Википедија

RAI

италијански национални јавни сервис
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Rai.

RAI — Italijanska radio-televizija (ital. RAI − Radiotelevisione italiana S.p.A.,[2] IPA: /ˈrai ˌradjoteleviˈzjoːne itaˈljaːna/; komercijalno stilizovano: Rai; do 1954. pod imenom ital. Radio audizioni italiane, RAI)[3] italijanski je nacionalni javni emiter, kompanija u vlasništvu Ministarstva ekonomije i finansija Italije.

Radio-televizija Italije — RAI
Izvorni naziv
RAI − Radiotelevisione italiana S.p.A.
Rai – Radiotelevizjone italijana Spa
Raniji naziv
Radio audizioni italiane
deoničarsko društvo
(u vlasništvu države)
Industrijamediji
Delatnostemitovanje TV programa
Osnovano1924. god.; pre 100 g. (1924) (URI),
1944. god.; pre 80 g. (1944) (RAI),
1954. god.; pre 70 g. (1954) (RAI Spa)
OsnivačVlada Italije
SedišteRim, Italija
Područje pokrivenosti
Italija
(takođe susedne zemlje)
Rukovodioci
Mario Orfeo (GID),
Monika Mađoni (preds.)
PrihodRast 2,4 milijarde € (2014)[1]
Operativni prihod
Rast 257 miliona € (2014)[1]
(zarada)
ProfitRast 48 miliona € (2014)[1]
VlasnikMinistarstvo ekonomije i finansija Italije
Broj zaposlenih
11.635 (2014)[1]
Podružnice
  • Rai Corporation
  • Rai Way
  • Rai Pubblicità S.p.A.
  • Rai Com S.p.A.
  • RaiNet S.p.A.
  • Rai Cinema S.p.A.
  • 01 Distribution S.r.l.
SloganPer te. Per tutti.
(srp. „Za tebe. Za sve.”)
Veb-sajtwww.rai.it

RAI emituje mnogo DVB i Sat televizijskih kanala i radijskih stanica, i to koristeći digitalni zemaljski prenos (15 televizijskih kanala i 7 radijskih stanica na nivou države) i nekoliko satelitskih platformi. Najveći je televizijski emiter u Italiji i konkurencija je za Mediaset i druge manje televizijske i radijske mreže. RAI ima relativno visoku televizijsku gledanost od 33,8%.[4]

RAI-jev signal takođe primaju i susedne zemlje, uključujući Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Maltu, Monako, Crnu Goru, San Marino, Sloveniju, Vatikan, Švajcarsku i Tunis, a distribuira se i preko kablovske i satelitske televizije. Signal Rai 1 se jedno vreme mogao primati i u drugim delovima Evrope, preko propagacije Sporadic E, sve dok nije izvršeno digitalno gašenje jula 2012. godine.

Polovina RAI-jevih prihoda dolazi od naknada licence za primanje signala, a ostatak od zakupljivanja termina za reklame.[5][6]

Godine 1950, RAI je postao jedna od 23 osnivačka javna emitera Evropske radiodifuzne unije (EBU).

Istorija uredi

1924 uredi

Unione radiofonica italiana (URI) bila je formirana 1924. godine uz podršku Kompanije Markoni a po uzoru na model usvojen u drugim evropskim zemljama. URI je svoj inauguralni prenos — govor Benita Musolinija u Teatro Konstanciju — emitovao 5. oktobra. Redovni program je počeo da se emituje sledeće večeri, i to kvartet u Palaco Koradiju koji je izvodio Hajdnov kvartet br. 7 u A-duru. U 21.00 CET, Ines Donareli Vivijani je objavila prvi put: „URI – Unione radiofonica italiana, rimska stanica, 1RO 425 metara talasna dužina. Svima koji slušaju upućujemo pozdrav, dobro veče.”[7] S.A. Radiofono – Società italiana per le Radiocomunicazioni circolari (Radiofono) Guljelma Markonija imalo je u vlasništvu 85% deonica URI-ja, dok je Società italiana radio audizioni circolari (SIRAC) Vestern elektrika raspolagalo sa ostalih 15%.

