Епархија бањалучка
Епархија бањалучка је епархија Српске православне цркве.
Епархија бањалучка Српска православна црква | |
---|---|
Основни подаци | |
Сједиште | Бања Лука |
Држава | Босна и Херцеговина |
Број намјесништава | 9[1] |
Број парохија | 164[1] |
Број манастира | 6[1] |
Број храмова | 394[1] |
Број вјерника | 110.929 вјерничких домова[1] |
Архијереј | |
Архијереј | Јефрем Милутиновић |
Чин архијереја | митрополит |
Титула архијереја | архиепископ и митрополит бањалучки |
Викар | Сава Бундало |
Титула викара | епископ марчански |
Надлежни архијереј је митрополит Јефрем Милутиновић, а сједиште епархије је у Бањалуци гдје се налази и Саборни храм и владичански двор епархије.
Историја
уредиЕпархија бањалучка обухвата сјеверозападни дио Републике Српске, односно Босне и Херцеговине, основана је 1900. године као митрополија Бањалучко-бихаћка са сједиштем у Бањој Луци. До тог времена, ови српски простори били су у саставу Дабробосанске митрополије.[2][3][4]
За време Првог светског рата (1914-1918), аустроугарске државне и војне власти су спроводиле терор над српским православним народом и свештенством на целокупном подручју Босне и Херцеговине, укључујући и територију Бањалучке епархије.[5][6][7]
Након стварања Краљевине СХС (Југославије) у јесен 1918. године, извршено је уједињење свих православних црквених покрајина и епархија на територији нове државе (1920), чиме је успостављено канонско јединство Српске православне цркве.
Након што је 1925. године основана епархија бихаћка, епархија бањалучка је добила данашњи назив. Убрзо након тога ће бити укинута епархија бихаћка и њена територија се поново нашла у епархији бањалучкој, али име епархије бањалучке није мијењано.[8][9][10]
За време Другог светског рата (1941-1945), усташке власти су починиле геноцид над српским народом на целокупном подручју Босне и Херцеговине, а усташком прогону су били изложени и православни свештеници на подручју Бањалучке епархије. Међу првима, погубљен је и бањалучки епископ Платон Јовановић. У исто време разорен је и велики број православних цркава.[11]
У периоду комунистичке власти у Југославији (1945-1990), православље је било потискивано из јавног живота, а под строгим надзором државних власти налазило се и српско свештенство у Бањалучкој епархији.[12][13][14][15]
Одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве на његовом редовном заседању у манастиру Пећкој патријаршији, 19/6. маја 1990. године од дијела епархије бањалучке основа је епархија бихаћко-петровачка која је одређена као наследница Бихаћке епархије која је основана 1925. године.
За време Рата у Босни и Херцеговини (1992-1995), пострадале су и поједине православне цркве на подручју Бањалучке епархије.[16][17]
Главна духовна средишта епархије су манастири Гомионица, Моштаница и Липље. Манастир Гомионицу са храмом посвећеним Ваведењу Пресвете Богородице обновили су 1595. године милешевски монаси, који су после турске најезде избегли у овај манастир.
Архијерејска намјесништва
уредиОдлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, одржаног 15. маја 2019. године, а на приједлог епископа бањалучког Јефрема, предложена је арондација Епархије бањалучке, и то у корист Епархије бихаћко-петровачке. Арондација и примопредаја архијерејског намјесништва јајачко-мркоњићког спроведена је у дјело 15. јула 2019. године. [18] До тада је било 10 архијерејских намјесништава у епархији бањалучкој, а након те одлуке епархија је била подијељена на 9 архијерејских намјесништава. Касније долази до формирања Ребровачког намјесништва, формираног од дијела Бањалучког намјесништва, чиме је број намјесништава поново постао 10:[1]
Манастири
уредиГодине 2015. било је шест активних манастира са укупно 12 монаха и 17 монахиња.[1]
- Гомионица
- Ђурђевац (археолошки локалитет)
- Карановац (археолошки локалитет)
- Крупа на Врбасу
- Липље
- Милошевац (у обнови)
- Моштаница
- Осовица
- Ступље
Архијереји
уредиОд оснивања бањалучком епархијом су управљали сљедећи архијереји:
Портрет | Име и презиме (Вријеме на трону) |
Напомена |
---|---|---|
митрополит Евгеније Летица (1901—1907), |
Први архијереј ове епархије. | |
митрополит Василије Поповић (1908—1938), |
||
епископ Платон Јовановић (1940—1941), |
Убиле су га усташе 5. маја 1941. године. Канонизован 22. маја 1998. године као Свештеномученик Платон Бањалучки. | |
епископ Василије Костић (1947—1961), |
Ван епархије од 1953—1961. Протјеран од стране комунистичких власти из Бања Луке 1953. године. | |
епископ Андреј Фрушић (1961—1980), |
||
епископ Јефрем Милутиновић (1980—) |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г д ђ е Шематизам 2015.
- ^ Нилевић 1990.
- ^ Kiminas 2009.
- ^ Латиновић 2012, стр. 321—333.
- ^ Латиновић 2015, стр. 189-201.
- ^ Пузовић 2015, стр. 141–160.
- ^ Пузовић 2016, стр. 33–46.
- ^ Латиновић 2006.
- ^ Латиновић 2009, стр. 287-301.
- ^ Латиновић 2012, стр. 321-333.
- ^ Давидов 2013.
- ^ Шућур 2008, стр. 215-235.
- ^ Шућур 2009.
