Џастин Тридо

23. премијер Канаде (2015-)

Џастин Тридо
Trudeau visit White House for USMCA (cropped).jpg
Џастин Тридо 2019. године
Биографија
Пуно имеЏастин Пјер Џејмс Тридо
Датум рођења(1971-12-25)25. децембар 1971.(49 год.)[1]
Место рођењаОтава
Канада
Држављанствоканадско
Религијакатолик
СупружникСофи Тридо (в. 2006)
Деца3
ОтацПјер Тридо
МајкаМаргарет Тридо
УниверзитетУниверзитет Макгил, Универзитет Британске Колумбије
Политичка
странка
Либерална партија Канаде
ПотписSignature Justin Trudeau.svg
Тренутна функција
Функцију обавља од 4. новембра 2015.
МонархЕлизабета II
Гувернер(и)Дејвид Џонстон
Жули Пајет
Мери Сајмон
ПретходникСтивен Харпер
Тренутна функција
Функцију обавља од 4. октобар 2008

Џастин Пјер Џејмс Тридо (франц. Justin Pierre James Trudeau; Отава, 25. децембар 1971) канадски је политичар и тренутни премијер Канаде.[2] Син је бившег премијера Пјера Тридоа. Изабран је у Парламент Канаде 2008. године, а 14. априла 2013. године изабран је за председника Либералне партије Канаде. Ожењен је и има троје деце.

Џастин је други најмлађи председник Владе Канаде након Џоа Кларка. Најстарији је син 15. предсједника Владе Канаде, Пјера Тридоа и његове бивше жене Маргарет Тридо, рођене Синклер.[3][4][5]

Рани животУреди

Рођење и пореклоУреди

Дана 23. јула 1971. године, канцеларија председника владе објавио је како жена председника владе Пјера Трудоа очекује дете[6] које би се требало родити у децембру.[7][8] На Божић (25. децембра), у 21 сат и 27 минута (EST; UTC-5) Тридо је рођен у Отавској болници.[9] Као и у свим канадским болницама у то време, очевима је било забрањено да приступе порођајној просторији. Након што је Маргарет Тридо протествовала, болница је укинула овај пропис, а након ње и остале болнице у Канади.[10] Џастин је друго дете у канадској историји које је рођено док му је отац био канадски премијер; прва је била Џон А. Макдоналдова кћерка Маргарет Мери Теодора Макдоналд (8. фебруар 1869 – 28. јануар 1933). Тридова млађа браћа Александар (Саша) (рођен 25. децембра 1973) и Мајкл (2. октобар 1975 – 13. новембар 1998) били су треће и четврто дете премијера.[11][12]

Тридо је претежно шкотског и француско-канадског порекла. Дедови су му били предузетник Шарл-Емил Тридо[13] и Џејмс Синклер,[14] министар рибарства владе Луја Сен-Лорана.[15] Тридов прадеда с мајчине стране, Томас Бернард, рођен је у Макасару у Индонезији, одакле је 1906. године имигрирао у Пентиктон, Британска Колумбија.[16] Преко породице Бернард, рођака грофова Бандона,[17] Тридо је праунук у седмом кољену (према computatio civilis) генерал-мајора Вилијама Фаркахара, једног од вођа у оснивању савременог Сингапура, чиме има и малајско те ниаско порекло.[18][19][20][21][22] Тиме постаје први председник Владе Канаде који има потврђено неевропско порекло.[23]

Тридо је крштен, с очевом унуком Аном Руло-Данис као кумом и мајчиним шогором Томасом Волкером као кумом, 16. 01. 1972, када је и први пут виђен у јавности.[24] Дана 14. 04. 1972. године, Тридови родитељи одржавали су свечаност у Националном центру уметности на којој је амерички председник Ричард Никсон рекао да жели да „наздрави будућем председнику владе Канаде, Џастину Пјеру Триду”,[4][25] на шта је Пјер Тридо одговорио, ако ће његов син икад преузети ту улогу, да се нада да ће имати „грациозност и умеће председника”.[26] Пат Никсон, прва дама САЂа, раније је тог дана посетила Тридоа како би му доставила дар, плишаног Снупија.[27] Касније су аудио-снимци из канцеларије Ричарда Никсона у Белој кући откриле како је Никсон назвао ту посету „траћење три дана горе. Тај излет нам је требао једнако као и рупа у глави.”[28]

