Википедија

Океанија

континент
(преусмерено са Аустралија и Океанија)

Океанија је име које се користи за неколико група острва која се налазе у Тихом океану. Термин Океанија смислио је француски истраживач Жил Димон д'Ирвил.[2] Групе острва се грубо могу поделити на: Полинезију (укључује Нови Зеланд), Меланезију (укључује Нову Гвинеју), Микронезију и Аустралију (са Тасманијом и другим околним острвима). Аустралија се најчешће издваја као засебан континент и тада се ова географска целина назива Аустралија и Океанија.[3] У Океанију се понекад сврстава и Малајски архипелаг. Океанија се простире преко огромне области Тихог океана или Пацифика и састоји се од „великог острва” Аустралије (која је континент за себе), Новог Зеланда, Папуе Нове Гвинеје и хиљада малих пацифичких острва. Простирући се на источној и западној хемисфери, Аустралија и Океанија покрива површину од 8.525.989 km2 (3.291.903 sq mi) и има популацију од око 40 милиона. Смештена на југоистоку Азијско-Пацифичког региона, Океанија је најмања континентална групација у погледу копнене површине и друга најмања по величини популације након Антарктика.

Аустралија и Океанија
Површина8.525.989 km2 (3.291.903 sq mi)
Становништво40.117.432 (2016, 6th)[1]
Густина станов.4,19/km2 (10,9/sq mi)
Државе
Зависне земље
Језици
29
Временске зонеUTC+14 (Кирибати) до UTC-11 (Америчка Самоа и Нијуе) (запад до истока)
Највећи градови
Карта Аустралије и Океаније.
Културне зоне Океаније - Полинезија, Меланезија и Микронезија

Велики део Аустралије чине жарке, суве пустиње и травнате низије које се називају аутбек или забачене области. Највећи број људи живи у мањим и већим градовима у близини обала, нарочито јужне обале. Насупрот томе, Папуа Нова Гвинеја је земља високих планина и густих прашума. Многа домородачка племена живе у планинским долинама тако издвојено да су тек недавно дошла у везу са спољним светом. Нови Зеланд се састоји од два острва, северног, које је топло и вулканско, и јужног, на коме је свежије и има планина и шума. Травнате низије су плодне и погодне за пољопривреду. Због удаљености Новог Зеланда, као и Папуе Нове Гвинеје и Аустралије, на том простору живе животиње које се не срећу нигде на свету. Пацифичка острва су производ вулкана који су били активни испод површине океана. Нека острва, на пример Хаваји, још имају активне вулкане. Острва су груписана у државе. Неке су независне, а нека су, као Нова Каледонија, колоније европских земаља или САД. Многа пацифичка острва веома су лепа, с бујним растињем и топлом климом. Туристи их стога радо посећују, а због обиља плодне земље погодна су за узгајање усева.

Острва на географским екстремима Океаније су Бонинска острва, политички интегрални део Јапана; Хаваји, држава Сједињених Држава; острво Клипертон и поседу Француске; острва Хуан Фернандез која припадају Чилеу; Камбелова острва која припадају Новом Зеланду; и Кокосова Острва која су део Аустралије. Океанија има разноврсну мешавину економија од високо развијених и глобално конкурентних финансијских тржишта Аустралије и Новог Зеланда, које се високо рангирају у погледу квалитета живота и индекса људског развоја,[4][5] до знатно мање развијених економија земаља као што су Кирибати и Тувалу,[6] док су исто тако обухваћене економије средње величине пацифичких острва као што су Палау, Фиџи и Тонга.[7] Највећа и најнасељенија земља Океаније је Аустралија, при чему је Сиднеј највећи град Океаније и Аустралије.[8]

Први насељеници Аустралије, Нове Гвинеје, и великих острва су пристигли пре око 50.000 и 30.000 година. Океанију су почели да истражују Европљани од 16. века. Португалски навигатори су између 1512. и 1526. досегли до Танимбарских острва, дела Каролинских острва и западне Папуа Нове Гвинеје. На његовом првом путовању у 18. веку, Џејмс Кук, који је касније основао Хавајска острва, отишао је на Тахите и следио је источну обалу Аустралије по први пут. Пацифички фронт је био веома активан током Другог светског рата, углавном између Сједињених Држава и њиховог савезника Аустралије, и Јапана.[9]