U skladu sa odredbama Kraljevskog dekreta br. 1067 iz 8. februara 1923. godine, bežično emitovanje je postalo državni monopol pod kontrolom Ministarstva pošti i telegrafa; URI je morao da pruža usluge minimalno šest godina od datuma donošenja Kraljevskog dekreta br. 2191 iz 14. oktobra 1924. godine (Concessione dei servizi radioauditivi circolari alla Società anonima unione radiofonica italiana).[8] Međutim, kada je URI-jev dogovor istekao 1927. godine, nasledio ga je Kraljevski dekretni zakon br. 2207 iz 17. novembra 1927. — delimično nacionalizovana Ente Italiano per le Audizioni Radiofoniche (EIAR), koja je postala Radio audizioni italiane S.p.A. (RAI) investicijom iz Società Idroelettrica Piemontese (SIP) godine 1944.

1940-e uredi

Tokom rekonstrukcije nakon Drugog svetskog rata, većina prvog RAI-jevog programa bila je pod uticajem rajtanskog stila BBC-ja. Naglasak je bio na edukacijskom sadržaju. Programi kao što je Non è mai troppo tardi ili Un viaggio al Po pružali su ljudima uvid u životne okolnosti u drugim delovima zemlje, u vreme kada većina stanovništva nije mogla da priušti putovanja.

Tokom sledećih godina, RAI je napravio razne izmene u svojim uslugama. Reorganizovao je svoje radijske stanice novembra 1946. godine u dve nacionalne mreže, Rete Rossa i Rete Azzurra (Crvena mreža i Plava mreža). Dodao je kulturni Terzo Programma oktobra 1950. godine. Na datum 1. januar 1952. godine Rete Rossa je postao Programma Nazionale (fokusirajući se na informacijski sadržaj), dok je Rete Azzurra postao Secondo Programma (sa većim naglaskom na zabavu). Tri radijske stanice su na kraju postale današnji Rai Radio 1, Rai Radio 2 i Rai Radio 3.

1950-e uredi

Godine 1954, deoničarsko društvo u vlasništvu države Istituto per la Ricostruzione Industriale (IRI) postalo je jedini vlasnik deonica i RAI — sada preimenovan u Rai − Radiotelevisione italiana da bi se istakle novouvedene odgovornosti — konačno je počeo sa redovnom televizijskom službom. Prvi televizijski voditelj RAI-ja objavio je 3. januara u 11.00 CET dnevni pregled programa, koji je emitovan iz centra odnosno sedišta u Milanu i relejskih stanica u Torinu i Rimu. U 14.30, prvi redovni program u istoriji italijanske televizije bio je emitovan: Arrivi e partenze, sa voditeljem Armandom Picom i Majkom Bonđornom. Večernji zabavni program bila je teatarska izvedba dela Karla Goldonija po imenu L'osteria della posta. U 23.15 je počeo završni program za taj dan: La Domenica Sportiva, prvo izdanje sedmične serije koja se emituje do dan-danas.[9]

2000-e uredi

 
Logo RAI-ja, 1987—2000
 
Logo RAI-ja, 2000—2010
 
Logo RAI-ja, 2010—2016

Rukovodstvo uredi

RAI je originalno bila podružnica kompanije Rai Holding S.p.A. Rai Holding je postao deo RAI-ja 1. decembra 2004. godine, prema Članku 21 Zakona 112/04.

RAI-jem upravlja devetočlani Administrativni savet. Sedam članova bira komitet Parlamenta Italije. Ostala dva (od kojih je jedan predsednik) nominuje većinski vlasnik deonica: Ministarstvo za ekonomski razvoj. Savet imenuje generalnog direktora. Generalni direktor i članovi Administrativnog saveta se biraju za obnovljive trogodišnje mandate.

