Председник Републике Србије

шеф државе Републике Србије

Председник Републике Србије је шеф државе у Србији. Бира се на непосредним изборима на петогодишњи мандат. Тренутни председник је Александар Вучић, победник првог круга председничких избора 2022. године.

Председник Републике Србије
Службеник
Александар Вучић

од: 31. маја 2017.
Извршна власт у српској политици
Кабинет председника Републике Србије
Стил обраћањаГосподин председник
(нормално)
Његова Екселенција
(дипломатски)
СтатусШеф државе
Званична резиденцијаНови двор, Београд
Такође: Ужичка 23
МестоБеоградски регион, Београд
НоминаторПолитичке странке или независни
Именуједиректно гласање грађана,
полаже заклетву пред Народном скупштином
Дужина мандатаПет година, једном обновљиво
СадржиУстав Србије
Инаугурални носилацСлободан Милошевић
(11. јануар 1991)
Први носилацБорис Тадић
(15. фебруар 2008)
ЗаменикАна Брнабић
Председник Народне скупштине Републике Србије који има овлашћења вршиоца дужности председника Републике
Плата199.126 српских динара месечно 2023. године[1]
Веб сајтwww.predsednik.rs

Историја уреди

Иако је Србија постала република још 1945, функција председника Републике је први пут уведена Уставом из 1990. године. Пре тога је постојала функција председника Председништва Социјалистичке Републике Србије, која је уведена Уставом из 1974, а до тада је функцију председника обављао председник Президијума Народне скупштине, односно председник Скупштине СР Србије.

Надлежности уреди

Према Уставу из 2006, председник Републике Србије:

  • бира се непосредно, а смењује га Народна скупштина;
  • може бити изабран највише два пута за председника;
  • представља државу у земљи и свету;
  • предлаже Народној скупштини кандидата за председника Владе, пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних спискова;
  • има право да стави вето на донет закон и да га врати на поновно разматрање. Уколико се закон изгласа по други пут, председник Републике Србије је дужан да га потпише;
  • поставља и опозива указом амбасадоре Републике Србије на основу предлога Владе Србије;
  • ужива имунитет као народни посланик;
  • има право да распусти Народну скупштину и распише изборе за народне посланике;
  • додељује помиловања и одликовања;
  • расписује изборе и референдуме;
  • не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност.

Председник Републике Србије командује Војском Србије. У складу са законом, поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије.

Уколико је председник Републике Србије спречен да обавља своје дужности, обавља их председник Народне скупштине.

Мандат уреди

Мандат председника Републике траје пет година и почиње да тече од дана полагања заклетве пред Народном скупштином. Ако мандат председника Републике истиче за време ратног или ванредног стања, продужава се, тако да траје до истека три месеца од дана престанка ратног, односно ванредног стања. Нико не може више од два пута да буде биран за председника Републике. Мандат председника Републике престаје истеком времена на које је изабран, оставком или разрешењем. Председник Републике подноси оставку председнику Народне скупштине.[2]

Расправа о звању врховног команданта уреди

У јавности Србије се води расправа о томе да ли председник републике има право на звање "врховни командант". Историјски је Устав Југославије из 1974. у члану 335 наводио да је председник републике истовремено и врховни командант оружаних снага СФРЈ, док се ни у Уставу Србије од 2006, а ни у Закону о војсци, звање "врховни командант" не појављује. Члан 17 закона о војсци наводи да председник одлучује о употреби Војске Србије и командује Војском Србије у миру и рату, али је у осмом ставу члана 17 наведено да председник не може да именује начелника генералштаба без мишљења министра одбране, што значи да председник нема потпуну контролу над војском.[3]

Закључно са 2024. једини председник Србије који је често називан врховним командантом је Александар Вучић, док за Бориса Тадића и Томислава Николића тај појам није употребљаван, или је врло ретко употребљаван.

Списак председника уреди

Република Србија је од своје независности 2006. године имала до сада три председника Републике.

Напомена: председници Републике Србије Слободан Милошевић (1991—1997) и Милан Милутиновић (19972002) били су председници Републике у време Савезне Републике Југославије.

Списак председника Републике Србије од независности:

       
Председник Борис Тадић Томислав Николић Александар Вучић
од 11. јула 2004. 31. маја 2012. 31. маја 2017.
до 5. априла 2012. 31. маја 2017. на дужности
изабран 2004. и 2008. 2012. 2017. и 2022.