Приспеће европских насељеника је довело до знатне промене социјалног и политичког пејзажа Океаније. У ближој прошлости је било пуно расправа о националним заставама и жељи дела Океанаца да покажу свој препознатљив и индивидуалистички идентитет.[10] Камена уметност аустралијских Абориџина је најдужа континуирано практикована уметничка традиција на свету.[11] Панкак Џаја на Папуи се обично сматра највишим врхом у Океанији.[12] Већина земаља Океаније има парламентарни представничко демократски вишепартијски систем, а туризам је најважнији извор прихода нација Тихоокеанских острва.[13]

Дефиниције

уреди

Термин је сковао географ Конрад Малте-Брун из речи Océanie око 1812.[14] Реч Océanie је француског порекла, а изведена је из латинске речи oceanus, и стога из грчке речи ὠκεανός (ōkeanós), океан. Домороци и насељеници овог региона се називају Океанцима.[15] Термин Океанија се користи, зато што за разлику од других континенталних групација, овде је океан то што повезује нације.[16]

Историја

уреди
Главни чланак: Историја Океаније

Аустралија

уреди
Главни чланци: Праисторија Аустралије и историја аустралијских домородаца
 
Гравура из 19. века аустралијског домородачког кампа

Аустралијски староседеоци су првобитни становници Аустралијског континента и околних острва, који су мигрирали из Африке и Азије пре око 70.000 година[20] и доспели до Аустралије пре око 50.000 година.[21] Сматра се да су они били део једне од најранијих људских миграција из Африке.[22] Мада су они вероватно мигрирали до Аустралије кроз југоисточну Азију, они нису у знатној мери сродни са било којом познатом азијском или полинежанском популацијом.[23] Постоји евиденција за постојање генетичке и лингвистичке размене између Аустралијанаца на далеком северу и Аустронезијских народа данашње Нове Гвинеје и оближњих острва, мада то може да буде резултат недавне трговине и мешовитих бракова.[24]

Аустралијски староседеоци су досегли Тасманију пре око 40.000 година миграцијом преко копненог моста са континента, који је постојао током задњег леденог доба.[25] Сматра се да је до прве ране људске миграције у Аустралију дошло кад је та копнена маса формирала део Сахулског континента, повезаног са острвом Нова Гвинеја путем копненог моста.[26] Острвљани Торесовог мореуза су домороци са Острва Торесовог мореуза, која су лоцирана на најсевернијем делу Квинсленда у близини Папуа Нове Гвинеје.[27] Најранији људски остаци пронађени у Аустралији су они од Мунго људи, који су датирани на пре око 40.000 година.[28]

Меланезија

уреди
 
Дистрибуција Меланежана
Главни чланак: Историја Нове Гвинеје

Оригинални насељеници групе острва која се у данашње време зову Меланезија су вероватно били преци данашњих народа који говоре папуанске језике. Постоје индикације да су они мигрирајући из југоисточне Азије прво настанили та острва која су далеко на истоку, као што су главна Соломонска Острва, укључујући Макиру, а могуће је да су обитавали и на мањим острвима даље на истоку.[29]

Дуж северне обале Нове Гвинеје и на острвима северно и источно од Нове Гвинеје, Аустронезијски народи, који су мигрирали у ту област пре нешто више од 3.000 година, дошли су у контакт са постојећим популацијама народа који говоре папуански. У касном 20. веку, део научне заједнице сматра да је постојао дуг период интеракција, што је довело до мноштва комплексних промена у погледу генетике, језика, и културе међу тим народима.[30]

Државе Аустралије и Океаније

уреди
Држава Главни град Државно уређење Густина

насељености (по km²)

Површина

(km²)

Становника

(2002-07-01 прибл.)