- ^ Шућур 2012, стр. 335-382.
- ^ Шућур 2016.
- ^ Милеуснић 1997.
- ^ Латиновић 2020, стр. 471-489.
- ^ „Извршена примопредаја архијерејског намјесништва јајачко-мркоњићког”. Приступљено 14. 04. 2020.
Литература
уреди- „Шематизам 2015.”. Епархија бањалучка.
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро.
- Давидов, Динко (2013). Тотални геноцид: Независна Држава Хрватска 1941-1945. Београд: Завод за уџбенике.
- Дурковић-Јакшић, Љубомир (1978). Платон Јовановић, епископ бањалучки (1874-1941). Еџворт: Српска православна епархија источно-америчка и канадска.
- Ђурић, Александар Б. (2005). Православни манастири у Босни и Херцеговини: Духовно-историјски и туристички преглед. Бијељина: Епархија зворничко-тузланскаћ.
- Зиројевић, Олга (1984). Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године. Београд: Историјски институт, Народна књига.
- Кајмаковић, Здравко (1971). Зидно сликарство у Босни и Херцеговини. Сарајево: Веселин Маслеша.
- Kiminas, Demetrius (2009). The Ecumenical Patriarchate: A History of Its Metropolitanates with Annotated Hierarch Catalogs. Wildside Press LLC.
- Kraljačić, Tomislav (1987). Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882-1903). Sarajevo: Veselin Masleša.
- Латиновић, Горан (2006). Српска православна црква у Босанској Крајини (1918-1941). Лакташи: Графомарк.
- Латиновић, Горан (2009). „Градитељска дјелатност Српске православне цркве у Босанској Крајини 1918-1941”. Гласник Удружења архивских радника Републике Српске. 1: 287—301.
- Латиновић, Горан (2012). „Територијална организација Српске православне цркве у Босанској Крајини (1900-2010)” (PDF). Зборник за историју Босне и Херцеговине. 7: 321—333.
- Латиновић, Горан (2015). „Историографија о Српској православној цркви у Босни и Херцеговини за вријеме првог свјетског рата (1914-1918)”. Православни свет и Први светски рат: Зборник радова. Београд: Православни богословски факултет, Институт за теолошка истраживања. стр. 189—201.
- Латиновић, Горан (2020). „Страдање Српске православне цркве за вријеме Југословенског рата (1991-1995)”. Осам векова аутокефалије Српске православне цркве. 1. Београд: Православни богословски факултет. стр. 471—489.
- Марковић, Игнатије (2008). Православни манастири у Босни и Херцеговини. Гацко-Београд: Филип Вишњић.
- Милеуснић, Слободан (1997). Духовни геноцид: Преглед порушених, оштећених и обесвећених цркава, манастира и других црквених објеката у рату 1991-1995 (1997). Београд: Музеј Српске православне цркве.
- Милошевић, Боривоје (2013). „Прогон православног свештенства Босанске Крајине у Првом свјетском рату” (PDF). Српске студије. 4: 303—320. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2015. г. Приступљено 31. 07. 2017.
- Нилевић, Борис (1990). Српска православна црква у Босни и Херцеговини до обнове Пећке патријаршије 1557. године. Сарајево: Веселин Маслеша.
- Поповић, Јевсевије (1912). Опћа црквена историја. 2. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија.
- Пузовић, Предраг (2002). „Платон Јовановић, епископ бањалучки (1874-1941)” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 61 (1): 243—251. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 12. 2019. г. Приступљено 24. 03. 2018.
- Пузовић, Предраг (2015). „Страдање свештеника Српске православне цркве у Босни и Херцеговини током Првог светског рата”. Православни свет и Први светски рат: Зборник радова. Београд: Православни богословски факултет, Институт за теолошка истраживања. стр. 141—160.
- Пузовић, Предраг (2016). „Страдање свештеника током Првог светског рата на подручју Бањалучке епархије” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 75 (1): 33—46. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2021. г. Приступљено 06. 02. 2018.
- Теиновић, Братислав (2021). „Страдање српског православља у Босанској Крајини 1806-1859” (PDF). Богословље. 80 (1): 63—79. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 12. 2021. г. Приступљено 03. 12. 2021.
- Теиновић, Братислав (2021). „Српска православна црква и свештенство у Босанској Крајини (од Саферске наредбе до почетка устанка, 1859-1875)” (PDF). Теолошки погледи. 54 (1): 129—148. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 12. 2021. г. Приступљено 03. 12. 2021.
- Шево, Љиљана (2002). Православне цркве и манастири у Босни и Херцеговини до 1878. године. Бања Лука: Глас српски.
- Шућур, Драган (2008). „Бањолучка епархија и нова власт 1945-1947. године” (PDF). Токови историје (1-2): 215—235.
- Шућур, Драган (2009). Бањалучка епархија за вријеме епископа др Василија (Костића): 1947-1961. Бања Лука: Светосавска омладинска заједница.
- Шућур, Драган (2012). „Бањалучка епархија од 1953. до 1961. године” (PDF). Зборник за историју Босне и Херцеговине. 7: 335—382.
- Шућур, Драган (2016). Српска православна црква у Босни и Херцеговини: 1945-1958. Бања Лука: Ризница.
Спољашње везе
уреди- Епархија бањалучка на сајту Instagram
- „Званична страница Светосавске омладинске заједнице Епархије бањалучке”. Архивирано из оригинала 10. 11. 2011. г.
- Званична страница Храма Христа Спаситеља