Изабране слике
уреди

01. недеља уреди

 


„Слобода предводи народ“, слика Ежена Делакрое која слави Јулску револуцију 1830, али која је генерално прихваћена као посебан симбол Француске револуције и француских народних побуна.


уреди

02. недеља уреди

 


Амерички пропагандни плакат из 1915. са натписом Спасимо Србију, нашег савезника.


уреди

03. недеља уреди

 


Самурај у пуном оклопу, фотографија крфског фотографа Феличе Беата из периода око 1860. године.


уреди

04. недеља уреди

 


Амерички глумац Роналд Реган као домаћин ТВ шоу програма фотографисан између 1954. и 1962. године, будући 40. председник САД (1980-1988).


уреди

05. недеља уреди

 


Скитски ратник из друге половине 7. или 6. века пре н.е., модерна реконструкција.


уреди

06. недеља уреди

 


Мапа Бокоторског залива из 16. века


уреди

07. недеља уреди

 


Бронзана коњаничка статуа римског цара Марка Аурелија, данас у Капитолском музеју у Риму. Статуа је преживела Средњи век због погрешног веровања да представља првог хришћанског цара, Константина Великог.


уреди

08. недеља уреди

 


Барикаде у Паризу за време Париске комуне 1871.


уреди

09. недеља уреди

 
Бонапарта испред Сфинге


Жан-Леон Жером, Бонапарта испред Сфинге, 1867-1868. године.


уреди

10. недеља уреди

 


Папска палата у Авињону у Француској, званична резиденција поглавара Католичке цркве од 1305. до 1378. године (Авињонско ропство).


уреди

11. недеља уреди

 


Окована банда: кажњеници иду на рад, цртеж из 1842. године, приказује британске робијаше и стражаре у околини Сиднеја у Аустралији.


уреди

12. недеља уреди


Совјетски пропагандни плакат са натписом Вољени Стаљин-народна срећа!.


уреди

13. недеља уреди

 


Споменик цару Јовану Ненаду у Суботици.


уреди

14. недеља уреди

 
Сусрет пруског канцелара Бизмарка и француског цара Наполеона III после битке код Седана, илустрација из 1915. године.


уреди

15. недеља уреди

 


Саксонски парадни шлем из Сатон Хуа (6. или рани 7. век) у Енглеској, данас у Британском музеју у Лондону.


уреди

16. недеља уреди

 


Потписивање Дејтонског мировног споразума у Паризу 14. децембра 1995. године.


уреди

17. недеља уреди

 


Руска новчаница од 100 рубљи из 1910. са ликом царице Катарине II Велике.


уреди

18. недеља уреди

 


Луј XIV као Аполон (1653)


уреди

19. недеља уреди

 


Статуа Маузола, владара Карије (377.-353, пре не), чија је гробница у Халикарнасу сматрана за једно од седам светских чуда (маузолеј).


уреди

20. недеља уреди

 


Летак Тражи се због издаје који је кружио Даласом 21. новембар 1963. дан пре посете америчког председника Џона Ф. Кенедија која је окончана атентатом.


уреди

21. недеља уреди


Совјетске Каћуше током битке за Берлин.


уреди

22. недеља уреди

 


Пад Бастиље током Француске револуције


уреди

23. недеља уреди

 


Вучица доји Ромула и Рема


уреди

24. недеља уреди

 


Уметнички приказ Колумбовог искрцавања на територију Америке.


уреди

25. недеља уреди

 


Пропагандни постер Аустралијске армије током Првог светског рата.


уреди

26. недеља уреди

 


Посмртна златна маска ахајског краља (16. век пре н.е.) из Микенског периода ткз. Агамемнонова маска коју је 1876. у Микени пронашао Хајнрих Шлиман, данас у Националном археолошком музеју у Атини


уреди

27. недеља уреди

 


Ангкор Ват


уреди

28. недеља уреди

 


Таџ Махал


уреди

29. недеља уреди

 


Мост срушен током битке на Неретви


уреди

30. недеља уреди

 


Петра, престоница Небатејског царства


уреди

31. недеља уреди

 


Улица у Помпеји


уреди

32. недеља уреди

 


Амерички војници приликом искрцавања на плажу Омаха током операције Оверлорд


уреди

33. недеља уреди

 


Амерички маринци на положају током битке за Фалуџу


уреди

34. недеља уреди

 


Нефертитина биста.


уреди

35. недеља уреди

 


Смрт краља Харолда током битке код Хејстингса, приказана на таписерији из Бајеа.


уреди

36. недеља уреди

 


Декларација о независности Сједињених Држава.


уреди

37. недеља уреди

 
Берлински зид


Берлински зид.


уреди

38. недеља уреди

 


Уношење Тројанског коња у Троју.


уреди

39. недеља уреди

 


Џамија Аја Софија у Истанбулу.


уреди

40. недеља уреди

 


Мачу Пикчу, заборављени град Инка.


уреди

41. недеља уреди

 


Веласкез, Предаја Бреде. Веласкезова слика из 1635. пружа неверодостојну представу шпанског освајања Бреде 1625. године.


уреди

42. недеља уреди

 


Барберинијева слоновача, рељефни диптих из 6. века, представља тријумф византијског цара Анастасија I или Јустинијана I над Персијанцима.


уреди

43. недеља уреди

 


Голубац, средњевековна тврђава на улазу у Ђердапску клисуру.


уреди

44. недеља уреди

 


Први званични сусрет новог британског премијера Гордона Брауна са америчким председником Џорџом В. Бушом 29. јула 2007. у војној бази Камп Дејвид у Турмону, Мериленд.


уреди

45. недеља уреди

 


Јањичар, цртеж из 15. века млетачког сликара Ђентиле Белинија


уреди

46. недеља уреди

 


Московска саборна црква св. Василија изграђена у 16. веку.


уреди

47. недеља уреди

 


Вишеградски мост, подигнут на Дрини у 16. веку по налогу османског великог везира Мехмед-паше Соколовића. Мост је касније послужио као инспирација Иви Андрићу за роман На Дрини ћуприја, а 2007. је уврштен на УНЕСКО Листу светске баштине.


уреди

48. недеља уреди

 


Пу Ји, последњи кинески цар од 1908. до 1924. године.


уреди

49. недеља уреди

 


Совјетски министар спољних послова Вјачеслав Молотов потписује пакт о ненападању са нацистичком Немачком (Споразум Рибентроп-Молотов) у Москви 23. августа 1939. године. Иза Молотова стоје Стаљин и немачки министар спољних послова Рибентроп.


уреди

50. недеља уреди

 


Разгледница издата 1900. поводом прославе 40 година владавине књаза Николе I Петровића, господара Црне Горе и Брда.


уреди

51. недеља уреди

 


Делфска пророчица Питија прима атинског краља Егеја, слика са атичке вазе (440.-430. пре н.е.), данас у Античкој збирци у Берлину.


уреди

52. недеља уреди

 


уреди