Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије
Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије су настала током Народноослободилачког рата, Указом Врховног штаба НОВ и ПОЈ од 15. августа 1943. године. Касније током постојања Федеративне Народне Републике Југославије и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, од 1945. до 1992. године уведена су нова одликовања, која су се додељивала - војним и цивилним лицима, страним држављанима, војним јединицама и друштвено-политичким организацијама. После распада СФРЈ, један део одликовања је задржан и коришћен као одликовања Савезне Републике Југославије, а касније Државне заједнице Србије и Црне Горе, до 2006. године.
Историја
уредиУказом Врховног штаба НОВ и ПОЈ од 15. августа 1943. године установљена су прва одликовања у Народноослободилачкој војсци Југославије - Орден народног хероја, Орден народног ослобођења, Орден партизанске звезде у три реда, Орден братства и јединства, Орден за храброст и Медаља за храброст. Председништво АВНОЈ-а је 9. јуна 1945. године донело „Законом о орденима и медаљама Демократске Федеративне Југославије“ којим су потврђена сва одликовања која је установио Врховни штаб НОВ и ПОЈ, с тим што је Орден братства и јединства добио два реда, као и Орден рада у три реда, који је установљен 1. маја 1945. године. Овим законом уведена су и нова одликовања - Орден слободе, Орден заслуга за народ (у три реда) и Медаља заслуга за народ.
Поред ових одликовања, Повереништва народне одбране Националног комитета ослобођења Југославије је 14. септембра 1944. године установило Партизанску споменицу 1941. која је представљала знак државног признања свим првоборцима, тј. учесницима Народносослободилачке борбе од 1941. године. Она није предстваљала стандардно југословенско одликовање и није третирана у законима о одликовањима, већ у посебном „Закону о Партизанској споменици 1941“.
Године 1946, три године од проглашења Јосипа Броза Тита за Маршала Југославије, установљен је и додељен Маршалски знак, посебан беџ направљен искључиво за Тита. Није сматран за одликовање.
„Закон о одликовањима ФНРЈ“ од 14. новембра 1955. године са изменама и допунама из 1956, 1960. и 1961. године регулисао је материју из ове области. Према њему, одликовања су додељивана појединцима, војним јединицама, привредним и друштвеним организацијама, а додељивао их је указом председник Републике, а од 1980. године Председништво СФРЈ. Предлоге за доделу одликовања подносило је Савезно извршно веће, надлежни републички и покрајински органи, савезни секретар за народну одбрану (за војна лица, јединице и установе ЈНА) и савезни секретар за спољне послове (за стране држављане и стране и међународне организације и установе). Комисија за одликовање Председништва СФРЈ оцењивала је и одлучивала о предлозима, које је затим подносила председнику СФРЈ, а касније председнику Председнштва СФРЈ.
До 1961. године број одликовања повећао се на укупно 42 - 35 ордена, 6 медаља и 1 споменица. Редослед одликовања био је утврђен Законом, а постојали су и Статути ордена и медаља. Уз орден се додељивао „декрет“, уз медаљу „уверење“, а за највиша одликовања су издаване „повеље“. Носиоци Ордена народног хероја и Ордена јунака социјалистичког рада, су с одликовањем стицали и почасни назив - народни херој, односно јунак социјалистичког рада. Народни хероји Југославије, носиоци Партизанске споменице 1941. и њихове породице имали су право на извесне повластице, а повластице су наставили да користе и носиоци старих ратних одликовања Краљевине Југославије, Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе - Ордена Карађорђеве звезде с мачевима, Ордена белог орла с мачевима и Златне медаље Обилића. Аутори већине југословенских одликовања и медаља су били вајар Антун Аугустинчић и сликар Ђорђе Андрејевић Кун, а Ордена народног хероја (који се производио у СФРЈ) вајар Франо Динчић.[а]
Последња одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије додељивана су до 27. априла 1992. године када је ступањем на снагу „Уставног закона за спровођење Устава Савезне Републике Југославије“ престао да важи закон о одликовањима СФРЈ. Савезна скупштина Савезне Републике Југославије донела је 4. децембра 1998. године „Закон о одликовањима СРЈ“ у којем су задржана нека ранија одликовања СФРЈ, као нпр. Орден народног хероја, Орден слободе, Орден за храброст, Орден југословенске заставе и др. Ова одликовања задражана су и током постојања Државне заједнице Србије и Црне Горе све до 2006. године.