Вршилац дужности председника Републике Србије уреди

Вршилац дужности Председника Републике Србије је привремени положај који омогућава Устав Србије (актуелни Устав из 2006. и претходни из 1990).

Ако је председнику Републике престао мандат пре избора новог председника Републике, дужност председника Републике до избора новог председника Републике врши председник Народне скупштине.

Приликом избора Милошевића за Председника СРЈ и неуспелих председничких избора 1997. уреди

Када је Председник Републике Србије Слободан Милошевић у Савезној скупштини изабран за Председника СРЈ 23. јула 1997. председник Народне скупштине Драган Томић је постао вршилац дужности председника Србије до 29. децембра 1997. после неуспелих избора за председника 1997. због неизласка потребних 50% бирача у другом кругу гласања и успешних избора за председника децембра 1997. на којим је изабран Милан Милутиновић.

Приликом неуспелих председничких избора 2002. и 2003. уреди

 
Наташа Мићић се најдуже налазила на позицији в. д. председника Републике Србије и једина је која је на тој позицији била дуже од годину дана

У периоду од 29. децембра 2002. године, када је истекао председнички мандат Милана Милутиновића, па све до 11. јула 2004. године, када је за председника изабран Борис Тадић, Србија није имала председника републике, па су функцију вршиоца дужности обављали:

  1. Наташа Мићић (децембар 2002 — фебруар 2004)
  2. Драган Маршићанин (фебруар — март 2004)
  3. Предраг Марковић (март — јул 2004)

Још пре истека мандата Милана Милутиновића, били су одржани два од три циклуса неуспелих председничких избора. Први неуспели избори одржани су 29. септембра 2002. године, а али пошто у другом кругу избора одржаном 13. октобра није изашао довољан број гласача избори су поништени. Следећи неуспели избори одржани су 8. децембра 2002. године, али на њима већ у првом кругу није изашао довољан број гласача тако да су и они били поништени. Трећи неуспели избори одржани су након скоро годину дана, 16. новембра 2003. године, али ни на њих није изашао довољан број гласача тако да су и они били поништени.

Фебруара 2004. године Народна скупштина Србије је изменила Закон о избору председника Републике, па је укинут цензус од 50% изашлих на изборе. Након тога су јуна 2004. године одржани председнички избори на којима је изабран Борис Тадић.

Приликом оставке Бориса Тадића и ванредних председничких избора 2012. уреди

Председник Народне скупштине Славица Ђукић Дејановић је вршила дужност Председника Србије од 5. априла до 31. маја 2012. после оставке председника Бориса Тадића до избора Томислава Николића.

Живи председници Србије уреди

Напомена: Према Закону о председнику Републике члану 35. Право на почасни назив „бивши председник Републике“ имају сви председници Републике Србије бирани почев од 9. децембра 1990. године, односно од одржавања првих вишестраначких избора, као и председници Савезне Републике Југославије и председници државне заједнице Србија и Црна Гора који су били из Републике Србије.[4]
Живи бивши председници на дан 18. мај 2024. (од најстаријег до најмлађег):

Председнички љубимци уреди

председник Кућни љубимци
Република Србија (2006—тренутно)
Борис Тадић
Александар Вучић

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Извор: www.nova.rs | Шефе, да частиш: Од јануара Вучићу плата већа за око 11.000
  2. ^ Члан 116 Устава Републике Србије
  3. ^ „Закон о Војсци Србије”. Службени гласник. Приступљено 1. април 2024. 
  4. ^ Извор: www.predsednik.rs | Закон о председнику Републике
  5. ^ „Jedan dan predsedničke mačke - Moderna vremena - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (на језику: српски). 2007-07-04. Приступљено 2022-02-10. 
  6. ^ „VUČIĆ ZA ROĐENDAN DOBIO PAKA, BRATA ŠARPLANINCA PAŠE KOJI JE POKLONJEN PUTINU: Ali to nije sve (FOTO)”. espreso.co.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-02-10. 
  7. ^ http://tuzlanski.ba (2019-11-19). „Tuzlanski.ba”. Tuzlanski.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-02-10. 
  8. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Štenci persijskog hrta Vučiću na poklon od šeika Nasera bin Hamada”. www.rts.rs. Приступљено 2022-02-10. 
  9. ^ 24sedam/Tanjug. „Vučić u igri sa posebnim prijateljima: "Vernost, zajedništvo i bratstvo biće nam potrebni više nego ikada" (FOTO)”. 24sedam (на језику: српски). Приступљено 2022-02-10. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди