Питалово
Питалово (рус. Пыталово; лет. Pitalova) насељено је место са административним статусом града на западу европског дела Руске Федерације. Налази се на крајњем западу Псковске области и административно припада Питаловском општинском рејону чији је уједно и административни центар.
| Питалово Пыталово | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Псковска област |
| Рејон | Питаловски рејон |
| Основан | 1863. |
| Статус града | 1933. |
| Стара имена | Јаунлатгале (1925—1938) Абрени (до 1945) |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2015. | 5.424 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 57° 04′ 00″ С; 27° 55′ 00″ И / 57.066667° С; 27.916667° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 80 m |
.svg)  Питалово Питалово на карти Русије | |
 Питалово Питалово на карти Псковске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 181410 |
| Позивни број | (+7) 81147 |
| Регистарска ознака | 60 |
| ОКАТО код | 58 253 501 |
| ОКТМО код | 58 653 101 001 |
| Веб-сајт | |
| pytalovo.reg60.ru | |
.png)
Према проценама националне статистичке службе за 2015. у граду су живела 5.424 становника.
Званичан статус града Питалово носи од 1933. године.
Етимологија уреди
Постоје две верзије о пореклу имена града. Према првој верзији императорка Катарина Велика је 1766. подручје око садашњег насеља доделила извесном поручнику Питалову, те је самим тим име антропоним (топоним изведен од личног имена).
Према летонској верзији име насеља потиче од летонске сложенице „pie Tālavas”, што у слободном преводу значи „близу Талаве”. Талава је била једна од средњовековних летонских феудалних државица чија територија је према неким подацима обухватала и цело подручје данашњег Питаловског рејона. Након што је подручје прешлло под власт Русије топоним је русификован и добио је садашњу форму.
У време када је Питалово било у саставу Летоније (1920—1945) у два наврата је мењано име града. У периоду од 1925. до 1938. године град је носио име Јаунлатгале (Jaunlatgalе, Нова Латгалија), а потом и Абрене (Abreni). Изворно име граду је враћено 1945. године након што је ушао у састав Руске СФСР.
Географија уреди
Град Питалово смештен је у пространој Псковској низији на надморској висини од 80 m. Кроз град протиче река Утроја, лева притока Великаје. Налази се на око 102 km југозападно од административног центра области Пскова, те на око 48 km југозападно од града Острова.
Град је важно саобраћајно средиште и кроз њега пролази деоница међународне железничке пруге од Санкт Петербурга, преко Пскова ка Вилњусу. Такође постоји и крак железнице који се у Питалову рачва ка Риги.
Град излази на деоницу међународног магистралног друмског правца Е262 на релацији Даугавпилс (ЛИТ)—Остров.
Историја уреди
У статистичком годишњаку Руске Империје за 1782. годину, на подручју Островског округа тадашње Псковске губерније по први пут се помиње село Питалово насељено са свега 13 становника. Године 1863. недалеко од села, на обали реке Утроје, саграђена је мања железничка станица која је по селу добила назив Питалово.[1][2] Заједно са станицом у њеној непосредној околини саграђено је и неколико стамбених јединица, а 1883. преко реке је саграђен и железнички мост. Станица је комплетно реновирана и проширена 1904. године.
У јануару 1920. летонска војска заузима Питалово и његову околину, а већ 11. августа исте године сходно одредбама Ришког мировног уговора цело то подручје и званчно постаје делом летонске државе. Нове летонске власти су на том подручју већ 1. априла 1925. формирале нову политичку јединицу Абренски округ са седиштем у Питалову. Исте године Питалово је преименовано у Нову Латгалију, односно у Јаунлатгале (лет. Jaunlatgale). Године 1933. Јаунлатгале добија званичан статус града. Према подацима летонске статистичке службе из 1935. у граду су живела укупно 1.242 становника, а најбројнији су били Руси са 50,4% и Летонци са 38,6%.[3] У исто време у граду су деловале три црквене општине: римокатоличка, лутеранска и руска православна.[4].
Дана 1. априла 1938. године град поново мења име и постаје Абрене (лет. Abrene).[4][5].
Крајем јуна 1941. град су окупирале јединице Трећег рајха, а већ у првим данима окупације извршена су масовна стрељања углавном руског и јеврејског становништва града (током првог месеца окупације стрељано је око 3.000 особа), а у самом центру града, у згради некадашње гимназије формиран је концентрациони логор.[6] Град су 22. јула 1944. године ослободиле јединице совјетске Црвене армије.
Већ крајем августа исте године званично је успостављена Псковска област, а некадашњи летонски Абревски округ враћен је у састав Русије.[7] Већ наредне године успостављен је Питаловски рејон, а граду је враћено историјско име Питалово.
Након распада Совјетског Савеза Летонија, која се сматрала правним наследником Летонске Републике из 1918, тражила је од Русије враћене подручја некадашњег Абренског округа, позивајући се на Ришки мир из 1920. године. Територијални спор између две земље решен је међудржавним уговором од 27. марта 2007, а сходно одредбама тог договора Летонија се одрекла територијалних претензија на подручје некадашњег Абренског округа.[8]
Демографија уреди
Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 5.826 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. град имао 5.424 становника.[9]
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2015. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| --- | 3.453 | 4.099 | 5.173 | 7.166[10] | 6.806[11] | 5.826[12] | 5.424 |
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Краткая история города Пыталово и района”. Информационный сайт города Пыталово Псковской области. Приступљено 1. 4. 2014.
- ^ „Станция Пыталово”. Сайт «Псковский край». Приступљено 1. 4. 2014.
- ^ Ethnic composition, all communes: 1935 census
- ^ а б „Край в период между двумя мировыми войнами (1920—1940 гг.)”. Информационный сайт города Пыталово Псковской области. Приступљено 2. 4. 2014.
- ^ article:DIVL40|query:Abrenes%20Abreni|issueType:P Likums par Jaunlatgales apriņķa un Jaunlatgales pilsētas pārdēvēšanu Архивирано на сајту Wayback Machine (6. април 2016) // Latvijas Vēstnesis, 1938.gada 2.aprīlis.
- ^ „Время грозовое”. Информационный сайт города Пыталово Псковской области. Приступљено 2. 4. 2014.
- ^ „Где сейчас Абрене и где Пыталово?”. Сайт Региональной общественной организации «Санкт-Петербургское Латышское общество». Приступљено 3. 4. 2014.
- ^ Руднев, Арсений (27. 3. 2007). „Россия и Латвия подписали договор о рубежах”. Utro.ru. Приступљено 3. 4. 2015.
- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2015 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2015)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
