Šaban Bajramović
Šaban Bajramović (roms. Shaban Bayramovic, nadimak Šabi[1]; 16. april 1936, Niš — 8. jun 2008, Niš) bio je pevač romske i srpske muzike odnosno pevač džez muzike. Bio je poznat kao „Kralj romske muzike“.
| Šaban Bajramović | |
|---|---|
 Šaban Bajramović | |
| Lični podaci | |
| Nadimci | Šabi |
| Datum rođenja | 16. april 1936. |
| Mesto rođenja | Niš, Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 8. jun 2008. (72 god.) |
| Mesto smrti | Niš, Srbija |
| Porodica | |
| Supružnici | Milica Bajramović |
| Deca | 4 |
| Muzički rad | |
| Aktivni period | 1964—2008 |
| Instrumenti | Vokal |
| Ostalo | |
| Povezani članci | |
Biografija uredi
Šaban Bajramović je po narodnosti bio Rom, a poreklom iz Niša. Iako naziv Ciganin ponekad nosi pejorativan smisao, Bajramović je o sebi rado govorio kao o Ciganinu. Za svoju narodnost je rekao: „Kakav Rom, ja sam Srbin, srpski Ciganin“.[2] Posle svog slavnog, prvog koncerta u beogradskom Domu sindikata, krajem sedamdesetih, rekao je izvesnom novinaru: „Četrdeset i kusur godina sam Ciganin, a tek dve-tri Rom, pa piši - Ciganin.“
U devetnaestoj je, zbog ljubavi, pobegao iz vojske, pa je kao dezerter, osuđen na tri godine zatvora na Golom otoku.
U javnosti je prihvaćen kao dobar čovek, mada neki ocenjuju da je bio bolji drug, nego suprug i otac. Bio je oženjen Milicom, sa kojom je živeo u Nišu i imao četiri ćerke.
Nedelju dana pred smrt, Bajramović se požalio na slabo zdravlje i težak život, i tom prilikom mu je Rasim Ljajić, srpski ministar rada i socijalne politike uručio jednokratnu novčanu pomoć i obećao potrebno lečenje.
Preminuo je u 73. godini života u niškom kliničkom centru od posledica infarkta. Sahranjen je na Niškom novom groblju. Sahrani su pored mnogobrojnih Nišlija prisustvovali Boris Tadić, tada Predsednik Republike Srbije, Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike Republike Srbije, Zoran Živković bivši premijer Republike Srbije, Goran Paskaljević, filmski režiser i Željko Samardžić, pevač.
Pevačka karijera uredi
Snimio je 20 albuma i oko pedeset singlova, a napisao je i komponovao više od sedamsto pesama. Njegovi ljubitelji ga opisuju kao izvanrednog pevača vrhunskog kvaliteta, „pevača iz srca i duše“. O kvalitetu njegovih pesama donekle govori i činjenica da je njegovo izvođenje pesme „Đelem, đelem“ izabrano za himnu svih Roma sveta.
Pevanjem je počeo da se bavi za vreme izdržavanja zatvorske kazne, kada je u zatvoru osnovao džez orkestar. Po povratku u Niš, pevao je u tamošnjem kulturno-umetničkom društvu koje je nosilo ime po jedinom romskom narodnom heroju, a kada je ono preimenovano u KUD „Rom“, otišao je da peva po krčmama u zabačenim bosanskim planinskim mestima. To preimenovanje doživeo je kao ličnu uvredu.
U to vreme nije uspeo da nađe izdavačku kuću za snimanje svoje muzike u Srbiji i zbog toga svoja dela izdaje u Sloveniji, za Produkciju gramofonskih ploča RTV Ljubljana. Ali, ugovor koji je potpisao sa tom kućom bio je izuzetno nepovoljan, jer je od dva albuma izdata u ogromnom tiražu dobio zanemarivo malo novca. Tek tada se u javnosti saznalo da je Bajramović zapravo bio nepismen i da je to jedan od osnovnih razloga potpisivanja nepovoljnih ugovora.
Kasnije je često nastupao s muzičkim sastavom „Crna Mamba“. Sa njima je sarađivao gotovo dve decenije.
Na lični poziv Nehrua i Indire Gandi nastupao je u Indiji, gde je zvanično proglašen za Kralja romske muzike. Jednom prilikom je pevao u pratnji mostarskog benda Мостар севдах реунион, pa neki smatraju da je bio član i tog benda. Najčešće je pevao u Italiji.
Početkom osamdesetih godina ustanovljeno je da ima zloćudne polipe na glasnim žicama. Operisan je, a lekari su mu zabranili da se ubuduće bavi pevanjem. Ipak, samo desetak dana posle vrlo komplikovane operacije, održao je solistički koncert. „Bez pesme ne mogu“, pravdao se. I pored teške bolesti, nastupao je na Međunarodnom džez festivalu-Nišvil u Nišu 2005. godine.
Magazin Tajm ga je proglasio za jednog od deset najvećih bluz pevača na svetu.
