Атлетика на Летњим олимпијским играма 1932.

Olympic flag.svg
Athletics pictogram.svg

Атлетска такмичења на 10. Летњим олимпијским играма у Лос Алђелесу 1932. године одржавала су се од 31. јула до 7. августа на Олимпијском стадиону који се данас зове Меморијалном стадиону Колосеум.

УчеснициУреди

У атлетским такмичењима укупно је учествовало 386 атлетичара (332 муш. и 54 жене) из 34 земље. У поређењу са претходним играма, сви су у дошли са мањим бројем учесника, због удаљености и економске кризе која је избила 1929. Свака нација је могла у једној дисциплини наступити са највише три такмичара.

На овим играма први пут је установљено победничко постоље за три првопласирана такмичара, подизање националне заставе и оркестар који је изводио химну земље победника. Програм је био направљен тако да је трајао преко целог дана.

Најмлађи такмичара на атлетским такмичењима била је Јапанка Сумико Ватанабе са 15 година и 247 дана, која се такмичила у трци на 100 метара, а најстарији италијански бацач кладива Амандо Пођоли са 44 године и 46 дана.

Кратак преглед такмичењаУреди

На прогрму је укупно било 29 дисциплина, 23 у мушкој и 6 у женској конкуренцији. У односу на претходне игре програм је повећан за две дисциплине: ходање на 50 км у мушкој и бацању копља у женској конкуренцији, где је и трка на 80 м препоне заменила трку на 800 м.


У центру пажње на Играма била су атлетска такмичења, на којима су поправљени скоро сви олимпијски рекорди. У мушкој конкуренцији постављено је 8 нових светских рекорда и 10 олимпијских, а код жена 4 нова светска и 2 нова олимпијска рекорда.

Освајач 12 олимпијских медаља (9 златних и 3 сребрне) Финац Паво Нурми желео је завршити каријеру победом у маратону на овим играма, али је недељу дана пред Игре доживотно дисквалификован, одлуком надлежних инстанци МОК-а, у складу с тадашњим крутим аматерским начелима, јер је установљено да је 1925. године, за 55 наступа у дворанама широм Америке узео новац.

Доминација атлетичара из САД, није више била тако изразита као на претходним играма, иако је њима припао већи број првих места. Еди Толан је победио у обе спринтерске дисциплине (100 м и 200 м). На 400 м победио је Бил Кар с резултатом новог светског и олимпијског рекорада (46,2). Атлетичари САД, су осим тога били први на 110 м препоне (Џорџ Сејлинг), штафетама 4 х 100 м и 4 х 400 м, скоку мотком (Вилијам Милер), скоку удаљ (Ед Гордон), бацању кугле (Лио Секстон), бацању диска (Џон Андерсон) и десетобоју {Џим Бауш). У осталим дисциплинама победили су атлетичари: Уједињеног Краљевства, Италије, Финске Пољске, Аргентине, Ирске, Канаде и Јапана.

Велико изненађење било је прво место Пољака Јануша Косућинског трчању на 10.000 мњетара испред фаворизованих Финаца Волмари Исо-Холо и Ласе Виртанена.

У свим бацачким дисциплинама оборени су стари рекорди, а олимпијски рекорд у бацању копља Финца Мати Јервинена оборен је тек на Олимпијским играма 1952. у Хелсинкију.

У конкуренцији жена атлетичарке САД су победиле у свим дисциплинама, осим у трчању на 100. м. где је прво место освојила Пољакиња Станислава Валасјевич.

Најуспешнији појединац била је америчка такмичарка Бејб Дидриксон са три освојене медаље, која је победила у трчану на 80 метара препоне и бацању копља, а била друга у скоку увис

 
Олимпијски стадион у Лос Анђелесу, прилоком отварања олимпијских игара 1932.

Земље учесницеУреди

Од 37 земаља учесница на Летњим олимпијским играма 1932. само три нису учествовале у атлетским такмичењима: Белгија, Шпанија и Уругвај.

У односу на Олимпијске игре 1828. када је у атлетким такмичењима учествовало 40 земаља, сада их је било само 34.

