Лео Матес (Осијек, 24. децембар 1911Београд, 9. септембар 1991), учесник Народноослободилачке борбе, дипломата и друштвено-политички радник СФР Југославије.

лео матес
Leo Mates.jpg
Лео Матес
Датум рођења(1911-12-24)24. децембар 1911.
Место рођењаОсијек
Аустроугарска
Датум смрти9. септембар 1991.(1991-09-09) (79 год.)
Место смртиБеоград, Србија
СФР Југославија
СупругаЉубинка Ваљаревић
Професијадруштвено-политички радник
Члан КПЈ одод пре рата
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
19411945.
Амбасадор ФНРЈ у САД
Период19541958.
ПретходникВладо Поповић
НаследникМарко Никезић
Одликовања
Партизанска споменица 1941.

БиографијаУреди

Рођен је 24. децембра 1911. године у Осијеку, у јеврејској породици.[1] У Загребу је завршио гимназију и студирао технику. Још као ђак виших разреда гимназије, учествовао је у револуционарном омладинском покрету, а за време студија био је један од руководилаца студентског покрета на загребачком Универзитету.

Од 1937. године био је члан Централног комитета Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) и секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а за Хрватску. Због револуционарне активности у раздобљу од 1933. до 1941. године, био је седам пута хапшен, изведен пред Суд за заштиту државе и 26. децембра 1939. године конфинован у затвор у Лепоглави.

Након окупације земље априла 1941. године, као члан Месног комитета КПЈ за Загреб, радио је на организацији илегалне штампе до почетка 1942, када се придружио Народноослободилачкој војсци Југославије, где је био на разним војним и политичким дужностима.

Од 1945. године био је главни уредник Танјуга, након чега је радио у дипломатији. Међу осталим, био је саветник амбасаде ФНР Југославије у Лондону, амбасадор у САД-у (од марта 1954) и стални представник Југославије у Организацији уједињених нација (ОУН). Од септембра 1958. до 1961. године био је генерални секретар председника Југославије, а након тога помоћник Савезног секретара за иностране послове ФНРЈ, Коче Поповића.

Био је и директор Института за међународну политику и привреду у Београду, од 1962. до 1972. године, познати стручњак за међународне односе и аутор више књига, од којих су најзначајније „Несврстаност“ (1970) и „Политика суперсила и оружје“ (1988).[2]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других високих југословенских и иностраних одликовања.

Био је ожењен Љубинком Ваљаревић, са којом је имао два сина. Преминуо је 9. септембра 1991. године у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

РеференцеУреди

  1. ^ Романо, Јаша (1980). Јевреји Југославије 1941—1945: жртве геноцида и учесници народноослободилачког рата. Београд: Јеврејски Историјски Музеј, Савеза јеврејских општина Југославије. стр. 440. 
  2. ^ Лео МАТЕС (1962–1972)

ЛитератураУреди