomar
Nagrade
uredi- Godine 1982, dobio je Pehar stadiona za promociju španskog sporta.
- Godine 1988, dobio je nagradu princa od Asturije za sport i nagradu za mir koju dodeljuje Južna Koreja.
- Član Francuske akademije sporta
- Godine 1986, imenovan je za predsednika kreditne institucije La Caixa, čiji je već bio član saveta od 1984. godine.
- Godine 2010, dobio je nagradu „Excellence Guirlande d'Honneur“ od strane FICTS.[31]
- Godine 2016, primljen je u FIBA Kuću slavnih.
Reference
uredi- ^ Obituary The Times, 22 April 2010.
- ^ Obituary The Guardian, 22 April 2010.
- ^ Juan Antonio Samaranch – The Independent Obituary – 22 April 2010 (By Martin Childs)
- ^ „La larga carrera de un hombre polifacético”. El País. 21. 4. 2010. Pristupljeno 27. 2. 2020.
- ^ „As Questions Continue to Swirl Critics Point to Samaranch's Past”. The Wall Street Journal. 7. 12. 1999. Pristupljeno 27. 2. 2020.
- ^ „Samaranch honoured”. 16. 7. 2001.
- ^ FRANÇOIS NORMAND. „DAS OPUS DEI AUF DEM VORMARSCH”.
- ^ Robert Hutchison, Die Heilige Mafia Des Papstes (na jeziku: German), p. 150
- ^ Jens Weinreich. „Personenkult im IOC: Ministrant Bach in der Tradition des Supernumerariers Samaranch”.
- ^ Olympic Review, N154, August 1980, pp. 410–412, available „online” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 27. 05. 2011. g. Pristupljeno 30. 4. 2013.
- ^ a b „Ex-Olympic chief Juan Antonio Samaranch dies”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. 21. 4. 2010. Pristupljeno 21. 4. 2010.
- ^ Kuper, Simon (29. 9. 2007). „Beijing strikes gold in the propaganda Olympics”. Financial Times. str. 10.
- ^ „The Coca Cola Olympics”. The Irish Times. 5. 8. 1996. str. 15.
- ^ „Boletin Oficial del Estado: Royal Decree 1861/1991” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 26. 06. 2011. g. Pristupljeno 28. 08. 2022.
- ^ a b „Juan Antonio Samaranch mor a Barcelona”, El Periódico de Catalunya, 21. 4. 2010, Arhivirano iz originala 28. 4. 2010. g..
- ^ „Los Reyes y las Infantas acudirán al funeral de Samaranch”, ABC, 21. 4. 2010.
- ^ a b Rogers, Ian; et al. (22. 4. 2010). „Samaranch given state-like funeral in Barcelona”. Reuters. Pristupljeno 23. 4. 2010.
- ^ Boletín Oficial del Estado, A24100-24100
- ^ Boletín Oficial del Estado, A20771-20771
- ^ Boletín Oficial del Estado,A13765-13765
- ^ Boletín Oficial del Estado, A04936-04936
- ^ Boletín Oficial del Estado, A13997-13997
- ^ Boletín Oficial del Estado, A40225-40225
- ^ „Odluka o dodjeli Ordena kralja Tomislava” [Decision on the Assignment of the Order of King Tomislav]. Narodne novine (na jeziku: hrvatski). 26. 8. 1993. Pristupljeno 29. 9. 2018. „Mr. Juan Antonio Samaranch, president of the International Olympic Committee, which included the Croatian Olympic sport into the great worldwide community of the Olympic movement, contributing to the international recognition of the sovereign and independent Republic of Croatia. His merit has enabled Croatian athletes to represent their nation for the first time in history in the Olympics in Albertville and Barcelona, thus permanently joining the global Olympic family. With this extraordinary act, the Republic of Croatia was included in the International Olympic Committee before being invited to be a member of the United Nations.”
- ^ „The Order of Sikatuna”. Official Gazette of the Republic of the Philippines. Arhivirano iz originala 25. 08. 2019. g. Pristupljeno 28. 08. 2022.
- ^ „O nagraždenii ordenom Družbы narodov prezidenta Meždunarodnogo olimpiйskogo komiteta Huana Antonio Samaranča”. pravo.gov.ru (na jeziku: ruski). Government of Russia. Pristupljeno 22. 4. 2021.
- ^ Slovak republic website, State honours : 1st Class in 2000 (click on "Holders of the Order of the 1st Class White Double Cross" to see the holders' table)
- ^ „Resolución N° 136/000”. www.impo.com.uy. Pristupljeno 2020-11-28.
- ^ Quirinale Arhivirano 8 april 2014 na sajtu Wayback Machine
- ^ Quirinale Arhivirano 8 april 2014 na sajtu Wayback Machine
- ^ „L'OMAGGIO DELLA FICTS AL MARCHESE JUAN ANTONIO SAMARANCH”. Ficts. 17. 6. 2010. Arhivirano iz originala 28. 08. 2022. g. Pristupljeno 25. 5. 2017.
Spoljašnje veze
uredi
- Huan Antonio Samaran na sajtu IMDb
