Илија Гојковић
Илија Гојковић (Дреновац, 2. август 1854 — Јонско море, 15. фебруар 1917) је био српски генерал и војни министар у влади Краљевине Србије.
Илија Гојковић | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() | |||||||||||
|
БиографијаУреди
Учествовао је као добровољац у српско-турским ратовима, командовао батаљоном, постао генерал и министар војни (март 1910 — фебруар 1911). У балканским ратовима био је командант Моравске дивизије првог позива, која се истакла у кумановској, битољској и брегалничкој бици.
У Првом светском рату је био командант Моравске дивизије првог позива (у биткама на Церу и Колубари) а 1915. године је био командант Тимочке војске, која је успешно бранила границе Србије од напада 1. бугарске армије, а истакла се у борбама код Качаника. Након повлачења, због болести пребачен је на лечење у Француску. У повратку из Француске на солунски фронт брод је торпедован у близини Сицилије. Пошто је Гојковић одбио да се преда, убијен је у чамцу за спасавање и потонуо у Јонском мору.[1][2]
Види јошУреди
РеференцеУреди
Спољашње везеУреди
- Опћа енциклопедија ЈЛЗ Загреб 1977. том 3 стр. 201.
- Заборављени поморски војвода („Политика”, 5. фебруар 2017)