Влада Александра Обреновића (књига)
Влада Александра Обреновића је тротомна дводелна историографско-уставноправна студија Слободана Јовановића из 1929. године, односно 1931. године, објављена у издању Издавачке књижаре Геца Кон а.д. из Кнез Михаилове улице бр. 12 у Београду. Књига анализира период владавине краља Александра Обреновића.
| Влада Александра Обреновића | |
|---|---|
 Прва страна књиге из 1934. године | |
| Настанак | |
| Аутор | проф. др Слободан Јовановић |
| Земља |  Краљевина Југославија |
| Језик | српски |
| Садржај | |
| Жанр / врста дела | историографско-уставноправна студија |
| Тема | Краљ Александар Обреновић |
| Издавање | |
| Издавач | Издавачка књижарница Геце Кона |
| Број страница | 436 + 534 + 467 |
| Превод | |
| Датум издавања | 1929. |
| Хронологија | |
| Претходник | Влада Милана Обреновића (књига) |
О аутору уреди
Слободан Јовановић (1869-1958) је био српски и југословенски правник и историчар, доктор правних наука, професор и декан Правног факултета Универзитета у Београду, ректор Универзитета у Београду, председник Српске краљевске академије, председник Министарског савета Краљевине Југославије, оснивач и председник Српског културног клуба. Сматра се најзначајнијим домаћим правним теоретичарем и писцем. Његова дела су, иако фундаментална у области опште правне теорије и теорије државе, дуго била скрајнута у времену комунистичке Југославије, будући да је Јовановић током Другог светског рата био председник југословенске краљевске владе у емиграцији и да је у одсуству осуђен на Београдском процесу 1946. године.
Опис уреди
Серијал уреди
Овом књигом, Јовановић је закључио свој серијал о уставној историји Србије у 19. веку, који је започео књигом Уставобранитељи и њихова влада (1838-1858), затим наставио књигама Друга влада Милоша и Михаила и тротомном Владом Милана Обреновића.
Извори уреди
У писању прве књиге, Слободан Јовановић је користио стенографске белешке са седница Народне скупштине, извештаје аустроугарског посланика из Београда, дневник генерала Саве Грујића, записе Ђорђа Симића, те књиге Стојана Новаковића Балканска питања (1906) и Двадесет година уставне политике у Србији (1912), др Хипократа Владана Ђорђевића Србија и Грчка (1923) и Србија и Турска (1928), записе председника Српске краљевске академије генерала Јована Мишковића, мемоарске белешке Вукашина Петровића и Јована Авакумовића, те записе Живана Живановића и Бранка Петровића о казивањима Јована Ристића о краљу Александру Обреновићу.[1] Такође, користио се и Живановићевом књигом Политичке историје Србије, те малобројним сачуваним писмима краља Милана, краљице Наталије, краља Александра и краљице Драге у Државном архиву и архиву Министарства иностраних дела.[2]
За писање другог дела, послужиле су му тротомна књига др Хипократа Владана Ђорђевића Крај једне династије (1905/1906), забелешке генерала Димитрија Цинцар-Марковића које је његова удовица објавила у Политици (1926), Управитељеве белешке Боже Маршићанина, успомене Пере Тодоровића, Деветство трећу Драгише Васића (1925) и бројне друге изворе.[3]
Садржај уреди
Књига прва уреди
Књига почиње анализом закона које је донела влада Народне радикалне странке, након доношења Радикалског устава, а то су Изборни закон, скупштински пословник, Закон о министарској одговорности, Закон о Државном савету, Закон о Главној контроли, Закон о општинама, Закон о уређењу округа и срезова, Закон о судској струци, Закон о штампи, Закон о зборовима и удружењима, Зашто о Академији, Закон о црквеним властима, Закон о устројству војске и Привредни закон.
Затим, следи преглед спољнополитичке ситуације и односа Краљевине Србије са Аустроугарској, Русијом, Бугарској, Цариградском патријаршијом, питање Македоније, а један део је посвећен и Друштву Свети Сава. Следи опис сукоба краља Милана и краљице Наталије, те државни удар краља Александра у којем је збачено намесништво.
Књига друга (1. том) уреди
Друга књига прати различите кабинете Министарског савета, политику коју воде и односе младог краља са родитељима.
Књига друга (2. том) уреди
Други том друге књиге почиње измирењем краља Александра и краља Милана, те прати Владу Владана Ђорђевића. Следи прича о Ивањданском атентату, женидби краља Александра са Драгом Машин, те друштвене и политичке прилике које је иста изазвала. Након смрти краља Милана, разматра се Априлски устав из 1901. године, поновно успостављање краљевог личног режима, све до завере и Мајског преврата 1903. године.
Издања уреди
Прво издање прве књиге се појавило 1929. године, а издавач је била Издавачка књижарница Геца Кон из Кнез Михаилове улице бр. 1 у Београду. Први део друге књиге је објављен 1931. године. Тротомно издање је комплетирано тако што се 1934. године изнова појавио први том, затим 1935. први део другог тома и 1936. године други део другог тома књиге.
Књига се у целости поново појавила тек 1990. године у оквиру првог издања сабраних дела Слободана Јовановића у 12 томова, које су заједнички издали Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ), Југославија Публик и Српска књижевна задруга. Приређивач издања је био историчар др Радован Самарџић, редовни члан Српске академије наука и уметности, директор Балканолошког института и председник Српске књижевне задруге. Тада је изашла у два тома.
Издавачко предузеће Просвета је 2005. године објавило библиофилско издање сабраних дела Слободана Јовановића у 17 томова.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Јовановић, Слободан (1990). Влада Александра Обреновића. 1. Београд: ДП Београдски издавачко-графички завод, Југославијапублик, Српска књижевна задруга. стр. 13. ISBN 86-13-00435-0.
- ^ Јовановић, Слободан (1990). Влада Александра Обреновића. 1. Београд: ДП Београдски издавачко-графички завод, Југославијапублик, Српска књижевна задруга. стр. 14. ISBN 86-13-00435-0.
- ^ Јовановић, Слободан (1990). Влада Александра Обреновића. 1. Београд: ДП Београдски издавачко-графички завод, Југославијапублик, Српска књижевна задруга. стр. 14—15. ISBN 86-13-00435-0.