Корисник:Laslovarga/Краљевина Мађарска
| Краљевина Мађарска Magyar Királyság Мађарска | |||
|---|---|---|---|
 Границе Краљевине Мађарске 1920 и 1941. године | |||
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Престоница | Естергом; Секешфехервар; Будим; Пожун; Будимпешта | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | латински, мађарски и немачки језик | ||
| Политика | |||
| Облик државе | Монархија | ||
| — Регент | Миклош Хорти | ||
| Историја | |||
| Постојање | |||
| — Оснивање | 1001. | ||
| — Укидање | 1946. | ||
| — Статус | Бивша држава | ||
| Географске и друге карактеристике | |||
| Површина | |||
| — укупно | 200.688 km² | ||
| Становништво | 19.254.599 | ||
| Валута | Мађарска форинта (Круна) (100 Филера) | ||
| Земље претходнице и наследнице Мађарске | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
.svg){kind=small}
|
.svg){kind=small}
| ||
.svg)
.svg)
Краљевина Мађарска (мађ. Magyar Királyság, такође: Краљевина Угарска, Краљевина круне Светог Стефана) била је држава у Централној Европи, која је постојала у периоду од 1000. године, па све до 1946. са прекидима који су били узроковани периодом анархије или променом владајуће форме.
Називи уреди
У касном средњем веку латински термини лат. Natio Hungarica и лат. Hungarus су се односили на све племиће краљевства. Појам Хунгарус (Hungarus), лојалност и патриотизам изнад етничког порекла је постојао међу становницима мађарске краљевине. Према Иштвану Вербецију (мађ. István Werbőczy), писцу Трипартитума, назив Нације хунгарика су носили само племићи, независно од националности, који су били поданици Свете Круне.
Латинско име лат. Regnum Hungariae/Vngarie, регнум - краљевина, или једноставно Мађарска (Hungaria) је био облик који се користио као назив у историјским документима, говорима, писмима од самог почетка Мађарске краљевине па све до 1840. године. Немачки назив нем. Königreich Ungarn, се почео користити од 1849. године па све до 1860. Мађарски назив мађ. Magyar Királyság, се званично користио у четрдесетим годинама 18. века, па онда опет од од шездесетих година 18. века, па све до 1918. године.
Имена Краљевине Мађарске на језицима народа:
Историја Краљевине Мађарске уреди
Средњевековна мађарска краљевина је територијално била већа од средњевековне Француске и била је једна од највећих краљевина средњевековне Европе, тачније друга, а са популацијом је била трећа европска земља по насељености.
Краљевина Мађарска је заузимала просторе данашње Мађарске, данашње западне и источне Словачке, па све до Ердеља у данашњој Румунији, Карпатске Рутеније, Војводине, данас део Србије, и још неке мање територије. Поред овога у коегзистенији са централним мађарским краљевством у персоналној унији су били и Хрватска, Славонија и Далмација, која од Бечког конгреса 1815. године улази у састав Хабсбуршке Монархије, а Аустроугарском нагодбом улази у састав аустријског дела царства. Све ове територије заједно са Краљевином Мађарском су носиле заједнички назив Земље круне Светог Стефана и то од 1102. до 1918. године.
Први владари мађарског краљевства су били из династије Арпадовића. У раном 14. веку, ова династија је била замењена са Анжујском династијом, а касније са Јагелонцима и такође у разним периодима са нединастичким, ненаследним, владарима Жигмундом Луксембуршким и Матијом Корвином.
У Мохачкој битки 1526., мађарска армија је поражена од стране снага Османског царства које је предводио Сулејман Величанствени. У епилогу те битке је погинуо тадашњи мађарски краљ Лајош II, док је бежао пред непријатељем, по изворима, када је пао са коња и удавио се у реци Челе (Csele).