Zanimljivosti uredi
- Bio je strastveni kockar pa je često pevao da bi zaradio novac za kockanje.[3]
- Skupština grada Niša je 5. maja 2009. godine donela odluku kojom je Južni bulevar u gradskoj opštini Paliluli preimenovan u Bulevar Šabana Bajramovića.[4][5]
- Otkriven mu je spomenik 12. avgusta 2010. godine, na dan početka 27. Nišvila na keju u Nišu [6], statua vajara Vlade Ašanina. Donatori za izradu spomenika su bili Goran Bregović, Emir Kusturica, Goran Paskaljević, Esma Redžepova, Ljubiša Samardžić, Zoran Živković, Miloš Simonović i drugi.[2]
Diskografija uredi
Singlovi i mini-albumi (EP) uredi
- 1968 - Najlepša Ciganka Jugoslavije - Diskos (EP)
- 1968 - Tamarske Ciganske Pesme - Diskos (EP)
- 1968 - Šaban Bajramović I Duvački Orkestar Bakija Bakića - Diskos (EP)
- 1968 - Duet Bajramović - Dimitrijević - Diskos (EP)
- 1969 - Šaban Bajramović "Vaselica" - Diskos (EP)
- 1969 - Šaban Bajramović "Erdelezi Avela" - Diskos (EP)
- 1969 - Nataša - Jugoton
- 1971 - Daje - Diskos (EP)
- 1972 - Ne daj da patim - Diskos (EP)
- 1972 - Šaban I Zora Bajramović - Diskos (EP)
- 1973 - Anife - Diskos (EP)
- 1973 - Duška - Diskos (EP)
- 1974 - Todoro,Todoro - Suzy (Singl)
- 1975 - Nani,Nani/Sonaj Te Merav - Suzy (Singl)
- 1975 - Mangavla Daje - Suzy (Singl)
- 1976 - Herdelezi/Ki Sofija me Geljum - Jugoton (Singl)
- 1977 - Opa,Cupa/Jek Dive Sabalje - Jugoton (Singl)
- 1977 - Nič,Nič,Nič/Lid,Lid,Lid - Jugoton (Singl)
- 1982 - Irena/Lepa Devojko - Suzy (Singl)
Albumi uredi
- 1979 - Šaban Bajramović - Diskos
- 1980 - Ašunenma Romalen / Slisajte me ljudi - RTV Ljubljana
- 1981 - Opa,Cupa - Jugoton
- 1981 - Tu Rominije / Ti ženo - ZKP RTVL
- 1982 - Me Sijum Čaveja Tari Jugoslavija / Ja sam momče iz Jugoslavije - ZKP RTVL
- 1983 - Niška Banja - ZKP RTVL
- 1983 - Kamerav / Umirem - ZKP RTVL
- 1984 - Sudbina si murni / Sudbina je moja - Jugoton
- 1985 - Moro Ilo / Moje Srce - Vojvodina Koncert Izdavačka Delatnost Novi Sad
- 1986 - Pijanica - Vojvodina Koncert Izdavačka Delatnost Novi Sad
- 1987 - Šaban Bajramović i Beba Ibišević - PGP RTB
- 1988 - Lutka,Lutka - PGP RTB
- 1990 - Daje / Majko - PGP RTB
- 1992 - Akava li životo / Ovo li je život - Jugodisk
- 1993 - Zvezda,Zvezda - ITV Melomarket, Hitex Swiss
- 1995 - Kalamange Avera / Uzeču si drugu - Juvekomerc
- 1996 - Veruj Mi - Taped Pictures
- 1997 - Kalo Čabo / Crn Dečko - Produkcija Veseli Romi
- 1997 - Kasandra - Juvekomerc
- 1998 - E Paposo Unuko - Dedin Unuk - Produkcija Veseli Romi
- 1999 - Kaži Sine - Produkcija Veseli Romi
- 2001 - Mostar Sevdah Reunion Presents Šaban Bajramović - A Gipsy Legend - Times Square Records
- 2006 - Romano Raj / Ciganski Raj - PGP RTB
- 2008 - Šaban Private - PGP RTB
Kompilacije uredi
- Gypsy King Of Serbia (2002) ARC Music
- Kralj Ciganske Pesme - The King Of Gipsy Song (2004) Hi-Fi Centar
- izvor
Filmovi uredi
Osim muzike, bavio se i filmom. Igrao je manje uloge u filmovima:
- „Nedeljni ručak“ (1982) Milana Jelića, uloga pevača
- „Anđeo čuvar“ (1987) Gorana Paskaljevića, Šainov otac
- „Ciganska magija“ (1997), Stoleta Popova, uloga Omera,
- „Crna mačka beli mačor“ (1998) Emira Kusturice (naročito je popularna njegova izvedba pesme „Bubamara“)
Reference uredi
- ^ Dragoljub B. Đorđević: Kazuj krčmo Džerimo, stana 117
- ^ a b Dragoljub B. Đorđević: Kazuj krčmo Džerimo, stana 121
- ^ Dragoljub B. Đorđević: Kazuj krčmo Džerimo, stana 118
- ^ Vesti rs: „Bulevar Šabana Bajramovića u Nišu“, Pristupljeno 30. 4. 2013.
- ^ RTS: „Niš dobija ulicu Šabana Bajramovića“, Pristupljeno 30. 4. 2013.
- ^ „Otkriven spomenik Šabanu Bajramoviću“, S. Babović, Večernje novosti, 12. avgust 2010.
Spoljašnje veze uredi