Godine 2005, vlada Silvija Berluskonija je predložila delimičnu privatizaciju RAI-ja prodajom 20% deonica. Ovaj predlog je bio veoma kontroverzan, delom zbog toga što je Berluskoni bio na čelu vodećeg privatnog emitera Mediaset. Neki kritičari su tvrdili da bi Mediaset mogao da postane kupac i time poveća svoju dominantnu poziciju. Međutim, nakon otkrivanja činjenice da bi RAI izgubio 80 miliona evra (96 miliona dolara, 54 miliona funti) 2006. godine, plan privatizacije je obustavljen oktobra 2005.[10]

2010-e uredi

Raisat je 17. maja 2010. godine dobio veliku nadogradnju i ponovo je brendiran novim logom i novim imenom. Ovaj i svi njegovi sestrinski kanali odbacili su deo sat iz imena i postali su Rai YoYo, Rai 5 (prethodno poznat kao Rai Extra), Rai Premium i Rai Movie (prethodno poznat kao Raisat Cinema).

RAI je 11. juna 2013. godine bio jedan od retkih evropskih javnih emitera koji je osuđivao i kritikovao zatvaranje grčkog javnog emitera Hellenic Broadcasting Corporation (ERT).

Kritika uredi

Brojno rukovodstvo uredi

Kompanija RAI je bila kritikovana jer je do 2015. godine imala 46 direktora i 262 glavna sedišta, što se smatra prekomernim; RAI Spa je privatna kompanija ali je 100% u vlasništvu Vlade Italije, tako da Italijani moraju da plaćaju visoke takse da bi potpomogli rad privatnih kompanija deoničarskih društava u vlasništvu vlade ove zemlje kao što je RAI.[11] Pretplatnici plaćaju obaveznu godišnju taksu u iznosu od 100 evra.

Politička propaganda uredi

Kompanija RAI Spa je 99% u vlasništvu Ministarstva ekonomije i finansija Vlade Italije, tako da se može reći da emituje sadržaj koji ostavlja politički uticaj na građane.[12][13]

Program o mafiji uredi

Kanal Raiuno Rai je 6. aprila 2016. godine ugostio mafijaškog bosa Salvatorea „Tota” Rinu, koji je pričao o svojim budućim projektima.[14]

Dug uredi

RAI je do marta 2015. godine akumulirao dug od 442 miliona evra, a italijanski „Korte dei Konti” (italijanska javna institucija za pregled finansija) bio je zabrinut o uticaju ovako velikog RAI-jevog duga na same građane Italije (Italijani ako žele da imaju TV ili TV visoke rezolucije moraju da plaćaju obaveznu godišnju naknadu od 100 evra koja predstavlja taksu za RAI).[15]

RAI-jeva obavezna godišnja naknada za sve televizije u Italiji uredi

Italijani moraju da plaćaju godišnju televizijsku licencu (poznata kao ital. Canone Rai — „RAI-jeva taksa”) od oko 100 evra da bi legalno posedovali sam TV ili TV visoke rezolucije. (Za razliku od TV licenciranja u Ujedinjenom Kraljevstvu, ne izuzimaju se oni koji koriste TV za primanje neemitovanog signala kao što je puštanje DVD-a ili gledanje onlajn videa.) Televizijska taksa u Italiji postoji od 1938. godine; zasnovana je na zakonu koji se koristio u Kraljevini Italiji.