После пораза мађара на Мохачу, централна влада мађарске краљевине је ослабила и оставила пуно недоумица око власти. Новонасталу ситуацију су многи желели да искористе и почеле су борбе око превласти и свере утицаја. Већина мађарских племића је изабрала Јована Запољу за новог владара 10. новембра 1526. године. Мањински део племића, под немачким утицајем, који су се налазили у северном делу тадашње краљевине је подржао Фердинанда I који је био представник Хабзбурговаца и Аустрије. Још за живота Лајоша II је био направљен споразум, у сврху стабилности и одбране краљевине од напасти са истока, да Хабзбурговци преузму власт ако Лајош II умре, а не остави наследника. То се управо и догодило. Фердинанд је изабран за краља северног дела краљевине у децембру 1526. године, и од овог времена аустријски хабзбуршки владари носе титулу Краља Мађарске. Јован Запоља је 29. фебруара 1528. поред подршке које је имао у земљи, примио признање и подршку од султана Сулејмана Величанственог. Мађарском краљевином де факто управљају Хабсбурговци и Турци.
Борба за превласт и сукоб се се још више заоштрили када је Фердинанд појачао своју борбу и хтео да обухвати што више тадашње мађарске територије и стави под свој утицај.
Током 1529. године краљевина је била подељена два дела Хабсбуршку Мађарску и Османлијску Мађарску. У овом периоду није било Турака на мађарским територијама, осим у Срему. Битка код Будима 1541. године, нови пораз мађарске војске, означила је нову поделу Мађарске краљевине. Мађарска је подељена на три дела и та подела је трајала све до краја 17. века. Иако су се границе у овом периоду доста мењале, ова три дела су била оквирно овако подељена:
- Хабсбуршка Мађарска (Königliches Ungarn, „Краљевска Мађарска“) која је захватала територија данашње Словачке, северозападни део данашње Централне прекодунавске регије и Западну прекодунавску регију у данашњој Мађарској, Бургенланд и западну Хрватску.
- Османлијска Мађарска која је захватала територија данашње Мађарске, укључујући Јужну прекодунавску регију и Банат.
- Ердељ који је обухватао преостале, источне, мађарске територије. Овај део је био под контролом Јована Запоље који је постао турски полувазал и кога су контролисали султани.
После неуспеле инвазије Отоманске империје на Аустрију 1683. године, Хабсбурговци су кренули у офанзиву против Турака. До краја 17. века успели су да истерају Турке из дела Мађарске која није била под њиховом влашћу: Отоманске Мађарске и Ердеља. После ове промене поново је уједињена територија некадашње краљевине Мађарске, али под контролом страних владара - Хабзбурговаца.
У 18. веку, Мађарска добија свој парламент и конституцију, али чланови владиног савета (Helytartótanács) су и даље бирани од стране Хабзбуршке монархије, а такође и чланове економске управе је директно контролисао Беч.
Званични језик на подручју Мађарске био је латински, све до 1844. године. Мађарски језик постаје званичан између 1844. и 1849. и после од 1867. године.
Аустроугарски период уреди
Аустроугарском нагодбом из 1867. године Хабзбуршка монархија је постала дуална монархија састављена од Аустрије и Угарске, Аустроугарска. Ова два дела монархије су имали заједничког владара, војску и министарства финансија и спољних послова.
Са великом помпом 8. јуна 1867. Франц Јозеф је крунисан у Будиму круном Светог Стефана. Тиме је он престао да буде титуларни и постао актуелни краљ Мађарске. Будим је постала његова резиденција као краља Мађарске. Краљица Елизабета (Erzsébet királyné) је нарочито много времена проводила у Будиму са мађарском аристократијом.
Аустроугарска економија се у овом периоду драматично мењала и раст је био драстичан у односу на остале Европске земље. Капиталистички начин привређивања је преовладао над феудалним и раширио се целом територијом монархије током педесетогодишњег постојања.
Истрошени и застарели средњевековни начин економије је полако нестајао и до раног почетка 20. века је потпуно нестао, тако да је економија целог царства почела да доживљава убрзани раст. Приход по глави становника је растао за 1,45% на годину, у периоду од 1870. до 1913. године. Поредећи са осталим економски најјачим државама тог доба Енглеска је, на пример, имала раст од (1,00%), француска (1,06%), Немачка (1,51%).