Политичка каријераУреди

Председник владеУреди

Тридо и остатак Кабинета именовао је генерални гувернер Давид Џонстон 4. 11. 2015. године. Тридо је рекао како ће му први политички приоритет, након што ће 3. децембра 2015. парламент бити поновно сазван, бити смањење пореза за Канађане са средњим приходом и повећање пореза за најимућније. Рекао је и како ће поновно изградити добре односе с домороцима и водити отворену, етичку и транспарентну владу.[29] Тридо покушава да удаљи свој стил владавине од онога свога претходника.[30]

ПолитикаУреди

ДефицитУреди

Током избора Либерална је странка обећавала да ће да смањи дефицит на 10 милијарди CAD годишње, али због смањења цене нафте, министар финанција Тридове владе, Бил Морно, објавио је како ће влада имати дефицит од 29 милијарди CAD у 2016. и 2017. години.[31]

ИнфраструктураУреди

У изборној кампањи, Тридо је рекао како ће увести инфраструктурални план вредан 60 милијарди CAD у улагању кроз 10 година.[32]

ПобачајУреди

Тридо је рекао како жели да формира странку која је „потпуно за избор” и да потенцијални кандидати Либералне странке у изборима 2015. године који се противе побачају неће бити одобрени за номинацију ако неће пристати гласати „за избор” током одобравања предлога закона везаних уз побачај.[33] Тридов став слаже се с резолуцијом одобреном од стране већине чланова Либералне странке током странкине конвенције о политици у 2012. години. Тај став су критиковали конзервативни хришћани, као што је бивши члан парламента Џим Каригијанис и кардинал Торонта Томас Колинс.[34][35]

МарихуанаУреди

Тридо је први пут јавно исказао занимање за легализацију марихуане током говора на митингу у Келоуни, Британска Колумбија, 24. 07. 2013. године. Рекао је да није за декриминализацију канабиса, него за легализација.[36]

Током једног интервјуа у августу 2013, Тридо је рекао како је последњи пут користио марихуану 2010. године, када је постао члан парламента.[37] Након анализе резултата легализације марихуане у Колораду, Тридо је рекао како би Канађани имали корист од анализирања искуства и Колорада и Вашингтона.[38]

Након што је Либерална странка формирала владу у новембру 2015. године, Тридо је, као председник Владе, најавио да раде на федералном процесу којим би се заједнички легализовало поседовање марихуане за рекреацијску намену. Планирају да уклоне конзумацију и поседовање марихуане из Казненог закона, али и да уведу нове законе с већим казнама за особе којима је доказана продаја марихуане малолетницима.[39]

РелигијаУреди

Тридоов отац био је побожан римокатолик, а његова мајка преобратила се из англикализма на католичанство пре венчања. Као дете, сваке недјеље присуствовао је миси и молио сваке вечери. С 18 година престао је обављати католичке дужности.[40] Након братове смрти 1998. године, Тридо је поновно почео веровати.[41]

Исказао је противљење предложеној Квибешкој повељи вредности, контроверзној повељи која би забрањивала делатницима у јавном сектору ношење или приказивање религијских симбола.[42] Повеља је одбачена након што је Квибешка либерална странка победила на провинцијским изборима 2014. године.

Права женаУреди

Тридо се сматра феминистом. Рекао је да је Либерална странка „једнозначна у својој обрани женских права” и да је она „странка повеље”.[43]

