Сувенир
Сувенир (фр. souvenir успомена) је предмет који се купује на путовањима за успомену[1] на одређен догађај, место или особу. Он треба да носи посебну ознаку туристичке дестинације одакле потиче, аутентичност и лаку препознатљивост, као и да пружа ширу слику о земљи, региону или месту из ког потиче. Он представља верни доказ тог поднебља или средине, због чега би требало да је у њој и произведен.[2]
Основне карактеристике
уредиСувенир не може бити циљ путовања, посете или боравка, али помаже да што дуже остану у сећању пријатни доживљаји са тих путовања. Свенир треба да буде[2]:
- релативно малих димензија (лако преносив)
- погодан за масовну производњу
- посебно естетски обраде
- релативно јефтин
Предмети који служе као сувенири
уреди- Разгледнице
- храна и пиће типични за посећени крај, у адекватном паковању, у малој амбалажи: флаширана ракија или вино, тегла меда, компота, пекмеза или слатког
- најчешће куповани сувенир мајице, капе, шешири. качкети, оловке, пепељаре, упаљачи, привесци, календари, обележивачи страница, са именом или сликом места или манифестације
- у модерније сувенире спадају ЦД, DVD презентације, видео материјал, књиге, брошуре, проспекти, монографије, графике, сериграфије, поштанске маркице, магнети за фрижидере
- предмети занатлија и домаће радиности, делови народних ношњи или луткице у народним ношњама, кувари, мањи музички инструменти или њихове минијатуре
- индустријски производ, нарочито уколико, када је сам процес производње симбол одређеног поднебља[3]
- предмети који су се користили некад давно или се користе данас у кућној употреби кецеље, варјаче, дашчице за сецкање, крпе за кухињу, чаше, шоље, подметачи за чаше, бокали, украсни тањири, столњаци, ешарпе, штуцне.
- реплике културно историјских споменика, скуплтуре, објеката који представљају симболе посећеног места[4]
- музејски сувенири и сувенири из других посећених културних установа, као што су библиотеке, могу бити копије онога што се чува у таквим установама[5][6]
Значај сувенира
уредиСувенири имају функцију задовољења туристичке потребе, утиче на повећање туристичке потрошње[2] и може да представља значајан извор прихода за локално становништво.
Штетни сувенири
уредиСувенири су штетни уколико туристи односе културно, или природно благо, ретке и угрожене животиње, биљке, а понекад и „само“ одређено камење. Неке државе прописују високе казне за лов или скупљање заштићених врсти, о томе обавештавају становништо у јавним медијима, те саветују туристе да не купују или не узимају такве сувенире, чак и када се не ради о угроженим врстама, како би се очували природа, биодиверзитет или културно благо.[7][8]
Осим тога, неки сувенири, сами по себи могу бити штетни, посебно у случају када посетиоци немају довољно информација о ономе што желе да понесу са собом, или када предмети или места на коме се налазе нису у ту сврху предвиђени.[9][10][11]
Референце
уреди- ^ Клајн, Иван; Милан Шипка (2008). Велики речник страних речи и израза (четврто изд.). Нови Сад: Прометеј. стр. 593,1498. ISBN 978-86-515-0311-8.
- ^ а б в Анђелија Ивков-Џигурски; Ковачевић, Тамара; Лолита Закић (2008). „Сувенири као део културног наслеђа становништва у функцији туристичког производа Оригиналан научни рад” (пдф). doiserbia.nb.rs. Гласник српског географског друштва, свеска LXXXVIII- Бр. 4. Приступљено 8. 9. 2013.
- ^ „Пријава за сувенир - формулар” (PDF). suvenirisrbije.com. Приступљено 9. 9. 2013.
- ^ „Београдски сувенир”. tob.rs. Архивирано из оригинала 21. 9. 2013. г. Приступљено 9. 9. 2013.
- ^ „Сувенири помажу музеје”. РТС.рс. РТС. 29. 7. 2013. Приступљено 9. 9. 2013.
- ^ „Представљени сувенири Народне библиотеке Србије”. nb.rs. Народна библиотека Србије. 18. 5. 2012. Архивирано из оригинала 31. 10. 2012. г. Приступљено 9. 9. 2013.
- ^ Залена Истра. „Ровињ - заштићене морске врсте”. inforovinj.com. Инфо Ровињ. Приступљено 9. 9. 2013.
- ^ Залена Истра (27. 7. 2009). „Правилник о проглашњвању дивљих својти заштићеним и строго заштићеним”. narodne-novine.nn.hr бр. 70/05. narodne-novine.nn.hr. Приступљено 9. 9. 2013.
- ^ „Аврам Израел - Добио сам рак као сувенир из бомбардовања”. opstinasokolac.net. Општина Соколац. 25. 3. 2013. Приступљено 9. 9. 2013.
- ^ веле, Дојче (31. 3. 2013). „Осиромашени уранијум отровао БиХ: Срби из Хаџића масовно умиру од рака”. rtrs.tv. РТРС. Приступљено 9. 9. 2013.
- ^ „Гипс као сувенир: Кристијано Роналдо 11-годишњем фану сломио руку”. srednja.hr. 26. 7. 2013. Архивирано из оригинала 26. 9. 2013. г. Приступљено 9. 9. 2013.
Литература
уреди- Клајн, Иван; Милан Шипка (2008). Велики речник страних речи и израза (четврто изд.). Нови Сад: Прометеј. стр. 593,1498. ISBN 978-86-515-0311-8.
Спољашње везе
уреди
- Цветићанин, А. (1. 3. 2013). „Уникатни сувенири су предност Србије”. Политика. Приступљено 9. 9. 2013.
- . Алија Иброви, Џевад Катица. „Сарајевска коцка збанични сувенир општине Стари град” (PDF). Староградски хабери. V: 3. 2010. Приступљено 9. 9. 2013.