TV kanali uredi

№ Logo Kanal LCN na DVB-T-у Emitovanje Pokrenut Opis
01
 
 Rai 1 1 Nacionalni DTV
Satelit 		3. januar 1954. opšti
02
 
 Rai 2 2 Nacionalni DTV
Satelit 		4. novembar 1961. opšti
03
 
 Rai 3 3 Nacionalni DTV
Satelit 		15. decembar 1979. opšti
04
 
 Rai 4 21 Nacionalni DTV
Satelit 		14. jul 2008. filmski, zabavni
05
 
 Rai 5 23 Nacionalni DTV
Satelit 		26. novembar 2010. kulturni, muzički, dokumentarni
06
 
 Rai Gulp 42 Nacionalni DTV
Satelit 		1. jun 2007. dečji/tinejdžerski
07
 
 Rai Movie 24 Nacionalni DTV
Satelit 		1. jul 1999. filmski
08
 
 Rai News24 48 Nacionalni DTV
Satelit 		26. april 1999. informativni
09
 
 Rai Premium 25 Nacionalni DTV
Satelit 		31. jul 2003. fikcijski
10
 
 Rai Scuola 146 Nacionalni DTV
Satelit 		19. oktobar 2009. obrazovni
11
 
 Rai Storia 54 Nacionalni DTV
Satelit 		2. februar 2009. istorijski
12
 
 Rai YoYo 43 Nacionalni DTV
Satelit 		1. novembar 2006. dečji
13
 
 Rai 1 HD 501 Nacionalni DTV
Satelit 		25. oktobar 2013. visoka definicija
14
 
 Rai 2 HD 502 Nacionalni DTV
Satelit 		25. oktobar 2013. visoka definicija
15
 
 Rai 3 HD 503 Nacionalni DTV
Satelit 		25. oktobar 2013. visoka definicija
16
 
 Rai 4 HD 521 Nacionalni DTV
Satelit 		22. januar 2016. visoka definicija
17
 
 Rai 5 HD 113 Tivusat 19. septembar 2016. visoka definicija
18
 
 Rai Movie HD 114 Tivusat 26. maj 2016. visoka definicija
19
 
 Rai Premium HD 525 Nacionalni DTV
Satelit 		26. maj 2016. visoka definicija
20
 
 Rai Sport HD 58, 146 Nacionalni DTV
Satelit 		14. septembar 2015. sportski
21
 
 Rai 4K 210 Tivusat 17. jun 2016. visoka definicija
22
 
 Rai Italia Međunarodni
Satelit 		1. januar 1992. međunarodni
23
 
 Rai World Premium Međunarodni
Satelit 		2013. kulturni
24
 
 Rai Ladinia Regionalni 1998. ladinski
25
 
 Rai Südtirol Regionalni 7. februar 1996. nemački
26
 
 Rai 3 Bis FJK 103 Regionalni 1995. slovenački

Ugašeni uredi

Radijske stanice uredi

FM, AM, Sat, DAB/DAB+, DTT, Filodiffusion, Web:

Ugašene stanice uredi

Servis na usluzi uredi

Sedišta i uredi uredi

Sedište Centri televizijske produkcije Auditorijumi/teatri Studiji
Rim CPTV Via Teulada, 66 9
Rim CP Saxa Rubra 14
Rim Studi Dear, Via Ettore Romagnoli, 30 6
Rim Teatro delle Vittorie 1 teatar
Rim Rai Auditorium of Foro Italico 1 auditorijum
Milano CP corso Sempione, 27 3 auditorijuma 5
Milano East End Studios via Mecenate, 76 4
Napulj CP Viale Marconi, 9 1 auditorijum 7
Torino CP via Verdi, 16 1 auditorijum 6
Torino Grattacielo Rai Corso Bolzano 5
Palermo CP Viale Strasburgo, 19 4

Lokalni uredi uredi

Strani uredi uredi

Postoji nekoliko ureda RAI-ja u inostranstvu, a služe za izveštavanje vesti koje se emituju uživo u Italiji. Ovi uredi su u: Briselu, Parizu, Berlinu, Londonu, Njujorku, Pekingu, Kairu, Jerusalimu, Najrobiju, Moskvi i Rio de Žaneiru.