Овај уговор је остао пуноважан све до распада монархије 1918. године, када је после Првог светског рата и пораза Централних сила, 72% територије која је чинила Краљевину Угарску у Аустроугарској подељено постојећим суседним земљама Аустрији и Румунији и новоформираним државама Чехословачкој и Краљевини Југославији. Новоформираној Пољској припао је Чарни Дунајец на Карпатима (део некадашље жупаније Арва), а град (жупанија) Фиуме (Ријека) припала је 1924. године Италији. Нове границе су озваничене и ратификоване 1920. године Тријанонским споразумом, остављајући око 3,5 милиона етничких Мађара ван матице. Ово је било уређено у складу са споразумом познатим као 14 тачака америчког председника Вудроа Вилсона, и који, иако прихваћен, није био поштован у потпуности.
Последњи монарх Аустроугарске, Карло I, крунисан је 1916. у Будимпешти као Карло IV, краљ Мађарске. Напустио је престо 13. новембра 1918. и отишао у Швајцарску. Мађарска је до 1944. формално била краљевина без краља.
Краљевина Мађарска у периоду 1920-1944 уреди
После повлачења из Мађарске окупационе румунске војске 1920. године, која је ту била да сломи отпор новооснованог комунистичког режима Беле Куна (Béla Kun), земља је ушла у нови хаос и борбу за превласт. Са једне стране су били анти комунисти и монархисти док са друге комунисти, левичари и остали који су се осећали угрожени.
Крајем 1920. године коалиција десно оријентисаних је однела победу и вратила у Мађарску конститатувну монархију. Избор новог краља је одложен због нестабилног стања у земљи и одлучено је да се у међувремену постави намесник који ће представљати монархију. За намесника (регента) је постављен Аустроугарски адмирал и мађарски политичар Миклош Хорти (Horthy Miklós).
Чињеница је да је Краљевина Мађарска у периоду од 1920. до 1944. године била држава под намесништвом Миклоша Хортија који је практично са њом сам управљао, а званично замењивао будућег краља. Покушаји задњег краља Карла IV да се врати на престо 1921. били су осујећени претњом ратом од стране суседних држава и недостатком подршке од самог Хортија.
Првих десет година Хортијевог намесништва било је обележено бурним променама у мађарском друштву и социјалним незадовољством. За време премијера Иштвана Бетхлена (István Bethlen), прављене су разне махинације као што је манипулисање изборима, покушај ревизије Трианонског споразума, тако да је незадовољство у народу расло, а економија је пропадала. Најзад, у периоду од 1929. до 1931. године, дошло је до потпуног колапса мађарске економије и то је приморало Бетхлена да поднесе оставку. Економски колапс је, током наредних година, омогућио јачање утицаја Немачке у спољнотрговинској размени и потискивање осталих спољних партнера. Током Другог светског рата краљевина Мађарска (краљевина без краља) се приклонила, стицајем различитих околности, Силама осовине и била донекле поштеђена од рата све до 1944. године када су је окупирале нацистичке снаге и за кратко време направиле марионетску државу.
После Другог светског рата и пораза Сила осовине, Совјетске снаге су окупирале Мађарску и увеле комунистички режим, чиме је престала да постоји, после 946 година, Краљевина Мађарска.
Историјска запажања уреди
У данашњој Мађарској се Краљевина Мађарска схвата као држава која је била дугачка етапа у развоју и формирању данашње државе. Ово се огледа у данашњим националним симболима, државним празницима, језику и главном граду који је задржао свој стари изглед. Име државе је остало исто - Мађарска, само је уместо краљевине сада република. Хиљадугодишњица постојања је обележена 2000. године и озваничена Миленијумским актом 2000.[1]
Са друге стране, критичари споља кажу да је Краљевина Мађарска била мултинационална и мултиетничка држава, чега је веома мало остало, било територијално или демографски, у данашњој Мађарској.[2] Ово се такође потврђује и рефлектује преко различитих назива за Краљевину Мађарску и данашњу Мађарску у језичким групама којима су некада били се служили поданици круне (српски и хрватски, словачки и словеначки).
Референце уреди
- ^ Text of the Millennium Act
Мађарска
- ^ Brubaker, Rogers (2002). „1848 in 1998: The Politics of Commemoration in Hungary, Romania, and Slovakia”. Comparative Studies in Society and History. 44: 700—744. Непознати параметар
|coauthors=игнорисан [|author=се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум:|access-date=(помоћ);
Спољашње везе уреди