РеференцеУреди

  1. ^ Griffin, Eugene (6. 3. 1971). „Trudeau's Bride Takes All by Surprise”. Chicago Tribune. Chicago Tribune Press Services. Архивирано из оригинала на датум 5. 3. 2017. Приступљено 4. 9. 2016. 
  2. ^ Prime Minister of Canada: "Prime Minister Justin Trudeau" (pristupljeno 24. 09, 2016.)
  3. ^ Biography.com: "Pierre Trudeau Biography - Prime Minister (1919–2000)", 2. 04. 2014. (pristupljeno 24. 09. 2016.)
  4. ^ а б Biography.com: "Justin Trudeau Biography - Prime Minister, Author, Teacher (1971–)", 22. 09. 2015. (pristupljeno 24. 09. 2016.)
  5. ^ Hamilton Communty News Joan Bryden, Jim Bronskill: "'We're back,' Trudeau tells allies abroad", 21. 09. 2015. (pristupljeno 24. 09. 2016.)
  6. ^ Griffin, Eugene (6. 3. 1971). „Trudeau's Bride Takes All by Surprise”. Chicago Tribune. Chicago Tribune Press Services. Архивирано из оригинала на датум 5. 3. 2017. Приступљено 4. 9. 2016. 
  7. ^ „Rumors confirmed: Mrs. Trudeau expecting, due December”. Montreal Gazette. The Canadian Press. 24. 6. 1971. Приступљено 22. 5. 2016. 
  8. ^ „Civic doctor for Margaret”. Ottawa Citizen. 1. 12. 1971. Приступљено 7. 10. 2017. 
  9. ^ Downie, Jim (28. 12. 1971). „Justin just like dad”. Ottawa Citizen. The Canadian Press. Приступљено 21. 10. 2015. 
  10. ^ CBC News Susana Mas: "Justin Trudeau memoir: 7 surprising revelations from Common Ground", 20. 09. 2014. (pristupljeno 24. 09. 2016.)
  11. ^ „Welcome, Justin Trudeau”. St. Petersburg Times. 31. 12. 1971. Приступљено 2. 3. 2013. 
  12. ^ English, John (28. 8. 2007). Citizen of the World: The Life of Pierre Elliott Trudeau Volume One: 1919–1968. Knopf Canada. стр. 205—. ISBN 978-0-676-97522-2. Архивирано из оригинала на датум 31. 7. 2013. Приступљено 27. 5. 2011. 
  13. ^ „Pierre Trudeau toughens up”. CBC Digital Archives. 9. 1. 1994. Архивирано из оригинала на датум 18. 11. 2015. Приступљено 13. 11. 2015. 
  14. ^ „Colleagues, family discuss secret Trudeau wedding”. CBC Digital Archives. 5. 3. 1971. Архивирано из оригинала на датум 6. 1. 2016. Приступљено 3. 9. 2016. 
  15. ^ „SINCLAIR, The Hon. James, P.C.”. Parliament of Canada. Архивирано из оригинала на датум 8. 5. 2013. Приступљено 2. 3. 2013. 
  16. ^ Government of Canada - Library and Archives Canada: "Item: Passenger lists of the AORANGI arriving in Vancouver, British Columbia on 1906-06" (pristupljeno 24. 09. 2016.)
  17. ^ Google Books E. M. Johnston-Liik: "MPs in Dublin: Companion to History of the Irish Parliament, 1692-1800" (pristupljeno 24. 09. 2016.)
  18. ^ "Stamford Raffles was not above sneering at Farquhar's Malay wife and the children by her he had acknowledged. 'The Maya connexion', he termed them archly."Barley, Nigel (1991). The Duke of Puddle Dock: Travels in the Footsteps of Stamford Raffles. Great Britain: Viking. стр. 242. ISBN 9780670836420. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2017. 
  19. ^ Ford, D. (2005). The world of Antoinette Clement: Colonial mistress. Australia: University of Queensland. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2016. 
  20. ^ Hedemann, Nancy Oakley (1994). A Scottish-Hawaiian story: the Purvis family in the Sandwich Islands. Book Crafters. ISBN 9780964402003. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2017. Приступљено 4. 9. 2016. 
  21. ^ Douglas-Home, Jessica (1996). Violet: The Life and Loves of Violet Gordon Woodhouse. Harvill Press. ISBN 9781860462696. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2017. Приступљено 4. 9. 2016. 