Evrovizija uredi

RAI je jedan od članova-osnivača Evropske radiodifuzne unije (engl. European Broadcasting Union, EBU), koju su 1950. godine osnovale 22 zapadnoevropske televizijske stanice koje su se odvojile od OIRT-a. Pesma Evrovizije je takmičenje koje organizuje EBU da bi se u Evropi razvijali određeni nacionalni i međunarodni programi od značaja. RAI uz evrovizijski emituje i Festival u Sanremu, Palio di Sijenu, Cekino d’Oro... kao i svečanosti u kojima se snima papa za šta je zadužen Rai Vaticano (isto tako se prenosi i Angelus i drugi događaji koji su bitni u Evropi). Takođe, RAI je bio među prvim javnim emiterima koji su organizovali učešće za svoju državu na Pesmi Evrovizije; Italija je učestvovala gotovo neprekidno od 1956. do 1997. godine. Godine 1965. i 1991. RAI je organizovao takmičenje. Od 1997. do 2010. je bilo dugo razdoblje neučestvovanja koje nikad nije u potpunosti opravdano, ali 2011. godine RAI je ponovo zabeležio učešće i stvorio „veliku petorku” odnosno pridružio se četirima velikim nacijama koje su od 2000. kao „velika četvorka” predvodile aktivnosti EBU-a; ovih pet zemalja prolazi direktno u finale. RAI je isto tako ispratio sva letnja izdanja drugog uspešnog EBU-ovog projekta, Igre bez granica.

Program koji se emituje za Evroviziju ima posebnu temu odnosno simbol (od devedesetih je zajednički za sve pridružene emitente) koji, iako se menjao tokom godina i u zavisnosti od grafike, uvek mora da sadrži preludijum dela Mark-Antoana Šarpantjea po imenu Te Deum koji se iznova prerađuje.

Slogan uredi

RAI je koristio nekoliko slogana kroz svoju istoriju. Najpoznatiji je:

RAI. Više svega. (ital. Rai. Di tutto, di più.)

Ovo se menjalo tokom godina prema različitim potrebama:

RAI. Od svega, više. (ital. Rai. Di tutti, di più.)”
   „RAI. Od svega, još više. (ital. Rai. Di tutti, ancora di più.)

Povodom Eura 2012. uveden je novi slogan:

Ako je za svakoga, na RAI-ju je. (ital. Se è per tutti, è sulla Rai.)

Dve kampanje za plaćanje televizijske licence provođene su 2012. i 2013. i kroz slogane:

Nešto više od TV-a (ital. Qualcosa di più di una tv)”
   „Mnogo više od TV-a (ital. Molto di più che una tv)

Pretposlednji slogan je bio:

Javni servis se vidi (ital. Il servizio pubblico si vede)

Trenutni slogan uveden 1. septembra 2016. godine je:

Za tebe. Za sve. (ital. Per te. Per tutti.)

RAI-jevi konji uredi

Dva bitna italijanska skulptora napravila su konjičke statue za dva glavna ureda RAI-ja u Rimu:

  • Frančesko Mesina (1966) napravio je poznatog Konja koji umire (ital. Cavallo Morente), rad u bronzi na ulazu sedišta u ulici Vijale Macini 14 gde boravi predsedavajuća, generalna uprava i uprava televizijskih mreža.
  • Mario Čeroli (1980) napravio je Krilatog konja (ital. Cavallo Alato), smeštenog ispred sedišta Saksa Rubra — RAI-jeve informacijske citadele — i posvećenog Bjađu Anjesu, u okviru čega su studiji TG1, TG2, TG3, TGR Lazio, RaiNews24, di RaiItalia, di Rai Radio 1, Radio 2, Radio 3, Radio 4 Light, Radio 5 Classica, Radio 6 Teca, IsoRadio itd.