9 нису учествовали
Белгија, Чиле, Куба, Литванија, Луксембург, Монако, Румунија, Шпанија и Турска.
2 дебитанта
Кина и Колумбија
1 повратник
Бразил

Освајачи медаљаУреди

МушкарциУреди

Дисциплина   Резултат   Резултат   Резултат
100 м
детаљи
Еди Толан
  САД
10,3 [1]
СР, ОР
Ралф Меткалф
  САД
10,3
=СР, =ОР
Артур Јонат
  Немачка
10,4
200 м
детаљи
Еди Толан
  САД
21,2
ОР
Џорџ Симпсон
  САД
21,4 Ралф Меткалф
  САД
21,5
400 м
детаљи
Бил Кар
  САД
46,2
СР, ОР
Бен Истман
  САД
46,4 Алекс Вилсон
  Канада
47,7
800 м
детаљи
Томас Хампсон
  Уједињено Краљевство
1:49,8[2]
СР, ОР
Алекс Вилсон
  Канада
1:49,9 Фил Едвардс
  Канада
1:51,5
1.500 м
детаљи
Луиђи Бекали
  Краљевина Италија
3:51,2
ОР
Џери Корнс
  Уједињено Краљевство
3:52,6 Фил Едвардс
  Канада
3:52,8
5.000 м
детаљи
Лаури Лехтинен
  Финска
14:30,0
ОР
Ралф Хил
  САД
14:30,0
=ОР
Ласе Виртанен
  Финска
14:44,0
10.000 м
детаљи
Јануш Косућињски
  Пољска
30:11,4
ОР
Волмари Исо-Холо
  Финска
30:12,6 Ласе Виртанен
  Финска
30:35,0
110 м препоне
детаљи
Џорџ Сејлинг
  САД
14,6 Перси Бирд
  САД
14,7 Доналд Финли
  Уједињено Краљевство
14,8
400 м препоне
детаљи
Боб Тисдал
  Ирска
51,67 Глен Хардин
  САД
51,85[3]
СР, ОР
Морган Тејлор
  САД
51,96
3000 м препреке
детаљи [4]
Волмари Исо-Холо
  Финска
10:33,4 Томас Евенсон
  Уједињено Краљевство
10:46,0 Џо Макласки
  САД
10:46,2
4 х 100 м штафета
детаљи
  САД

Роберт Кејзел,
Хектор Дајер
Емет Топино
Френк Вајкоф
40,0
СР, ОР
  Немачка
Friedrich Hendrix
Ерих Борхмајер
Артур Јонат
Helmut Körnig
40,9   Краљевина Италија
Ђузепе Кастели
Габријеле Салвијати
Руђеро Морегати
Едгардо Тоети
41,2
4 х 400 м штафета
детаљи
  САД
Ivan Fuqua
Edgar Ablowich
Карл Ворнер
Бил Кар
3:08,2
СР, ОР
  Уједињено Краљевство
Crew Stoneley
Томас Хампсон
David Burghley
Godfrey Rampling
3:11,2   Канада
Џими Бол
Рај Луис
Фил Едвардс
Алекс Вилсон
3:12,8
Маратон
детаљи
Хуан Карлос Забала
  Аргентина
2:31:36 Самјуел Ферис
  Уједињено Краљевство
2:31:55 Армас Тоивонен
  Финска
2:32:12
50 км ходање
детаљи
Томас Грин
  Уједињено Краљевство
4:50:10 Јанис Далинш
  Летонија
4:57:20 Уго Фриђерио
  Краљевина Италија
4:59:06
Скок увис
детаљи
Данкан Макнотон
  Канада
1,97 Роберт Ван Осдел
  САД
1,97 Симеон Торибио
  Филипини
1,97
Скок мотком
детаљи
Вилијам Милер
  САД
4,315
ОР
Шухеј Нишида
  Јапан
4,30
ОР
Џорџ Џеферсон
  САД
4,20
=ОР
Скок удаљ
детаљи
Ед Гордон
  САД
7,64 Ламберт Ред
  САД
7,60 Чухеи Намбу
  Јапан
7,45
Троскок
детаљи
Чухеи Намбу
  Јапан
15,72
СР, ОР
Ерик Свенсон
  Шведска
15,32 Кенкичи Ошима
  Јапан
15,12
Бацање кугле
детаљи
Лио Секстон
  САД
16,005
ОР
Харлоу Родерт
  САД
15,675 Франтишек Доуда
  Чехословачка
15,61
Бацање диска
детаљи
Џон Андерсон
  САД
49,49
ОР
Хенри Лаборд
  САД
48,47 Пол Винтер
  Француска
47,85
Бацање кладива
детаљи
Патрик О'Калахан
  Ирска
53,92 Виле Перхела
  Финска
52,27 Питер Заремба
  САД
50,33
Бацање копља
детаљи
Мати Јервинен
  Финска
72,71
ОР
Мати Сипала
  Финска
69,80 Еино Пентила
  Финска
68,70
Десетобој[5]
детаљи
Џим Бауш
  САД
6.753 (8.462)
ОР
Акилес Јарвинен
  Финска
6.879 (8.292) Волрад Еберле
  Немачка
6.661 (8.031)