  Аустралија Канбера Федерална република 2,5 7.686.850 19.546.792
  Вануату Порт Вила Република 16 12.200 196.178
  Кирибати Јужна Тарава Република 119 811 96.335
  Маршалска Острва Маџуро Парламентарна демократија 407 181 73.630
  Микронезија Паликир Федерална република 194 702 135.869
  Науру Јарен Република 587 21 12.329
  Нови Зеланд Велингтон Парламентарна демократија 15 268.680 3.908.037
  Палау Нгерулмуд Република 42 458 19.409
  Папуа Нова Гвинеја Порт Морзби Уставна монархија 11 462.840 5.172.033
  Самоа Апија Парламентарна монархија 61 2.944 178.631
  Соломонова Острва Хонијара Парламентарна монархија 17 28.450 494.786
  Тонга Нукуалофа Уставна монархија 142 748 106.137
  Тувалу Фунафути Парламентарна монархија 429 26 11.146
  Фиџи Сува Република 47 18.270 856.346
Зависне територије Густина

насељености (по km²)

Површина

(km²)

Становника

(2002-07-01 прибл.)

Америчка Самоа (САД) 345 199 68.688
Валис и Футуна (Фр.) 57 274 15.585
Гвам (САД) 293 549 160.796
Кокосова острва (Аус) 45 14 632
Кукова острва (Н. З.) 87 240 20.811
Нијуе (Н. З.) 8,2 260 2.134
Нова Каледонија (Фр.) 11 19.060 207.858
Острво Норфок (Аус.) 53 35 1.866
Острва Питкерн (УК) 1,0 47 47
Северна Маријанска острва (САД) 162 477 77.311
Токелау (Н. З.) 143 10 1.431
Ускршње острво (Чиле) 23,1 164 3.791
Француска Полинезија (Фр.) 62 4.167 257.847

