Википедија

Врховна команда ЈВуО

Врховна команда Југословенске војске у Отаџбини је била ратни Врховни штаб Југословенске војске током Другог светског рата. Настала је 10. јуна 1942. године, када је краљевим указом дивизијски генерал Драгољуб Дража Михаиловић именован за начелника штаба Врховне команде Југословенске војске, која је тада пренета у окупирану земљу.

Врховна команда Југословенске војске у отаџбини
Пуковска застава Југословенске војске, коју су најчешће користиле формације Југословенске војске у Отаџбини
Основана10. јун 1942.
Распуштена29. август 1944. (de facto) 1946. (de iure)
СедиштеРавна гора
Вођство
ГлавнокомандујућиПетар II Карађорђевић
Начелник штабаАрмијски генерал Драгољуб Михаиловић

Историјат уреди

По доласку на Равну гору 11. маја 1941. године, генералштабни пуковник Драгољуб Михаиловић је формирао Команду четничких одреда Југословенске војске. Крајем године је успео да ступи у везу са југословенском краљевском владом у емиграцији, па је краљевим указом 7. децембра унапређен у чин бригадног генерала.

Са формирањем прве владе Слободана Јовановића у јануару 1942. године, генерал Михаиловић је именован за министра војске, морнарице и ваздухопловства и унапређен у дивизијског генерала. Дана 10. јуна 1942. године, генерал Михаиловић је именован за начелника штаба Врховне команде Југословенске војске, која је тиме пренета у окупирану земљу.[1] Седам дана касније је унапређен у чин армијског генерала.

Генерал Михаиловић је обављао дужност министра војске, морнарице и ваздухопловства до 1. јуна 1944. године и формирања Владе Ивана Шубашића. Дужности начелника штаба Врховне команде је разрешен 29. августа 1944. године и стављен на располагање. Краљ Петар II Карађорђевић је у говору од 12. септембра преко радија Лондон (Би-Би-Си на српскохрватском) рекао: „позивам све Србе, Хрвате и Словенце да се уједините и приступите Народноослободилачкој војсци под маршалом Титом.“

Међутим, упркос краљевом позиву, генерал Михаиловић је наставио да предводи Југословенску војску у Отаџбини као ројалистичку, антиосовинску и антикомунистичку војну снагу, све до хапшења 1946. године.

Структура уреди

Начелници штаба Врховне команде уреди

Фотографија Име Чин Време службовања Белешка
  Драгољуб Михаиловић Армијски генерал 1942—1944 10. јуна 1942. Врховна команда пренета у окупирану Југославију.[2] До 17. јуна 1942, Дивизијски генерал. Од 29. августа 1944. године разрешен дужности и стављен на располагање.
  Миодраг Дамјановић Бригадни генерал 1944—1945 Од 18. децембра 1944. године помоћник до 1. марта 1945. године, када је власт пренета на владу ДФЈ која је пренела војна овлашћења на Врховни штаб НОВ и ПОЈ.

Одељења Врховне команде уреди

  1. Оперативно одељење
  2. Обавештајно одељење
    • начелник: мајор Слободан Нешић (јануар-септембар 1944), пуковник Јован Црвенчанин (септембар-новембар 1944), пуковник Павле В. Новаковић (новембар 1944-март 1945), мајор Љубомир Јовановић
    • помоћник и заменик начелника: потпуковник Никола Милекић
  3. Пропагандно одељење (Ратни пресбиро)
  4. Ађутантура
    • начелник: мајор Љубиша Терзић (септембар 1943-јануар 1944), мајор Аћим Слијепчевић (јануар-фебруар 1944), капетан Милан В. Стојановић
  5. Команда стана
  6. Центар везе
    • руководилац: мајор Јожев Певец
    • заменик: мајор Радослав Филиповић
  7. Шифрантски одсек
  8. Инспекторат трупа
    • главни инспектор: пуковник Јеврем Симић
    • заступник главног инспектора трупа: потпуковник Јован Мијатовић
    • помоћник главног инспектора трупа: потпуковник Миодраг Палошевић
  9. Команда позадине
    • командант: пуковник Драгослав Павловић (до фебруара 1944), дивизијски генерал Живорад Божић (фебруар 1944-фебруар 1945)
  10. Пратећи батаљон Врховне команде
  11. Интендантско одељење
    • начелник: капетан Милан Даничић
  12. Санитетско одељење
    • начелник: капетан др Мило Јовановић
  13. Школа резервних официра за официрске кандидате
  14. Радиотелеграфска школа
    • командант: мајор Михаило Стојадиновић, капетан Љубиша Анђелковић
  15. Политички саветници штаба Врховне команде
  16. Верски референти
    • протојереј Будимир Соколовић, јеромонах Јелисије Поповић, јеромонах Јован Рапајић, протојереј Јустин Ђ. Илкић, протојереј Емилијан Е. Поповић, монах Србобран Ј. Крњајац и богослов Илија Ј. Ружић
  17. Курир за иностранство

Истакнути делови Врховне команде уреди

Референце уреди

  1. ^ Указ о постављењу генерала Драгољуба Михаиловића за начелника штаба Врховне команде Југословенске војске, Службене новине Краљевине Југославије, бр. 7, 18. јун 1942, стр. 8
  2. ^ Службене новине 1942, Страна 5 и 8
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Врховна_команда_ЈВуО&oldid=27520647”