ЖенеУреди

Дисциплина   Резултат   Резултат   Резултат
100 м
детаљи
Станислава Валасјевич
  Пољска
11,9
СР ОР
Хилда Страјк
  Канада
11,9
=СР, =ОР
Вилхелмина фон Бремен
  САД
12,0
80 м препоне
детаљи
Бејб Дидриксон
  САД
11,7
СР, ОР
Евелин Хал
  САД
11,7
=СР, =ОР
Марџори Кларк
  Јужноафричка Република
11,8
4 х 100 м
детаљи
  САД
Мери Кару
Евелин Ферч
Анет Роџерс
Вилхелмина вон Бремен
47,0
СР, ОР
  Канада
Милдред Фризел
Лилијан Палмер
Мери Фризел
Хилда Страјк
47,0
=СР, =ОР
  Уједињено Краљевство
Ајлин Хискок
Гвендолин Портер
Вајолет Веб
Нели Халстед
47,6
Скок увис
детаљи
Џин Шајли
  САД
1,65
СР, ОР
Бејб Дидриксон
  САД
1,65
=СР, =ОР
Ева Доз
  Канада
1,60
Бацање диска
детаљи
Лилијан Копланд
  САД
40,58
ОР
Рут Озборн
  САД
40,12
ОР
Јадвига Вајс
  Пољска
38,74
Бацање копља
детаљи
Бејб Дидриксон
  САД
43,68
ОР
Елен Браумилер
  Немачка
43,49 Тили Флајшер
  Немачка
43,00

Биланс медаљаУреди

Медаље земље домаћина

Биланс медаља укупноУреди

Земља        
1   САД 16 13 6 35
2   Финска 3 4 4 11
3   Уједињено Краљевство 2 4 2 8
4   Пољска 2 0 1 3
5   Ирска 2 0 0 2
6   Канада 1 3 5 9
7   Јапан 1 1 2 4
8   Краљевина Италија 1 0 2 3
9   Аргентина 1 0 0 1
10   Немачка 0 2 3 5
11   Шведска 0 1 0 1
  Летонија 0 1 0 1
13   Чехословачка 0 0 1 1
  Француска 0 0 1 1
  Филипини 0 0 1 1
  Јужноафричка Република 0 0 1 1
Укупно (16) 29 29 29 97

Постигнути рекордиУреди

На Олимпијским играма 1932. постигнут је 21 нови олимпијских рекорда и 12 нових светских рекорда у следећим дисциплинама:

Светски рекордиУреди

Мушкарци
Датум Дисциплина Нови рекорд Стари рекорд
Атлетичар Резултат Атлетичар Резултат Датум
1. август 1932. 100 м Еди Толан   САД =10,3 фин. Перси Вилијамс
  Канада
10,3 9. август 1930.
Ралф Меткалф   САД
5. август 1932. 400 м Бил Кар   САД 46,2 фин. Бен Истмани   САД 46,4 26. март 1932.
2. август 1932. 800 м Томас Хампсон
  Уједињено Краљевство
1:49,7 фин. Сера Мартен
  Француска
1:50,6 14. јул 1928.
2. август 1932. 110 м препоне Џорџ Сејлинг   САД =14,4 пф. Eric Wennström
  Шведска
14,4 25. август 1929.
Bengt Sjöstedt   Финска =14,4 5. септембар 1931.
Percy Beard   САД 23. јун 1932.
Џон Келер   САД 19. јул 1932.