Počasti uredi

  Medalja za zasluge prve klase Civilne zaštite (ital. Medaglia al merito di I classe della Protezione Civile)
»Za ’učešće u seizmičkom događaju’ iz 6. aprila 2009. u Abrucu, zbog izuzetnog doprinosa načinjenog direktno upotrebom ljudskih i materijalnih resursa da se prebrodi hitan slučaj.«
(ital. «Per la partecipazione all'evento sismico del 6 aprile 2009 in Abruzzo, in ragione dello straordinario contributo reso con l'impiego di risorse umane e strumentali per il superamento dell'emergenza.»)
— 11. oktobar 2010.

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v g „Financials Rai 2014: Reports and Financials as at 31 December 2014” (PDF). rai.it. Pristupljeno 7. 8. 2016. 
  2. ^ „RAI – Radiotelevisione italiana S.p.A.: STATUTO” (PDF). rai.it. 3. 2. 2016. Pristupljeno 24. 11. 2016. 
  3. ^ U početku se u italijanskom jeziku mogla naći razlika između bežične telegrafije (ital. radiofonia) i bežične telefonije (ital. radioaudizione circolare). Drugi pomenuti termin je sada van upotrebe. Pogledajte:
  4. ^ „Ascolti tv 2013 – Predominio Rai con Rai1”. davidemaggio.it. Pristupljeno 7. 8. 2016. 
  5. ^ „Basta con il governo padrone, così cambierà la Tv pubblica”. comunicazioni.it. Italian Ministry of Communications. 8. 12. 2006. Arhivirano iz originala 27. 12. 2007. g. Pristupljeno 7. 8. 2016. 
  6. ^ „DDL Riforma Rai”. comunicazioni.it. Italian Ministry of Communications. 22. 5. 2007. Arhivirano iz originala 13. 10. 2007. g. Pristupljeno 7. 8. 2016. 
  7. ^ Donarelli Viviani, Ines. URI. radiomarconi.com. Comitato Guglielmo Marconi International. Arhivirano iz originala 07. 08. 2016. g. Pristupljeno 7. 8. 2016. „'URI – Unione Radiofonica Italiana Rome station 1RO 425 meters wavelength. To all those who are listening our greetings, good evening.” 
  8. ^ „Gazzetta Ufficiale” (11). 15. 1. 1925. str. 164—167. 
  9. ^ „Il 1954 in Italia”. ribolla2004.it. 2004. Arhivirano iz originala 7. 10. 2011. g. Pristupljeno 7. 8. 2016. 
  10. ^ „RAI Privatization Stopped”. ofcomwatch.co.uk. 1. 11. 2005. Arhivirano iz originala 28. 9. 2011. g. Pristupljeno 7. 8. 2016. 
  11. ^ Stanco, Renato (30. 1. 2015). „Rai, la Casta dei 46 direttori”. lettera43.it. Arhivirano iz originala 20. 05. 2016. g. Pristupljeno 7. 8. 2016. 
  12. ^ „Il pubblico in fuga da una Rai faziosa”. confronti.net. 17. 5. 2011. Pristupljeno 7. 8. 2016. 
  13. ^ „«Rai faziosa» Brunetta lancia l’osservatorio online”. iltempo.it. 6. 9. 2013. Arhivirano iz originala 24. 09. 2015. g. Pristupljeno 7. 8. 2016. 
  14. ^ „Riina junior a Porta a Porta, dg Campo Dall’Orto: «Da settembre supervisione». Maggioni: «Ha parlato da mafioso»”. ilsole24ore.com. 7. 4. 2016. Arhivirano iz originala 7. 10. 2016. g. Pristupljeno 7. 10. 2016. 
  15. ^ „Corte dei Conti, alert sul debito della Rai”. repubblica.it. 13. 3. 2015. Pristupljeno 7. 8. 2016. 

Spoljašnje veze uredi

 
RAI na Vikimedijinoj ostavi.

  italijanski Vikicitat ima citate vezane za članak: RAI

41° 55′ 4″ N 12° 27′ 59″ E / 41.91778° S; 12.46639° I / 41.91778; 12.46639
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=RAI&oldid=25987797”