  22. ^ Cooper, Artemis (2011). Writing at the Kitchen Table: The Authorized Biography of Elizabeth David. Faber & Faber. ISBN 9780571279777. Архивирано из оригинала на датум 15. 1. 2017. Приступљено 4. 9. 2016. 
  23. ^ Ethnicity of Celebs Follers: "Justin Trudeau", 13. 11. 2015. (pristupljeno 24. 09. 2016.)
  24. ^ Newspapers.com - The Ottawa Journal Mike Gillespie: "It's 'Justin Pierre James' – Trudeau baby baptized", 17. 01. 1972. (pristupljeno 24. 09. 2016.)
  25. ^ Maclean's Julie Smyth: "That time Richard Nixon predicted Justin Trudeau would be PM", 9. 03. 2016. (pristupljeno 24. 09. 2016.)
  26. ^ Google News - The Bryan Times: "Nixon, Trudeau sign treaty: Great Lakes cleanup is multi-billion job", 15. 04. 1972. (pristupljeno 24. 09. 2016.)
  27. ^ Google News - Ellensburg Daily Record: "Snoopy' gift from Nixon's", 14. 04. 1972. (pristupljeno 24. 09. 2016.)
  28. ^ The Globe and Mail Alexandra Gill: "Nixon's bushy-haired 'bastard' bites back", 23. 03. 2002. (pristupljeno 24. 09. 2016.)
  29. ^ Maclean's: "Prime Minister Justin Trudeau on his cabinet and its promise to Canadians", 4. 11. 2015. (pristupljeno 25. 09. 2016.)
  30. ^ CBC News Chris Hall: "ANALYSIS | Justin Trudeau begins his bold experiment in 'government by cabinet'", 5. 11. 2015. (pristupljeno 25. 09. 2016.)
  31. ^ National Observer Mike De Souza: "Ten highlights from Justin Trudeau's first federal budget", 22. 03. 2016. (pristupljeno 25. 09. 2016.)
  32. ^ The Wall Street Journal Paul Vieira, David George-Cosh: "Canada’s Prime Minister Justin Trudeau Says Will Proceed With Infrastructure Spending Plan", 13. 01. 2016. (pristupljeno 25. 09. 2016.)
  33. ^ National Post Joan Bryden: "Justin Trudeau says anti-abortion candidates can’t run as Liberals", 7. 05. 2014.(pristupljeno 25. 09. 2016.)
  34. ^ CBC News Trinh Theresa Do: "Justin Trudeau's abortion policy will 'definitely' hurt Liberals, former MP says", 20. 05. 2014. (pristupljeno 25. 09. 2016.)
  35. ^ CBC News: "Cardinal Thomas Collins urges Justin Trudeau to reverse pro-choice rule", 14. 05. 2014. (pristupljeno 25. 09. 2016.)
  36. ^ National Post: "Justin Trudeau wants to legalize marijuana in order to 'keep it out of the hands of our kids'", 24. 07. 2013. (pristupljeno 25. 09. 2016.)
  37. ^ thestar.com Joanna Smith: "Justin Trudeau admits smoking marijuana as MP", 22. 08. 2013. (pristupljeno 25. 09. 2016.)
  38. ^ National Post Bill Graveland: "Justin Trudeau says Canada should ‘draw on best practices’ from marijuana legalization in Colorado, Washington", 23. 01. 2014. (pristupljeno 25. 09. 2016.)
  39. ^ CTV News Jim Bronskill: "Tax on legalized pot won't be a cash cow: PM", 17. prosinca 2015. (pristupljeno 25. 09. 2016.)
  40. ^ Ottawa Citizen Mark Kennedy: "Q and A: Justin Trudeau in his own words", 18. 09. 2014. (pristupljeno 25. 09. 2016.)
  41. ^ Winnipeg Free Press John Longhurst: "PM's faith has evolved with age", 14. 11. 2015. (pristupljeno 25. 09. 2016.)
  42. ^ CBC News Meagan Fitzpatrick: "Trudeau says he will defend Quebec's open society", 29. kolovoza 2013. (pristupljeno 25. 09. 2016.)
  43. ^ The Independent Heather Saul: "Justin Trudeau: The rise of the feminist and pro-choice Canadian Prime Minister who wants to legalise marijuana 'right away'", 20. 09. 2015. (pristupljeno 25. 09. 2016.)

Спољашње везеУреди