Галерија
уреди-
-
Прва одликовања НОВ и ПОЈ у Војном музеју
-
Ордени народног хероја у Војном музеју
-
Три Ордена народног хероја којима је одликован Јосип Броз Тито изложена у Кући цвећа у Београду
-
1 Орден ратне заставе, 2 Орден републике, 3 Орден народног хероја и 4 Орден јунака социјалистичког рада на изложби у Историјском архиву Београда
-
1 Орден југословенске звезде са лентом, 2 Орден југословенске заставе са златном звездом и 3 Орден југословенске заставе са лентом на изложби у Историјском архиву Београда
-
Одликовања за храброст - Орден народног хероја, Орден за храброст и Медаља за храброст
Ордени за грађанске заслуге
уреди- Орден југословенске звезде:
- Орден југословенске велике звезде (I реда)
- Орден југословенске звезде са лентом (II реда) и
- Орден југословенске звезде са златним венцем (III реда) и
- Орден југословенске звезде на огрлици (IV реда)
- Орден јунака социјалистичког рада
- Орден народног ослобођења
- Орден југословенске заставе:
- Орден југословенске заставе са лентом (I реда)
- Орден југословенске заставе са златним венцем (II реда)
- Орден југословенске заставе са златном звездом на огрлици (III реда)
- Орден југословенске заставе са златном звездом (IV реда)
- Орден југословенске заставе са сребрном звездом (V реда)
- Орден Републике:
- Орден Републике са златним венцем (I реда) и
- Орден Републике са сребрним венцем (II реда)
- Орден заслуга за народ:
- Орден заслуга за народ са златном звездом (I реда)
- Орден заслуга за народ са сребрним зрацима (II реда) и
- Орден заслуга за народ са сребрном звездом (III реда)
- Орден братства и јединства:
- Орден братства и јединства са златним венцем (I реда) и
- Орден братства и јединства са сребрним венцем (II реда)
- Орден рада:
- Орден рада са црвеном заставом (I реда)
- Орден рада са златним венцем (II реда)) и
- Орден рада са сребрним венцем (III реда)
Ордени за војне заслуге
уреди- Орден слободе
- Орден народног хероја
- Орден ратне заставе
- Орден партизанске звезде:
- Орден партизанске звезде са златним венцем (I реда),
- Орден партизанске звезде са сребрним венцем (II реда) и
- Орден партизанске звезде са пушкама (III реда)
- Орден народне армије:
- Орден народне армије са ловоровим венцем (I реда),
- Орден народне армије са златном звездом (II реда) и
- Орден народне армије са сребрном звездом (III реда)
- Орден за војне заслуге:
- Орден за војне заслуге са великом звездом (I реда),
- Орден за војне заслуге са златним мачевима (II реда) и
- Орден за војне заслуге са сребрним мачевима (III реда)
- Орден за храброст
- Партизанска споменица 1941.
Медаље за грађанске и војне заслуге
уреди- Медаља за храброст
- Медаља за војне заслуге
- Медаља за војничке врлине
- Медаља рада
- Медаља заслуге за народ
- Медаља за заслуге
-
Медаља за храброст
-
Медаља за војне заслуге
-
Медаља за војничке врлине
-
Медаља рада
-
Медаља заслуге за народ
-
Медаља за заслуге
Спомен медаље
уреди- Медаље годишњице ЈНА за 10 година
- Медаље годишњице ЈНА за 20 година
- Медаље годишњице ЈНА за 30 година
- Медаље годишњице ЈНА за 40 година
- Медаље годишњице ЈНА за 50 година
- Медаље годишњице победе над фашизмом за 30 година
- Медаља „Смрт фашизму — слобода народу“
- Спомен-медаља путовања Јосипа Броза Тита у Индију и Бурму
- Медаља Савеза бораца за Југословене учеснике Шпанског грађанског рата
Напомене
уреди- ^ Поједини тзв. грађански ордени додељивани војним лицима, и обратно, тако да се може рећи да су они унифицирани за обе „категорије“, као нпр:
- Орден рада у сва три реда је додељиван и за војне и за грађанске заслуге
- Орден заслуга за народ у сва три реда
- Орден братства и јединства у два реда и
- Орден за храброст
Литература
уреди- Војна енциклопедија (књига шеста). Београд 1973. година.
- Општа енциклопедија, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1980. година