Олимпијски рекордиУреди

Мушкарци
Датум Дисциплина Нови рекорд Стари рекорд
Атлетичар Резултат Атлетичар Резултат Датум
31. јул 1932. 100 м Артур Јонат
  Немачка
=10,6 кв. Дон Липинкот   САД 10,6 6. јул 1912.
Харолд Абрахам
  Уједињено Краљевство
=10,6 6./7. јул 1924.
Перси Вилијамс   Канада 29./30. јул 1924.
Роберт Макалистер   САД 30. јул 1928.
Willie Legg
  Јужна Африка
Еди Толан
  САД
10,4 чф. Дон Липинкот   САД 10,6 6. јул 1912.
Харолд Абрахам
  Уједињено Краљевство
=10,6 6./7. јул 1924.
Перси Вилијамс   Канада 29./30. јул 1924.
Роберт Макалистер   САД 30. јул 1928.
Willie Legg
  Јужна Африка
Артур Јонат
  Немачка
31. јул 1932.
1. август 1932. Еди Толан   САД 10,3 фин. Еди Толан
  САД
10,4 31. јул 1932.
Ралф Меткалф   САД
2. август 1932. 200 м Ралф Меткалф   САД 21,5
1.чф
Арчи Хан   САД 21,6 31. август 1904.
Џексон Шолц   САД =21,6 9. јул 1924.
Еди Толан   САД =21,5
2.чф
Ралф Меткалф   САД 21,5 2. август 1932.
Carlos Bianchi   Аргентина 21,4
3.чф
Ралф Меткалф   САД 21,5 2. август 1932.
Еди Толан   САД =2,5
3. август 1932. Еди Толан   САД 21,2 фин. Carlos Bianchi   Аргентина 10,4 2. август 1932.
5. август 1932. 400 м Бил Кар   САД 47,4 пф. Ерик Лидел
  Уједињено Краљевство
47,6 11. јул 1924.
47,2 фин. Бил Кар   САД 47,4 5. август 1932.
2. август 1932. 800 м Томас Хампсон
  Уједињено Краљевство
1:49,7 фин. Даглас Лоу
  Уједињено Краљевство
1:51,8 31. јул 1928.
4. август 1932. 1.500 м Луиђи Бекали
  Краљевина Италија
3:51,2 фин. Хари Ларва   Финска 3:53,2 1. август 1928.
5. август 1932. 5.000 м Лаури Лехтинен   Финска 14,30,0 фин Паво Нурми   Финска 14:31,2 10. јул 1924.
Џери Корнс
  Уједињено Краљевство
=14,30,0 фин.
31. јул 1932. 10.000 м Јануш Косућински
  Пољска
30:11,4 фин. Паво Нурми   Финска 30:18,8 29. јул 1928.

РеференцеУреди

  1. ^ Резултати у тркачким дисциплинама су електронски мерени на две децимале, али су званично приказани као заокружени на једну децималу
  2. ^ Резултати МОК-а)
  3. ^ Тисдалово време није прихваћено као светски рекорд јер је срушио последњу препону, по тада важећим правилима и зато је Хардину постао носилац светског рекорда.
  4. ^ У трци 3.000 м са препрекама, грешком судија атлетичари су трчали један круг више, па се објављена времена односе на 3.450 метара.
  5. ^ Први резултат је израчунат на основу данас важећих таблица из 1985., а цифра у загради је резултат обрачунат према таблицама из 1912. које су важиле у то време

Спољашње везеУреди