Карта

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „World Population Prospects: The 2017 Revision”. ESA.UN.org (custom data acquired via website). United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division. Приступљено 10. 9. 2017. 
  2. ^ Douglas & Ballard (2008) Foreign bodies: Oceania and the science of race 1750–1940
  3. ^ БСЭ, статья «Океания».
  4. ^ „Australia: World Audit Democracy Profile”. WorldAudit.org. Архивирано из оригинала 13. 12. 2007. г. Приступљено 5. 1. 2008. 
  5. ^ „Rankings on Economic Freedom”. The Heritage Foundation. 2016. Архивирано из оригинала 16. 09. 2017. г. Приступљено 30. 11. 2016. 
  6. ^ „Kiribati: 2011 Article IV Consultation-Staff Report, Informational Annexes, Debt Sustainability Analysis, Public Information Notice on the Executive Board Discussion, and Statement by the Executive Director for Kiribati”. International Monetary Fund Country Report No. 11/113. 24. 5. 2011. Приступљено 10. 9. 2011. 
  7. ^ „2011 Human Development Report: Pacific Islands’ progress jeopardized by inequalities and environmental threats”. Архивирано из оригинала 21. 12. 2017. г. Приступљено 21. 02. 2018. 
  8. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 20. 8. 2003. г. Приступљено 30. 8. 2010. 
  9. ^ „Secret Instructions to Captain Cook, 30 June 1768” (PDF). National Archives of Australia. Приступљено 3. 9. 2011. 
  10. ^ Dimensions of Australian Society, Ian McAllister –. 1994. стр. 333.
  11. ^ "Oceanic art", The Columbia Encyclopedia, Sixth Edition 2006.
  12. ^ MacKay (1864, 1885) Elements of Modern Geography. стр. 283
  13. ^ Drage, Jean (1994). New Politics in the South pacific. Institute of Pacific Studies, University of the South Pacific. стр. 162. ISBN 9789820201156. Приступљено 11. 4. 2010. 
  14. ^ „Oceania”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  15. ^ Adler 1986, стр. 66.
  16. ^ Lyons 2006, стр. 30
  17. ^ Udvardy. 1975. A classification of the biogeographical provinces of the world
  18. ^ Son, George Philip (2003). Philip's E.A.E.P Atlas. стр. 79. ISBN 9789966251251. Приступљено 8. 3. 2014. 
  19. ^ Lewis, Martin W.; Wigen, Kären E. (1997). The Myth of Continents: a Critique of Metageography. Berkeley: University of California Press. стр. 32. ISBN 978-0-520-20742-4. „Interestingly enough, the answer [from a scholar who sought to calculate the number of continents] conformed almost precisely to the conventional list: North America, South America, Europe, Asia, Oceania (Australia plus New Zealand), Africa, and Antarctica.” 
  20. ^ Rasmussen, Morten; Guo, Xiaosen; Wang, Yong; Lohmueller, Kirk E.; Rasmussen, Simon; Albrechtsen, Anders; Skotte, Line; Lindgreen, Stinus; Metspalu, Mait; Jombart, Thibaut; Kivisild, Toomas; Zhai, Weiwei; Eriksson, Anders; Manica, Andrea; Orlando, Ludovic; Vega, Francisco M. De La; Tridico, Silvana; Metspalu, Ene; Nielsen, Kasper; Ávila-Arcos, María C.; Moreno-Mayar, J. Víctor; Muller, Craig; Dortch, Joe; Gilbert, M. Thomas P.; Lund, Ole; Wesolowska, Agata; Karmin, Monika; Weinert, Lucy A.; Wang, Bo; Li, Jun; Tai, Shuaishuai; Xiao, Fei; Hanihara, Tsunehiko; Driem, George van; Jha, Aashish R.; Ricaut, François-Xavier; Knijff, Peter de; Migliano, Andrea B.; Romero, Irene Gallego; Kristiansen, Karsten; Lambert, David M.; Brunak, Søren; Forster, Peter; Brinkmann, Bernd; Nehlich, Olaf; Bunce, Michael; Richards, Michael; Gupta, Ramneek; Bustamante, Carlos D.; Krogh, Anders; Foley, Robert A.; Lahr, Marta M.; Balloux, Francois; Sicheritz-Pontén, Thomas; Villems, Richard; Nielsen, Rasmus; Wang, Jun; Willerslev, Eske. „An Aboriginal Australian Genome Reveals Separate Human Dispersals into Asia”. Science. 334 (6052): 94—98. Bibcode:2011Sci...334...94R. PMC 3991479  . PMID 21940856. doi:10.1126/science.1211177 — преко www.sciencemag.org. 
  21. ^ Rasmussen, Morten; Eske Willerslev (2012). „Sequencing Uncovers a 9,000 Mile Walkabout; A lock of hair and the HiSeq 2000 system identify a human migration wave that took more than 3,000 generations and 10,000 years to complete” (PDF). Community Newletter. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 11. 2018. г. Приступљено 21. 02. 2018. 
  22. ^ "Aboriginal Australians descend from the first humans to leave Africa, DNA sequence reveals", Biotechnology and Biological Sciences Research Council (BBSRC).
  23. ^ „About Australia:Our Country”. Australian Government. Архивирано из оригинала 27. 02. 2012. г. Приступљено 21. 02. 2018. „Australia's first inhabitants, the Aboriginal people, are believed to have migrated from some unknown point in Asia to Australia between 50,000 and 60,000 years ago.” 
  24. ^ Jared Diamond (1997). Guns, Germs, and Steel. . Random House. London. стр. 314–316
  25. ^ Mulvaney, J. and Kamminga, J., , (1999). Prehistory of Australia. Washington: Smithsonian Institution Press. .
  26. ^ Lourandos, H., (1997). Continent of Hunter-Gatherers: New Perspectives in Australian Prehistory. Cambridge University Press. стр. 81. .
  27. ^ "When did Australia's earliest inhabitants arrive?", University of Wollongong, 2004. Retrieved 6 June 2008.
  28. ^ Barbetti M, Allen H (1972). „Prehistoric man at Lake Mungo, Australia, by 32,000 years BP”. Nature. 240 (5375): 46—48. Bibcode:1972Natur.240...46B. PMID 4570638. doi:10.1038/240046a0. 
  29. ^ Dunn, Michael; Terrill, Angela; Reesink, Ger; Foley, Robert A.; Levinson, Stephen C. (2005). „Structural Phylogenetics and the Reconstruction of Ancient Language History”. Science. 309 (5743): 2072—2075. Bibcode:2005Sci...309.2072D. PMID 16179483. doi:10.1126/science.1114615. 
  30. ^ Spriggs, Matthew (1997). The Island Melanesians. Blackwell. ISBN 978-0-631-16727-3. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Океанија&oldid=28487365”